Šta je novo?

Metro

U Aarhusu ce graditi tram-train gdje ce valjda biti oba sistema pa cu se raspitati.
 
LRT:

Urbanistički zavod ga favorizuje zbog zadržavanja nivoa spratnosti, te stepena izgrađenosti sa eventualnim nakaradnim nadziđivanjima koja su još u punom jeku. Takođe propagira popunjavanje rupa rušenjem kuća i gradnjom 6-7-spratnica.

Za to je potrebna postojeća infrastruktura sa mestimičnim dogradnjama što štedi i vreme i novac.

No, ovaj sistem prevoza zbog gore navedenog koči radikalne urbanističko-saobraćajne promene, naime potpuno ih stopira na duže vreme.

Vlast ga favorizuje zbog manje cene ne osvrćući se na činjenicu da ne podstiče značajne promene u izgledu i strukturi grada, te da ne menja način funkcionisanja gradskog organizma. Očigledno grad smatraju betonsko-asfaltno-čeličnom nabacotinom koju treba samo krpiti gde god se može a one veće rupe treba ignorisati dok ne povuku grad poput crne rupe.

Metro:

Da bi funkcionisao u gradu koji trenutno ne ispunjava uslove stepena izgrađenosti i razvijenosti prateće infrastrukture potrebno je izvršiti urbanističku adaptaciju u zoni metro trasa.

Primera radi neki delovi grada imaju gustinu naseljenosti od 19.000st/km2 što je zavidan broj (Vračar ako se ne varam). Ali to je u Beogradu prava retkost. Urbanistički gledano to je najobičniji golubarnik zbog nepostojanja veće zelene površine između objekata. Da bi napravili zeleni ambijent a održali gustinu naseljenosti istim brojem stambenih jedinica morate povećati spratnost.

Zbog ovakve finansijske situacije našeg grada i države nije dovoljno samo povećati gustinu naseljenosti već je potrebno i dobro povezati sistem feeder linijama, uvesti congestion charge, otvoriti nove pešačke zone (ne samo u centru već se osvrnuti na projekat "pedestrian ring") i na terminusima izgraditi garaže sa park&ride kartama, čak i mesečnim, elektronskim. Izmeniti tarifni sistem tako što bi bilo moguće kupiti mesečnu elektronsku kartu samo za metro+metrobus/tram bez običnih autobusa koja je za trećinu jeftinija. Ljudi koji ne koriste toliko često autobus bi ovu prednost lepo prihvatili. Eto šta je potrebno uraditi da bi sistem bio isplativ.

Sve ovo košta ali će ih očigledno više koštati krpljenje...ali dobro nek grade oni šta hoće. Videće se koji su pomak napravili.
 
Neko je pitao da li je ovo sto je usvojeno objavljeno negdo od strane gradske vlasti.

Odgovor je da naravno nije niti planiraju.Ako se dobro secam direkcija je ranije objavila plan BELAM-a na sajtu i dalje ga ima tamo.Dok plan ovog metroa necemo nigde videti u javnosti niti imati javnu diskusiju o njemu,sve u okviru demokratske prakse koja je zadnjih godina na nivou grada ocigledna.
 
borris_":7wjj0aqx je napisao(la):
U Aarhusu ce graditi tram-train gdje ce valjda biti oba sistema pa cu se raspitati.

трам-воз је специфичан хибридни систем који нема много везе са метроом или ЛРТ-ом који наши спомињу. то би више личило када би направио шински систем од Београда до Обреновца, који кроз Београд и остала успутна места саобраћа по улици као трамвај, а чим изађе ван града постаје потпуно функционалан воз. имаш овде више о томе
 
Da li postoji u pdf-u studija o metrou koja je usvojena u Gradskoj skupštini prošlog petka? :p
 
Ronche ne budi najivan nije ti ovo transparens bundes vrezamung nego grad koji krije sve bitine studije itd
 
Могао би "Беобилд" званично да од града затражи студију, па ако не дају, онда од повереника за информације од јавног значаја.
Ја ћу настојати да је добијем својим каналима од идућег понедељка, кад се вратим у БГ.
Скривали су и "Систрину" студију - зато што се није поклапала са решењем из ГУП-а.
 
Ako se već vodi žustra rasprava na temu metroa, i postoji nekoliko tačaka oko kojih se ne slažemo svi, mislim da bi nekoliko tačaka ovde svi mogli da podržimo:

- Da se objavi neki zvaničan dokument (studija, mapa, paramtri)
- Da se smanji broj stanica (i cena) i poveća rastojanje među njima (i brzina). Mislim da tu imamo 100% saglasnost.
 
