Šta je novo?

Metro

mekbejn":31rvsn20 je napisao(la):
Ja sam ubađen da je Tvornička kraj trase zato što dalje mora podzemno. Do te ulice imamo Bulevar Mihajla Pupina sa širokim ostrvom, i tu može i na stubovima i u ukop. Ali dalje ćorak.

Pa i ja tako mislim jer bi sigurno napravili i stanicu Zemun gde stizu svi busevi iz pravca Batajnice i gde staju svi lastini. Dok ti iz glavne onom sugavom uskom ulicom dodjes do Tvornicke, ti si vec na pola puta do Zelenjaka busom.
 
mekbejn":18b2slf9 je napisao(la):
Ja sam ubađen da je Tvornička kraj trase zato što dalje mora podzemno. Do te ulice imamo Bulevar Mihajla Pupina sa širokim ostrvom, i tu može i na stubovima i u ukop. Ali dalje ćorak.
E sad ja opet kažem, sa stanovišta prevoza, nema smisla da se tu završava linija. Bolje da onda skrate do Opštine pa jednog lepog dana kad bude mogao centar Zemuna da se pokrije udri na tu stranu.

Bolje uraditi trasu Zemun Glavna-Žarkovo preko Trga Republike.

Sledeće stanice su u pitanju:

Zemun Glavna

Stari Merkator

Opština NBG

BZĐ

Arena

Ušće

Varoš Kapija

Trg Republike

Skupština

Slavija

Klinički Centar

Prokop

Sajam

Ada

Požeška

Kijevska

B.Brdo

Žarkovo

Ovime bi imali jednu liniju koja deluje kao dve.

U toj prvoj fazi bi se tramvaji izmenili tako što bi se od Žel. St. NBG dogradio novi krak pravo do Arene za presedanje. Bila bi dograđena trasa za B.Kosu tako da bi 9 išla za B.Kosu a 7 za Blok 45 preko Arene.

12 bi bila produžena do Karaburme ali bi bila preusmerena na NBG pa preko Mosta preko Ade do B.Brda s tim što bi okretnica bila umesto pijace. Dakle 12 (M) Požeška.

Na taj način bi imali tri jake linije sa niskopodnim tramvajima koje bi predstavljale jak feeder jednoj celoj metro liniji. Posle bi se podelile na A za Ustaničku i B za Kalemegdan. Tamo negde oko 2030-35 bi Beogradski deo devetke i Novobeogradski deo sedmice bio ukinut da bi bili dograđeni kraci za M3 čime bi kodiranje bilo promenjeno sa slova na brojeve i slova.

Znači faza I: linija A, 18 stanica.

Faza IIA: linija se deli na A i B i produžava se ka Ustaničkoj i jednu stanicu ka Kališu (7 stanica).

Faza IIB: linija A se produžava do Žel. St. Zemun i uvodi se lokal C od Vukovog Spomenika do Žel. St. NBG tako što se dograđuje sekcija od Arena do Žel. St. NBG (bolje BG-Zapad). Dograđeno 6 stanica.

Faza IIIA: Ukida se lokal C, menja se numeracija na M1, M2 i M3. Uvodi se M3 Autokomanda-Blok 45. Tramvaj 7 je ukinut. Dograđeno 5 stanica.

Faza IIIB: Otvara se trasa Autokomanda-Banjica 4 stanice. Dograđuje se sekcija Ada-BG Zapad i skretni tunel BG Zapad-BZĐ. Time se uvodi linija M4 Žarkovo-Zemun Glavna, ali sa manjim taktom jer deli skoro celu trasu sa druge dve linije. Dograđeno 5 stanica.

Faza IV: Dograđuje se deonica Blok 45-ANT i BG Zapad-Sajam kao i skretni tunel Slavija-Vukov Spomenik. Uvodi se linija M5 Cvetkova Pijaca-ANT (Aerodrom Nikola Tesla). Dograđene 3 stanice.

Moguće dogradnje do Vidikovca, Karaburme i Borče.

