Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
Ali ako Novi Beograd postane glavna stanica opet cemo morati da gradimo skadar na Bojani, ta stanica je za sad, veoma daleko od toga da postane glavna, nit ima dovoljno koloseka, nit je nadkrivena, nit je stanicni deo izgradjen, nit ima svoj parking. Dakle moralo bi da se ulozi isto para koliko u Prokop da se i ona osposobi.
necemo valjda opet morati da cekamo 20 godina da se to napravi, i ponavljati greske iz proslosti.
necemo valjda opet morati da cekamo 20 godina da se to napravi, i ponavljati greske iz proslosti.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
Upristojiti Prokop kao i Novi beograd zahteva 100 miliona evra za svaku. U tome je ceo problem.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
Delija":14dmoioy je napisao(la):
Zavisi sta podrazumevas pod"upristojiti"
Racunica da se Prokop zavrsi je 110 miliona evra.
Za Novi beograd mislim da nije nista manje jer treba da se napravi dodatna ploca koja ce da primi jos nekoliko koloseka plus sve ostalo.
Pa eto vidis i sam, da se naprave 6 preostalih koloseka na Prokopu kosta vec 25 miliona evra.
Kad je zeleznica u pitanju to nisu nikad male cifre.
НБГ није велика инвестиција. станична зграда испод перона може да се направи за веома мале паре. мислим да би изградња станице (тј. зидање зидова и опремање доњег нивоа), мокри чвор, нове надстрешице и бетонирање перона коштало максимум 10 до 15 милиона €. зидање станице би било око 5 милиона € (и то 60х200 метара да буду димензије, цена је око 400€/м2). ионако не треба више од 5 перона за садашњи обим саобраћаја
gzthe
Intermediate
A da se napravi Nova Autobuska stanica zajedno sa Zeleznickom stanicom Novi Beograd. 
Da se napravi transportni Hub sa sve stanicom buduceg tramvaja-metroa nebitno.
Da se napravi transportni Hub sa sve stanicom buduceg tramvaja-metroa nebitno.spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
JohnnyLee":3s1p0b3d je napisao(la):
Za sada ne treba vise od 5 koloseka zato sto postoji glavna.
Siguran sam da je ovo vec prodiskutovano, a malo kome bi palo na pamet da proceslja 350+ stranica da pronadje tu informaciju. Zanima me jedna stvar, ako ikada bude bio uradjen metro, je l' ce se napraviti posebno preduzece za metro, ili ce biti pod upravom GSP-a ili nekoga drugog?
gzthe
Intermediate
PA to ni sam Djilas ne moze sad da ti odgovori. Pa jedino neka vidovita Vangla sto bi reko moj cale. Ali u principu Novo preduzece.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
Delija":3kv8gfle je napisao(la):
Tih 25 miliona su samo 6 koloseka sa skretnicama i signalno sigurnosnom opremom.
Sto se ploce tice treba samo da nas zanima stanicna zgrada, ali ona nije uracunata u tih 25 miliona.
Ono sto hocu da kazem je da u svakom slucaju da bi se i jedna i druga stanica osposobile "REALNO" treba dosta para.
A meni Prokop a i Novi beograd bez istocnog kraka nemaju neki znacaj.
gzthe
Intermediate
Sad se postavlja pitanje na osnovu cega ce neko da dobije plocu za gradnju recimo trznog centra. Ne znam kolka je dozvoljena kvadratura. Na osnovu toga sto ce da izgradi Stanicnu zgradu a nije ni dinara investirao u deo pod plocom, jos smo se za to zaduzili.
Mi smo se raspricali na temi koja nema veza sa ovim. Vratimo se Metrou.
Mi smo se raspricali na temi koja nema veza sa ovim. Vratimo se Metrou.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
tacno!
Prebaciti ove poslednje postove u temu o prokopu.
Prebaciti ove poslednje postove u temu o prokopu.
зидар, свиђа ми се троугао који се прави (први круг, како Јовин прича).
Зар не мислиш да су станице у центру прегусте? Ја бих укинуо трг републике и лондон. до трга нек се пешачи са зеленог подземљем нпр. или нек су те две станице спојене пролазом, да не стаје линија на обе станице.
