Metro

[shmeksi]

Voleo bih da me neko demantuje u narednih par meseci.

My money is on minister Mrkonjic. Mrka se sigurno u narednih mesec dana javlja sa jos nekom bombasticnom najavom kako ce metro da zaposli 500.000 ljudi, a to ce sve biti placeno iz budzeta jer kako ce Mrka da pojasni, on je cuo da je nasa ministarka carobnjak, jos bolji od harija potera i da ce pare prosto da se stvore tek tako....

 

[jovanovm]

@vrachar

Dobro, ali na Deaku opet ima da se sipci i pesaci, to su ustvari tri odvojene stanice koje su spojene podzemnim prolazima (a i to je uradjeno relativno skoro)...

Generalno, u Njujorku veliki broj stanica ima taj fazon gde na vozu pise u kom pravcu ide, i to mi se ne svidja, bolja je varijanta sa razlicitim kolosecima, ali za dalje opstine, mislim da se to ne isplati zbog niske frekvencije putnika.

@shmeksi

Mapa se otprilike slaze sa nekim idejama koje ja imam oko izgradnje metroa, ali imam jednu (mozda sebicnu) zamerku. Naime, opstina Rakovica koja ima 100.000 stanovnika je skoro potpuno izolovana od tvog metro sistema. E sad, to bi moglo dobro da se resi ukoliko bi se aktivirao BeoVoz kao produzenje metroa i isao starom zeleznickom prugom (o tome se vec pisalo ovde). Pitanje je u sustini, da li deo BeoVoza treba biti premesten pod ingerencije grada i transformisan u dodatak metro sistemu? Naravno, po izgradnji Prokopa i zel. obilaznice.

P.S. Ustvari, imam i drugu zamerku. Zemun (Glavna) mora biti povezan metroom, osim sto je turisticki i kulturni hotspot, u njemu zivi veliki broj Beogradjana.

P.P.S. Mislim da je resenje sa dva spajanja svetloplave i ljubicaste linije malo rogobatno.

 

[shmeksi]

@shmeksi

Mapa se otprilike slaze sa nekim idejama koje ja imam oko izgradnje metroa, ali imam jednu (mozda sebicnu) zamerku. Naime, opstina Rakovica koja ima 100.000 stanovnika je skoro potpuno izolovana od tvog metro sistema. E sad, to bi moglo dobro da se resi ukoliko bi se aktivirao BeoVoz kao produzenje metroa i isao starom zeleznickom prugom (o tome se vec pisalo ovde). Pitanje je u sustini, da li deo BeoVoza treba biti premesten pod ingerencije grada i transformisan u dodatak metro sistemu? Naravno, po izgradnji Prokopa i zel. obilaznice.

P.S. Ustvari, imam i drugu zamerku. Zemun (Glavna) mora biti povezan metroom, osim sto je turisticki i kulturni hotspot, u njemu zivi veliki broj Beogradjana.

P.P.S. Mislim da je resenje sa dva spajanja svetloplave i ljubicaste linije malo rogobatno.

Sto se tice dela ka Zemunu tu sam se vodio tudjim ilustracijama, posto potrebe tog dela grada stvarno ne znam jer sam u zivotu mozda tri puta bio tamo (yes, yes, i'm ashamed).

Rakovica bi bila povezana sistemom BeoVoza, koji mora preci u nadleznost grada, ali ne samo on vec i neki od zeleznickih pravaca u gradu. Ono sto se meni postavlja kao pitanje je, ukoliko Beovoz predje u nadleznost grada kao i deo trasa, kako ce se onda regulisati saobracaj BeoVoza van teritorije BG-a. Postoji i druga varijanta, a to je da se jedna od linija koja krece sa banovog brda/vidikovca produzi po rakovici.

I mene najvise nervira ta debilna ljubicasta linija. Po meni mora postojati linija koja sa Slavije direkt ide na NBG.

