Muvao sam se po Parizu ovih dana, koristio najviše metro liniju 4. Ako sam dobro ukapirao, taj sistem će da se radi u Beogradu, zar ne? Nešto mi je skučen bio osećaj unutra, nije to 'teški metro', da vam kažem!
Pogledajte prilog 195956
MP 14 (Paris Métro)
S obzirom da se radi o vozilu malog gabarita (uz to "gumenjaku" koji neće biti korišćen kod nas, bar ne na prive tri linije preko Male Krsne oko Prokopa) ni ne čudi što si stekao takav utisak, mada na subjektivan osećaj zavisno od osobe (koja nije klaustrofobična u nekoj meri) može uticati i prethodna izloženost vozilima većeg gabarita pored naravno rešenja samog enterijera. Francuzi su uprskali s 2+1 transverzalnim prigradskim rasporedom, što se ne može baš reći i za Špance:
U malom prostoru i 20cm može napraviti veliku razliku, mada u pogledu vizuelne percepcije prostora i kolorit igra bitnu ulogu. Imajući to u vidu moglo bi se reći da su Francuzi ne baš neprimetno "ocrnili" enterijer oko vrata, iznad prozora i na naslonima, dok su Španci prateći frugalnost išli na krem i velike osvetljene ppovršine, pri čemu ni pod nije previše taman. Osim toga, veštije projektovana vozila manjeg gabarita mogu ponuditi i bolju ergonomiju, u smislu manjih razmaka između vertikalnih šipki što se na španskom modelu iz Santjaga može videti po položaju šipki oko vrata, odnosno pored sedišta u odnosu na račvaste na sredini ulazišta. Horizontalne su niske, više ka sredini, nisu isprekidane, pri čemu mestimično imaju i viseće rukohvate. Kod takvih vozila potencijalni problem može predstavljati uzan prolaz između nogu putnika koji sede podužno, mada ništa više nego u našim autobusima (recimo u Parizu i Santjagu je gabarit veći nego u Berlinu).
Ako ćemo
prema najsvežijim renderima (ako išta znači u slučaju promene) reklo bi se da model predviđen za nas predstavlja vozilo gabarita
planirane flote linije C tuluškog metroa,
sa trodelnom maskom i enterijerom sličnom Alstom Metrpolisu Saint-Laurent izrađenom za montrealški REM. Vagoni su uži za 10cm od pariskih većih (
MR3V/MR6V), širi za 20cm od pariskih manjih (
MRV), napajaju se putem treće šine pod istim naponom (1,5kV) kao
ti manji, a zadržavaju dužinu od 18m i širinu ulazišta (3x1,65m po strani) većih. Za razliku od pariskih stranice su ravne kao kod montrealškog (ili
briselskog CAF-a Innea M7 širine tuluškog/beogradskog, ali samo pola metra dužeg od kraćeg pariskog tj. 15,5m umesto 15m. Inneo M7 je praktično 20cm šira, 50cm duža varijanta (sa čeličnim točkovima i izbačajnim pomičnim vratima) gumenjaka NS2012 iz Santjaga sa gornje slike (enterijera).
Inače, kad već pomenu CAF i širinu ulazišta, M7 nudi prostranost enterijera tuluškog/beogradskog većeg gabarita, a veću širinu ulazišta (31% umesto 27,5%) u odnosu na pomenuti budući da ima isti broj vrata približne širine (1,6 umesto 1,65m) na cca 2,5m kraćim vagonima. S tim u vezi ako bi Alstom mogao da ponudi za 20cm širi MRV (2,7 umesto 2,5m)/kraći MR3V onda bi na 75m stao jedan vagon i troja vrata više što bi ostavilo rezervu kapaciteta bez povećanja planiranog zadržavanja na stanicama, čak i u slučaju ozbiljnijih poremećaja. U slučaju "ne daj bože" mogao bi da primi 825 putnika pri povećanoj gustini sa 4 na 5p/m2 ili 105 više od MR3V+1 (720 pri 4p/m2), i to uz par sekundi kraće zadržavane (55 po ulazištu širine cca 1,6m umesto 60). Alternativa bi bila da traže veći sa nepromenjenim dimenzijama vagona, ali sa povećanom širinom vrata (1,65>min1,95m
poput ovih s RER A) pre raspisivanja tendera za peronska vrata, ili pak sa jednim vratima više, a standardne širine (1,3-1,4m) kao što je to bio slučaj sa
prvim renderom baziranom
na hanojskom tipu (sličnom budimpeštanskom/instanbulskom/amsterdamskom, samo sa izbačajnim vratima umesto spoljnih).
Да, занимљиво је да су у Лиону пре две године одустали од нове метро линије, и да ће уместо ње градити
експресни трамвај.
Ovi naši ni najsporiji tramvaj nisu u stanju da iskoriste (kao što ni brzi autobus nisu bili u stanju da pokrenu posle više decenija odsustva), pa se ne bi ponadao da bi im i ekspresni uspeo umesto metroa. U ovoj ludoj zemlji uslovno dobre ideje uvek idu u paru sa prefiksom "fiks". Ko zna šta bi još kompromitovali u odnosu na lionski (rolerkoster, šatro prvenstvo prlaza s džipovima u podvožnjacima/na nadvožnjacima). Na periferiji možda, u gradu na glavnim osama umesto metroa teško, eventualno jako dobro umrežen s metroizovanim BG vozom (znači ne bilo kakvim).
S tim u vezi mislim da bi kapacitetniji, frekventniji tramvaji sprovedeni premetro deonicama, svakako dobro umreženi s krštenim BG vozom i sa minimalnim brojem metro linija ograničenog kapaciteta obezbedili prevoz dostojan čoveka.
Vezano za bus, neke od preostalih linija su same po sebi ekspres (511, 706E i sl.), međutim grad su lišili pravih ekspresa na trasama pokrivenim sporim lokalima koje teraju u materinu (poput 23, 56). Takve linije bi najviše značile presedačima s poteza, uzevši u obzir da već se jedva dovlače ako ne krivudavim kozjim stazicama onda svakako stroadima načičkanim raskrsnicama (u poslednje vreme kružnim tokićima) do perifernih terminusa, nekim bogu iza nogu od centra. Suprotan kraj grada i da ne pominjem. Sve to bez BG voza koji odgovara taktu autobusa (u slučaju Grocke na cca 15min), neće moći lako bez duplikacija centralnog dela novog čvora (daleko skuplje jer uklčjučuje 2/3 podzemno vođene trase) ili pak reaktivacije delova starog za potrebe gradskog prevoza (neuporedivo jeftinije, brže i u svakom pogledu racionalnije rešenje).