Metro

[Henry_Chinasky]

@ spatiotecte

Све што је урађено, то је фушерај најгоре врсте, а резултат ће бити да ће наши унуци и даље отплаћивати кредит за нешто што су одавно морали да реконструишу и задуже се опет....то је проблем

Све што су "жути" направли у Београду (сем Моста на Ади) није ни до чланака СФРЈ квалитету радова....

Da...Samo nažalost jedina alternativa nam je da dođu ovi "drugi" i da isfušerišu još više. Već godinama svakodnevno imam prilike da se uveravam u njihov kvalitet na Voždovcu. A i Munze konza i te fore. Žuti jes da fušerišu, al barem im je najbolji fušeraj. :bash:

Fuseraj je fuseraj, koje god on boje bio.

 

[Somi303]

 

[jlaki]

Evo teme za razmišljanje. Gospodin koji je napisao ovaj blog post, inspirisan rečima svoje ćerke, otvorio je temu za razmišljanje spominjući zatvaranje Brankove ulice i mosta za saobraćaj.

I’m convinced the city actually could in this case: There are numerous European towns that do provide extra space for bikes and pedestrians. Zurich for instance has closed the “Limmatquai,” the main corridor along the city river, for motorized traffic ten years ago. The discussion before that was heated. Counter-arguments ranged from predictions about a complete traffic-collapse to the fear of shops along the route losing business. Quite the contrary happened.

Belgrade too could close the Branko Bridge and its connection on both sides, as the main transit corridor goes via the other Sava bridges anyway. Branko Bridge connects the historic city center with the banks of the Sava where tourists and citizens alike like to go lunching in one of the dozens of floating restaurants Belgrade is famous for.

Šta Vi mislite o zatvaranju Brankove, vraćanju joj starog, "Gospodskog" sjaja, te stvaranja sjajnog pešačkog koridora između Novog Beograda i Starog grada? Metro, pešaci, biciklisti i ništa drugo. Meni se sviđa ideja.

A anulira potrebu za izgradnjom novog mosta za metro - može se iskoristiti postojeći, i to da se anuliraju vibracije na pešačkom delu - sa izvodne strane metro most, sa nizvodne biciklistička staza i pešaci, opremljeno bukobranima, zelenilom itd.

 

[laki72]

jlaki@

Jel tako da se šališ ???

 

[MilisaV]

odgovorio sam ti na drugoj temi ali evo i ovde zbog čitalaca

ja sam razmišljao o tome, o zatvaranju brankove ulice, ali ne i brankovog mosta i celog tog koridora.

brankova ulica je pod nagibom, i postojala bi mogućnost da se direktno koridor brankove ulice posle brankovog mosta ukopa ispod sadašnje ulice. na površini bi mogle da ostanu samo dve trake za javni prevoz.

onda posaditi drveće u brankovoj. okečiti zgrade. doterati lokale...

brankova bi dobila novi sjaj.

uz izmeštanje okretnice na ušće i ceo taj kraj ima ogroman potencijal.

 

[zidar]

Jlaki i Milisav su prodrli u sustinu metroa a to je cemu sluzi metro to jest kako metro menja grad?

Nesto sto se nasi samozvani strucnjaci iz jo strucnije komisije nikada nisu pitali a cemu se mi ovde konstantno vracamo (maksimalni kapacitet, kreativne trase, aktiviranje SA...).

Metro ne sme biti samo skupa igracka (citaj najskuplji tramvaj na svetu), ako pravimo metro da bi olaksali saobracaj kao sto to grad planira onda srljamo pravo u duboki ponor, niti imamo sredstava za taj luksuz niti je to jedino i najbolje resenje.

Ali zato ako pravimo metro da bi od Beograda napravili primer za ostatak sveta...


Jlaki i MilisaV su predlozili dobar scenario, koriscenje postojecih koridora na optimalan nacin.

Par cinjenica: Danas u Beogradu ima vise automobila nego sto saobracajna infrastruktura centra grada moze da primi, vise od 60% ukupnih putovanja se obavlja gradskim prevozom (oko 20% autom i 20 % peske), a u drzavi koja naftu uvozi sve manje ljudi ima novca za odrzavanje auta i punjenja rezervoara.

Mozemo da nastavimo ovako, da trosimo svoje oskudne resurse za finansiranje saobracajnog kolapsa u centru grada dok komplet ne bankrotiramo ili da iskoristimo priliku metroa da zapocnemo jednu novu pricu.

