Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Od svih kružnih linija najrealnija mi je žuta linija s malim korekcijama, linija koja povezuje obode grada. Nešto slično sam u prethodnim postovima pisao. Možda ova linija nema sada dovoljan kapacitet, ali u doglednoj budućnosti bi trebalo razmišljati o ovakvoj vrsti povezivanja nezavisnim sistemom prevoza.
Rekoh ja da nisam bas promislio o svemu...zhaba":1l96ivsu je napisao(la):
Kad sam pominjao pravicnost mislio sam upravo na pomenute linije Jovin_M1/LRT_1... Znaci obe su zvanicni dokumenti vezani za transport i ekonomsku opravdanost, ali mi se jedna cini pravicnije od druge misleci na funkcionalnost... Tako da sam izgleda upotrebio samo pogresan opis, posto se slazem da ne moze bas sve da se gradi zato sto izgleda lepo na karti ili zato sto ja bas zivim u tom naselju...zhaba":1l96ivsu je napisao(la):
Edit:
Ovu liniju sam dodao vise kao ideju za nesto sto bi se gradilo recimo 2050...Siniša":1l96ivsu je napisao(la):
Ali generalno, nije da bila na odmet jedna linija slicne trase, nadzemno ili podzemno u buducnosti kada se ostalo realizuje (kad kazem ostalo ne mislim na moje ideje nego realne projekte: metro, beovoz, obilaznica, itd.)...Dobro vece zelim svima,
Vec duze vremena pratim ove forume Beobilda jer me bas interesuju.
Narocito ovaj sto se tice izgradnje i razvoja metroa u Beogradu.
Nisam strucnjak lansiranja projekata izgradnje metroa i proracuna isplativosti, ali radim u pariskom metrou u sektoru razvijanja komandnih centara i pratece opreme.
Bila bih mi bas velika zelja da i Beograd dobije dobru podzemnu zeleznicu ili metro, ali videci kako idu stvari to mislim da nece biti skoro.
Po meni postoje dve velike prepreke, finansijska i birokratija.
Ne bih bas da dajem neke cifre, jer cene ovde na zapadu mogu da budu cak nize kad se prenose do srbije, cudno ali je tako.
A sto se birokratije tice, postoji veoma dosta prepreka izmedju drzavnog nivoa, ministarstva, grada Beograda a da ne pricamo o drzavnoj zeleznici.
Moj otac je uvek govorio "Kad ima previse babica, kilava deca".
Ne bih da budem jedan od onih sto zeli da nametne zapadne ideje bez proucavanja lokalne situacije, ali trebali bi smo malo pogledati sta se radi preko grane.
Uzimam kao primer Pariski metro i njegovu problematiku jer ga bas najbolje poznajem.
Pariz ima najguscu mogucu mrezu prevoza, 16 metro linija, 4 vangradske zeleznice, 4 linije tramvaja i 350 linija autobusa i to sve za povrsinu od 12 000km². Problem Parskog prevoza je maksimalna koncetracija u samom gradu a losa povezanost sa i oko predgradja.
Ne bih pominjao ni probleme izmedju Francuske zeleznice i Gradskog prevoza Pariza, posto imamo linije koje su zajednicke, do pola voze jedni od pola drugi.
Idem u sustinu, ako mislite napraviti dobru metro insfrastrukturu treba :
1 - Samostalno preduzece koje je vezano samo za grad Beograd,
2 - Infrastrukutra koja pripada gore pomenutom preduzecu,
3 - Linije koje povezuju centar sa predgradjem,
4 - Privilegovati kruzne linije ili linije koordinante, sever-jug, istok-zapad,po mogucstvu i jedno i drugo.
5 - Iskoristiti vec prokopane linije, ali ne po svaku cenu, skuplje je preuredjivati neko novo praviti.
Za pitanje dali treba Beogradu metro, odgovor je da, ali ne po svaku cenu.
Metro je investicija za buducnost.
Link pariskog gradskog www.ratp.fr
Vec duze vremena pratim ove forume Beobilda jer me bas interesuju.
Narocito ovaj sto se tice izgradnje i razvoja metroa u Beogradu.
Nisam strucnjak lansiranja projekata izgradnje metroa i proracuna isplativosti, ali radim u pariskom metrou u sektoru razvijanja komandnih centara i pratece opreme.
