Šta je novo?

Metro

vucko":1am9j7rh je napisao(la):
Bez obzira sto nije identicna tehnologija i razliciti su preseci tunela,to jest ovaj od metroa je duplo veceg radijusa opet bi se obican gledalac laik zapitao kako mogu da kopaju tunel za kanalizaciju a ne mogu za voz.A recimo mogli su pre 20-30 godina.I energoprojekt zavrsava stanice u Kazahstanu svo ovo vreme.

vucko, ajde da budemo iskreni...obican gledalac laik (dakle ne pricam o saob./gradj. inzenjerima, arhitektama, urbanistima), osim ako nije neki beobuildovac, kao ti ili ja, ili tako neki slican zaludjenik, se nikada ne zapita o tome sto oni ne mogu da prokopaju tunel za voz (metro). Jer, da se dovoljan broj obicnih gledaoca laika zapitkuje o tome, onda bi metro i bio tema vise od jedanput-dvaput godisnje. Ljude to ne zanima, a ne zanima ih jer ne znaju sta je to - mislim, svi znaju sta je to metro, videli su na TVu, ali nisu svesni koliko bi im to pomoglo u svakodnevnom zivotu. Veliki broj beogradjana nikada nije ni imao priliku da vidi kako funkcionise metro u nekom drugom gradu. Cak i mnogi koji odu turisticki u gradove u kojima metro postoji (npr. Pariz) ga tamo ne koriste, jer se plase da ce se zagubiti (mnogo puta sam cuo komentar, prilikom objasnjavanja nekome kako sam otisao do ovoga ili onoga u tamo nekom gradu, "u bre kako se ti dobro snalazis sa tim metroom, mi smo to tamo sve izbegavali i nista nismo skapirali" - i to me uvek zatece jer snaci se u metrou npr. u Parizu nije nikakva nauka, samo treba prouciti mapu 15 min.) ili nece da se "cimaju" sa tim jer ostaju samo par dana a nigde ne zure.

Dakle, vlast ne radi skoro nista po pitanju metroa jer ne postoji nikakav pritisak od strane javnosti. Reportaza manje-vise o nekoj krtici koja je kopala kanaliaziciju tu nista ne bi promenila.
 
Мени је фасцинантна велика количина зеленила око стубова свуда где метро иде надземно у Атланти. Тако ни цела конструкција не штрчи превише, него је уклопљена у окружење. Много лепо изгледа.
 
То код нас мора да буде ако буде на стубовима... Макар улагали сваке године милионе у одржавање... Јер у супротном штета је много већа... Јбг, кад неко не жели да користи комуналну полицију за оно чему треба да служи...
 
I U6 u Beču je izvan zemlje najvećim delom:
5330997552_3e6801f267_b.jpg

U6-Wien-a25128925.jpg


Novi delovi trase U2 su takođe iznad zemlje, ko je lud da kopa kad je nizak teren preko Dunava
u-bahn_vzug_u1_vor_donaucity_bei_tag_28780_7340.jpg

800px-U2_Stadlau_AG_s%C3%BCd_01_.jpg
 
Metro Atalanta je interesantan kao primer i pokazuje koncept američkih gradova jako urbanog centra i udaljenih predgrađa.Kod nas tu funkciju po evropskom modelu obavlja BGVoz i obezbeđuje brzi tranzit od predgrađa ka centru.Metro u Beogradu bi trebalo da ima evropski model podzemnog metroa u urbanom tkivu sve do oboda grada,dakle skroz podzemno.
Primer U6 iz Beča je loš zato što košta isto kao i klasični podzemni metro ,a ima manji kapacitet. NBG je neuporedivo veći od novog dela Beča pa bi i gradnja tunela dubokog a pre svega plitkog bilo mnogo jeftinje rešenje a urbanistički najbolje.
 
2012":2hwzwyma je napisao(la):
Metro Atalanta je interesantan kao primer i pokazuje koncept američkih gradova jako urbanog centra i udaljenih predgrađa.Kod nas tu funkciju po evropskom modelu obavlja BGVoz i obezbeđuje brzi tranzit od predgrađa ka centru.
San Francisco je daleko očitiji primer povezivanja jakog centra i predgrađa. BART povezuje veoma daleka mesta. On je možda više kao S-bahn u Berlinu.
 
