Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
@jlaki
Ta vozila su kostala mnogo vise - trolejbusi oko 20 miliona evra, tramvaji oko 60 miliona.
Evo sta kaze stari dobri Google:
"Maletin objašnjava da 14,5 kilometara prve etape metroa košta oko milijardu evra, a gradilo bi se devet godina."
"Djilas je precizirao da, prema tim procenama, izgradnja kilometra metroa koji ide iznad zemlje košta od 50 do 60 miliona evra, dok onaj koji ide ispod zemlje, u zavisnosti od strukture terena i zemljišta, može da košta i do tri puta više."
Znaci, grubo racunajuci, i ako je verovati ovom sto prenosi Djilas, umesto nabavke ovih novih niskopodnih, klimatizovanih vozila, moglo je da se izgradi nesto vise od kilometra NADZEMNE linije...
Ta vozila su kostala mnogo vise - trolejbusi oko 20 miliona evra, tramvaji oko 60 miliona.
Evo sta kaze stari dobri Google:
"Maletin objašnjava da 14,5 kilometara prve etape metroa košta oko milijardu evra, a gradilo bi se devet godina."
"Djilas je precizirao da, prema tim procenama, izgradnja kilometra metroa koji ide iznad zemlje košta od 50 do 60 miliona evra, dok onaj koji ide ispod zemlje, u zavisnosti od strukture terena i zemljišta, može da košta i do tri puta više."
Znaci, grubo racunajuci, i ako je verovati ovom sto prenosi Djilas, umesto nabavke ovih novih niskopodnih, klimatizovanih vozila, moglo je da se izgradi nesto vise od kilometra NADZEMNE linije...
rokitansky
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.04.2011.
- Poruke
- 197
- Pohvaljen
- 0
Valjda tramvaji kostaju 80 000 000 evra, a trole oko 20 000 000?
@JLAKI,Razlog zašto je prva faza najskuplja je zato što prvo mora da se napravi depo oko 200 mil.eur,pa naruče vozovi oko 200 mil.eur ostalo ide na krticu ili dve od 20-40.mil eur zavisno od tipa,pa tuneli koji su jeftinija stavka tj.bušenje krticom i podzemne stanice koje su i najskuplje u celom projektu cena varira od veličine i dubine stanice od 15-60 mil.+ šine+oprema to mi je 1.2 milijarde eur.Dobra stvar je što se ne bi čekalo 9 godina da proradi Metro već bi se po izgradnji depoa,isporukom vozova već posle tri izgrađene stanice jurili vozovi i produžavala trasa po svakoj narednoj završenoj,tako da bi trasa Zemun-Skupština funkcionisala za atri godine od početka gradnje Metroa.Ono što je lakše da izgradnja M2.M3 i dalje je mnogo jeftinje jer se ne ulaže u depo sistem već funkcioniše pa je fazna gradnja na ostalim linijama mnogo lakša i jeftinija.Dakle ovo važi za teški Metro,a videćemo kakvu dinamiku nudi Egis.
Ne brini,dosta forumaša je ovde ispeklo zanat ,pa bi garant mnogi od nas mogli da predaju šinske sisteme.. 
ako te ne mrzi da čitaš dosta stranica unazad na mnogo postova smo davali i detaljne računice posebno za faze gradnje teškog sa tabelama i delovima projekta..ako nađeš vremena mislim da je zanimljivije čitati od mnogih časopisa..
ako te ne mrzi da čitaš dosta stranica unazad na mnogo postova smo davali i detaljne računice posebno za faze gradnje teškog sa tabelama i delovima projekta..ako nađeš vremena mislim da je zanimljivije čitati od mnogih časopisa..