Prva faza bi iznosila nešto više od 1,5 milijarde eura. Cele IV navedene faze bi imale 44 izgrađene stanice ukupno a po linijama bi bilo ovako:

M1: 20 stanica

M2: 12 stanica

M3: 18 stanica

M4: 11 stanica

M5: 16 stanica

Ukupan broj upotrebnih stanica: 77. Ovoliki broj je zato što se M4 i M5 preklapaju sa M1, M2 i M3.

Postojala bi 3 prelaza Save i to Ada, Sajam i Brankov Most.

Postojala bi 3 depoa i to Zemun, Bežanija i Čukarica. Prva dva depoa bi bila najveća, slična po veličini i imala bi najveći broj vozila. Depo Čukarica bi bio na mestu šećerane kod Hipodroma i bio bi najmanji. On bi ujedno bio centrala za Metro (administracija, upravna zgrada) a u njemu bi se nalazila i specijalna vozila za održavanje i inspekciju pruge i mreže.

Raspodela voznog parka po depoima:

Zemun: M1 i M4

Bežanija: M3 i M5

Čukarica: M2

Depo Zemun bi bio najstariji dok bi depo Bežanija bio najnoviji što se može zaključiti po fazama gradnje.

U prvoj fazi je trasa za Čukaricu odabrana zbog postojećeg tramvaja koji ide skroz do Ustaničke, dok to sa 12 i 13 nije slučaj. Nema smisla produžavati tramvaj kada je metro daleko bolje rešenje a postoji realna prilika da se izgradi. Do Petlovog Brda ima da rodiš Mečku. Ne samo što 12 i 13 ne idu često kao 7 već tamo pored 7 postoji i 5 i 6. To što ima dosta autobusa tom delu grada ništa ne pomaže jer autobusi idu retko i uvek su puni jer Požeška ne može to da primi.

Plus svi presedači presedaju uglavnom na autobus dok tramvaji zvrje prazni i to sve zbog toga da ne bi opet presedali u gradu. Metroom bi autobusi bili feederi, lokali a metrobusevi bi išli samo preko mosta na Adi i kroz tunel ka Autokomandi, kao i ka Dedinju Drajzerovom. Umesto 23 i 53 postojaće samo 153 Zrmanjska i ništa više. Možda je moguće da samo ide M37 kroz BVM. Ali ni jedna jedina linija više na 150.000 stanovnika. Tako bi se metro lepo koristio.
 
Verovatno bi i u Zemun moglo ispod zemlje jer danas je tehnicki sve izvodljivo, pitanje je samo cene da li je isplativo nesto tako raditi ako toliko problema ima na tom potezu sa podzemnim vodama.
Moze tu neko da udje sa takvom idejom, sta je za nas par desetina miliona evra vise :)
A gde je veca cifra vise se i uzme kroz reket-proviziju. Sto komplikovanije, to bolje za gradski vrh, poput Mosta na Adi.
Ionako ce sve to na kredit pa se i ne oseti, kao da nisi platio. :evil:
 
mekbejn":g4qbaojq je napisao(la):
A kuda bi poterao do Glavne u zemunu? I odatle ka depou?

Od glavne nigde. Dalje se kopa tunel u narednim fazama.

Pristupni tunel i nadvožnjak bi bili izgrađeni od Starog Merkatora do Kalvarije gde bi se nalazio depo.
 
mekbejn":1svixzfx je napisao(la):
Mislio sam kuda bi išla linija metroa od recimo Tvorničke do Glavne? I da li nadzemno / podzemno
I kuda od Glavne ka depou?

Pošto je metro a ne :fijasko: podzemno i to što dublje može.

I na trasi i na pristupnim kolosecima. Zato i nisam spomenuo cifru od milijardu već od milijardu i po. :)

Plus ima dosta manje stanica nego bilo koja druga LRT verzija. LRT bi imao 30 stanica od Ustaničke do Železničke u Zemunu jer 20 ima samo do Tvorničke.

Ja furam na Ruske parametre sa Evropskim sistemima, dizajnom, elektronikom i vozilima.