Зар не мислиш да су станице у центру прегусте? Ја бих укинуо трг републике и лондон. до трга нек се пешачи са зеленог подземљем нпр. или нек су те две станице спојене пролазом, да не стаје линија на обе станице.
Kako Trg i london?to će biti dve sigurno najopterćenije stanice,pa prošetaj danju i noću pored londona da vidiš kakva je gužva jer ljudi presedaju i idu na razne pravce..ajde logično kada iz bilo koje tačka grada krećeš prema centru to je Trg,Slavija,Beograđanka,Pošta..
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
drum1":wao9cq5s je napisao(la):
U centru grada imamo veliku koncentraciju i stanovnistva i radnih mesta i posetioca tako da stanice moraju biti gusce postavljene kako bi metro sto bolje opsluzio potrebe.
Ako znamo da ce neka stanica biti veoma opterecena, recimo stanica na Trgu, valja napraviti jos jednu u blizini kako bi se teret podelio. U ovom planu teret se u samom centru deli na 3 stanice: Zeleni venac, Trg i Terazije.
Uz to bitno je da stanice pokriju i glavna saobracajna cvorista radi veze sa ostalim vidovima prevoza, u slucaju zelene linije to su Zeleni venac (Tunel i Brankova), Terazije, London (Kneza Milosa/Resavska) i Slavija.
Razmak stanica 400-600m u centru grada je optimalan a van centra 600-900 zavisno od podrucja.
Nije bitna prosecna razdaljina izmedju stanica vec da svaka bude dobro postavljena, i u gradu i u metro sistemu.
Ono sto fali celokupnom metro projektu za Beograd je jasna diskusija o njegovoj svrsi: da li sluzi za brzo kretanje kroz centar i povezivanje sto vise tacaka u uzem gradskom jezgru (Kao recimo u Parizu gde je mreza gusta a metro stanica uvek na 5-10min hoda) ili sluzi za daljinsku vezu periferija/centar ili periferija/periferija, nesto kao S-bahn ili RER.
Moje je misljenje da u Beogradu mozemo da postignemo i jedno i drugo dobrim postavljanjem trasa i stanica sa guscom mrezom u bitnim podrucjima i velikim razmakom stanicama na pojedinim deonicama na periferiji, kao i naravno optimalnim umrezavanjem sa postojecim tramvajskim, trolejbuskim i autobuskim sistemima.
Centar Beograda je dovoljno mali da gusca mreza ne ugrozi sposobnost brze daljinske veze.
A po meni na M1 treba da budu stanice u centru na kracem razmaku,M2 na duzem ..
M2/Prokop/Slavija/Beogradjanka/Terazije blize p.Albanije sa podzemnim koridorom linearnim pokretnim stepenicama koje vode prema stanici Trg r.Tako bi se terazije i trg optimalno povezali,jer kako god da okrenete sa M1 i M2 stanice ispod Terazija je neophodna..
M2/Prokop/Slavija/Beogradjanka/Terazije blize p.Albanije sa podzemnim koridorom linearnim pokretnim stepenicama koje vode prema stanici Trg r.Tako bi se terazije i trg optimalno povezali,jer kako god da okrenete sa M1 i M2 stanice ispod Terazija je neophodna..
Bivis
Higher intermediate
Vukan Vučić u ovom trenutku na Studio B, starija je emisija u pitanju.
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Kopiracu ovde moj poslednji post sa teme "Beovoz-BG:voz" jer se u sutini tice metroa:
Danas cu vam ispricati pricu o tome kako je mladjani BG:voz otisao u velik' grad i postao metro.
Bio jednom jedan voz, odmila su ga zvali bg:voz jer je tutnjao obodom grada Beograda.
Svaki dan vozio je on na svakih 15 minuta ili pola sata od Batajnice do mosta koji su zvali Pancevacki jer je jedino preko njega tada moglo da se ode do Panceva.
Vozio je tako prugom bg:voz u svojim mladim danima, redovno, pouzdano, rutinski i posve jednolicno.
A kao osto dobro znate dosada i mladalacka ludost tesko se mogu trpeti a kamoli pomiriti.