Glavni problem prilikom razmisljanja o metrou je sto se taj problem mora gledati iz sireg ugla gde u igru ulaze neki drugi aspekti, a oni su pa opet isto tako nepoznati sto problem metroa cini jos nestrukturiranijim.

 

[shmeksi]

Odlican pdf fajl sa analizom lakog i teskog metroa u zemljama evrope. Vredi procitati, ima nekih 20 stranica.

www.errac.org/docs/LRailandMetroinEU-042004.pdf

 

[Ambassador]

Generalno, u Njujorku veliki broj stanica ima taj fazon gde na vozu pise u kom pravcu ide, i to mi se ne svidja, bolja je varijanta sa razlicitim kolosecima, ali za dalje opstine, mislim da se to ne isplati zbog niske frekvencije putnika.

O, da jeste, naročito kad se zaje*******eš pa uđeš u ekspres, koji piči lokalno do nekle, i onda ti preskoči 50 ulica. Međutim, ono što bi bilo zanimljivo i ne toliko skupo, mislim, je da se napravi ukrštanje dve linije na određenoj trasi kao što se sreću ekspresni i lokalni u Njujorku, ali da naravno svaka stanica susreta bude lokalna, pošto je vrlo korisno da ako ideš u jednom smeru imaš izbor od dva voza u koja odmah možeš da uđeš, ili da lako presedneš. Užasno je smor ako moraš da se penješ i spuštaš, a još mora da postoji određena relativno velika razlika između dva nivoa pruge (jedan sprat minimum).

: M1 | ------------- | M2 : M2 | ------------- | M1 :
: M1 | platforma | M2 : M2 | platforma | M1 :
: M1 | ------------- | M2 : M2 | ------------- | M1 :

 

[Djordje]

Само да обележимо један леп јубилеј који је навршен пре тачно четири дана, 20. јануара 2009.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/28655/Метро+развојни+пројекат+Србије.html, 21. новембар 2008.

Радна група има задатак да у року од 60 дана припреми комплетан предлог реализације тог значајног пројекта за целу Србију.

 

[dziggy]

@shmeksi

Mapa se otprilike slaze sa nekim idejama koje ja imam oko izgradnje metroa, ali imam jednu (mozda sebicnu) zamerku. Naime, opstina Rakovica koja ima 100.000 stanovnika je skoro potpuno izolovana od tvog metro sistema. E sad, to bi moglo dobro da se resi ukoliko bi se aktivirao BeoVoz kao produzenje metroa i isao starom zeleznickom prugom (o tome se vec pisalo ovde). Pitanje je u sustini, da li deo BeoVoza treba biti premesten pod ingerencije grada i transformisan u dodatak metro sistemu? Naravno, po izgradnji Prokopa i zel. obilaznice.

P.S. Ustvari, imam i drugu zamerku. Zemun (Glavna) mora biti povezan metroom, osim sto je turisticki i kulturni hotspot, u njemu zivi veliki broj Beogradjana.

P.P.S. Mislim da je resenje sa dva spajanja svetloplave i ljubicaste linije malo rogobatno.

Sto se tice dela ka Zemunu tu sam se vodio tudjim ilustracijama, posto potrebe tog dela grada stvarno ne znam jer sam u zivotu mozda tri puta bio tamo (yes, yes, i'm ashamed).

Rakovica bi bila povezana sistemom BeoVoza, koji mora preci u nadleznost grada, ali ne samo on vec i neki od zeleznickih pravaca u gradu. Ono sto se meni postavlja kao pitanje je, ukoliko Beovoz predje u nadleznost grada kao i deo trasa, kako ce se onda regulisati saobracaj BeoVoza van teritorije BG-a. Postoji i druga varijanta, a to je da se jedna od linija koja krece sa banovog brda/vidikovca produzi po rakovici.

I mene najvise nervira ta debilna ljubicasta linija. Po meni mora postojati linija koja sa Slavije direkt ide na NBG.