Ne ide od Glave ka depou bre, jer čitaš šta pišem? Za depo skreće pre Glavne. Odmah posle jedne stanice ranije tj Stari Merkator će imati pristupni tunel. Drugi tunel ka Zemunu je bespotreban jer će sva vozila prvo ići ka Ustaničkoj ali od Starog Merkatora pa će posle tek kad naprave obrt doći na Zemun Glavnu. Kad se vraćaju opet će ići do Ustaničke ali će se isključivati ranije. Zemun glavna će biti dobra za špic.

Tek kada se napravi trasa za Železničku Zemun onda će biti izgrađeni pristupni koloseci od stanice do depoa ali sa druge strane. Posle će pola vozova da izlaze na jednu, a pola na drugu stranu. Moguće je čak dograditi 2 stanice i produžiti M4 naknadno da prolazi pored depoa kao što je otvorena stanica Skalka u Pragu.
 
mekbejn":nf87f1ux je napisao(la):
Nemoj pogrešno da me shvatiš, meni to se sviđa, samo mislim da je u ovom momentu nerealno.
;)

Ma polako, može i prva faza da se razbije u dve :)

Ja sam čak u nekom od prethodnih postova pisao o korišćenju metroa i LRT-a istom centralnom trasom. Malo je komplikovano ali nekako se moramo snaći.

Imamo jako velike probleme u saobraćaju a ne smemo graditi privremena rešenja.

Od celih linija najkraća funkcionalna linija je Kalemegdan-Žarkovo sa 12 stanica ali se ne može graditi u fazama sem što bi eto stanica Kalemegdan mogla biti naknadno dodata. Do centra mora da ide. U tom slučaju moguće je odseći autobuske linije za Čukaricu a samo ostaviti M37 (Metrobus) kroz BVM a ostale sve da idu tamo gde ne ide metro. Tako bi linija imala dosta putnika ali ne možemo očekivati nešto ekstra.

Ja bi u tom slučaju napravio mali depo kod šećerane a vozovi bi išli na 10min tokom dana pa i u špicu a na 15min ujutru i uveče. Na sat vremena noću. Autobusi bi išli isto kao metro s tim što bi metrobusevi imali 100% zglobni vozni park.

Posle kad se bude imalo para dogradnjom bi se kupovale nove serije vozova pa bi takt spao na 5min.

Bolje metro na 10 nego LRT na 5min, plus što ima manje stanica. LRT ima više konekcija ali sve je na istoj trasi tako da nema smisla za tolikim brojem stanica ako neko preseda sa autobusa. Bolje da ima manje stanica ali pod uslovom da sve imaju transfere na bus, metrobus i ekspresbus.

Zanimljiva stvar je da bi ova linija iako ne povezuje pravac istok-zapad bila korišćena za presedanje sa tramvajske linije 7 a to bi bila neka T mreža.

Budimpešta ima liniju M2 sa 12 stanica ali se HEV i brdo tramvaja kači na nju. Plus presedanje sa/na M1 i M3.

Mi bi ovde morali totalno da odsečemo sve autobuse sem jedne linije, a to je M37 koja ide istim koridorom. Taj autobus se ne bi koristio da se njime ide u grad već da se izađe iz metroa pa jednu stanicu busom umesto peške. Ta linija bi prevozila dnevno oko 100-150.000 putnika ali sa taktom od 10 minuta. To vam je prosečno kao da prevozi 200-300.000 na 5 minuta. Zbog većeg intervala održavanje sistema je jeftinije tako da bi se isplatilo. Kako bi se druge linije dograđivale tako bi broj putnika i na ovoj liniji rastao.
 
Pa ti se onda vozi tramvajem :mrgreen: ...svaki dan radi..u proseku od posla do kuće ti treba oko 1h, ako nije neki zastoj..lep je pogled na grad,u proseku 10 ljudi ti stoji na jednoj nozi i 1kvm.. :kafa:
 
Pa vozim se kad dođem u Beograd, ali i kad sam u gradovima koji imaju metro, ne zalazim u te dubine, ako oni moraju ja ne moram.
 
@Express

jel mozes da uradis GIF sa slikama linija po fazama, ili bar da mi pokazes tih 6 slika sa linijama posle svake faze.


