Ево, имајући између осталог у виду све што су у претходним постовима написали Карло и остали, представљам свој модел брзе и обимне изградње београдског метроа, који сам вољан да доставим свим политичким странкама и релевантним институцијама у граду и земљи, ако постоји жеља - и у име форума Beobuild:
Београдски метро, национални развојни пројекат
Опште одредбе и образложење:
Народна скупштина Републике Србије донеће Закон о изградњи Београдског метроа. Општи концепт реализације овог пројекта од значаја за привредни развој Београда и Србије биће представљен свим утицајним политичким партијама у Републици Србији - и владајућим и опозиционим - како би се обезбедио најшири могући консензус. То је неопходно, јер изградња Београдског метроа омогућава правилан и одржив развој главног и највећег града у Србији, а осмишљена је тако да подстакне развој радно интензивних и висококумулативних привредних грана, као и краткорочно, средњорочно и дугорочно повећање запослености у целој Србији, што се може сматрати питањем од највећег националног значаја.
Домаћа грађевинска и остала привредна друштва која буду учествовала у извођењу овог посла стећи ће референце за конкурисање на тендерима у земљи и иностранству.
Међу многим позитивним ефектима које ће реализација пројекта имати на националну економију је и побољшање девизно-платног биланса земље, кроз супституцију потрошње увозних енергената (нафте) домаћим (електрична енергија), будући да се постојећи јавни градски саобраћај у Београду заснива претежно на аутобуском превозу, а изградњом метроа смањиће се и потреба за аутомобилским саобраћајем.
Принцип обезбеђивања директних извора средстава за изградњу метроа оправдан је потребом да се тај пројекат истакне као приоритетан, законским гаранцијама да ће, без обзира на политичку вољу или политичке промене, изградња метроа бити константа у развоју главног града.
Закон се доноси на период од 20 година, што се сматра сагледивом будућношћу при планирању градске инфраструктуре. Финансирање кредитима може трајати дуже од рока на који се Закон доноси.
За реализацију изградње Београдског метроа користе се средства из следећих извора:
1. Градски фонд за изградњу метроа, у који улази:
- 0,3 одсто од бруто зарада запослених у Београду (570.000 запослених, 78.500 динара)
- 1 динар по продатом литру горива на ободу града; 2 дин. по литру у ширем центру.
- 5 динара по сату за паркирање на свим јавним паркиралиштима и на уличним местима.
- 100 динара месечно од станара који паркирају у "зонама" по повлашћеној цени.
- Укупан износ казни за непрописно паркирање.
- 500 динара таксе на свако возило регистровано у Београду прве године; увећање таксе у зависности од раста просечне зараде.
- Пет одсто вредности возне карте и претплатне карте за ГСП. (Уз адекватну кампању, могло би и да повећа проценат наплате превоза)
- Целокупна средства од продаје месечних карата по новоуведеној обавези за старије од 70 година чије пензије су веће од просечне зараде у граду. ("Градимо за унуке")
- Ставка "Изградња метроа" (или "Изградња инфраструктуре") преко Инфостана: 200 динара за домаћинства до 400 метара од метро станица, 100 динара за домаћинства удаљена до 800 метара, 50 динара за остала београдска домаћинства. Исти износи за мала привредна друштва, двоструко већи за средња, десетоструко већи за велика. Наведене износе за удаљеност до 400, односно до 800 метара, домаћинства и фирме плаћају четири године од доношења одлуке о градњи метро станице у чијој близини се налазе, а пре и после тога као остала домаћинства (50 динара).
- Средства од смањења оперативних трошкова јавног превоза насталих на основу скраћења аутобуских линија.
- Увећање пореза на имовину у износу од 10 одсто за непокретности удаљене до 400 метара од станице метроа, односно 3 одсто за непокретности удаљене до 800 метара. Ову меру спровести по пуштању метроа у рад.
- Целокупан износ накнаде за уређење грађевинског земљишта у радијусу од 400 метара од метро станица, 50 одсто накнаде до 800 метара удаљеност од метро станице и 10 одсто накнаде безу обзира на локацију.
- Фиксни износ на наплату путарине на наплатним рампама на аутопутевима унутар територије Београда: 5 динара на релације до 60 километара, 10 динара 60-120 километара и 20 динара на дуже релације. (Моторизовани путници граде "за себе" - средства таман довољна да се изграде парк-енд-рајд надземне гараже на периферији)
- Додатна буџетска средства у периоду грејс периода првог ("француског") кредита.
- Продаја градске имовине.
2. Директни трансфери државе:
- Субвенције на основу побољшања енергетске ефикасности (преласка са аутобуског на ефикаснији шински саобраћај).
- Средства за збрињавање вишка запослених на Железници, који би био упослен у метроу.
- Удео од акциза на гориво продатог на територији Града Београда (нпр. 5 динара по литру).
- Новац од наплате казни у саобраћају на територији града.
- Средства из државног буџета, прве године 30.000.000 евра, уз годишњу стопу увећања/умањења у висини раста/пада БДП-а.
3. Остали извори:
- Кредит од Француске договорен на међудржавном нивоу. (Одустајање би само успорило изградњу метроа) Уколико не буде реализован, постићи сличан договор са неким другим партнером.
- Конкурисање за фондове Европске Уније.