Glavni problem prilikom razmisljanja o metrou je sto se taj problem mora gledati iz sireg ugla gde u igru ulaze neki drugi aspekti, a oni su pa opet isto tako nepoznati sto problem metroa cini jos nestrukturiranijim.

Zasto mora da postoji direkt linija sa Slavije do NBG kada i dan danas imas samo 83 sa Slavije do NBG sa tramvajima, a ako ides metroom, onda ti nista ne fali da presednes jednom , vozovi su frekventni, nema pesacenja jer na istoj platformik cekas, i opet ces sa slavije na nbg doci za 10 min

 

[dziggy]

Generalno, u Njujorku veliki broj stanica ima taj fazon gde na vozu pise u kom pravcu ide, i to mi se ne svidja, bolja je varijanta sa razlicitim kolosecima, ali za dalje opstine, mislim da se to ne isplati zbog niske frekvencije putnika.

O, da jeste, naročito kad se zaje*******eš pa uđeš u ekspres, koji piči lokalno do nekle, i onda ti preskoči 50 ulica. Međutim, ono što bi bilo zanimljivo i ne toliko skupo, mislim, je da se napravi ukrštanje dve linije na određenoj trasi kao što se sreću ekspresni i lokalni u Njujorku, ali da naravno svaka stanica susreta bude lokalna, pošto je vrlo korisno da ako ideš u jednom smeru imaš izbor od dva voza u koja odmah možeš da uđeš, ili da lako presedneš. Užasno je smor ako moraš da se penješ i spuštaš, a još mora da postoji određena relativno velika razlika između dva nivoa pruge (jedan sprat minimum).

: M1 | ------------- | M2 : M2 | ------------- | M1 :
: M1 | platforma | M2 : M2 | platforma | M1 :
: M1 | ------------- | M2 : M2 | ------------- | M1 :

mislim da su kod nas ispanirali da stanice budu zajednicke, odnosno da ce se vozovi razlikovati po brojevima, a ne stanice po nivou, jer ako primetino, dosta linija koristi isti kolosek, a i ja mislim da je to bolje jer se dzaba trose novci za tolika ukrstanja...Ako bi se bas ukrstale stanice pod pravim uglom , sto konkretno nemamo u prvoj fazi nigde, onda bi vise nivoa bilo neophodno... mada mislim da u bgu to nece biti potrebno... imamo Vukov spomenik, i Prokop..dosta

 

[shmeksi]

Zasto mora da postoji direkt linija sa Slavije do NBG kada i dan danas imas samo 83 sa Slavije do NBG sa tramvajima, a ako ides metroom, onda ti nista ne fali da presednes jednom , vozovi su frekventni, nema pesacenja jer na istoj platformik cekas, i opet ces sa slavije na nbg doci za 10 min

Zato, sto je Slavija jedna og glavnih stanica u gradu kroz sta manje-vise dolazi i prolazi sve. Ko bude hteo da se spusti u Savski amfiteatar mora Nemanjinom, ko hoce da ide ka severu i Paliluli mora Beogradskom. Da dodam na to i razmisljanje da ce valjda taj trg jednog lepog dana ispuniti svoj pun potencijal. Te bi tako iz bloka 45 mogao direkt da dodjes do Slavije ili Autokomande za nekih 10 minuta, a sa presedanjem mozes do Ustanicke i Banovog brda. Inace trenutno imas i devetku koja ide direkt sa Slavije na NBG, a ne samo 83.

U mapi kojoj trenutno crtam sam izmenio linije iz bloka 45 i sa banjice i spojio ih u jednu (ta linija vise ne prolazi kroz Prokop, a to otprilike predstavlja trasu linije tramvaja 9. Time se broj linija smanjio na 4, a moje zamisli sve vise pocinju da lice na ono iz plana 1976.

 

[bigvlada]

Ništa čudno, tada je posao obavljen temeljno i kako treba. Ti istim procesom razmišljanja dolaziš do jako sličnog rešenja.

 

[shmeksi]

Ovo je tehnologija koju sam već postovao, struja se pravi koračanjem po specijalnoj podlozi. Ovo je iz tokijskog metroa.