Bila bih mi bas velika zelja da i Beograd dobije dobru podzemnu zeleznicu ili metro, ali videci kako idu stvari to mislim da nece biti skoro.
Po meni postoje dve velike prepreke, finansijska i birokratija.
Ne bih bas da dajem neke cifre, jer cene ovde na zapadu mogu da budu cak nize kad se prenose do srbije, cudno ali je tako.
A sto se birokratije tice, postoji veoma dosta prepreka izmedju drzavnog nivoa, ministarstva, grada Beograda a da ne pricamo o drzavnoj zeleznici.
Moj otac je uvek govorio "Kad ima previse babica, kilava deca".
Ne bih da budem jedan od onih sto zeli da nametne zapadne ideje bez proucavanja lokalne situacije, ali trebali bi smo malo pogledati sta se radi preko grane.
Uzimam kao primer Pariski metro i njegovu problematiku jer ga bas najbolje poznajem.
Pariz ima najguscu mogucu mrezu prevoza, 16 metro linija, 4 vangradske zeleznice, 4 linije tramvaja i 350 linija autobusa i to sve za povrsinu od 12 000km². Problem Parskog prevoza je maksimalna koncetracija u samom gradu a losa povezanost sa i oko predgradja.
Ne bih pominjao ni probleme izmedju Francuske zeleznice i Gradskog prevoza Pariza, posto imamo linije koje su zajednicke, do pola voze jedni od pola drugi.
Idem u sustinu, ako mislite napraviti dobru metro insfrastrukturu treba :
1 - Samostalno preduzece koje je vezano samo za grad Beograd,
2 - Infrastrukutra koja pripada gore pomenutom preduzecu,
3 - Linije koje povezuju centar sa predgradjem,
4 - Privilegovati kruzne linije ili linije koordinante, sever-jug, istok-zapad,po mogucstvu i jedno i drugo.
5 - Iskoristiti vec prokopane linije, ali ne po svaku cenu, skuplje je preuredjivati neko novo praviti.
Za pitanje dali treba Beogradu metro, odgovor je da, ali ne po svaku cenu.
Metro je investicija za buducnost.
Link pariskog gradskog www.ratp.fr
jovanovm
Advanced
BoF1973 - Dobrodošao na forum! Nadamo se tvojim daljim doprinosima.
Možeš li nam više reći u strukturalnoj organizaciji upravljanja Pariskim metroom? Kako se Parižani bore sa birokratijom, kako su rešeni odnosi, ko šta finansira, organizuje? Kako se planira i izvršava širenje linija? (mislim da nas ovo zadnje i najviše zanima)...
Pozdrav, i nadamo se tvojim komentarima!
Možeš li nam više reći u strukturalnoj organizaciji upravljanja Pariskim metroom? Kako se Parižani bore sa birokratijom, kako su rešeni odnosi, ko šta finansira, organizuje? Kako se planira i izvršava širenje linija? (mislim da nas ovo zadnje i najviše zanima)...
Pozdrav, i nadamo se tvojim komentarima!
Pozdrav jovanovm i ostalim ucesnicima ovog foruma,
Parisko gradsko preduzece je kao i sva ostala javna predeuzeca, dosta pozamasno sa ogromnom
birokratijom, dve brojke, 45 hiljada zaposlenih od kojih 15 hiljada su vozaci. Ostalo se dele na
odrzavanje, razvoj i ostale. To je sto se tice same firme zvana RATP ili u prevodu Autonomna rezija
transporta Pariza.
Sto se tice finansiranja, dosta je komplikovano.
Francuska je do skoro bila centralno vodjena drzava, za sve se komandovalo iz Pariza. Tek od pocetka
devedesetih je pocela decentralizacija koja se bas polako ali sigurno instalira.
RATP se finansira iz drzavnog budzeta jer je drzavna firma,a isto tako iz regionalnog i gradskog
zbog decentralizacije. Krajem 2010, drzava bi trebala da prestane da finasira gradsko Pariza, ali
mislim da u tome nece uspeti. Razlog je, regionalni budzet ide 80% na prevoz Pariza !