@ostali

Verovatno svima u predlozenom predlogu LRT-a(doduse na prvoj linji verovatno priblizno 100% na vijaduktu i u tunelu) sa prakticno 2 prave linije Aleksandra Dupceka-Ustanicka i Mirjevo-Vidikovac gde treca A.Dupceka ili Arena-Vidikovac prakticno koristi vec postojece trase 2 (i eventualno trase 1 ako ide u Dupceka) sa koridorom preko novog mosta na Adi. Fali ili linija Centar-Trosarina i eventualni krak na liniji 1 ka blokovima- Blok45 ili da to uklopimo u celu liniju Blok45-centar-Trosarina sa deljenjem najopterecenije trase 1 Arena-Trg Republike, i trase 2 Trg Republike-Slavija-eventualno Klinicki centar-pa dalje svojom trasom Autokomanda-Trosarina. Al avaj, oni rade kompletnu rekonstrukciju ulice Vojvode Stepe i umesto da urade ono sto nisu uradili od Vuka ka Ustanickoj da ujedno odrade plitki tunel u otvorenom iskopu, oni ce naravno tramvaj po sred ulice i ta trasa otpada za dalje razmatranje sto se tice metroa mada ako moze od Vuka ka Ustanickoj Metro posle kompletne rekonstrukcije moci ce i za 6-7 godina, kad bude gotova linija 1 i poceta linija 2, i to da se razmatra u Vojvode Stepe.

I jos nesto deonica 5 kolektora Interceptor, tunel Visnjica u duzini 6772 metra i koliko sam razumeo nedostajuci deo deonice 4 od tunela Visnjica ka tunelu Karaburma od Slanackog puta u zoni Rospi Cuprije u duzini od 950 metara ispod Visnjicke ulice, gde je ova sahta 13x20 metara sto su napravili da bi izvadili krticu, su uradili za 2 godine. Znaci da uzmemo da krtica vredna 5,8 miliona, tunelsku deonicu od 7km uradila za 2 godine i da je kostalo 55 miliona eura. I recimo da je za 50% veca jedna tunelska cev za metro i da krtica za nju kosta recimo 10 miliona, mi sa 2 krtice (ukupno 20 miliona) mozemo za 2 godine uraditi 7 kilometra duple tunelske cevi za metro. Recimo da zbog obima posla kolicine zemlje koje treba da se izbaci i vece povrsine na kojoj treba da se uradi segmentna obloga tunela da bi cena kostanja bila recimo 100 milona po cevi dakle dodjemo do cifre od 200 miliona eura za 7 kilometra metro koridora bez elektro i ostalih instalacija i sistema i bez stanica uz 20 miliona jednokratnog troska za 2 krtice.

E sad se ja pitam jel 200 miliona mnogo ako radi domaca firma HIDROTEHNIKA kao i kolektor Interceptor. U principu je sve manje vise isto. Ja mislim da nije. Sve pare osim za krtice ostaje u Srbiji. Hidrotehnika je napravila privremenu fabriku betonskih obloga u Velikom Selu za ovaj posao.

A nije problem ni voda. Evo sta kazu iz Hidrotehnike.

Ovo je jedna od najsavremenijih metoda koje se primenjuju u izgradnji tunela. Mašina radi na principu hidroštita i omogućava izgradnju u različitim geološko-geotehničkim uslovima. Mašina je potpuno zatvorena sa prednje strane i poseduje pretkomoru koja omogućava rad u nestabilnim i vlažnim sredinama.
Tunelska iskopna mašina -TBM proizvedena je u Wirth-u GmbH u Nemačkoj
 