Evo linka gde se jos malo govori o tome, a i quote o tome kako sistem funkcionise

The system consists of rubber mats and (presumably) piezo-electric materials, and can technically generate enough power to run the ticket machines, gates and electronic signage of the Tokyo railway station it’s being tested in. Up to 80,000 passengers go through the station every day, and the system borrows a little of the kinetic energy each passenger imparts as they walk. Each passenger will technically have a little of their food-supplied energy reserves sapped, but it’ll be microscopic.

http://futureblog.designhotels.com/sustainable-ticket-machines-in-japan/

 

[shmeksi]

Evo nekih mojih novih zvrljotina vezanih za metro. Kao sto vidite tu su cetiri linije:

M1 (Zuta): Ustanicka - Centar - Centar NBG - Zemun

M2A (Crvena): Vidikovac - Centar NBG - Bezanijska Kosa
M2B (Crvena sa isprekidanim delom): Vidikovac - Centar NBG - Zemun

M3A (Ljubicasta): Miljakovac - Slavija - Centar NBG - Blok 45
M3B (Ljubicasta sa isprekidanim delom): Miljakovac - Slavija - Zeleznicka stanica NBG - Blok 45

M4 (Svetlo plava) : Vidikovac - Prokop - Beko

Ovakvim rasporedom linija su pokrivene sve regije na sremskoj strani, ali nazalost i dalje ostaje neresena sumadijska strana. Ono sto mi se svidja kod ovakvog rasporeda jeste sto se sve linije ukrstaju te je broj presedanja sveden na minimum tj. sa maksimalno jednim presedanjem se stize svugde.

Ostalo je pitanje kako povezati preostali deo neprokrivenih teritorija, a da to bude smisleno. Jedino sto znam to je da ce pocetna stanica te pete linije biti isto kod Beka.

p.s. kod linije M3B sam se malko zeznuo pa bas i ne prolazi kroz zeleznicku stanicu nbg, ali vi racunajte kao da je tako

 

[Михаило]

A šta kažeš da M4 tamo negde kod Kališa zaokrene na istok, i produži pored nove marine Dorćol prema Višnjici, a kasnije može još da se produžava... Time bismo dobili baš lepu mrežu metroa

 

[jovanovm]

Ovo je dosad jedna od najboljih karti koje smo videli, ali bih se slozio sa Mihailom o skretanju... Dobro je sto se linije spajaju i idu istom putanjom sto vise, jer se tako stedi na kopanju tunela (dve linije mogu ici kroz isti tunel pa se posle razgranavati...Takodje mi se svidja sto su povezane stanice BeoVoza sa metroom, mada mislim da bi trebalo crtati i te linije na karti da bismo shvatili sta je overkill...

 

[Nikola]

Svidja mi se ova mapa uz gore navedene primedbe. Ovo je jedina mapa gde metro ide tacno ispod moje zgrade i hvala ti za to .

Jesi li racunao koliko svaka linija ima km, a koliko ima cela mreža ukupno uz sva ona preklapanja.

 

[shmeksi]

Nakon iznetih primedbi neke stvari su promenjene, tacnije svetlo plava linija. Vezu sa Beovozom nisam hteo da crtam jer bas nisam siguran koji su tacno pravci kretanja, ali pretpostavljam da vozovi dolaze u sledece tri stanice: Vuk, Rakovica, Zeleznicka stanica NBG i time bi bili pokriveni svi delovi grada. Ono sto mene zanima jesu neka od ovih ostrijih skretanja na mojim crtezima jer metro vozovi verovatno imaju neki radijus skretanja (koliko im je potrebno prilikom skretanja za 90 stepeni, za 180 stepeni, za 270 ?! ).

Koja linija je vama bolja M2A ili M2B kao i M3A ili M3B i na sve to izbor M4A ili M4B

Evo linija sa glavnom trasom, a boldovano su preklapanja izmedju linija i Beovoza.