Није тако једноставно то са бројем станица. Београд има слабо развијену трамвајску мрежу (за разлику од нпр. Прага), која једина може ефикасно да допуни метро. Зато је прашки метро суперефикасан, с растојањем између станица већим од километар.
А да је тако у Паризу, који трамвај донедавно није ни имао, метро би губио огроман број путника. Зато су тамо станице у просеку на 500 метара и све одлично функционише.
Нека средња мера је 700-800 метара, верујем да је Београду примеренија удаљеност ближа овој доњој граници, или чак мало испод ње.
Мислим да би код нас, посебно на Новом Београду исувише удаљене станице знатно увећале тзв. проблем последње миље, који сада постоји само у најудаљенијим деловима савских блокова и делимично у Булевару уметности и Миланковићевом бул.
 
GOJE":guc0b74h je napisao(la):
- Da se objavi neki zvaničan dokument (studija, mapa, paramtri)

То мало теже. Парадокс је да смо пре 30 година у једнопартијском систему живели у далеко демократичнијем и транспарентнијем друштву,барем када су у питању значајни пројекти.
 
@Goje, slazem se.
@Pantograf, Osvrnucu se na stanice koje su se ranije pojavljivale kao mogucnost, dok ne saznamo sta je u poslednjem predlogu koncepta usvojeno. Nisam strucnjak iz oblasti saobracaja, ali meni deluje da je suvisno da budu stanice Trg R.-Trg N.P-Gl.Posta. Mislim da stanica trg N.P moze komotno da se izbaci. Isto tako Kluz-Olimp-Cvetko, gde Olim moze isto komotno da se izbaci. Onda, Cvetko-Batutova-Lion, gde Batutova moze da se izbaci. Djeram-Sredacka-Vuk, gde sredacka moze da otpadne. Isto su blizu Varos kapija- Akademija-Trg R., mada je malo verovatno da bi se tu nesta ukinulo s obzirom da Varos kapija zapravo opsluzuje kej kod Beton hale,a i onako bi moralo sve tu da se rakopava zbog ubacivanja TBM masine. Tako da za te stanice i ako su blizu, mogu da funkcionisu. Ponavljam, ako ove stanice nisu izbacene , i ako je sve ostalo isto kao sto su se ranije provlacile informacije, sa izbacivanjem ove 4 stanice (Trg N.P, Olimp, Batutova, Sredacka) prosecna razdaljina bi iznosila oko 680-690m. Sto je po meni u redu, cena izgradnje bi se smanjila, a prosecna brzina povecala. Ako bi se izbacila na Nbg i stanica Arena, i ostavila Arena istok (blok 22) i Arena zapad (blok 29), i dako ublazio "koncentrisani udar" posle nekog dogadjaja u Areni na jednu stanicu, onda bi prosecna udaljenost bila oko 720m, sto je jos bolje.
 
Koliko se sećam neke računice koju sam pre stotinak strana pravio, radilo se o nekih 300-500 metara u centru, što je tragedija. To je toliko skupo i sporo da nemam dalji komentar.

Da me ne shvatite pogrešno, želeo bih da diskusiju odvedemo do nečeg konkretnog, pa da bar na nešto možemo da utičemo...
 
Миланче и Гоје, слажем се углавном за све. Ту "Академију" (не знам зашто се нису сетили да је назову Кнез Михаилова) бих свакако избацио, а Трг НП и Главну пошту спојио у једну станицу (нпр. Скупштина).
На булевару ће, мислим, ипак морати све станице да остану, јер ће то вероватно бити једини превоз на њему, можда уз неки аутобус. Нисам раније сконтао да су код Арене замислили три станице? То свакако нема везе са животом.
 
Пантограф":w0ecujz3 je napisao(la):
На булевару ће, мислим, ипак морати све станице да остану, јер ће то вероватно бити једини превоз на њему, можда уз неки аутобус.

Ali koliko znam, za pesacku dostupnost se racuna 400m tj 5min hoda (za bila sta, ne samo za stajalista). To znaci, poluprecnik 400m (800m udaljenost stanica), koliko bi bilo, a i manje, kad bi se izbacile ove 3 stanice u Bulevaru.
p.s Stanicu blok 29, su locirali blizu novog Merkatora, malo udaljeno od Arene, ali bi pomeranjem na sredinu bloka, mogla da opsluzi i jedno i drugo.
 
Kod Arene nisu planirane tri stanice, nego ili jedna (velika na sredini) ili dve (blok 22 - blok 29). Dilema je da li da jedna opslužuje Arenu (i Blokove 25 i 26 kad se izgrade) ili da se sva ta eventualna gužva rastereti na dve stanice.

Slažem se da bi stanica Akademija mogla da se izbaci (čini mi se da su Trg i Varoš kapija dovoljne), kao i da bi Trg Nikole Pašića i Poštu trebalo spojiti u jednu stanicu. Na Bulevaru takođe mogu da se izbace dve-tri stanice, ne bi se toliko izgubilo, a linija bi se ubrzala. (lično sam čak radikalniji, po meni su dovoljne Ustanička - Mite Ružića - Cvetko - Lion - Đeram - Vuk - Pravni - Trg Nikole Pašića, ali ja samo tranzitiram Bulevarom, verujem da ljudi koji tamo žive misle drugačije).
 