gzthe":1nxkj3fr je napisao(la):
Verovatno svima u predlozenom predlogu LRT-a(doduse na prvoj linji verovatno priblizno 100% na vijaduktu i u tunelu) sa prakticno 2 prave linije Aleksandra Dupceka-Ustanicka i Mirjevo-Vidikovac gde treca A.Dupceka ili Arena-Vidikovac prakticno koristi vec postojece trase 2 (i eventualno trase 1 ako ide u Dupceka) sa koridorom preko novog mosta na Adi. Fali ili linija Centar-Trosarina i eventualni krak na liniji 1 ka blokovima- Blok45 ili da to uklopimo u celu liniju Blok45-centar-Trosarina sa deljenjem najopterecenije trase 1 Arena-Trg Republike, i trase 2 Trg Republike-Slavija-eventualno Klinicki centar-pa dalje svojom trasom Autokomanda-Trosarina. Al avaj, oni rade kompletnu rekonstrukciju ulice Vojvode Stepe i umesto da urade ono sto nisu uradili od Vuka ka Ustanickoj da ujedno odrade plitki tunel u otvorenom iskopu, oni ce naravno tramvaj po sred ulice i ta trasa otpada za dalje razmatranje sto se tice metroa mada ako moze od Vuka ka Ustanickoj Metro posle kompletne rekonstrukcije moci ce i za 6-7 godina, kad bude gotova linija 1 i poceta linija 2, i to da se razmatra u Vojvode Stepe.
Da tako je! Svidja mi se ovako konkterno razmisljanje i konstruktivni predlozi na predlozenu trasu.
U Vojvode Stepe je predvidjeno da tramvaj bude okosnica prevoza, i po sadasnjim planovima za metro. Medjutim, smatram da ce se jako veliki problem napraviti na autokomandi po otvaranju shooping mola. Nastace cepp, koji ni tramvaj nece moci da prevazidje. Moje misljenje. Stoga cu da se nadovezem na tvoj post i kazem svoje misljenje vezano za dosadasnji prezentovani plan metroa.
Ovo su verovatno predlozene trase
L1-A.Dupceka-Trg-Ustanicka
L2-Orlovaca-B.Brado-Slavija-Trg-Pan.most-Mirijevo
L3-Orlovaca-A.Dupceka - preko novog mosta
L4-Blok 45- Vuk

Linija 2 ide od Orlovace pre svega zbog pogodnog zemljista za depo, koji bi se tamo gradio, a linija na potezu 500 skratile do terminusa metroa. Moje misljenje da je to mozda neopravdano, da moze depo da bude na Karaburmi http://binged.it/11ldia0 i da to bude krajnja stanica, tako da autobusi iz Visnjice i Mirijeva (deo), se skracuju to dog terminusa, a sa druge strane metro skrati do Zarkova. Trasa je bolje da ide ulicom marijene Gregorian, dok Visnjickim bulevarom bi mogao da ide tramvaj sa novim depoom na Karaburmi (GSP). To bi stvorilo mogucnost daljeg sirenja tramvajske mreze, kada se industrija pored Dunava iseli.
Linija 4 Za nju je jako vazno da se ostavi makar mogucnost da se kod Vuka linija grana ka Cuburi, dalje ka naselju Brace Jerkovic i mozda Medakovic. Time bi se stvorila mogucnost ukidanje linija 26,25, mozda i 18, a Cubura bi se resila rastuceg saobracajnog problema, koji ce tek da ekspandira daljom gradnjom.
linija 5 ova linija bi se prakticno 90% kacila na liniju 2, stime sto bi se granala samo od Prokopa do Autokomande, a zavrsala na Trgu R. Tako da bi tramvaj iz Vojvode stepe bio fider toj liniji, a ujedno bi ova linija resila saobracajni 'cep' na autokomandi. Takodje je binto ostaviti mogucnost daljeg sirenja od Autokomande ka Trosarini, i od Trga R ka Dorclu i 25.maju.

Da zakljucim, potrebno je projektom metroa stvoriti mogucnost, koju potenciram, za dalje sirenje i razvoj metro sistema, koji mora neprestano da se siri, i da se nicim, u prvoj fazi, ne ogranici dalji razvoj. Mislim da je to jako bitno i da to nedostaje.
 
@milanche

Evo neceg sto sam danas u Blicu procitao o Nacrtu Generalnog Urbanistickog plana do 2021.


Pored osnovne mreze metroaod tri linije ukupne duzine 26,36 kilometara, planom su ustanovljeni i potencijalni pravci za prosirenje.