M1 (Zuta boja): Ustanicka - Vuk - Centar - Centar NBG - Zemun = 11.75km

M2A (Crvena boja): Vidikovac - Hipodrom - Zeleznicka stanica NBG - Centar NBG - Bezanijska kosa = 14km
M2B (Crvena boja sa isprekidanim delom): Vidikovac - Hipodrom - Zeleznicka stanica NBG - Centar NBG - Zemun = 12.5km

M3A (Ljubicasta boja): Rakovica - Stara zeleznicka stanica - Centar NBG - Zeleznicka stanica NBG - Blok 45 = 18km
M3B (Ljubicasta boja sa isprekidanim delom): Rakovica - Stara zeleznicka stanica - Leva obala - Zeleznicka stanica NBG - Blok 45 = 17.5km

M4A (Svetlo plava boja): Pozeska (cesma) - Stara zeleznicka stanica - Marina Dorcol - Bogoslovija - Ustanicka = 17.5km
M4B (Svetlo plava boja sa isprekidanim delom): Vidikovac - Hipodrom - Stara zeleznicka stanica - Marina Dorcol - Bogoslovija - Ustanicka = 22.5km

Najkraca linija: Ustanicka - Zemun = 11.75km
Najduza linija: Vidikovac - Ustanicka = 22.5km

Najkraca moguca ukupna duzina = 58.75km
Najduza moguca ukupna duzina = 66.25

Mislim da bi ovo sa crteza moglo da se gradi u etapama vrlo lepo.

 

[jovanovm]

Cena tvog sistema u najdužoj mogućoj varijanti bi bila:

Najjeftinija varijanta:
Ako Kinezi grade - Primer: http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6372177&postcount=44

€40 miliona/km x 66.25km = €2.65 milijardi

Slične cifre po kilometru imaju i Španci u svom projektu u Palma de Majorci, kao i Turci u Istanbulu (ako izuzmemo basnoslovno skup tunel ispod Bosfora)... Španci su veoma jeftini zato što grade dugačke linije umesto kratkih što mnogo smanjuje cenu jer se ne moraju ponovno angašovati materijali, projektanti, ljudi, itd itd....Njihova cena je skoro ista kao ova gore. Uostalom, pročitajte i sami: http://findarticles.com/p/articles/mi_m0BQQ/is_5_43/ai_102286983

Čovek koji je zadužen za ovaj revolucionarni pristup je šef madridskog metroa, g-din Manuel Melis. Mislim da bismo sa njim morali da uspostavimo dobru saradnju, jer je stvarno pokazao odlične rezultate. Pročitajte članak, čovek objašnjava svoju filozofiju, i stvarno je interesantno.

Skupa varijanta:

€130 miliona/km x 66.25km = €8.60 milijardi

Ovo bi bila cena izgradnje metroa ukoliko bi ga radili Nemci, Holanđani ili Skandinavci. Nažalost nemam mnogo detalja o tome, jer iskreno me je mnogo više interesovala ova prva varijanta.

Za američke, britanske, ili francuske verzije (€250/km ili više) jednostavno nemamo novca...

U svakom slučaju, treba se orijentisati ka FIRMAMA koje mogu da ponude nisku cenu (istražiti dobavljače i ORGANIZATORE u zemljama južne Evrope kojima treba tako nešto u portfoliu ili u Kini), jer razlika po kilometru zna da bude veoma visoka.

Napomena, cena lake železnice je dosta bliska ovoj gornjoj, toliko da LŽ uopšte nije opravdan projekat po meni.

 

[Nikola]

Ove razlike u ceni su enormne.