Niko od nas ne zna koje je resenje najbolje i zato je razmatranje raznovrsnih scenarija neophodno.

Scenario Jlaki+MilisaV: Brankov most i Brankova

Brankov most ima u svakom smeru trotoar+3 trake.

Zamislimo na sekund da u srednju traku postavimo metro (koji ce kao sto MilisaV rece zaroniti pod Brankovu i dalje nastaviti podzemno ka Terazijama), druga traka bila bi namenjena autobusima i hitnim sluzbama (kao danas zuta) a prostor trece trake i trotoara podelili bi ravnomerno pesacima i biciklistima.

Sada metro poprima pun smisao, nije tu da pomogne autobusima vec da zameni automobile u centru grada, da vrati prostor pesacima, da spasi grad i drzavu od ekonomskog kolapsa (dok neko ne izmisli pogon na sljive i maline).

Nema vise guzve u saobracaju, autobusi brzinski prolaze kroz centar, metro prebacuje vecinu putnika sa kraja na kraj grada.

Ko ima novca ili preku potrebu da si priusti auto dobija novu mantru: Gazela (stari Savski most smo naravno dodelili tramvajima, autobusima i hitnim sluzbama)

Nije lako preokrenuti urbanizam zasnovan na automobilima ali od necega mora da se pocne, a bolje je da to bude silovit i simbolican udarac.

 

[Siniša]

Ovo je sjajna ideja za Brankovu, ali moguća samo nakon izgradnje mosta preko Dunava. Inače vama trojici po +

 

[b_tuta]

U redu, sad je red na mene da glumim djavoljeg advokata. Znaci nemojte da me hejtujete i pljujete, nego da vidimo konkretne PROBLEME koje ovo resenje donosi, i da vidimo koliko bi to zapravo uticalo na grad.

Ako je automobilska infrastruktura preopterecena, kako ce pomoci zatvaranje najprometnijeg mosta (okej, Gazela je prometnija ali preko nje prelazi autoput)? Hocu da mi ponudis jedan alternativni pravac za prevoz automobilom od npr Zvezdare do NBG. Kuda bi premestio taj saobracaj?

Gde bi metro zaronio u brdo? Po sred Brankove? Mislim da nagib nije dovoljan za tako nesto! Da li bi bilo potrebno raskopati i podici nivo ulice? Zar to nece upropastiti koncept sredjivanja ulice?

Cak i ako se to uradi, kuda terati metro dalje? Kroz koje brdo, na koju stanicu? Sta sa terazijskim tunelom, sta sa javnim prevozom koji tuda ide?

 

[Arnorian]

О затварању Бранковог моста ће моћи да се прича када град буде имао три линије метроа, а вероватно ни тада.

 

[zidar]

@b_tuta

Problema nema jer je ovo fiktivni scenario, korisnije bi bilo da scenario razradis ili predlozis drugi.

Ali evo ipak odgovora koji vec stoje u mom prethodnom postu.

- Vecinu automobilskog saobracaja bi preuzeo gradski prevoz (bus+metro) jer je to nas novi model u ovom scenariju, a ostatak na Gazelu

- Zaronio bi po sred Brankove cim prodje most, visinska kota na pocetku mosta je 90m, kod Pop Lukine 94m a 100 metara dalje u Brankovoj 98m, to je vise nego dovoljno da se metro lagano spusti pod ulicu.

- Metro dalje moze bilo kuda a u tunelu ostaje gradski prevoz.

 

[Пантограф]

Бранков мост, наравно, мора да остане за аутомобиле, али је МилисаВов предлог одличан! Треба спасити Бранкову улицу и народ који тамо живи (као и становнике Сарајевске и Деспота Стефана, тих ужасних аутобуско-аутомобилских коридора).
Дакле: кола са моста у тунел - предлажем да изађе на углу Д. Стефана и Џорџа Вашингтона, другореченом улицом успоставља се једносмерно кружно кретање око центра града; наставак Д. Стефана могуће само за јавни превоз - у Бранковој само две траке за (обавезно еколошки) јавни превоз, бициклистичке стазе, дрвореди. Тако аутомобиле склањамо из најужег центра: Теразијски тунел повезујемо с Краљице Наталије, чиме стварамо део Јовиновог "тролејбуског прстена" (може и са аутобусима на гас). Мислим да је онда могуће и затварање Теразија и Краља Милана за аутомобиле...

