KAKO FUNCIONIŠE METRO U BEČU
Na bečkom iskustvu graditi beogradski metro
Lana Gedošević | 02. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 3
Iako je Beograd daleko od sistema gradskog prevoza kakav postoji u Beču, čini se da je posetom gradskih vlasti austrijskoj prestonici konačno stavljena tačka na višegodišnju raspravu o tome koja je vrsta metroa potrebna Beogradu. Suština je da će on biti potpuno nezavistan šinski sistem, i da će ići i iznad i ispod zemlje.
Vozovi u špicu idu na tri minuta, a u večernjim satima najviše na 7,5 minuta
S obzirom na broj stanovnika i konfiguraciju terena koji su najsličniji Beogradu, bečka iskustva u organizaciji gradskog saobraćaja, uključujući i metro, mogla bi da budu ako ne rešenje koje treba “prepisati”, onda bar dobri predlozi kako prestonicu koliko-toliko rasteretiti saobraćajnih gužvi. Delegacija Grada Beograda imala je priliku da se upozna kako funkcioniše metro u ovom gradu, a o njegovim vrstama, prednostima, cenama i kapacitetima govorili su saobraćajni stručnjaci iz preduzeća “Bečke linije”.
Bečki metro sistem ima pet linija, ukupne dužine oko 70 kilometara, i one su potpuno nezavisne od ostalog saobraćaja, što je ujedno jedna od njihovih najvećih prednosti. Iako u gradu postoji takozvani teški metro, Beč je osamdesetih godina iskoristio i postojeće tramvajske linije koje danas predstavljaju laki šinski metro.
- U pitanju je linija U6 koja je izgrađena na već postojećem sistemu lake železnice. Za razliku od tramvaja, ova železnica je potpuno odvojena od drugog saobraćaja, a vozovi koji na njoj saobraćaju podsećaju na tramvaje. Ukupna dužina linije U6 je 17,4 kilometra, ima 24 stanice, a razdaljina od početka do kraja linije prelazi se za 34 minuta. Najveća brzina je od 60 do 80 kilometara na sat. U špicu vozovi idu na tri minuta, a u večernjim satima najviše na 7,5 minuta - objašnjava Tomas Ricer iz “Bečkih linija”.
Bečki metro je kombinacija lakog i teškog metroa
Prema njegovim rečima, na ovoj liniji se godišnje preveze 118,6 miliona putnika a dnevno, u špicu, oko 35.000 putnika na sat.
- Prednosti ove vrste metroa su manji su troškovi za razvoj depoa i snabdevanja strujom. Vozovi su lakši od onih koji se koriste za takozvani teški metro, sa manjim radijusom savladavaju krivine, a prilagodljiviji su i na promene dubine trase pod zemljom - kaže Ricer, istakavši da se danas koriste isključivo niskopodna vozila koja nesmetano mogu da koriste i osobe sa invaliditetom.
Da izgradnja metroa ne može da bude samo gradski projekat svedoče i Bečlije, gde se izgradnja finansira i iz državnih fondova (50 odsto) ali i iz budžeta Grada Beča (50 odsto), a za svaku etapu zaključuju se posebni ugovori.
- Godišnje se u proseku za nastavak izgradnje metroa izdvoji od 200 do 300 miliona evra, a dnevno bečki metro zameni oko milion i po vožnji automobilom. Prosečna razdaljina između stanica je oko 750 metara. Za izgradnju jedne deonice, uključujući svu neophodnu infrastrukturi na samoj stanici i oko nje potrebno je oko 70 miliona evra, ako se ona nalazi iznad zemlje, odnosno od 120 do 180 miliona evra ako ide ispod zemlje. Gornji iznosi odnose se na centar grada gde su neophodna brojna ispitivanja i istraživanja - kaže rukovodilac projekta izgradnje metro linije U2 Verner Silvand istakavši da je, kada su u pitanju vreme i troškovi, bolje je raditi iznad nego ispod zemlje.
Prema njegovim rečima, izgradnja jedne deonice iznad zemlje u proseku traje oko četiri godine, a ispod oko pet godina.
- Najveća prednost metroa na liniji U2 u odnosu na tramvaje i autobuse je u tome što će za dve trećine skratiti do sada potrebno vreme da se dođe do centra grada - kaže Silvand.
Za potrebe širenja deonice metro linije U2 u završnoj fazi su izgradnje potpuno novih stanica, kao i mosta sa pilonom preko Dunava, kojim će prolaziti samo metro. Ova deonica duga 5,5 kilometara trebalo bi da bude puštena u rad u oktobru ove godine.
Odluka na leto
Prilikom posete Beču, gradonačelnik Dragan Đilas najavio je da bi tokom leta konačno trebalo da bude odlučeno kakav će se metro graditi u Beogradu, kao i da je najvažnije da to bude potpuno nezavistan sistem od ostalog ostalog saobraćaja. Po donošenju te odluke, počela bi izrada projekta i priprema za radove, i taj posao bi potrajao dve godine, dok bi izgradnja metro mreže, ukupne dužine oko 30 kilometara, trebalo da traje 10 godina. Prema procenama, izgradnja metroa po kilometru koštaće oko 60 miliona evra, a plan je da prva linija bude izgrađena od Zemuna do Vukovog spomenika (13 kilometara). Za izgradnju metroa u prestonici neophodna je pomoć Republike.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/183486/Na-beckom-iskustvu-graditi-beogradski-metro