Kad su ovi nasi pominjali cenu metroa vrteli su se u nekom okviru od 75 do 100 miliona eura u zavisnosti gde je linija. Tada su napominjali da je cena samog kopanja tunela i nije velika u odnosu na ostalo(opremanje tunela i stanice). Hteo sam prvo da pitam da li ove cene podrazumevaju i stanice, ali koliko sam shvatio iz ono teksta(na brzaka predjenog) jesu.
Pretpostavljam da geoloska struktura zemljista nije ista kod nas i u Madridu tako da i taj faktor treba uzeti u obzir ako se uporedjuju cene izgradnje. Doduse tesko mi je da zamislim neku vise gostoljubivu strukturu zemljista od one na sremskoj strani za kopanje tunela tako da ona cena za tu stranu sigurno moze da vazi. Plus tu bi i stanice trebale da budu neuporedivo jeftinije nego na sumadijskoj strani jer bi se kopalo mnogo nize. A na sremskoj strani se nalazi oko 1/3 metroa sa shmeksijevog plana. Onaj je tamo u tekstu cak i napomenuo da su se zeznuli sto su jedan deo isli medotom otkopaj-zakopaj jer bi busenjem mnogo brze zavrsili(verovatno i jeftinije.

 

[dziggy]

ostatak na sremskoj strani bi mozda mogao da se resi nekom kruznom linijom, ili lakom zeleznicom ili tako nekako

 

[jovanovm]

Tada su napominjali da je cena samog kopanja tunela i nije velika u odnosu na ostalo(opremanje tunela i stanice).

Upravo to je i poenta ovog lika, da stanice treba da budu male i jednostavne (bio sam tamo, i koristio metro, tako da mogu da vam potvrdim da stvarno jesu)... Kompozicije vozova koje koriste su isto sasvim OK... tuneli su cist beton i nikakav fenseraj, ali u vozu si pa te i ne zanima nista drugo.

Inace, sto se zemljista tice, tamo nije mnogo vlazno, relativno je ravno, mada u blizini ima jedan planinski deo.. peskovito je zemljiste, ali mnogo manje od NBG. Treba napomenuti i da je 92% sistema pod zemljom, tako da mnogi "lokalni" argumenti ne piju vodu. Kao i uvek kljuc je u organizaciji.

Recimo, ljudi su razvili novi metod kopanja tunela jer im prosli nije odgovarao.

Ja se mislim da saznamo vise o ovom metrou, ko ga je organizovao, ko je glavni baja koji je sve to osmislio, itd itd... pa na kraju da ga lepo uzmemo i angazujemo da skocka nas i gotovo. Plus, siguran sam da je cena rada ovde manja nego u Spaniji, tako da mozemo mozda proci i jeftinije...Inace, arhitekta stanica se zove Juan Pablo Alonso...

Mozda moze zhaba da nam pomogne, posto je on tamo u Spaniji, da iskopa neke informacije?

Ja i dalje ne mogu da verujem ovim ciframa, zamislite ceo ovaj shmeksijev sistem za cirka 3 milijarde. To bi moglo da bude gotovo za 8-10 godina, i to bez nekog opterecenja za gradski budzet. Heeej!

 

[zhaba]

Zhaba ce pokusati da iskopa neke informacije, mada ideja da je brze, lakse i jeftinje kopati tunel nego praviti metro ispod ulice (otkopaj zakopaj kako ga nazva Nikola) apsolutno nema logike! Pogotovu kad tunel pravite ispod objekata. Morate ici duboko, i to osim sto traje trazi i posebne masine itd.. Madrid je morao ovim sistemom jer mreza ulica i nije takva da se ispod nje pravi metro. U Barseloni je druga prica. Ovde je skoro celom duzinom metro pravljen po sistemu 'kopaj-otkopaj' osim novih linija 9 -10 koje su u izgradnji. Kod njih se prave tradicionalni tuneli novom tehnikom sa masinama diametra 12m. Izgradnja kosta ko sam djavo. Predracun govori nekih 2.248 miliona €. (mada je i ta cifra vec oremnasena!) Da ne spominjem da je trebao biti otvoren 2008 a bice tek 2013 nejverovatnije. U iskopavanju su naisli na dodatne geoloske probleme, a i srusilo im se nekoliko zgrada gde nije uradjen dovoljan broj sondaza!!! Dakle puno je izvesnije i sigurnije graditi ispod ulice.
Druga stvar. U Spaniji metro stvara jabuku razdora, gde Vlada apsolutno ucestvuje u gradnji metroa, ponajvise u Madridu. U Barseloni ga finansijski pomaze Generalitat de Catalunya (reda velicine Katalonija ima oko 8 miliona stanovnika). Dakle vlade pomazu izgradnju. Iz tog razloga je izgradjen potpuno nepotrebni metro u Palma de Majorci, gradu sa 300 000 stanovnika!!! (cije stanice BTW debelo prokisnjavaju). Mora i nasa da pomaze izgradnju, no to ce svakako ljutiti one gradajane koji sa Beogradom imaju malo kontakata.
I treca: Platforme u Madridskom metrou kao i celokupne stanice su ogromne! U Barseloni je sve puno skromnije.