Sad da jos malo iskomplikujemo. Region Pariza ima nadleznu upravu (STIF) koja odredjuje sve vazne
odluke u vezi gradskog javnog prevoza, a to su :
- Cenu karte,
- Kapacitet prevoza putnika,
- Broj linija,
- Licence za saobracaj u Parizu,
- I najvaznije, finansiranje firmi koje imaju licencu za prevoz.
- I naravno finansiranje projekata za nove linije.
Do 2003 uprava STIF-a nije skoro ni postajala, RATP i Francuska zeleznica su same odredjivale
sve,ali je onda dosla evropska direktiva.
Zbog evropske direktive o konkurenciji, prevoz ne moze vise da bude u monopolu jedne firme. Za svaku
novu liniju (busa, tramvaja ili metro-a) trebalo bi napraviti tender. Tu sad stize STIF koji pravi
tender i daje licencu za prevoz. Sto bi znacilo da bez licence, nema prevoza, tj. nema divljih
autobusa koji vrebaju putnike .
To su direktive, a realnost je druga. Sto se tice busa tu je pocela konkurencija a za ostalo je
teze, cela infrastruktura metroa pripada RATP-u a prigradska zeleznica pola RATP-u a pola Francuskoj
zeleznici. Cela inzenjerija metroa se nalazi u RATP-u a bez toga nema razvoja.
Koristim priliku da predstavim SISTRA koja je filijala RATP-a i koja radi projekte u inostranstvu.
Nadam se jednog dana i u Beogradu.
To je sto se tice organizacije.
Pitajte ako vas jos nesto interesuje.
Parisko gradsko preduzece je kao i sva ostala javna predeuzeca, dosta pozamasno sa ogromnom
birokratijom, dve brojke, 45 hiljada zaposlenih od kojih 15 hiljada su vozaci. Ostalo se dele na
odrzavanje, razvoj i ostale. To je sto se tice same firme zvana RATP ili u prevodu Autonomna rezija
transporta Pariza.
Sto se tice finansiranja, dosta je komplikovano.
Francuska je do skoro bila centralno vodjena drzava, za sve se komandovalo iz Pariza. Tek od pocetka
devedesetih je pocela decentralizacija koja se bas polako ali sigurno instalira.
RATP se finansira iz drzavnog budzeta jer je drzavna firma,a isto tako iz regionalnog i gradskog
zbog decentralizacije. Krajem 2010, drzava bi trebala da prestane da finasira gradsko Pariza, ali
mislim da u tome nece uspeti. Razlog je, regionalni budzet ide 80% na prevoz Pariza !
Sad da jos malo iskomplikujemo. Region Pariza ima nadleznu upravu (STIF) koja odredjuje sve vazne
odluke u vezi gradskog javnog prevoza, a to su :
- Cenu karte,
- Kapacitet prevoza putnika,
- Broj linija,
- Licence za saobracaj u Parizu,
- I najvaznije, finansiranje firmi koje imaju licencu za prevoz.
- I naravno finansiranje projekata za nove linije.
Do 2003 uprava STIF-a nije skoro ni postajala, RATP i Francuska zeleznica su same odredjivale
sve,ali je onda dosla evropska direktiva.
Zbog evropske direktive o konkurenciji, prevoz ne moze vise da bude u monopolu jedne firme. Za svaku
novu liniju (busa, tramvaja ili metro-a) trebalo bi napraviti tender. Tu sad stize STIF koji pravi
tender i daje licencu za prevoz. Sto bi znacilo da bez licence, nema prevoza, tj. nema divljih
autobusa koji vrebaju putnike .
To su direktive, a realnost je druga. Sto se tice busa tu je pocela konkurencija a za ostalo je
teze, cela infrastruktura metroa pripada RATP-u a prigradska zeleznica pola RATP-u a pola Francuskoj
zeleznici. Cela inzenjerija metroa se nalazi u RATP-u a bez toga nema razvoja.
Koristim priliku da predstavim SISTRA koja je filijala RATP-a i koja radi projekte u inostranstvu.
Nadam se jednog dana i u Beogradu.
To je sto se tice organizacije.
Pitajte ako vas jos nesto interesuje.
Pozdrav BoF1973, drago mi je da ovde imamo nekoga koji radi posao vezan metroom. Imću više pitanja za tebe , ali da počnemo od prvog.