Linija 1 koja ce spajati Ustanicku sa Ulicom Aleksandra Dupceka bila bi produzena do Altine

Linija 2(Banovo Brdo-Pravni fakultet) prosirenjem bi povezala Slaviju i Trg Republike sa Karaburmom, a na drugu stranu bi obuhvatila Petlovo brdo.

Pored prosirenja postojecih uvela bi se i nova linija 4 od Zeleznicke stanice do Bloka 45 (4,2km) i dalje od Bloka 45 do Aerodroma "Nikola Tesla" (8,28km). Ukupna dodatna mreza upisana u plan iznosi 26,84 kilometara.

Prioritet do 2021. je gradnja lnije 1 - rekao je Dragan Stefanovic iz Udruzenja za saobracaj i telekomunikacije.
 
@gzthe

Znam za to. Za Zemun i dalje za Altinu bi isla verovatno trasom Ugrinovacke ulice. Zato i staju do A.Dupceka, jer moraju posle da kopaju krticom ispod Industrije obuce Beograd, tj sada TV Hepi, ili nekako da se nagode sa vlasnikom (khm..) pa da rade cut&cover.
A ovo sto si spomenuo od zel stanice do bloka 45, malo sam se zbunio, ali to je od Zel.st.Nbg, tj od Depoa do bloka 45, i kasnije za Aeodrom.

U svakom slucaju mislim da fali makar ideja o prosirivanju linija za Autokomandu, dalje za Trosarinu, Dorcol, Cuburu. Ideja kao sto postoji ideja za Altinu,Aeodrom, dakle da se u prvim fazama gradnje (narednih 10-15god) nista ne uradi, sto bi omelo dalje prosirivanje. To je bitno. Ostaviti mogucnost.
 
Pa ovo za Zeleznicku stanicu sam napisao isto kako stoji u tekstu, i ja sam skapirao da verovatno misli na Zel.st.Nbg.

Jednom je bila mapa koja je bila u vezi ove poslednje studije sto su radili Francuzi. Ucrtane 3 linije sa sve krakom u blokovima i jasno se videla tramvajska linija 9. Bukvalno jedina ostavljena.
 
gzthe":376eh2d9 je napisao(la):
@Express

jel mozes da uradis GIF sa slikama linija po fazama, ili bar da mi pokazes tih 6 slika sa linijama posle svake faze.

Gif je nekako sabijen po širini ali nema veze dobro se vidi:

metrobusfaze.gif


^^^Crveno je izgrađeno a providno naknadna dogradnja u sledećoj etapi da ne bi crtao duplo više crteža.

Što se ostalog navedenog u tvom postu tiče može se zaključiti da tuneli i nisu nešto specijalno. Relativno se brzo grade i nemaju nedostižnu sumu novca potrebnu za gradnju, čak i u našim uslovima. Međutim u celu priču ulaze stanice koje su na podzemnim trasama višestruko skuplje. Vozovi i instalacije manje više imaju neku standardnu cenu koja ne bi trebalo da varira preterano iako može ukoliko se uzimaju sistemi različitog nivoa kvaliteta (Rusko, Kinesko ili EU).

Dakle ako se radi LRT imaće više trasa u nivou i na stubovima ali i više stanica. Ako se gradi metro onda se mora graditi po Ruskim parametrima sa manje stanica dok bi po ovoj mojoj mapi čak bilo nemoguće graditi po zemlji jer metro ni ne ide dalje na periferiju, bar ne u ove 4 faze izuzev deonice za Aerodrom koja bi imaja obe stanice podzemne a samo trasu delimično u nivou terena.

Takav metro bi imao i deonice na stubovima, doduše samo tamo gde mora i gde je optimalno.

Znači LRT 40% tunel, 40% stubovi, 20% u nivou. Metro bi imao odnos 70% tunel, 25% stubovi, 5% u nivou.