 

[Djordje]

Ја сам читао да на Карабурми постоји клизиште које би било велики проблем приликом изградње метроа. То је била једна од замерки на "Систрин" пројекат са почетка 2000-тих. Стога нисам сигуран да би ова лепа идеја са светло плавом линијом могла да се реализује.

Мапа изгледа лепо. Старо градско језгро није довољно снажно повезано: рецимо, линија са Бањице га слабо дотиче, а нема се ни директна веза Славије и Калемегдана. Могло би бити проблема и са старим Земуном. Међутим, што се овог другог тиче, из скупа (центар Земуна, Галеника, стари Земун, Бежанијска коса) може само три да се покрије.

У одсуству другог решења за тај део града, љубичасту линију би уместо булеваром ЈНА (или како се већ сада зове) требало од Аутокоманде до Славије провући преко Чубуре, пошто је то густо насељен део града, како је то предвиђала студија Саве Јањића.

 

[Nikola]

@jovanovm

Ne znam kako si uspeo da citiras mene, a da pise "Sinisa wrote"

@zhaba

Otkopaj-zakopaj metod(ne znam kako drugacije da prevedem "cut and cover", mozda otkri-pokri?) se i ne radi tamo gde ima objekata, pa on i ne ide ispod objekata. Kod nas se tako plitki tuneli mogu praviti na gotovo celom Novom Beogradu jer su bulevari siroki i ima dosta prostora izmedju dva smera. Ovaj kaze da je brze sa busenjem, nije rekao da je jeftinije, ali sam i to prepostavio jer se ceo tekst zasniva na prici o jeftinom gradjenju metroa(sto i meni nije bilo logicno pa sam napomenuo). Evo tog dela:

He said: "We completed everything on time and within budget In fact, we could have finished six months earlier because we were too conservative in our planning. Tunnel construction on the bored sections, using three boring machines, went faster than we expected. In retrospect, we could have saved time by using the same tunnelling method on the southern section, which was constructed using the cut-and-cover method."

 

[shmeksi]

Ја сам читао да на Карабурми постоји клизиште које би било велики проблем приликом изградње метроа. То је била једна од замерки на "Систрин" пројекат са почетка 2000-тих. Стога нисам сигуран да би ова лепа идеја са светло плавом линијом могла да се реализује.

Мапа изгледа лепо. Старо градско језгро није довољно снажно повезано: рецимо, линија са Бањице га слабо дотиче, а нема се ни директна веза Славије и Калемегдана. Могло би бити проблема и са старим Земуном. Међутим, што се овог другог тиче, из скупа (центар Земуна, Галеника, стари Земун, Бежанијска коса) може само три да се покрије.

У одсуству другог решења за тај део града, љубичасту линију би уместо булеваром ЈНА (или како се већ сада зове) требало од Аутокоманде до Славије провући преко Чубуре, пошто је то густо насељен део града, како је то предвиђала студија Саве Јањића.