Uh da,Bravo uze mi reč..jer sam se spremao da predstavim San Francisko Metro BART,meni se lično jako dopadaju,mislim arhitektonski da ne bude zabune..sviđa mi se taj beton brutalizam u Atlanti.. :kafa:
BART_Millbrae_train.jpg

sfo-hr-sfo-071403-06.JPG

BART_macarthur_oakland.jpg

CastroValleyBART.jpg

BART_08_1.jpg

bart_sfo.jpg

BART-Ashby-03.JPG

628x471.jpg

SSF-BART_Wikimedia.jpg

ap_bart_demonstration_ll_110815_wg.jpg

Možda im je neko iz naše komisije radio projekat ,pa imaju problema sa kapaciteom :wink:
14377_daly_city_bart.jpg

BART-near-Balboa-Park_1808.jpg

Ovde su spojili dve garniture.. :kk:
628x471.jpg

A imaju i problema na otvorenoj pruzi.. :kafa:
628x471.jpg

Imaju i problema sa stubovima i vatrom :kafa:
original.jpeg

Sve pohvale..ovo primeniti i kod nas u BGVozu :kk:
U svakom slučaju impresivan sistem,iako nije koncept za naše uslove,arhitektonski mi se jako ,jako sviđa :kafa:
 
2012":331xp637 je napisao(la):
Primer U6 iz Beča je loš zato što košta isto kao i klasični podzemni metro ,a ima manji kapacitet. NBG je neuporedivo veći od novog dela Beča pa bi i gradnja tunela dubokog a pre svega plitkog bilo mnogo jeftinje rešenje a urbanistički najbolje.


Урбанистички разлог - то могу да разумем (мада не оправдавам): битно ти је да се очува визура из Блока 22 на Блок 21 и да се из правца СИВ-а кроз зграде у Блоку 26 види фасада "Комбанк арене". ОК - хтели ми то да признамо или не, сви смо бар помало Жаклина. Али да пишеш да је градња тунела "јефтиније решење" од стубова, то не могу да схватим. Који ти је, бре, ђаво?
 
oво са бајсевим ја одлично, када би само један вагон овако уредили, помогло би и онима са већим пртљагом који сада уместо да се провлаче између седишта стоје набијени на улаз сместе се овде
 
Pantograf,jeste gradnja tunela je najeftinija stavka u gradnji metro sistema kao i cena krtice ,podzemne stanice su ono što je najskuplje,pa vozovi i el.te.oprema.Kod nas bi sam građevinski deo bio još jeftinji od nekih drugih zemalja jer imamo domaći cement,tj.beton,armaturu. Eto.. opstaje i železara u Smederevu,imamo i jeftiniju radnu snagu..inžinjere itd..
Ne pantograf,hteo si da kažeš svi smo mi pomalo Jovin, jer je on naš najbolji urbanista..čast i drugima naravno,ali on se najviše borio :kafa:
Orion,ovo je tako jednostavno i jeftino rešenje, da ga je šteta ne uvesti u zadnji vagon.. :kafa:
 
Свака част мом познанику Јовину, али и за њега важи исто што и за тебе: лошим аргументима нећете помоћи да Београд добије метро.
 
Ja mogu da imam argumente a on je stručan,za razliku od tebe i mene.Inače argumentima mi obrazloži gde ja grešim,ne vidim da ima neki..ili me ubediš recimo ,cenom,kvalitetom,kapacitetom..uporedbom..Ako zavisi od mene da li će Beograd dobiti metro...uh hvala na komplimentima nisam znao da sam toliko uticajan.. :vops:
Beograd će dobiti metro ..u to sam siguran..
 
Београд ће добити метро, али ће он грађевински бити налик софијској другој линији, јер сви (и много богатији) данас тако граде. Покушавао сам да се убеђујем, баш аргументима које си поменуо ("цена, квалитет, капацитет, упоредба"), али стварно не бих да се понављам. Има на претходним странама.

