Добар је Јовинов план и није, као што каже Спасиотект, превише амбициозан јер предвиђа пет линија; треба рећи да су то уствари две основне линије, које се рачвају у четири крака, од којих су два додатно повезана линијом 5 (Земун - Баново брдо).
Капацитет на појединачним крацима (засебним линијама) је био 25.600 путника по смеру на сат, што ће рећи, тамо где се преклапају две линије (од Сава центра до Вука и од Дорћола до Прокопа), то је 51.200. Дакле, нити су засебне линије предимензиониране, нити на местима преклапања постоји опасност од загушења; напротив, све је како треба.
Ако је нешто Јовиновом плану додало ноту мегаломаније, то је план Регионалног метроа, који јесте преамбициозан, са дубоким тунелом испод Новог Београда и Саве, а има приличну фалинку да није повезан ни са једном од две главне жел. ст. (Прокоп и НБ). Данас је јасно и Јовину да од тога нема ништа.
Оно што није у реду, то је данас некога оптуживати да је 1980-их "убио Београд" неградњом метроа, већ трамваја. То је било време тешке економске кризе, Милке Планинц и економске "стабилизације", са несташицама струје, кафе, чоколаде... и обустављања свих непроизводних инвестиција. Па је тако Југославија, где су Тито и револуција били највећа светиња, прекинула чак и градњу Музеја револуције. Није постојао тада ни промил шансе да се гради метро. А трамвај је био остварив и - добар пројекат. Било је то време другог нафтног шока. Цене нафте и данас су високе. Трамвај за Нови Београд одавно се исплатио, сачувао нам је много новца и самим тим учинио градњу метроа - остваривијом.
Данас се не треба бавити личним зађевицама, треба изградити метро, па би заиста било много корисније да се Јовин, уместо за свађалачке и контрапродуктивне медијске иступе и бесна писма подвлачена разним бојама и препуна ад хоминем квалификација, определио за нешто мудрију тактику и стратегију. Па да бар, ако на пример мора надземно на НБ, добијемо метро мост где треба, и слично.