Zar nije SISTRA bila uključena 2002-2003 u projekt beogradskog lakog metroa? Mislim da je jednom u nekim našim novinama izašao i plan za tri linije koje jej SISTRA predložila. Da li ti je on poznat? (ovo je bio možda OT)
, ali da počnemo od prvog.Zar nije SISTRA bila uključena 2002-2003 u projekt beogradskog lakog metroa? Mislim da je jednom u nekim našim novinama izašao i plan za tri linije koje jej SISTRA predložila. Da li ti je on poznat? (ovo je bio možda OT)
Pozdrav,
SISTRA je inzenjerija koja dosta aktivna na svim podrucjima gradskog prevoza od metro-a preko tramvaja cak i do bus linija.
Nisam upucen u sve projekte u inostanstvu ni kod nas, ali me ne cudi da su pokusali da i kod nas nesto urade.
Trenutno imam kolege koje zavrsavaju metro u Alziru. Inace prvi bi zatrazio da me prebace u SISTRA kad bi poceli da rade nesto u Bg.
SISTRA je inzenjerija koja dosta aktivna na svim podrucjima gradskog prevoza od metro-a preko tramvaja cak i do bus linija.
Nisam upucen u sve projekte u inostanstvu ni kod nas, ali me ne cudi da su pokusali da i kod nas nesto urade.
Trenutno imam kolege koje zavrsavaju metro u Alziru. Inace prvi bi zatrazio da me prebace u SISTRA kad bi poceli da rade nesto u Bg.
LINK
Čitajući ovaj tekst, SISTRA-in projekt i nije bio loš. Trasa je, po planu, 100% nezavisna, a stanice su udaljene od 1000 m, manje stanica manjih dimenzija povlači manje troškove izgradnje. Negde sam već govorio da nama ne trebaju nešto posebno velika vozila i velike stanice. Jedini problem je što je zaobilazio Prokop i, koliko se sećam plana, linija prema Mirijevu je tebala da ide čitavom ulicom Dragosava Srejovića.
Grad nije prihvatio plan i nakon toga je angažovao špansku firmu INECO da im radi brzi tramvaj.
jovanovm
Advanced
Pa SISTRA-in plan je bio brzi tramvaj... i to strasno skup brzi tramvaj, sa prevelikom razdaljinom izmedju stanica...
Za linije ne znam, doduse, voleo bih da vidim kartu.
Za linije ne znam, doduse, voleo bih da vidim kartu.
Nisam siguran da su mislili na brzi tramvaj, čak su izrazili određenu rezervu u vezi kapaciteta vozila. Verovatno su mislili na laki metro kao u Istanbulu (Hafif metro), Moskvi (Butovskaya), Manili i Barseloni (L11). Razlika u Moskvi između lakog i teškog metroa je u tome što laki ima kraće stanice (90 m dužine, klasični metro 150 m) samim tim i kraća vozila i manji radijus krivine. Sve ostalo je isto: nezavisan šinski sistem i voziala širine 2,7 m. S druge strane prijatelj, budući saobraćajni inženjer, mi je rekao da razlika između lakog metroa ( koji je nezavisan) i teškog metroa je u maksimalnom opterećenju osovine: vozila sa opterećenjem preko 12 tona se smatraju teškim metroom.
Koliko se sećam SYSTRA-inog plana jedno 40-50% deonica je trebalo biti pod zemljom. Loše kod tog plana je ne postojanje veza preko Ade i na potezu Slavija-Pravni fakulte, linija ne prolazi ispod Prokopa (mada tu ima raznih mišljenja da je Prokop promašena investicija) i krak koji ide preko čitave ulice Dragoslava Srejovića. njihova plava linija je ista trasa devetke. To je ono što se sećam, voleo bi da ponovo vidim plan.
Koliko se sećam SYSTRA-inog plana jedno 40-50% deonica je trebalo biti pod zemljom. Loše kod tog plana je ne postojanje veza preko Ade i na potezu Slavija-Pravni fakulte, linija ne prolazi ispod Prokopa (mada tu ima raznih mišljenja da je Prokop promašena investicija) i krak koji ide preko čitave ulice Dragoslava Srejovića. njihova plava linija je ista trasa devetke. To je ono što se sećam, voleo bi da ponovo vidim plan.