Јовин је, иначе, архитекта, веома стручан за партерно уређење и за пројектовање зграда у стилу јапанског брутализма. О шинским системима немало људи са овог форума зна много више од њега.
 
A sada osvrt na Metro Washington,još jedan lep arhitektonski primeri, meni najimpresivniji..
05-20-2010-washington-metro-212.jpg

Impresivni komandni centar
washington_dc_metro_-_gallery.jpg

505959-washington-metro-subway.jpg

Washington_Metro,_built_deep,_in_case_of_nuclear_attack_-a.jpg

Washington_DC_metro_station_bethesda.jpg

washington-metro-washington-d-c-dc132.jpg

metro-station-from-metro-site.jpg

The-Metro.jpg

Metro+Rockville+DSC_7387.jpg

37-1296-1.gif
 
Gradnja tunela naravno nije jeftinija od stubova. Ne znam odakle vam ta nebuloza. Razlikau cijeni je visestruka.
 
Bas tako.2012ice nekad se zapitam zasto ponekad odvalis takve stvari.

Kao sto zakljucismo problem ce biti ne oko toga da li je nad ili pod zemljom vec vozila i radijusa krivina.
 
A lako ćemo da uporedimo cene sa susednim gradilištem "metro konstrukcije" mosta na adi..naravno bez cene elektomašinskih radova to ide kao posebna stavka i za tunel i za stubove..samo čekamo da nam stigne završni račun :wink: Ako ikada stigne..
Kod nas bi gradnja tunela trebala da bude jeftinja od mnogih gradova zbog prednosti jeftine r.snage i materijala,grad neplaća sebi za zemljište jer u javnom vlasništvu,naravno ima razike u ceni plitkog i dubkog tunela,krtica ili kopanje u otvorenom rovu..
Iz grafikona vidim da ne postoji univerzalna cena po kilometru već sa procenjuje za svaki grad pa negde možete za istu cenu da sagradite duplo kilometara.. :kafa:
Pogledajte šokantnu razliku u cenu Londonskog Crossraila i Barcelone.. :wink:
Subway-costs-Graph-2.jpg

There‘re few issues more likely to get the juices flowing than debates about the cost of transport projects. How is it, public transport advocates ask, subways can be built in Spain for $40 million per km, but in Australia and the US its hundreds of millions of dollars per km?

Or why have new rail projects been built in Perth for a fraction of what governments say they will cost in Sydney, Brisbane and Melbourne? The Perth to Mandurah rail line has more than 70 km of rail line, ten stations and a tunnel into the city centre, and was constructed for a claimed cost of around $1.7 billion. Yet in Melbourne, for example, a 3 km rail extension from Epping to South Morang is costing around $560 million.

Americans are just as concerned as we are about why they’re paying more for new transport infrastructure than other countries. Alon Levy at Pedestrian Observations has put together a table of comparative costs of selected subway projects in the US, Europe and Asia, adjusted for differences in purchasing power (see exhibit). Clearly caution is required in interpreting the table, but some of the differences are extraordinary.

New York costs are the shocker, but look also at the proposed Crossrail project in London. The 22 km of tunnelling required for the project is estimated to cost $1,000 million per km, whereas the 5.8 km Sants to La Sagrera tunnel under central Barcelona completed last year cost only $40 million per km. (Differences in the length of projects only have a minor relationship with per kilometre cost, at least for this sample – and if New York were removed on the argument it’s an outlier, there’d be no relationship).

Alon Levy doesn’t address in any detail why there are such large variations, but he points out that although labour costs are generally lower in developing countries like China, so is productivity. Further, while the high Japanese costs are probably due to strong property rights, Italian costs are much lower than US and UK costs despite weaker institutions.
Some of the reasons the cost of projects differs are shown by an analysis undertaken a few years ago by Toronto transit advocate Steve Munro. He analysed a report by transit agency Metrolinx comparing the cost of tunnelling for Toronto’s new 6.4 km Sheppard Subway with that for the new 40.5 km MetroSur line in Madrid. Madrid is a popular benchmark because it has literally built hundreds of kilometres of new heavy/light rail lines over the last 40 years.