Homere, koliko ja znam, bilo je predvidjeno novi merkator(blok 29)-arena-blok 22. A blok 29 i blok 22 mogu da se koriste i kao Arena zapad i istok. To je ono sto ja znam.
A ovakav raspored stanica u Bulevaru se upravo dobija izbacivanjem Olimpa, Batutove i Sredacke i rastojanja bi bila ~700-800m
 
milanche":jcpyo9c3 je napisao(la):
Пантограф":jcpyo9c3 je napisao(la):
На булевару ће, мислим, ипак морати све станице да остану, јер ће то вероватно бити једини превоз на њему, можда уз неки аутобус.

Ali koliko znam, za pesacku dostupnost se racuna 400m tj 5min hoda (za bila sta, ne samo za stajalista). To znaci, poluprecnik 400m (800m udaljenost stanica), koliko bi bilo, a i manje, kad bi se izbacile ove 3 stanice u Bulevaru.
p.s Stanicu blok 29, su locirali blizu novog Merkatora, malo udaljeno od Arene, ali bi pomeranjem na sredinu bloka, mogla da opsluzi i jedno i drugo.


Опет, мислим да је 800 метара размака превише за оне који живе на Булевару. Јбг, ако ништа, навикли су да им превоз буде доступнији.
Е, сад, за ово друго си 100% у праву. станица код Општине покрива Нови меркатор (која је на том месту имала смисла, док се, некада давно, метро планирао преко фонтане, уместо преко Општине), тако да комотно може да се помери на средину 29. и 30. блока.
 
Sada, da li ima smisla da se pravi neka inicijativa da se bar 2 stanice izbace (Akademija, Gl. Pošta/Trg N.P). To je sigurno 50 miliona Eura, ako ne i više + ušteda na vremenu i brzini.
 
Подржавам!
Мада, ми заправо и не знамо тачно које станице предлажу, јер немамо студију...
 
Akademiju nece sigurno izbaciti, jer izlazi na Knez Mihajlovu. Idealno je izbacivanje stanice Arene (iz pomeranje stanice "novi Merkator" ka Areni), spajanje Trga N.P i Gl.Poste u jednu stanicu i izbacivanje Batutove, jer zaista pored Liona ona nema smisla. Tada bi prosecno rastojanje izmedju stajalista bilo 645m. Mada tvdim da je i Olimp visak, jer je to prakticno periferija, nije gusto gradsko jezgro sa velikom izgradjenoscu pa mogu veca rastojanja (ako je 810m veliko rastojanje). Sredacku ne verujem da bi izbacili, realno, i ako bi ja to voleo, dobili bi pristojnih 680m prosecnog rastojanja.
bdw ako bi bila stanica Skupstina ,umesto Trga N.P i Poste, rastojanje od nje do stanice Trg R bi bilo ~800m
 
Bio sam dokon sada pa sam racunao rastojanja koja bi bila izbacivanjem Batutove i Olimpa. Skupstina je sinteza stanice posta i trg.N.P
Ustanicka - 815 - Kluz - 815 - Cvetko - 755 - Lion - 760 - Djeram - 500 - Sredacka - 450 - Vuk - 390 - Pravni - 690 - Skupstina - 780 - Trg R - 480 - Akademija - 400 - Varos kapija - most - -
 
U četvrtak 15.11.2012. na Saobraćajnom fakultetu u 11h u hali 128 na prvom spratu, Slobodan Mitrić, Konsultatnt svetske banke, držaće predavanje o kreditima i investiranju u projekte gradskog saobraćaja.

Dođite, vidite, upoznajte, jednog od onih koga nazivaju "LRT lobistom", a od koga sam i ja sam puno naučio :mrgreen:
 
milanche":28qc4ppi je napisao(la):
Homere, koliko ja znam, bilo je predvidjeno novi merkator(blok 29)-arena-blok 22. A blok 29 i blok 22 mogu da se koriste i kao Arena zapad i istok. To je ono sto ja znam.
A ovakav raspored stanica u Bulevaru se upravo dobija izbacivanjem Olimpa, Batutove i Sredacke i rastojanja bi bila ~700-800m


Izvini, pogrešno sam razumeo onda. Ima smisla da se te dve stanice postave bliže Areni, a ta srednja izbaci. Ali opet, ako zaista dođe do masovnije gradnje u Bloku 26 i taj prostor na neki način postane centar zbivanja na Novom Beogradu, možda ne bi bilo loše da se stanica nalazi ispred same Arene.

Razumem da Akademija izlazi na Knez Mihailovu, ali ne vidim neku značajniju razliku ili prednost u odnosu na stanicu na Trgu (odakle treba 10 koraka do Kneza).

I super ti je raspored za Bulevar, s tim što bih ja stanicu Kluz više pomerio ka raskrsnici sa Mite Ružiće (kako bi ljudi mogli lako da presedaju na autobuske linije za Mirijevo).
 
Vrh