Po svemu sudeći čeka nas model a la Metro Lyon...
http://youtu.be/b3DxpxJr0HE
http://youtu.be/5LSHi-PRXHk
http://youtu.be/b3DxpxJr0HE
http://youtu.be/5LSHi-PRXHk
dziggy
Advanced
^^heh, a po cemu sudeci?
djordjebg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.04.2011.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 605
Evo gledam ovaj drugi snimak, deluje sporo ali mislim da je ovo pocetna stanica, voz dolazi iz jednog pravca i krece u istom tom pravcu. Verovatno da se radi o nekakvoj prekompoziciji na pocetnoj stanici, a i u odlasku ide primetno brze nego u dolasku.
2012, ne vidim po cemu si zakljucio da nas ovo ceka? Zato sto je Lyon u pitanju i francuske konstrukcije. Vozila su prilcno siroka i postoji i treca sina.
pogledajte ovaj snimak
u pitanju je Skytrain u Kanadi, Vankuver
http://www.youtube.com/watch?v=fgH5zIkztX0
Nezavisna trasa, plitki tunel, stubovi i na pojednim deonicama ide i po zemlji uz prisutne barijere da nekom nesrecniku ne padne na pamet da preskace
Ja ovako zamisljam LRT u Beogradu. Kako se vama cini? MAda moram da naglasim da na osnovu onoga sto sam pronasao od podataka nije uopste jeftin za gradnju.
2012, ne vidim po cemu si zakljucio da nas ovo ceka? Zato sto je Lyon u pitanju i francuske konstrukcije. Vozila su prilcno siroka i postoji i treca sina.
pogledajte ovaj snimak
u pitanju je Skytrain u Kanadi, Vankuver
http://www.youtube.com/watch?v=fgH5zIkztX0
Nezavisna trasa, plitki tunel, stubovi i na pojednim deonicama ide i po zemlji uz prisutne barijere da nekom nesrecniku ne padne na pamet da preskace
Ja ovako zamisljam LRT u Beogradu. Kako se vama cini? MAda moram da naglasim da na osnovu onoga sto sam pronasao od podataka nije uopste jeftin za gradnju.
Pa to je laki Metro koji pominju,primetili ste manje kraće stanice vozne garniture sa dvoje kola,sporiji takt...samo mi se javlja..Egis je radio studiju za produžetak B linje koja ide ispod reke u lionu nekako kockice se slažu.. :kafa: a i skytarin se uklapa u taj koncept tj.tako će to da izgleda na Nbg..u goroj verziji u boljoj biće a la Dubai limited edition..
http://youtu.be/q_FczB7zRHQ
http://youtu.be/q_FczB7zRHQ
Pa mi se borimo da bude bolje od Skytraina ..
Ako govorimo o Kanadi može kao u Montrealu ili Torontu ..
http://youtu.be/sgWqQF6xD2c
http://youtu.be/A23_KMFSLck
Ako govorimo o Kanadi može kao u Montrealu ili Torontu ..
http://youtu.be/sgWqQF6xD2c
http://youtu.be/A23_KMFSLck
Ovako nabudzeni ¨LRT¨ sa trecom sinom bih preziveo,i da ima vozaca,ne treba nam automatski a i jeftinije ce kostati.Uopste nije losa stvar,daj,daj daj!!!
Dobra fora da na terminalu vrata sa jedne strane sluze za ulaz a jedna za ulaz.
Dobra fora da na terminalu vrata sa jedne strane sluze za ulaz a jedna za ulaz.
Нови модел воза у Ванкуверу прави Хјундаи. Испод су старији модели:
Model Seats/car Capacity/car Cars/train Length/train Capacity/train
Canada line:
Hyundai Rotem EMU 44 200 2 cars 42 m 400
Expo line, Millenium line:
ICTS Mark I (1984–1993) 36 80 4 or 6 cars 48 or 72 m 320 or 480
ART Mark II (2002) 41 130 2 or 4 cars 34 or 68 m 260 or 520
ART Mark II (2009/2010) 33 145 2 or 4 cars 34 or 68 m 290 or 580
Hyundai Rotem EMU:
ART Mark II (2009/2010):
Model Seats/car Capacity/car Cars/train Length/train Capacity/train
Canada line:
Hyundai Rotem EMU 44 200 2 cars 42 m 400
Expo line, Millenium line:
ICTS Mark I (1984–1993) 36 80 4 or 6 cars 48 or 72 m 320 or 480
ART Mark II (2002) 41 130 2 or 4 cars 34 or 68 m 260 or 520
ART Mark II (2009/2010) 33 145 2 or 4 cars 34 or 68 m 290 or 580
Hyundai Rotem EMU:
ART Mark II (2009/2010):
Приоритетни пројекат 5.5.