After adjusting for differences in how land acquisition is costed, he says the respective costs of Sheppard and MetroSur were $142.5 million per km and $87.1 million per km. Both lines opened at the same time. The key differences Mr Munro identifies are:
•No environmental assessment was conducted on MetroSur
•The standards for fire safety are more stringent on Sheppard
•Stations are 50% longer on Sheppard
•Non-tunnel construction was undertaken 5×12 on Sheppard, compared to 7×24 on MetroSur
•Sheppard was built with dual tunnels, MetroSur with a single tunnel. Mr Munro says “the trains in Madrid are smaller and require a smaller combined tunnel than would be the case in Toronto. Single tunnels eliminate the need for cut-and-cover box structures at crossovers and effectively reduce the scope of excavation at stations where these crossovers are located”.
•The use of cut-and-cover tunnelling on Sheppard was confined to stations, but it was used for 30% of MetroSur
•It was more expensive to tunnel through the glacial rocks and streams of Toronto than the compacted sand of Madrid
•MetroSur provided greater economies of scale as it was one of a number of projects. “Construction activities simply moved from one project to another rather than being reconstituted for each expansion, and more of the design was done during construction.”
•Sheppard has two large interchange stations over its 6.4 km, whereas MetroSur has five interchanges over its 40.5 km

Physical factors like geology explain a lot of the difference between Sheppard and MetroSur, but so too do standards. Community expectations on a range of variables – for example environmental standards, engineering and operating standards, safety standards, the level of citizen input – appear to be key drivers of higher costs in Toronto. It seems there is a very strong commitment in Madrid ‘to get on and get it done’.

Comparing projects on a like-for-like basis is also a key challenge. The scope of what’s counted can often explain seemingly irreconcilable differences. For example, the Epping-Sth Morang price cited earlier includes some necessary related ancillary works such as 8 km of track duplication, stabling facilities and ‘downstream’ signalling improvements (although this doesn’t explain all the differences vis a vis projects like the Perth-Mandurah line).

One of the most important insights I’ve gained from looking at comparative data on cities is simply the enormous variation on a range of variables, whether it’s construction costs, residential density, employment density, public transport mode share, cycling mode share, and so on. The high variability applies both between countries and within countries. It’s going to be amplified when drilling down to the project level.

It pays to be very careful about assuming what applies in other places can be applied directly to one’s own city.

I’ve looked at differences between projects. I’m also interested in the complaint that projects are simply getting more expensive – see my post on this closely related issue, Why is infrastructure so bloody expensive?
•Starchitecture. The original design for the WTC PATH rail station in New York was $3.3 billion, subsequently scaled back to $2.2 billion. Even so, says Stephen Smith, that’s more than Paris spent on its entire new 9km Metro Line 14
•The need to build while keeping current operations going. According to Dr Levinson “This reduces construction space, reducing time, increases set-up/break-down costs, and otherwise adds to total costs. Construction is much faster (and thus cheaper) if rebuilding could be done on a closed facility. See the London Underground as the classic example of the high cost of doing construction only

•“Public-private partnerships trade additional up front costs for faster construction
 
Aleksandar Jovičić, šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada: Mora se sprečiti dalje zaduživanje grada i proveriti ugovor sa "Bus plusom"
Kakav je vaš stav oko izgradnje metroa?

- Beogradu je potreban metro. U Nemačkoj duplo manji gradovi od Beograda, poput Kelna, imaju nezavistan šinski sistem u dužini 95 kilometara, a mi nismo u stanju ni da započenemo radove. Francuzi su poželjan partner, ali bi trebalo da se u čitavu trku uključe i drugi, pa onda da izaberemo varijantu po najpovoljnijim uslovima.
izvor;www.novosti.rs
 
Somi303":l56l5l17 je napisao(la):
Сами возови су им очајни, остатак да не коментаришем :D

Можда су споља ружни, ствар укуса, али сам негде прочитао да је пре неколико година вашингтонски систем проглашен најуреднијим метроом. Да ли је најуреднији не знам, али да јесте чист, могу лично да потврдим. Чак је постављен итисон по поду, чист наравно. :)
 
Koliko puta trebamo spominjati španski primer (ili Delhi, ali neko će reći - ma to je Indija)? Očigledno je da para za metro je bilo, kada je bilo para za most kod Ade. Zašto je procenjeno da je most vredniji za grad od metroa? Kakav je odnos izbornih ciklusa i političkog spektakla otvaranja sa izborima pravca razvoja grada?
 
