Kako sprečiti gužve u Beogradu?
29. novembar 2010. | 00:02 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Metro, žičara, monorejl i trajekti predstavljaju ideje za rešavanje problema saobraćajnih gužvi u Beogradu, ali nijedan od tih projekata nije zaživeo.
Vlada Matić iz Mladih istraživača Srbije kaže da bi se saobraćajne gužve u prestonici umanjile ukoliko bi se ponudile alternative koje isključuju privatne automobile.
Istraživači su realizovali, sa Eko centrom i Društvom mladih arhitekata, projekat Pravo na Beograd čiji je cilj stvaranje preduslova za rešavanje problema uticaja saobraćaja na kvalitet životne sredine.
"Ako bi se Beograđani prevozili autobusima gradskog saobraćaja, metroom, žičarom, monorejlom, trajektima, ne bi koristiti svoje automobile" rekao je Matić.
Prema njegovim rečima, ideja o izgradnji metroa, kao jednom od najboljih rešenja za problem saobraćajnih gužvi u Beogradu, datira još od 1972. godine. Podeljena su mišljenja o tome da li je Beogradu potreban teški ili laki metro, a osnovna razlika je u novcu koji je potreban za njihovu izgradnju, pa je tako za izradu prve faze teškog metroa potrebno više od milijardu evra, a za laki duplo manje.
Problem vezan za laki šinski metro je taj, što on ne bi bio nezavistan od ostalih učesnika u saobraćaju, pa bi morao da se kombinuje sa postojećom infrastrukturom, što bi ga znatno usporavalo, pa tako ne bi bio efikasan kao teški metro, rekao je Matić.
"Bez obzira na to što metro predstavlja najbolje rešenje, njegova izgradnja puno košta, pa se počelo razmišljati o projektima koji su jeftiniji, a isto tako mogu da reše problem saobraćajnih gužvi", dodao je on
Počelo se razmišljati o monorejlu - vagonima koji putuju iznad zemlje, poput onih u gradovima Severne Amerike.
"Postojao je predlog da se monorejl izgradi na deonici koja bi spajala Novi Beograd sa vrhom Bulevara kralja Aleksandra, a izgradnja mreže u toj dužini od oko 40 kilometara, bi koštala oko 65 miliona dolara", ispričao je Matić. Projekat nije zaživeo jer bi zahtevao izgradnju mosta kojim bi taj monorejl prolazio, dodao je on.
Matić je naveo da je kao varijanta za bolju komunikaciju stanovnika Banovog Brda i Novog Beograda, bila predložena i žičara. Privatna firma koja je bila spremna da izgradi žičaru za godinu dana je prikupila i veliki broj potpisa građana, ali je projekat propao jer nije postignut dogovor o tome kako bi se raspodelile pare od karti za vožnju.
U svojoj prvoj fazi, žičara bi spajala novobeogradske blokove sa Adom Ciganlijom, a u naredne dve godine mreža bi se proširila od Bežanijske kose do Košutnjaka. "Žičara predstavlja zanimljiv vid prevoza, a i jeftinu investiciju, pa tako ideja o njenoj izgradnji ne bi trebalo da nestane, jer bi žičara svakako bila i turistička atrakcija", istakao je Matić.
Kao vid saobraćaja koji isključuje upotrebu privatnih automobila, Matić je istakao i prevoz po rekama. "Više od 200 kilometara dužine rečnih obala predstavlja veliko bogatstvo koje Beograd ne koristi", rekao je Matić.
Prema njegovim rečima projekat "Metro na vodi", koji je pokrenula Gradska skupština, funkcionisao je nekoliko meseci tokom letnjeg perioda, ali zbog slabog marketinga i neadekvatnih plovila ideja nije zaživela.
Prva faza projekta je podrazumevala prevoz ljudi sa Novog Beograda do pristaništa kod Brankovog mosta, pa su se
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=29&nav_id=475600