Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

Nisam bio u Bukurestu ali sam ga izanalizirao uzduz i popreko preko GE i streetview pa tako i na internetu gledao slike tako da mi je potpuno jasna njegova urbana struktura.
 
spatiotecte je napisao(la):
Nisam bio u Bukurestu ali sam ga izanalizirao uzduz i popreko preko GE i streetview pa tako i na internetu gledao slike tako da mi je potpuno jasna njegova urbana struktura.
Kliknite za proširenje...

Kao neko ko je bio mnogo puta u Bukureštu, a živim u Beogradu mogu ti reći da uprkos virtuelnom utisku koji si stekao Bukurešt je makrourbanistički neuporedvio organizovaniji grad nego Beograd. Da, ima on svoje nedostatke, ali ni približno velike i teško rešive kao Beograd.
 
Pa ne mogu da se slozim sa tobom nikako.
On jeste deluje grandiozno urbano i geometrijski sredjen kad se vide veliki bulevari, fontane i trgovi koje je Caucesku izgradio sa sve monumentalnim zgradama i to zaista lici na Pariz ali iza tih zgrada se krije velika sirotinja i urbana neuredjenost, ulice koje nisu pod 90 stepeni vec su poput onih neogranizovanih matrica africkih gradova i to na poprilicno ogromnim povrsinama tj zgrade i kuce koje su postavljene na razne haoticne nacine, jednostavno unutar blokova nemaju izgradjene ulicne frontove inema potrebe da neko vidi lna licu mesta, sve se to da videti na GE.
Ne znam gde si video makrourbanisticku organizaciju koja je veca nego u Beogradu?
 
dejanbg88 je napisao(la):
Da li zna neko zašto Cirih, Dablin i Bratislava kao i glavni gradovi Baltika (Talin, Riga i Vilinus) kao i glavni grad Islanda Rejkjavik nemaju metro, a u pitanju su glavni gradovi bogatijih zemalja od Srbije?

Za ex yu mi je jasno zašto ni jedan grad nema metro, ali za ovih 8 glavnih gradova evrope nije mi jasno kako su ostali bez metroa, naročito gradovi na Baltiku koji su bili u sastavu SSSR-a
Kliknite za proširenje...
Sićušni su to gradovi za metro. Cirih i Dablin su nategnuto veličine Zagreba, Bratislava, Riga, Talin, Vilnjus su tek nešto veći od Novog Sada. Rejkjavik je gradić manji od Banja Luke, Niša, Kragujevca i Podgorice. Doduše, Lozana je iste veličine(130.000 stanovnika), pa jedina u Švajcarskoj ima 2 linije metroa.
 
Dablin je, jbg, veličine Beograda... i još je gušće naseljen (4.000 po km kvadratnom), što je super za mjetro (mada, da bi pokrio svaki ćošak, treba da je 20.000 ko u Parizu), a GDP mu je 108.500 € po glavi Dablinca (Džojsovog) za prošlu godinu.

Tako bismo i mi bili bogatiji ako ne bismo gradili ovo zlo, ali moramo, dolazi Si, bili kod Makarona, toeto. Lako je neutralnim Ircima, vlada im se upisala u knjigu žalosti za Hitlerom i toliko se ogadili Englezima da više nisu ništa hteli s njima, a mi, eto, devojka za sve. I moraćemo da živimo sa ovom igračkom i bez para koje odneo makro-n.
 