 

[stf]

Луд предлог, али је то његов квалитет.

За метро се може искористити она дозидана половина Бранковог моста. Тиме за аутомобилски саобраћај остаје 2+1 трака. Најлуђе од свега је што би таква пропусна моћ била више него довољна када би аутомобиле користили само они који морају.

Лоша представа о оптерећености улица се добија због ситуације да данас аутомобил користи свака шуша, и они којима треба и они којима не треба.

Такође, смањењем аутомобилских капацитета продужава се време путовања аутомобилом, а тиме и трошкови, који ће временом нарасти до те мере да ће људи хрлити у метро а аутомобил служити за хитне случајеве и путовање у провинцију и иностранство, што и јесте његова поента.

 

[Пантограф]

Сматрам да треба поставити један урбанистички задатак: преуређење и хуманизација аутобуско-аутомобилских коридора у центру града - Бранкове, Деспота Стефана и Сарајевске. А онда расписати конкурс како да се то уради. Са тим решеним проблемом, град би много добио. Не треба бежати ни од аутомобилског тунела. Мислим да није лош задатак ни за овдашњу радионицу...

 

[vucko]

Preveliki su to zalogaji za nas drugari,nazalost.

 

[Пантограф]

Па, можда и нису. Мислим да је боље уложити паре у тунел Бранков мост - Џорџа Вашингтона, него у онај од РКПЉ-е до Аутокоманде, јер овај први спасава најужи центар и Теразијски гребен од претераног саобраћаја.

 

[vucko]

Tu se i slazem,ali necemo gledati ni jedan ni drugi u skorije vreme vec samo metro,i zato mislim da se fokusiramo na njemu.

Meni je pre pribliznija ideja koju su ranije imali nasi planeri da Od savske negde kod zeleznicke bude tunel do 29 novembra.I taman izgradnjom metro mosta(jovinovog mosta) kod zeleznicke stanice bi svi koji zele ici ka pancevackom mostu bi izbegavali centar.

Time bi se i centar veoma rasteretio automobilskog saobracaja cime bi dobili i vece opterecenje metroa i veci kapacitet cime i normalna metro vozila.

 

[Delija]

Није ми јасно зашто и ви почињете да размишљате на нерационалан начин елиминисања постојеће цркавице од београдске инфраструктуре зарад метроа/ЛРТ-а као што раде и градски "стручњаци" . Метро и постојећа саобраћајна инфраструктура не смеју међусобно да се искључују. Ови из града хоће да конвертују постојећи трамвај а ви хоћете да осакатите главне путне правце. Слажем се ја да метро омогућава преобликовање и хуманизовање центра града али метро не сме бити разлог смањења капацитета главних саобраћајница јер тиме елиминишемо позитиван ефекат самог метроа на те преоптерећене саобраћајнице. Ту пре свега мислим на Бранков мост. А сама идеја је бесмислена када се узме у обзир ка каквој мрежи новобеоградских булевара мост води.

 

[Пантограф]

@Vucko
Јасно, тај тзв. Базисни тунел је спас за Београд, а према плану из мислим 1978. у њега би се улазило, уз денивелисану везу са метро-друмским мостом, негде на месту данашњих перона Главне ж. ст, докле би водила нова траса Савске улице из правца Мостарске петље (тзв. Савска магистрала из ГУП-а 1950, 1972.). По мени, само уз тај тунел има смисла градити метро мост са шест трака за друмски саобраћај, јер је у супротном то само ново навлачење аутомобилског кркљанца у већ закрчени центар.
Моја овде изнесена идеја је нека врста компромиса: да се изградњом тунела на овој позицији искористи огроман капацитет Бранковог моста, а да се истовремено центар дратично растерети од аутомобила. То је и јефтиније него да се граде нови мост + Базисни тунел. Онда би Метро мост био само за метро, евентуално за још понеку саобраћајну траку, али никако шест.

@Delija
Па ја им и не смањујем капацитет, већ га повећавам; једино што се рестриктивно односим према приласку колима баш у најужи центар (зона Теразија), где им, признаћеш, и није место.