Да ли неко има приступ овим двама чланцима (и ако може да их постави овде или ми их баци на приватну поруку)
Iz ličnog ugla - Beogradski metro: Realan plan za efikasno rešenje
Povodom teksta "Sve je isto, samo njega nema" ("Vreme" 938) donosimo još jedan prilog raspravi kakav metro treba glavnom gradu Srbije – laki ili teški
akademik Vukan R. Vučić
”Време” број 943, 29. јануар 2009.
Metro u Beogradu: Sve je isto, samo njega nema
Svi kapitalni projekti u Beogradu: obilaznica, Klinički centar, Železnička stanica Prokop, gradska podzemna železnica, kao prioriteti zacrtani su još sedamdesetih godina prošlog veka. Do danas nijedan nije završen, a onaj najveći – metro, nije ni započet
Zoran Majdin
”Време” број 938, 25. децембар 2008.
Iz ličnog ugla - Beogradski metro: Realan plan za efikasno rešenje
Povodom teksta "Sve je isto, samo njega nema" ("Vreme" 938) donosimo još jedan prilog raspravi kakav metro treba glavnom gradu Srbije – laki ili teški
akademik Vukan R. Vučić
”Време” број 943, 29. јануар 2009.
Metro u Beogradu: Sve je isto, samo njega nema
Svi kapitalni projekti u Beogradu: obilaznica, Klinički centar, Železnička stanica Prokop, gradska podzemna železnica, kao prioriteti zacrtani su još sedamdesetih godina prošlog veka. Do danas nijedan nije završen, a onaj najveći – metro, nije ni započet
Zoran Majdin
”Време” број 938, 25. децембар 2008.
Zdarvo Bof1973,
edit: pa dodji kod nas (mislim systra) ima interesantnih projekata: Santiago (metro) ali su vec izabrali ljude koji idu tamo (a ja nisam medju njima ), metro u Hanoju (na tom bi trebao raditi ), tramvaji (luksemburg, katar, abu dabi), brzi vozovi (saudijska arabija itd). Poznajes li Jerome Ruffat?
Mozda uskoro pocnem da radim na projektu i realizaciji metroa u Hanoju pa cu vam moci malo vise pricati o toj problematici. Trenutno ako imate pitanja o brzim prugama (mislim jako brzim) mozete pitati (telekomunikacije naravno ) posto radim na jednom projektu i otkrivam citav novi svijet za mene.
edit: pa dodji kod nas (mislim systra) ima interesantnih projekata: Santiago (metro) ali su vec izabrali ljude koji idu tamo (a ja nisam medju njima
), metro u Hanoju (na tom bi trebao raditi ), tramvaji (luksemburg, katar, abu dabi), brzi vozovi (saudijska arabija itd). Poznajes li Jerome Ruffat?Mozda uskoro pocnem da radim na projektu i realizaciji metroa u Hanoju pa cu vam moci malo vise pricati o toj problematici. Trenutno ako imate pitanja o brzim prugama (mislim jako brzim) mozete pitati (telekomunikacije naravno
) posto radim na jednom projektu i otkrivam citav novi svijet za mene.Da ne bi ostali forumasi bili ljubomorni, pokusacu da objasnim.
Automatizacija linije 1 je projekat u kojem se najstarija linija metroa u Parizu prebacuje iz klasicnog metroa u kompletni automatizovan sistem. U procesu automatizacije ide instaliranje kompletnog sistema koji je skroz samostalan. Sam salje vozove, sam regulise brzinu, sam zatvara vrata... Na celu tog sistema 2 coveka koji se nalaze u komandnom centru. Tu su u slucaju da nesto ne radi kako treba.
Inace ceo projekat se radi bez prekida saobracaja na celoj liniji !
Ne Borise nisam na tom projektu, trenutno radim na renoviranju komandnog centra linije 4, koju isto tako spremam za produzavanje.
Sto se tice Sistre i njenog projekta u Beogradu, cini mi se da tu nema nista ozbiljnog.
U zargonu, to su idejni projekti koji sluze u politicke i neke druge svrhe.
Taj projekt je suvise daleko od neceg sto bi trebalo da posluzi za izgradjivanje radnog projekta.
Naravno ne kritikujem moje kolege iz Sistre, jer tu je uradjeno onoliko koliko je placeno.
