Kao neko ko je bio mnogo puta u Bukureštu, a živim u Beogradu mogu ti reći da uprkos virtuelnom utisku koji si stekao Bukurešt je makrourbanistički neuporedvio organizovaniji grad nego Beograd. Da, ima on svoje nedostatke, ali ni približno velike i teško rešive kao Beograd.
Osnovni saobraćajno-urbanistički problem Bukurešta je to što po periferiji ima puno svojih planskih naselja-spavaonica kao što su naš Novi Beograd, Braće Jerković ili Medaković, ali u zbiru mnogo većih, Drumul Taberei, Pantelimon, Militari, Titan, Drištor, Trapezuluj, sve su to ogromni brutalistički blokovi sagrađeni u vreme komunizma, ali su iz nekog razloga saobraćajnice koje ih spajaju sa centrom ostavljene sa širinom i propusnom moći iz 19. veka, skoro kao Vračar kod nas. Dodatni feler je što su tokom Čaušeskuove ere forsirane linije gradskog prevoza koje povezuju periferiju sa centrom, koridorske i kružne linije praktično nisu postojale. Kao kada bi Beograd imao samo 43, 52, 53, 56, 511, 704, 706, 601, ali ne i 2, 7, 9, 16, 23, 95.
Bukurešt ima odličan metro i vrlo dobar tramvaj koji je na nekim deonicama toliko brz da se smatra lakom železnicom ili LRT-om. Krivac za njegove saobraćajne gužve po kojima je ozloglašen u svetu je više njegova urbanistička morfologija, a manje opšte stanje javnog prevoza koji je u svakom pogledu spejs šatl u poređenju sa svime što mi ovde možemo i zamisliti. BG već decenijama muku muči sa oba problema, ali je ovaj drugi daleko ozbiljniji.
Dablin je, jbg, veličine Beograda... a GDP mu je 108.500 € po glavi Dablinca (Džojsovog) za prošlu godinu. Tako bismo i mi bili bogatiji ako ne bismo gradili ovo zlo, ali moramo, dolazi Si, bili kod Makarona, toeto.
Ako široko posmatramo njegovu urbanu zonu, jeste. Iz te perspektive je i Novi Sad veličine Zagreba, a Beograd veličine Osake, Pariza ili Rima.
Kabul, Karači, Jangun, Najrobi, Kinšasa su višemilionski gradovi bez metroa, i baš su se obogatili štedeći na udobnosti običnog sveta koji se vozi prevozom, ne znaš dal su bogatiji oni ili države u kojima se nalaze