Висококапацитетни шински превоз
Овај пројекат је зацртан у Генералном плану Београда. Веома је висока ефикасност овог
пројекта исказана у облику времена путовања и нивоа безбедности. До сада је за овај
пројекат урађен значајан обим техничке документације. У наредном периоду предстоји
доношење одлуке од стране Скупштине града Београда о типу капацитетног шинског
система након чега ће се приступити довршавању постојеће и изради недостајуће
планске, техничке и пројектне документације и изградњи прве три линије.
Рок извршења:
2011–2016. година
Извор финансирања: Буџет Града, кредити ЕУ,
градске обвезнице, јавно-
приватно партнерство или
концесија
Одговорност: Дирекција за грађевинско
земљиште и изградњу Београда
Напомена: Одлуке и аргументација за овај
пројекат су утврђене на нивоу
Скупштине града Београда.
http://www.beograd.rs/download.php/documents/SRGBpredlog.pdf
Висококапацитетни шински превоз
Овај пројекат је зацртан у Генералном плану Београда. Веома је висока ефикасност овог
пројекта исказана у облику времена путовања и нивоа безбедности. До сада је за овај
пројекат урађен значајан обим техничке документације. У наредном периоду предстоји
доношење одлуке од стране Скупштине града Београда о типу капацитетног шинског
система након чега ће се приступити довршавању постојеће и изради недостајуће
планске, техничке и пројектне документације и изградњи прве три линије.
Рок извршења:
2011–2016. година
Извор финансирања: Буџет Града, кредити ЕУ,
градске обвезнице, јавно-
приватно партнерство или
концесија
Одговорност: Дирекција за грађевинско
земљиште и изградњу Београда
Напомена: Одлуке и аргументација за овај
пројекат су утврђене на нивоу
Скупштине града Београда.
http://www.beograd.rs/download.php/documents/SRGBpredlog.pdf
Laki,to sam postovao pre neki mesec.Ovako bi bilo da radi urbanisticki zavod i da imamo investitora.Ovako francuzi rade plan,daju kintu i grade.Mozda samo dobijemo plan za prvu liniju a ni ne definisu druge dve.Totalno smo u mutnom,a mislim da je glavno da dobijemo hebeni metro.
Cujem od ljudi da Djilas planira 100% da se kandiduje ponovo za gradonacelnika pa mozda i potera taj nesretni metro.Ako to ne uradi necu vise postovati na temi.
@2012 Primetio sam da uvek postujes nesto pa editujes posle.Ne smeta mi,samo mi je zanimljivo,pogledam zadnje postove i uvek vidim nesto novo kod tebe hehe
Cujem od ljudi da Djilas planira 100% da se kandiduje ponovo za gradonacelnika pa mozda i potera taj nesretni metro.Ako to ne uradi necu vise postovati na temi.
@2012 Primetio sam da uvek postujes nesto pa editujes posle.Ne smeta mi,samo mi je zanimljivo,pogledam zadnje postove i uvek vidim nesto novo kod tebe hehe
gzthe
Intermediate
vucko":1wnb2dux je napisao(la):Zanimljivo razmisljanje,profesor vidi metro kao monorejl vamte tamte cudo koje ce da spasi sveti centar od guzvi i zagadjenja,uopste nije pomenuo da metro sluzi da se brzo preveze veliki broj putnika preko(ispod) grada.
kaze da je ranija jugoslavija bila tako mocna kao sto je izgledalo sedamdesetih godina proslog veka da ce biti a beograd na brzem putu da postane evropska metropola, moguce da bi metro bio realizovan
nije bila mocna,
Evo sta nadjoh
Osim u BiH, podzemni objekti građeni su u Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Srbiji (sedam), u Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva). Četrdesetak podzemnih objekata građenih do devedesetih godina, prema nekim grubim procjenama, stajalo je 90 milijardi dolara.