 

[angry bird]

Verovatno je neko ko je redovno pratio temu postavio ovaj članak iz 2008-e ali nije zgoreg da se podsetimo šta se tada pričalo: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Za-metro-vishe-od-milijardu-evra.lt.html

Za metro više od milijardu evra

Grad može da započne izgradnju podzemne železnice, ali prethodno država mora da stane iza nas, naglašava gradonačelnik Dragan Đilas. – Stručnjaci predlažu uvođenje lakog šinskog sistema za koji kažu da je jevtiniji


Beograd bi za nekoliko godina mogao da dobije prvu liniju metroa, ali pod uslovom da projekat „težak” više od milijardu evra finansijski pomogne država, kao i investitori iz inostranstva. Georgije Poltavčenko, koji je nedavno posetio naš grad u svojstvu šefa ruske delegacije i izaslanika predsednika Rusije, očekuje da će ove nedelje gradonačelnik Dragan Đilas otputovati u Moskvu i razgovarati o učešću ruske strane u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa.

Prvi čovek Beograda nedavno je izjavio da će metro sigurno biti građen, ali da će zbog razlike u stručnim mišljenjima oko trasa biti angažovani eksperti iz inostranstva koji su napravili nezavisne šinske sisteme u svojim gradovima.

– Na taj način želim da domaći faktor i uticaj politike, koji je u prošlosti uglavnom bio katastrofalan, potpuno stavim u stranu.Metro je projekat za sledećih 30 godina, a cena prve faze prelazi milijardu evra. Grad ga može započeti, ali država mora da stane iza nas – istakao je Đilas.

Prvi projekat za izgradnju metroa napravljen je još 1972. godine, auradila ga je tadašnja Direkcija za metro. Godinu dana kasnije obrazovan je Sektor za metro gde su 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa, završena idejna arhitektonska i inženjerska rešenja za prvu etapu i raspisan samodoprinos građana za unapređenje javnog gradskog saobraćaja. Međutim, od izgradnje metroa odustalo se već 1985. godine kada je usvojen plan „Tramvaj za 21. vek” koji je predviđao automobilsko-tramvajski model grada. Ideju o izgradnji metroa ponovo je pokrenuo 1997. godine tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a zbog besparice početkom 2000. godine pojavila se ideja oizgradnji lakog metroa. Stručnjaci koji su je podržali u prvi plan suistakli da grad pre može da finansira izgradnju lakog šinskog sistema nego teškog metroa.

Dragomir Mandić, profesor Saobraćajnog fakulteta i jedini koji u Srbiji predaje lake šinske sisteme, zamera gradskim vlastima što se pre odluke o izgradnji metroa nisu konsultovali sa domaćim stručnjacima. On naglašava da izgradnja lakog šinskog sistema i podzemnog dela metroa košta i vremenski traje isto, ali ističe da je prednost lakog metroa u nadzemnim deonicama čiji se kilometri znatno brže grade, a i jevtiniji su.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, naglašava da teški metro predstavlja mnogo kvalitetnije i bolje rešenje koje bi doprinelo da problem saobraćajnih gužvi u prestonici konačno postane prošlost. On, međutim, smatra da je veliko pitanje da li će ovaj projekat moći da bude ostvaren, jer takav poduhvat košta između milijardu i milijardu i po evra.

Stručnjaci upozoravaju i da većina gradova koji imaju sličnu konfiguraciju terena kao Beograd, recimo, San Francisko, uopšte nemaju metro zbog komplikovane procedure izgradnje, jer brdovit teren nije pogodan za kontinuirane radove i teži je za planiranje.
____________________________________________________________

Poslednji metro izgrađen u Sofiji

Izgradnja linije metroa u Sofiji počela je 1998. godine i to je ujedno poslednji metro sistem izgrađen u Evropi. Osim glavnog grada Bugarske metro još imaju Lisabon, Madrid, Barselona, Bilbao, Valensija, Torino, Milano, Rim, Đenova, Napulj, Atina, Istanbul, Izmir, Bursa, Ankara, Sofija, Bukurešt, Kijev, Varšava, Minsk, Moskva, Helsinki, Oslo, Stokholm, Kopenhagen, Hamburg, Berlin, Ninberg, Minhen, Prag, Beč, Budimpešta, Pariz, Marsej, Lion, Lil, Ren, Brisel, Amsterdam, Roterdam, London, Njukasl, Glazgov...