Tako je jedno rano jutro nas BG:voz isao ustaljenom rutom iz Srema ka Beogradu kada ga negde kod Zemuna obuze nepokoriv nemir. Cupkao je prugom pokusavajuci da se smiri ali radoznalost mu nije dala mira, "kako to", pitao se naglas, "kako je moguce da ja svaki dan marljivo vozim putnike do Beograda i nazad a da nikada nisam otisao do centra grada ?"
U daljini se nazirala silueta Beogradskog grebena, tu se negde nalaze cuvene Terazije znao je on, i onda iznenada, kako samo mlado i ludo srce ume, umesto da skrene desno u tunel ka Tosinom bunaru BG :voz nastavi pravo i naglo zaroni u lesni masiv Bezanijske kose.
Ubrzo je izbio na povrsinu pravo na ulicu Pariske Komune i u istom nadahnutom zaletu nastavio svoj pohod zaslepljen jutarnjim suncem. Kada je stigao do Usca bez razmisljanja preskocio je reku i po drugi put toga dana zaronio u zemlju, i posle par stotina metara nasao se tacno ispod Terazijske cesme.
Sada kada je zadihan i srecan stajao ispod centra grada uvideo je da se nesto u njemu promenilo. Toga jutra sisao je sa dobro poznatih sina, po prvi put sam sebi zacrtao novi put i smelo stigao do cilja.
Ne, on vise nije bio mladi Bg:voz, u jednom odlucnom i mahnitom jurisu stasao je u odrasli i zreli metro.
Ova prica se naravno nastavila, mladi metro voz nastavio je svoj put stameno otvarajuci nove pravce.
Sa Terazija je nastavio do Autokomande a odatle cak do daleke Kaludjerice. Potom je spojio Dunavsku i Savsku prugu preko dragih mu Terazija i vezao nove gradske centre na rekama: luku I Savski Amfiteatar. Po stare dane prisetio se svog detinjstva i iz Panceva krenuo dobro poznatim tracnicama preko Pancevackog mosta, tunelima po obodu grada sve do Novog Beograda. A onda, ne zeleci da ikada ponovo udje u onaj tunel kod Tosinog bunara koji je jednog davnog jutra zauvek ostavio iza sebe, ponovo je osetio mladalacki zar i polet i preko Bezanijskih blokova uputio se ka Aerodromu.
Kada je stigao tamo, iako vec sedi starac, pretvorio se u avion, promenio ime u Dzambo Dzet i otisnuo u svet.
Ipak zahvalni Beogradjani ga i dan danas pamte po imenu koje je dugo nosio : Metro.
Danas cu vam ispricati pricu o tome kako je mladjani BG:voz otisao u velik' grad i postao metro.
Bio jednom jedan voz, odmila su ga zvali bg:voz jer je tutnjao obodom grada Beograda.
Svaki dan vozio je on na svakih 15 minuta ili pola sata od Batajnice do mosta koji su zvali Pancevacki jer je jedino preko njega tada moglo da se ode do Panceva.
Vozio je tako prugom bg:voz u svojim mladim danima, redovno, pouzdano, rutinski i posve jednolicno.
A kao osto dobro znate dosada i mladalacka ludost tesko se mogu trpeti a kamoli pomiriti.
Tako je jedno rano jutro nas BG:voz isao ustaljenom rutom iz Srema ka Beogradu kada ga negde kod Zemuna obuze nepokoriv nemir. Cupkao je prugom pokusavajuci da se smiri ali radoznalost mu nije dala mira, "kako to", pitao se naglas, "kako je moguce da ja svaki dan marljivo vozim putnike do Beograda i nazad a da nikada nisam otisao do centra grada ?"
U daljini se nazirala silueta Beogradskog grebena, tu se negde nalaze cuvene Terazije znao je on, i onda iznenada, kako samo mlado i ludo srce ume, umesto da skrene desno u tunel ka Tosinom bunaru BG :voz nastavi pravo i naglo zaroni u lesni masiv Bezanijske kose.
Ubrzo je izbio na povrsinu pravo na ulicu Pariske Komune i u istom nadahnutom zaletu nastavio svoj pohod zaslepljen jutarnjim suncem. Kada je stigao do Usca bez razmisljanja preskocio je reku i po drugi put toga dana zaronio u zemlju, i posle par stotina metara nasao se tacno ispod Terazijske cesme.