Automatizacija linije 1 je projekat u kojem se najstarija linija metroa u Parizu prebacuje iz klasicnog metroa u kompletni automatizovan sistem. U procesu automatizacije ide instaliranje kompletnog sistema koji je skroz samostalan. Sam salje vozove, sam regulise brzinu, sam zatvara vrata... Na celu tog sistema 2 coveka koji se nalaze u komandnom centru. Tu su u slucaju da nesto ne radi kako treba.
Inace ceo projekat se radi bez prekida saobracaja na celoj liniji !
Ne Borise nisam na tom projektu, trenutno radim na renoviranju komandnog centra linije 4, koju isto tako spremam za produzavanje.
Sto se tice Sistre i njenog projekta u Beogradu, cini mi se da tu nema nista ozbiljnog.
U zargonu, to su idejni projekti koji sluze u politicke i neke druge svrhe.
Taj projekt je suvise daleko od neceg sto bi trebalo da posluzi za izgradjivanje radnog projekta.
Naravno ne kritikujem moje kolege iz Sistre, jer tu je uradjeno onoliko koliko je placeno.
Taj projekat Systre je radjen kada nisam radio tamo tako da ne znam ko je radio na njemu i kako je radjen. Predpostavlja da je PLT (planifikacija transporta) radila na tome i da su oni predlozili odprilike kakav bi metro najbolji bio za Bg.
Dali je to bilo ozbiljno ili ne, ne znam.
Dali je to bilo ozbiljno ili ne, ne znam.
Ovako je, po sećanju, izgledao plan SYSTRA-e:
Moguće da sam negde pogrešio. Po ovom tekstu blia su tri plana Systra 1, 2 i 3. Ovo je Systra 1. Ako borris_ i BoF1973 mogu nekako da dođu do sva tri plana i da ih postave ovde bio bi ima zahvalan. I mislim da je cena od 2,8 milijardi Evra za sve tri linije realna. Ovde mreža sigurno ima preko 40 km, od čega su pola tuneli.
Moguće da sam negde pogrešio. Po ovom tekstu blia su tri plana Systra 1, 2 i 3. Ovo je Systra 1. Ako borris_ i BoF1973 mogu nekako da dođu do sva tri plana i da ih postave ovde bio bi ima zahvalan. I mislim da je cena od 2,8 milijardi Evra za sve tri linije realna. Ovde mreža sigurno ima preko 40 km, od čega su pola tuneli.
zhaba
Higher intermediate
Evo dakle clanka koji spanci objavljuju o lakom metrou u Beogradu.
http://www.ineco.es/clientes/itrans...s/En Portada/Metro Ligero de Belgrado it8.pdf
Na spanskom je pa ko ima neko pitanje tj. ako mu se neki deo ucini zanimljivim neka slobodno pita, rado cu (cemo) prevesti.
Zanimljivosti. Kaze clanak da je Beograd najveci grad Balkana!!! (sta bi sa Atinom i Bukurestom???) Zatim da su ga osnovali Rimljani (???)
Tekst uglavnom govori o tome kuda ce trasa ici, zatim ko sve ucestvuje u projektu pa tako navodi spansku INECO TIFSA i nase Juginus, CEP i Duodec. Spominje se da je ugovor koji su potpisali validan 3 godine i kosta 4 213 000 eura. (ne znam zasto 3 godine!!? prim. prev.).
Interesantno je takodje da govori kako na jednom delu trasa deli sine sa postojecim tramvajem uvodjenjem trece sine (jel to bilo predvidjeno???). Stanica Varos Kapija bila bi zanimljiva jer bi se videla sa Novobeogradske strane (nesto kao poluotvorena??). I jos jedna zanimljivost: u jednom delu se spominje kako nase zakonodavstvo zahteva veci stepen razrade nego sto je to slucaj u drugim zemljama. Zatim kako se ocekuje raspis medjunarodnog konkursa za vizuelni identitet linije sa ocekivanim ucescem stranih arhitekata. Vozovi bi trebali biti za po 300 putnika i ukupan broj vagona (ili vozova prim. prev.) bi bio 46.
Isto tako na kraju se kaze da je Pomenuta spanska grupacija otvorila svoju kancelariju u Beogradu kako bi mogla tesnje da saradjuje sa podizvodjacima i agencijom za razvoj Beograda (valjda za izgradnju grada???).
Deluje ozbiljno, a???