Nedavno je jedan bivši političar-ekonomist izjavio da je bivša Jugoslavija bez tolikog odvajanja za vojne potrebe mogla još 70-ih godina imati standard tadašnje Austrije."
toliko o tome da nije bila mocna i da nije bilo para
Tito nikad nije krocio u tajno podzemno atomsko skloniste kod Konjica gradjeno od '53-'79.
aj nek mi neko pretvori bar tih 4,6 milijardi dolara u danasnje dolare
mekbejn
Advanced
Ovo u Vankuveru mi se baš sviđa, potpisujem odmah...
Evo vam malo podataka o osobinama razlicitih sistema transporta.
MRT - RER:
brzina : 30 – 60 km/h
razmak izmedju stanica : 1,5 - 3 km
kapacitet : 2000 passagers / train, jusqu’à 60,000 passagers / heure / sens
MRT - Métros
brzina : 25 - 35 km/h
razmak izmedju stanica : 600m - 900m
kapacitet : 40,000 - 50,000 passagers / heure / sens
LRT – Métro Légers
brzina : ...
razmak izmedju stanica : ...
razmak izmedju vozova : min 90s
kapacitet : 6 000 passagers / heure / sens
Ima tu jos raznih tabela za sve vrste transporta ali ne bih sada o tome (a i ne mogu vam sve dati)
Ovo je formula za racunanje broja potrebnih kompozicija na jednoj liniji (ovo vazi i za tramvaje i za metroe i za vozove)
N= Entier(D/I)+1
N: broj kompozicija koje su u upotrebi
I: interval izmedju stanica (2<I<int max)
D: vrijeme potrebno za voznju citavog kruga (vrijeme voznje u pravcu 1 + vrijeme zadrzavanja u terminusu 1 + vrijeme voznje u pravcu 2 + vrijeme zadrzavanja u terminusu 2)
Na drugom forumu smo pricali o Y linijama i ja sam tada rekao da su Y linije komplikovane za eksplataciju. Jedan od razloga je i sto se vrijeme u terminusu povecava, sto automatski poveceva i vrijeme potrebno za jedan krug. To dovodi do povecanja broja kompozicija.
MRT - RER:
brzina : 30 – 60 km/h
razmak izmedju stanica : 1,5 - 3 km
kapacitet : 2000 passagers / train, jusqu’à 60,000 passagers / heure / sens
MRT - Métros
brzina : 25 - 35 km/h
razmak izmedju stanica : 600m - 900m
kapacitet : 40,000 - 50,000 passagers / heure / sens
LRT – Métro Légers
brzina : ...
razmak izmedju stanica : ...
razmak izmedju vozova : min 90s
kapacitet : 6 000 passagers / heure / sens
Ima tu jos raznih tabela za sve vrste transporta ali ne bih sada o tome (a i ne mogu vam sve dati)
Ovo je formula za racunanje broja potrebnih kompozicija na jednoj liniji (ovo vazi i za tramvaje i za metroe i za vozove)
N= Entier(D/I)+1
N: broj kompozicija koje su u upotrebi
I: interval izmedju stanica (2<I<int max)
D: vrijeme potrebno za voznju citavog kruga (vrijeme voznje u pravcu 1 + vrijeme zadrzavanja u terminusu 1 + vrijeme voznje u pravcu 2 + vrijeme zadrzavanja u terminusu 2)
Na drugom forumu smo pricali o Y linijama i ja sam tada rekao da su Y linije komplikovane za eksplataciju. Jedan od razloga je i sto se vrijeme u terminusu povecava, sto automatski poveceva i vrijeme potrebno za jedan krug. To dovodi do povecanja broja kompozicija.