Poslednja izmena:
dveipola je napisao(la):
Kao neko ko je bio mnogo puta u Bukureštu, a živim u Beogradu mogu ti reći da uprkos virtuelnom utisku koji si stekao Bukurešt je makrourbanistički neuporedvio organizovaniji grad nego Beograd. Da, ima on svoje nedostatke, ali ni približno velike i teško rešive kao Beograd.
Kliknite za proširenje...
Osnovni saobraćajno-urbanistički problem Bukurešta je to što po periferiji ima puno svojih planskih naselja-spavaonica kao što su naš Novi Beograd, Braće Jerković ili Medaković, ali u zbiru mnogo većih, Drumul Taberei, Pantelimon, Militari, Titan, Drištor, Trapezuluj, sve su to ogromni brutalistički blokovi sagrađeni u vreme komunizma, ali su iz nekog razloga saobraćajnice koje ih spajaju sa centrom ostavljene sa širinom i propusnom moći iz 19. veka, skoro kao Vračar kod nas. Dodatni feler je što su tokom Čaušeskuove ere forsirane linije gradskog prevoza koje povezuju periferiju sa centrom, koridorske i kružne linije praktično nisu postojale. Kao kada bi Beograd imao samo 43, 52, 53, 56, 511, 704, 706, 601, ali ne i 2, 7, 9, 16, 23, 95.
Bukurešt ima odličan metro i vrlo dobar tramvaj koji je na nekim deonicama toliko brz da se smatra lakom železnicom ili LRT-om. Krivac za njegove saobraćajne gužve po kojima je ozloglašen u svetu je više njegova urbanistička morfologija, a manje opšte stanje javnog prevoza koji je u svakom pogledu spejs šatl u poređenju sa svime što mi ovde možemo i zamisliti. BG već decenijama muku muči sa oba problema, ali je ovaj drugi daleko ozbiljniji.
Пантограф je napisao(la):
Dablin je, jbg, veličine Beograda... a GDP mu je 108.500 € po glavi Dablinca (Džojsovog) za prošlu godinu. Tako bismo i mi bili bogatiji ako ne bismo gradili ovo zlo, ali moramo, dolazi Si, bili kod Makarona, toeto.
Kliknite za proširenje...
Ako široko posmatramo njegovu urbanu zonu, jeste. Iz te perspektive je i Novi Sad veličine Zagreba, a Beograd veličine Osake, Pariza ili Rima.
Kabul, Karači, Jangun, Najrobi, Kinšasa su višemilionski gradovi bez metroa, i baš su se obogatili štedeći na udobnosti običnog sveta koji se vozi prevozom, ne znaš dal su bogatiji oni ili države u kojima se nalaze :ROFLMAO: :ROFLMAO::ROFLMAO:
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
Sićušni su to gradovi za metro. Cirih i Dablin su nategnuto veličine Zagreba, Bratislava, Riga, Talin, Vilnjus su tek nešto veći od Novog Sada. Rejkjavik je gradić manji od Banja Luke, Niša, Kragujevca i Podgorice. Doduše, Lozana je iste veličine(130.000 stanovnika), pa jedina u Švajcarskoj ima 2 linije metroa.
Kliknite za proširenje...

Užice, tvrdoglav si nekada..

Već sam ti objašnjavao da je Ciriška urbana zona manja od Beogradske iz razloga što je kretanja stanovništva većinom iz prigradskih naselja u radijusu od 30 km (proizvoljno sam ovo uzeo) i to preko S-Bahna koga pojedini lokalci zovu, pazi sad, "Metro". Što i nije pogrešan izraz, jer pojedine linije provode dosta vremena pod zemljom.
Po broju stanovnika i opterećenosti urbane zone, Cirih ništa više ne zaostaje za Beogradom, samo oni su pre 50 godina uvideli drugačiji način razvoja kretanja stanovništva i napravili plan.
Beograd, da je bilo pameti, to je trebao da kopira, jer je barem za takav jedan sistem bilo moguće obezbediti novac. (samoupravljači nikada nisu imali finansije za metro, samo su mogli da ga crtaju.)

No, nije sve izgubljeno.
 
Ma jeste izgubljeno. Sleduje nam automobilski grad treće klase, nema druge. Posebno sa tom metro-igračkom. Izbacili smo voz iz centralne zone, mreža u okolini nije dovoljno gusta, gradsko zemljište se raširilo...

Samoupravljači kolosalno nisu razumeli urbanizam, a posebno to da voz može da bude metro za jedan region (kao u Švajcarskoj, ili Engleskoj). Jbg.
 
Jelancha je napisao(la):
Užice, tvrdoglav si nekada..