PS evo ga link celog broja. Pogoodite sta je na naslovnoj strani???
http://www.ineco.es/webineco/imagenes/publicaciones/08_Febrero08.pdf
http://www.ineco.es/clientes/itrans...s/En Portada/Metro Ligero de Belgrado it8.pdf
Na spanskom je pa ko ima neko pitanje tj. ako mu se neki deo ucini zanimljivim neka slobodno pita, rado cu (cemo) prevesti.
Zanimljivosti. Kaze clanak da je Beograd najveci grad Balkana!!! (sta bi sa Atinom i Bukurestom???) Zatim da su ga osnovali Rimljani (???)
Tekst uglavnom govori o tome kuda ce trasa ici, zatim ko sve ucestvuje u projektu pa tako navodi spansku INECO TIFSA i nase Juginus, CEP i Duodec. Spominje se da je ugovor koji su potpisali validan 3 godine i kosta 4 213 000 eura. (ne znam zasto 3 godine!!? prim. prev.).
Interesantno je takodje da govori kako na jednom delu trasa deli sine sa postojecim tramvajem uvodjenjem trece sine (jel to bilo predvidjeno???). Stanica Varos Kapija bila bi zanimljiva jer bi se videla sa Novobeogradske strane (nesto kao poluotvorena??). I jos jedna zanimljivost: u jednom delu se spominje kako nase zakonodavstvo zahteva veci stepen razrade nego sto je to slucaj u drugim zemljama. Zatim kako se ocekuje raspis medjunarodnog konkursa za vizuelni identitet linije sa ocekivanim ucescem stranih arhitekata. Vozovi bi trebali biti za po 300 putnika i ukupan broj vagona (ili vozova prim. prev.) bi bio 46.
Isto tako na kraju se kaze da je Pomenuta spanska grupacija otvorila svoju kancelariju u Beogradu kako bi mogla tesnje da saradjuje sa podizvodjacima i agencijom za razvoj Beograda (valjda za izgradnju grada???).
Deluje ozbiljno, a???
PS evo ga link celog broja. Pogoodite sta je na naslovnoj strani???
http://www.ineco.es/webineco/imagenes/publicaciones/08_Febrero08.pdf
jovanovm
Advanced
Pa tehnicki Bukurest nije na Balkanu jer je sa one strane Dunava, a Atina i Istanbul nisu jer se smatraju delom "istocno Mediteranske" regije. Cista glupost, po meni smo mi svi u istom cabru, ali tako to vide u Briselu.
//bez sale, ovo sam cuo od osoba koje rade u EK.
EDIT: Clanak je veoma interesantan kad se vidi sta se planiralo za Beograd, i zasto bi to bilo veoma skupo, iako je u pitanju laki metro. Npr, ukoliko pogledate sliku nadzemne stanice, ona ocigledno lici na rekonstruisane stanice niskopodnog tramvaja u gradovima kao Budimpesta, Atina, Istanbul. Takodje, primer stanice kod SANU pokazuje koliko duboko su planirane stanice i njihov raspored koji dosta dize troskove. Naravno, imamo strucne ljude ovde, pa ce me mozda demantovati, ali eto... moji neki prvi utisci.... Ovo mi se cini kao odlican sistem - za Novi Sad.
//bez sale, ovo sam cuo od osoba koje rade u EK.
EDIT: Clanak je veoma interesantan kad se vidi sta se planiralo za Beograd, i zasto bi to bilo veoma skupo, iako je u pitanju laki metro. Npr, ukoliko pogledate sliku nadzemne stanice, ona ocigledno lici na rekonstruisane stanice niskopodnog tramvaja u gradovima kao Budimpesta, Atina, Istanbul. Takodje, primer stanice kod SANU pokazuje koliko duboko su planirane stanice i njihov raspored koji dosta dize troskove. Naravno, imamo strucne ljude ovde, pa ce me mozda demantovati, ali eto... moji neki prvi utisci.... Ovo mi se cini kao odlican sistem - za Novi Sad.
Vračar
Intermediate
^^
Upravo to - za NS, Niš, KG. Za Beograd ne, samo teški metro kao što već postoji u svim okolnim glavnim gradovima. Dileme nema.
Upravo to - za NS, Niš, KG. Za Beograd ne, samo teški metro kao što već postoji u svim okolnim glavnim gradovima. Dileme nema.