Princ Čarls juče se vozio londonskom podzemnom železnicom, prvi put u poslednjih 25 godina.
309623_princ-carls-i-kamila-u-metrou-prvi-put-nakon-25-godina-ap_ff.jpg

Čarls je sa suprugom Kamilom, zvaničnicima železnice i putnicima, na taj način obeležio 150 godina postojanja prve podzemne železnice u svetu.


Londonska podzemna železnica svakoga dana proda 3,5 miliona karata.
Prinčevski par se vozio jednu stanicu, od Faringdona do Kings Krosa, na liniji Metropoliten, najstarijoj deonici podzemne železnice otvorene 1863. godine.
Izvor;www blic.rs
 
Sofija pušta 9 novih stanica do 2015 godine

Veoma, veopa optimistične vesti dolaze iz Sofije. Naime tender za izgradnju 3 novih stanica linije M1 ka Mladost 4 je završio. Vrlo dobre ponude su stigle i vrednost izgradnje iznosi samo 66% predviđene vrednosti. To znači da za 3 podzemne stanice, P+R terminal za nad 600 vozila i 3 kilometara podzemnu liniju će Sofija izdvojiti samo 45 miliona eura, a ostali 20 milioni idu za izgradnju još jedne stanice na liniji M2 ka jugu i naselje Hladilnika.

Evo projekte za do 2015 godine:

M1 (Carigradsko shose - Aerodrom, 4 stanice 5 kilometara), izgradnja je već nekoliko meseci u toku i biće završena do kraja 2014 godine. Očekuje se da privleče još oko 60 000 putnika na dan. Ukljućuje i izgradnja nove železničke stanice Iskar, na kojoj če se vrše transferi na BDŽ ka istočnih predgrađa i Plovdiv-Burgas.

M1 (Mladost 1 - Mladost 4, 3 stanice dužine od oko 3 kilometara). Kao što sam rekao tender je završio i zgradnja starta na proleće. Ovaj segment je veoma važen jer celosno povezuje drugo najveće sofijsko naselje Mladost, kao i veliki Biznes Park Sofija. Na krajni stanici će biti podzemni P+R parking za nad 600 vozila, koji je udaljen samo nekoliko stotina metara od Obilaznice.

M2 (Đejms Baučer - Hladilnika, 1,5 kilometara sa 1 stanici). Kao što sam rekao ovaj projekt je visio u vazduhu ali sada če biti sigurno realizovan, Projekt će biti gotov do 15 februara, a start izgradnje očekujemo za negde Septembra ove godine. Biće yavršena tokom 2015 godine (još e rano da se kaže kada tačnije). Tu će se iygraditi i stranični mini depo za servisiranje i popravku vozova, a od ove stanice če se linija razdvojiti prema jugu (Dragalevci, Obilaznica) i prema istoku (Studentski grad i Drvenica).

M1 (uključenje stanice prizraka Modernoto predgradie) što se nalazi blizo depa Obelja. Ova stanice nije bila uključena jer je falila veza sa železnicom bez kojoj ova stanica nije funkcionalna. BDŽ će izgraditi stanicu do kraja 2014 godine, a Metropoliten će osposobiti podzemnu metro stanicu. Tu će biti najbliži transfer za vozovi iz pravca Niša i Pernika.

Tako da u 2015 godinu Sofija će imati 36 stanica (9 novih kojih će koristiti oko 200 000 putnika na dan), tako da se procenuje da će celi sistem prevoziti oko 700 000 putnika na dan. Veoma važna je i konekcija sa drugim tipovima transporta i P+R terminala. Naime Sofija sada ima samo 1 stanica gde je možna konekcija sa BDŽ, a do 2015 će imati 3. Isto tako Aerodrom će biti povezan gradom na svaka 3 minuta metroom)



sofmetro-futureplans-kor.png
 
Vrh