 

[zmau]

Ako je automobilska infrastruktura preopterecena, kako ce pomoci zatvaranje najprometnijeg mosta

Nije automobilska infrastruktura preopterecena nego je gradska saobraćajna infrastruktura preopterećena automobilima. I zato je ideja isterati automobile sa nekih saobraćajnih površina, e da bi njima mogao da se odvija saobraćaj, a ne zastoj.
Ja mislim da nema potrebe za metroom, obični površinski gradski autobusi - kada ih oslobodimo okova automobilskog okruženja sa sve pripadajućim semaforima - mogu sasvim lepo brzo da prevoze ljude po gradu, ustvari verovatno i znatno brže od metroa od vrata do vrata.
Tako da bi optimalan lejaut za Brankov most verovatno izgledao ovako : pešačka staza / dvosmerna bici staza / pešačka staza / dvosmerni autobuski kolovoz / pešačka staza. Nešto slično bi se produžilo do Zelenjaka.
Ali ako pokušamo malko da budemo realistični, verovatno ima više smisla razmišljati o oklanjanju automobila iz nekih (mnogih) ulica u centru grada.

 

[Пантограф]

@Zmau
Ja mislim da nema potrebe za metroom, obični površinski gradski autobusi - kada ih oslobodimo okova automobilskog okruženja sa sve pripadajućim semaforima - mogu sasvim lepo brzo da prevoze ljude po gradu, ustvari verovatno i znatno brže od metroa od vrata do vrata.


Ето, сада си изнео типичан аргумент домаћих аутобужџија, који од шездесетих година прошлог века, уз истакнуту улогу РО ГСБ и извесног његовог директора Јаковљевића, уништише београдски јавни превоз, функционално и економски. Зато је Београд данас, са аутобуским конвојима на Бранковом мосту, налик на градове Трећег света. Нико то на Северној полулопти нема; ако није стигао (или не жели) да направи метро, има трамвај.
Дакле: аутобуски саобраћај је, на оптерећеним деоницама, попут тог правца Нови Бгд - центар, убедљиво најскупљи вид масовног превоза, а у епохама скупих енергената, онај који разара градску касу и градски буџет. Податак да Београд издваја 100 милиона евра годишње за јавни превоз је поражавајући - бечки јавни саобраћај, заснован на шинском превозу, ради "око нуле", или са малом зарадом (град једино плаћа за инвестиције, попут изградње нових деоница метроа).
Тако да, када су 1935. направили трамвај за Земун - знали су шта раде. А данас нам на том правцу треба метро, а на мање оптерећеним - трамвај. Јер се једино то исплати.

 

[stf]

@ Delija

Проширење Бранковог моста, и Бранкове као и пробијење Треразијског тунела је највећа деградација Београда у новијој историји.

На том месту не сме да се налази тако важна градска аутомобилска артерија.

Некадашњи Александров мост са профилом Војводе Степе је био сасвим примерен локацији. Све изнад тога је урбанистички противприродни блуд.

 

[Пантограф]

@ Delija

Проширење Бранковог моста, и Бранкове као и пробијење Треразијског тунела је највећа деградација Београда у новијој историји.

На том месту не сме да се налази тако важна градска аутомобилска артерија.

Некадашњи Александров мост са профилом Војводе Степе је био сасвим примерен локацији. Све изнад тога је урбанистички противприродни блуд.

А кад чујеш да је хваљени генијалац Добровић хтео на Зеленом венцу да направи петљу ("саобраћајни зглоб", како је говорио), па се силно наљутио кад је његов предлог добио трећу награду, схватиш да смо још добро и прошли...

 

[Delija]

@ Delija

Проширење Бранковог моста, и Бранкове као и пробијење Треразијског тунела је највећа деградација Београда у новијој историји.

Ооооуууу...Полако са таквом титулом,коинкуренција у категорији урбанистичких злочина над Београдом је велика.

Са једне стрне си имао одличну мрежу булевара у 2+2 или чак 3+3 профилу а са друге хаотичну мрежу уских староградских улица.Једна страна је морала да трпи а једина гора ствар би била уско грло на самом мосту. И где је онда решење? Па наравно у висококапацитетном,независном шинском систему који би у највећој мери са тог потеза склонио највеће загађиваче - аутобусе. А шта је било идеално решење? Па наравно метро-друмски мост узводно од Бранковог.

Ај рест мај кејс.

 

[vucko]

Dakle smanjimo profil brankovog mosta i gradimo metro most?