- Додатно задуживање, издавањем муниципалних обвезница и кредитом чији грејс период се поклапа са последњим годинама периода изградње. (Овде период финансирања може да "пробије" период важења Закона, што је допуштено Општим одредбама)
- Приходи од државно одговорних компанија (НИС, ЕПС - у случају да почне да послује са профитом, Аеродром Н. Тесла (гради метро станицу и једноколосечну пругу до сурчинског пута); приватне компаније)
- Прилози грађана. (Са моје стране, обећавам да ћу уплатити бар 500 евра, иако тренутно нисам при новцу)
Друге државне мере:
- Оснива се конзорцијум домаћих предузећа за изградњу Београдског метроа.
- За пројектовање се задужује Саобраћајни институт ЦИП.
- Монтажа метро возова у некој од фабрика железничке индустрије у Србији; страни стратешки партнер који жели да се његови возови користе у Београду био би условљен преузимањем фабрике по моделу сличном "Фијату" у Крагујевцу (из овога проистиче и неопходност да се у сагледивом року гради читава метро мрежа, а не једна или две линије). Друга варијанта: држава преузима фабрику у којој се по лиценци склапају возови страног произвођача.
- Претходне три одредбе не би се нужно односиле на партнере из Француске, чија права у вези са првом линијом метроа проистичу из међудржавног споразума две земље.
- У деловима мреже који се граде средствима Градског фонда и директно пренетим средствима државе забрањује се учешће стране радне снаге, коришћење консултантских услуга страних кућа и коришћење увозних материјала где год постоји довољно квалитетна домаћа алтернатива.
- Што више опреме купити од домаћих произвођача.
Остале градске мере:
- Обавеза израде регулационих планова који предвиђају повећану густину насељености и концентрацију активности уз метро станице, уместо уз друмске коридоре.
- Обустава улагања у нове друмске саобраћајнице, јавне гараже, капиталну обнову улица, до пуштања у рад најмање 15 километара трасе прве линије метроа, или 20 километара комбиновано.
- Забрана повећања јавног аутобуског саобраћаја.
Заједничке мере:
- Оснива се јавно предузеће "Београдске железнице" у градској својини, у које прелазе стручњаци из ЈП "Железнице Србије". Ново предузеће бави се организацијом превоза у Београдском метроу и градским и приградским железницама ("БГ:воз" и "Беовоз").
Циљ:
Изградити мрежу од оквирно 70 километара метро линија, за око 4.000.000.000 (четири милијарде) евра у данашњем новцу.
Оквирни финансијски оквир (неопходна прецизна анализа):
Процењена укупна вредност: 4.000.000.000 евра
Рок изградње: 20 година
Процењени прилив из Фонда за метро (у данашњем новцу) у наредних 20 година: 1.000.000.000 евра
Процењени минимални прилив од државних трансфера у 20-годишњем периоду: 1.000.000.000 евра
Кредит од Француске под повољним условима: 500.000.000 евра
Очекивана средства од Европске Уније: 300.000.000 евра (Софија 157.000.000 за другу линију)
Додатно задуживање: 1.200.000.000 евра
Реализација:
Прикупљање средстава почиње одмах по ступању на снагу закона.
Град одлучује о мрежи у складу с наведеним параметрима (оквирном дужином и ценом).
Заједничка комисија, састављена од осам чланова - градоначелник, ресорни министар, по један стручњак саобраћајне, грађевинске и економске струке делегиран од града, односно Владе - уговара пројектовање мреже и конкретних линија са Саобраћајним институтом ЦИП, по уобичајеним ценама за такве послове.
Заједничка комисија уговара цену с конзорцијумом домаћих предузећа, у висини трошкова грађевинских радова уз профитну стопу од 5 одсто годишње. Као репере узети цену изградње прве линије метроа у Севиљи и у Бреши, односно друге линије Софијског метроа.
Неке смернице за градњу (није обавезујуће - мој предлог):
Мрежа:
1) Нова Галеника (парк-енд-рајд "Новосадски пут") - Мали Мокри Луг (парк-енд-рајд "Смедеревски пут")
2) Орловача (парк-енд-рајд "Ибарски пут") - Миријево
3) Општина НБ - Хиподром
4) Блок 45 (парк-енд-рајд "Јужни Јадран") - Савски амфитеатар - Вождовац - Јајинци (парк-енд-рајд "Авалски пут")
Укупно: око 70 километара
Принципи градње:
- Независна траса, у потпуности одвојена од осталог саобраћаја, укључујући и пешачки.
- Градити надземно (на стубовима) свуда где је то могуће и сврсисходно (Нови Београд, Жарково, Горњи Земун, Трошарина - Бањица - Јајинци).
- Подземне станице са платформама дужине 120 метара, на надземним у почетку 80 метара, уз могућност лаке адаптације на 100, односно 120 метара.
- Свака линија има засебну трасу.
- Нема аутоматизације ни сложених техничких система контроле возова; АПБ пруга; употребљава се лако доступна и проверена off the shelf технологија.
- Уколико се процени да је неопходан савремени систем контроле возова, њега треба да развије неки од домаћих института. (нпр. Институт "Михајло Пупин", или Институт "Јарослав Черни", или заједно)
- Просечан станични размак око 700 метара; комерцијална брзина око 30 км/ч (веће вредности на траси ка Аеродрому).