Primera radi, trase kroz Bulevar i za Banjicu bi bile tunel sem što bi stanica na Autokomandi bila podignuta. Trasa za Čukaricu je podzemna sem Ade/Hipodroma i prelaza Autoputa kod Prokopa. Znači stari deo grada je najskuplji, dok je NBG najjeftiniji. Na NBG je moguće uraditi usek kao Bečka U4 u BZĐ a na stubovima Gagarinovom. Moguće je naknadno pokriti BZĐ deonicu. Za Zemun opet sve podzemno kao u starom delu grada. U BZĐ je bolji usek jer je jeftiniji i brže se izgradi od cut and cover a pritom je u istom nivou sa izlazima iz dubokih tunela koji prolaze ispod zgrada da bi trasa bila kraća a krivine znatno većeg radijusa.

Zamislite ovo na Žarkovo-Trg Republike za 3 godine:

5971372371_4ee4061e2b_b.jpg
 
Ljudi, a zasto se sada recimo ne kaze koliko para moze da se obezbedi iz republike, grada, kredita na godisnjem nivou?
Pa onda recimo kazemo umesto da pravimo lrt smece za 4 godine, napravimo teski metro za 6 godina?

Nisam neki strucnjak ali meni je ovo logicnije nego da se zakucamo zauvek sa prvom linijom nabudzenog tramvaja...
 
Feanor":3ai9hefk je napisao(la):
Ljudi, a zasto se sada recimo ne kaze koliko para moze da se obezbedi iz republike, grada, kredita na godisnjem nivou?
Pa onda recimo kazemo umesto da pravimo lrt smece za 4 godine, napravimo teski metro za 6 godina?

Nisam neki strucnjak ali meni je ovo logicnije nego da se zakucamo zauvek sa prvom linijom nabudzenog tramvaja...

Većina nas je upravo za to ali da li nas iko sluša?

Žarkovo-Trg Republike može da se uradi za 3-4 god ladno sa današnjom tehnologijom TBM. To je 9,8km. Cut and cover komplikuje stvari zatvaranjem ulica. Kupe se 3 krtice. Jedna kopa Ada-Žarkovo cev po cev. Druga kopa Hipodrom-Prokop isto smer po smer. Treća kopa Prokop-Trg Republike smer po smer.

Stanice je potrebno graditi paralelno sa tunelima, kao i elevirane deonice Ada-Senjak (Hipodrom) da se spoje dva tunela, kao i preko Autoputa. Sve tri mašine bi se koristile na ostalim trasama koje bi se zbog više mašina gradile brže. Prednost brze gradnje jeste u tome što ako gradite brže ukoliko naletite na problem pre ga i rešite. Primera radi kopate 2 meseca i napravite odlaganje 3 meseca, to je 5 meseci. Ako gradite 5 meseci a napravite odlaganje 3 meseca to je 8 meseci. To je 3 meseca razlike pa sad vi vidite.
 
To je bio model Madrida,kupilu su krtice,uposlili domaću operativu,materijale.Tamo gde im je trebalo iskustvo eksperata unajmili su nemačke inžinjere i danas imaju mrežu za pozavideti..Upravo treba pitati ,kako je moguće da domaća firma "Hidrotehnika"je po tom modelu kupila krticu i napravilia tunel višnjica sa domaćim inžinjerima i operaterima krtice..a isto se ne primeni na metro? :kafa:
 
http://youtu.be/csOeBhOm5Z0
The combination of the very weak soil (basicly a swamp) with the old houses on wooden poles (10-12 meters deep) made the process very challenging. "If we can do it here, it can be done all over the world" according to one of the most important international specialists with TBM's.
Pozdravi iz Amsterdama za one koji kazu da na NBg je tesko izvodljivo graditi tunel zbog toboze podzemnih voda..uostalom ako je krtica za Interceptor na Visnjici pored samog Dunava busila na dubini i do 100 m,a pred sam zavrsetak ispod temelja kuca od 2.5 m...sta reci..
 
Niko ne kaze da je tesko vec skupo.Uporedi cenu izgradnje u amsterdamu u odnosu na cenu kilometra u Sofiji i samo ce ti se kasti o cemu se radi.

Sve se moze teorijski,ali onda uleti finansijski momenat i eto problema.
 
Vrh