Već sam ti objašnjavao da je Ciriška urbana zona manja od Beogradske iz razloga što je kretanja stanovništva većinom iz prigradskih naselja u radijusu od 30 km (proizvoljno sam ovo uzeo) i to preko S-Bahna koga pojedini lokalci zovu, pazi sad, "Metro". Što i nije pogrešan izraz, jer pojedine linije provode dosta vremena pod zemljom.
Kliknite za proširenje...
Možemo i mi BG Voz kolokvijalno zvati "metroom", koliko god on danas bio faktički neupotrebljiv čak i kao prigradska železnica ili S Bahn. Kada sam se njime vozio kao klinac, ja sam verovao i da je pokojni Beovoz metro, samo zbog one dve podzemne stanice i Vračarskog Tunela. Split takođe ima jednu podzemnu stanicu u tunelu ispod centra grada koja je već davno van upotrebe, i nju tamo u šali nazivaju "metro".
Šinski sistem ne čini metroom to što delimično ide pod zemljom, jer on tehnički može biti i potpuno nadzeman ili površinski. Ono što ga određuje kao takvog je njegova NEZAVISNOST, kako u odnosu na drumski saobraćaj, tako i na teretne i međumesne putničke vozove. Koliko je BG Voz suštinski zavistan, oseća se svakog dana otkako je stari čvor ukinut.
Ciriška urbana zona je veličine administrativnog Beograda, to nije sporno, ali je beogradska urbana zona mnogo veća od beogradskih administrativnih granica, što ga opet čini saobraćajno neuporedivim u odnosu na Cirih. Veliki Beograd nije mnogo manji od najvećih metropola na starom kontinentu, gde Cirih ne spada svakako.
Jelancha je napisao(la):
Beograd, da je bilo pameti, to je trebao da kopira, jer je barem za takav jedan sistem bilo moguće obezbediti novac. (samoupravljači nikada nisu imali finansije za metro, samo su mogli da ga crtaju.)

No, nije sve izgubljeno.
Kliknite za proširenje...
Nijedan grad veličine Beograda to nije kopirao, kako u bogatim zemljama Evrope, tako i na našem siromašnom poluostrvu.
Da se tadašnja država zvala Srbija i da nije imala Zagreb i Ljubljanu u svojim granicama, nešto od metroa bismo sagradili čak i sa takvim nakaradnim sistemom kakav je bilo socijalističko samoupravljanje. Ako je mogla Sofija koja je do u predvečerje Prvog Svetskog Rata bila otomanska mahala, mogli smo i mi.
Пантограф je napisao(la):
Ma jeste izgubljeno. Sleduje nam automobilski grad treće klase, nema druge. Posebno sa tom metro-igračkom. Izbacili smo voz iz centralne zone, mreža u okolini nije dovoljno gusta, gradsko zemljište se raširilo...
Kliknite za proširenje...
Svaki metro na svetu je bio igračka u svojoj prvoj završenoj fazi. Sofija je 1998. pustila u saobraćaj samo 5 stanica na prvoj liniji, od kojih nijedna nije bila u centru. Danas ima 450.000 putnika dnevno na 4 linije, 52 kilometara, 47 gotovih stanica, još 10 u izgradnji............koliko mi imamo?
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
. Danas ima 450.000 putnika dnevno na 4 linije, 52 kilometara, 47 gotovih stanica, još 10 u izgradnji............koliko mi imamo?
Kliknite za proširenje...

Imaćemo manje putnika na liniji 1 od 95ce.

Trodelna vozila i linija koja povezuje polja, nije loše za Grad koji ne može da završi Bulevar Patrijarha Pavla.
 
Jelancha je napisao(la):
Imaćemo manje putnika na liniji 1 od 95ce.

Trodelna vozila i linija koja povezuje polja, nije loše za Grad koji ne može da završi Bulevar Patrijarha Pavla.
Kliknite za proširenje...
Cela linija 1 Mirijevo-Železnik zajedno sa krakom do Orlovače će imati manje putnika od 95-ce, ili samo ova prva faza koja se najavljuje do kraja decenije, sa 14 stanica na potezu Železnik-Dunav? To je i dalje nejasno, a po merenjima od pre 8 godina je planirani koridor M1 bez južnog kraka imao 320.000 putnika koji su se svakodnevno mrcvarili u furgonbusima Trećeg Sveta. Danas njihov broj može biti samo još veći.
Prva faza linije 1 u Sofiji je imala samo 5 stanica, nisam uspeo naći podatak koliko je taj prvobitni patrljak otvoren 1998. imao putnika dnevno. Prva faza je takođe povezivala polje, odnosno depo na početku Bulevara Slivnica sa stanicom Konstantin Veličkov dobrano van užeg centra.
 