Sada kada je zadihan i srecan stajao ispod centra grada uvideo je da se nesto u njemu promenilo. Toga jutra sisao je sa dobro poznatih sina, po prvi put sam sebi zacrtao novi put i smelo stigao do cilja.
Ne, on vise nije bio mladi Bg:voz, u jednom odlucnom i mahnitom jurisu stasao je u odrasli i zreli metro.
Ova prica se naravno nastavila, mladi metro voz nastavio je svoj put stameno otvarajuci nove pravce.
Sa Terazija je nastavio do Autokomande a odatle cak do daleke Kaludjerice. Potom je spojio Dunavsku i Savsku prugu preko dragih mu Terazija i vezao nove gradske centre na rekama: luku I Savski Amfiteatar. Po stare dane prisetio se svog detinjstva i iz Panceva krenuo dobro poznatim tracnicama preko Pancevackog mosta, tunelima po obodu grada sve do Novog Beograda. A onda, ne zeleci da ikada ponovo udje u onaj tunel kod Tosinog bunara koji je jednog davnog jutra zauvek ostavio iza sebe, ponovo je osetio mladalacki zar i polet i preko Bezanijskih blokova uputio se ka Aerodromu.
Kada je stigao tamo, iako vec sedi starac, pretvorio se u avion, promenio ime u Dzambo Dzet i otisnuo u svet.
Ipak zahvalni Beogradjani ga i dan danas pamte po imenu koje je dugo nosio : Metro.
Dobru diskusiju ste razvili ovde od zadnjeg puta kada sam posetio sajt.
Nešto veoma poučno što se tiće kapaciteta metroa (predvidenog vs. realnog).
Naime, Sofijski Metro je objavio interventni uvoz još 3 vozova iz Metrovagonmasha jer su sadašnji intervali na M2 premali da bi zadovolili broj putnika. Metropoliten je računao na 350 000 putnika u roku 3 godina otvaranja linije M2, ali je taj broj bio dostignut nakon samo 3 meseca od puštanja linije. Sada se čude kako da pokrije intervale. Brojka je znatno veća i se kreće do 450 000 putnika do kraja 2014 godine, kada otvaramo 7 novih stanica i za koji je već naručeno još 10 MVM vozova. Tako već 2015 godine očekujemo oko 580 000 putovanja dnevno u mreži Sofijskog metroa.
Ovo sve kažem jer će problemi u Beogradu biti dosti gori ukoliko izgradite ovu suludu LRT mrežu jer najverovatnije će da broj putnika bude mnogo veći od planiranog, pa tako će morate bacati novca za sve veći broj garnitura potrebni za smanjenje intervala i sa tim povećanje kapaciteta. Logično bi bilo da se novac namenjen za nakup velike količine (bezobrano skupih tramvajskih vozila koji sad hoće da vam uvalu), uloži u bolje karakteristike same trase, pa da tako budete spremni za buduća proširenja i većja opterećenja sistema.
Nešto veoma poučno što se tiće kapaciteta metroa (predvidenog vs. realnog).
Naime, Sofijski Metro je objavio interventni uvoz još 3 vozova iz Metrovagonmasha jer su sadašnji intervali na M2 premali da bi zadovolili broj putnika. Metropoliten je računao na 350 000 putnika u roku 3 godina otvaranja linije M2, ali je taj broj bio dostignut nakon samo 3 meseca od puštanja linije. Sada se čude kako da pokrije intervale. Brojka je znatno veća i se kreće do 450 000 putnika do kraja 2014 godine, kada otvaramo 7 novih stanica i za koji je već naručeno još 10 MVM vozova. Tako već 2015 godine očekujemo oko 580 000 putovanja dnevno u mreži Sofijskog metroa.
Ovo sve kažem jer će problemi u Beogradu biti dosti gori ukoliko izgradite ovu suludu LRT mrežu jer najverovatnije će da broj putnika bude mnogo veći od planiranog, pa tako će morate bacati novca za sve veći broj garnitura potrebni za smanjenje intervala i sa tim povećanje kapaciteta. Logično bi bilo da se novac namenjen za nakup velike količine (bezobrano skupih tramvajskih vozila koji sad hoće da vam uvalu), uloži u bolje karakteristike same trase, pa da tako budete spremni za buduća proširenja i većja opterećenja sistema.