Nazalost, Karaburma nije jedini deo grada gde bi imali porblem sa klizistem. Zitelji ovog naselja vec sada imaju problem zbog izgradnje Merkura koji upravo pravi svoj objekat posle onogo objekta EPS-a ili EDB-a na Karaburmi i nekoliko zgrada i gradjana je prijavilo pucanje po zidovima od pocetka radova. Ovaj isti problem bi postojao ako bi se krenulo ka Visnjickoj banji, ali ono gde je najopasnije jeste kod Studentskog parka. Matematicki i Hemijski fakultet imaju ogromnih problema sa klizistem i gradnja metro linije tu bi bila vrlo opasna, ali verujem da je tehnologija dovoljno uznapredovala i da sigurno postoje neke tehnike koje bi omogucile sigurnu sanaciju klizista.

Nazalost, ne moze bas svaka linija da prodje kroz sam centar te stoga linija sa Slavija nastavlja direkt ka Savskom amfiteatru i NBG. Moja zamisao je da kada se izgradi taj metro sistem pustimo tramvajsku mrezu od Slavije do Terazija (ili Studentskog trga) i da se Srpskih vladara zatvori za saobracaj (tu ostaje pitanje ukrstanja sa Kneza Milosa kao i automobila ljudi koji u toj ulici zive). Ovo jos nisam najbolje definisao u svojoj glavi, ali kao sto sam rekao mora se gledati neka sira slika. kao sto mozes da vidis, sve linije se seku medjusobno, tako da je moguce sa maksimalno jednim presedanjem stici svuda.

Ljubicasta linija ne prolazi Bulevarom Oslobodjenja (ex JNA), vec ide Vojvode Stepe gde je veruj mi vec sada ogromna guzva u prevozu, a da ne pricam o tome sto se na velikom broju bivsih prizemnih kuca sada nalaze ogromne sestospratnice, a trend gradnje je samo u porastu.

Sto se tice Cubure, a isto tako Dusanovca, Jerkovica, Medakovica i Konjarnika koji su ovom mapom ostali bez linije to se da vrlo lako resiti sistemom ekspresnih autobusa (sto je predvideo i Jovin u svom planu). Ti autobusi bi prolazili verovatno kroz jednu do dve stanice u tim naseljima i vodili bi gradjane do stanica metroa. Tim autobusima bi u proseku trebalo 3-4 minuta da dovedu ljude do metro stanice i kada dodamo na to neko prosecno putovanje od 10 do 12 minuta, znaci da bi prosek samog putovanja bio oko 16 minuta i kada na taj broj saberemo jos vreme koje je osobi potrebno za pesacenje od svog stana/kuce do stanice kao i silazak u metro dobili bi broj od nekih 20 minuta za ukupno putovanje "od vrata do vrata". To nije onih 20 minuta sto mi sada kazemo da nam treba do negde gradskim prevozom u najboljoj varijanti, a onda se negde prevoz zaglavi i stignemo tek za pola sata ili 45 minuta, u ovom slucaju je to garantovanih prosecnih 20 minuta jer je metro nezavisan.

Meni se najvise svidja sto izgleda da ipak moze skoro sve da se resi sa cetiri linije, a ne pet. Ovo ipak treba shvatiti kao neku moju obicnu zvrljotinu jer je pitanje koliko je to moguce izgraditi iz raznoraznih tehnickih razloga.

p.s. mislim da je najveci trosak prilikom izgradnje metroa, izgradnja same stanice te sam stoga gledao da se na jednom mestu ukrsti sto vise linija jer se cena verovatno povecava za nekoliko desetina miliona evra izgradnjom samo jedne dodatne stanice.

 

[Igor]

Evo i ja polako da se ukljucim u sredjivanje linija metroa

Posto krak prema rakovici i vidikovcu najbolje poznajem prvo cu izneti jedan predlog u tom pravcu

Napravio sam mali predlog u vidu pomeranja stanice na vidikovcu koja bi bila preko puta Meka izmedju Ceraka i Vidikovca i koja bi prakticno ceo kraj ukljucujuci i deo Rakovice povezala sa gradom i Novim Beogradom