Jelancha je napisao(la):
Gde ćeš utrpati 320,000 putnika u trodelne garniture?
Kliknite za proširenje...
Jedna garnitura će moći da primi oko 700 putnika, a biće ih najmanje 130 polazaka dnevno u jednom pravcu. Neće svako putovati metroom, ali onaj ko ima izbora sigurno neće umesto toga birati višesatno mrcvarenje u konzervi sardina na točkovima.

Gde se danas trpa tih 320,000 putnika u 23, 27, 27E, 35, 37, 52, 53, 55, 56 i kako uopšte staju u te raspale autobuske linije od kojih mnoge nemaju čak ni zglobna vozila?
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
Jedna garnitura će moći da primi oko 700 putnika, a biće ih najmanje 130 polazaka dnevno u jednom pravcu. Neće svako putovati metroom, ali onaj ko ima izbora sigurno neće umesto toga birati višesatno mrcvarenje u konzervi sardina na točkovima.
Kliknite za proširenje...

700 putnika u ovo?
1714032496224.png
 
Uostalom,

130 x 700 = 91,000

auu...
IMG_20240504_005908_101.jpg



Fino društvo.
Screenshot_20240504_010812_Chrome.jpg
 
Poslednja izmena:
Jelancha je napisao(la):
700 putnika u ovo?
Pogledajte prilog 197267
Kliknite za proširenje...
Na ovoj slici su 2 vagona, u BG bi ih trebala biti 3. Ako neki tvrde da se u jednu prepunu Katicu može nabiti i do 200 stojećih i sedećih putnika, ne vidim zašto i u 3 Alstomova vagona ne bi moglo 700-750 ?
Jelancha je napisao(la):
Uostalom,

130 x 700 = 91,000

auu...
Pogledajte prilog 197268
Kliknite za proširenje...
Zavisi na šta se ova brojka odnosi, ako je u pitanju samo prva faza Železnik-Dunav, onda ok. Sve zavisi i od toga kakav red vožnje i takt će prva linija imati, kada će biti prvi i poslednji voz u jednom danu. Ako je prosečan interval 3-5 minuta u špicu i 7-10 minuta van špica, onda bi broj polazaka trebao biti i veći.
 
Пантограф je napisao(la):
Sleduje nam automobilski grad treće klase, nema druge. Posebno sa tom metro-igračkom.
Kliknite za proširenje...
To će biti korak napred, pošto je Beograd već nekih pola veka automobilski grad pete ili šeste klase.
Ne znam ni za jedan grad u Evropi koji ima ovoliki broj automobila u paru sa ovako nerazvijenim javnim prevozom i saobraćajnom infrastrukturom generalno.
 
spatiotecte je napisao(la):
Pa ne mogu da se slozim sa tobom nikako.
On jeste deluje grandiozno urbano i geometrijski sredjen kad se vide veliki bulevari, fontane i trgovi koje je Caucesku izgradio sa sve monumentalnim zgradama i to zaista lici na Pariz ali iza tih zgrada se krije velika sirotinja i urbana neuredjenost, ulice koje nisu pod 90 stepeni vec su poput onih neogranizovanih matrica africkih gradova i to na poprilicno ogromnim povrsinama tj zgrade i kuce koje su postavljene na razne haoticne nacine, jednostavno unutar blokova nemaju izgradjene ulicne frontove inema potrebe da neko vidi lna licu mesta, sve se to da videti na GE.
Ne znam gde si video makrourbanisticku organizaciju koja je veca nego u Beogradu?
Kliknite za proširenje...

Velika sirotinja? Kakve sve gluposti možeš pročitati na ovom forumu, to je neverovatno. GDP per capita Bukurešta je 50 hiljada evra, a Beograda 15 hiljada evra. Ako je Bukurešt velika sirotinja, šta je onda Beograd? Da si nekad bio u tim "neorganizovanim matricama afričkih gradova" po Bukureštu možda bi drugačije pričao. Ima poprilično lepih, sređenih kuća, možda bi se moglo reći da donekle liči na stare vračarske kuće, ali sa dosta više prostora. To je moj utisak sa lica mesta. Ako misliš da ti virtuelno imaš bolji uvid od mene uživo, onda se drži google eartha.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh