Šta je novo?

Metro

Užice


У твојој анализи си из неког разлога изоставио градску железницу која по логици ствари и у односу на до сада уложено би морала да буде приоритет свих приоритета, ако не хронолошки онда барем у обиму улагања.
Gradska železnica u Beogradu je nezavisna u odnosu na drumski saobraćaj, ali i dalje deli svu infrastrukturu sa teretnim i međumesnim putničkim vozovima, što u zadnjih nekoliko godina katastrofalno utiče na njenu (ne)pouzdanost. Pored toga što su mu polasci presmešno retki, osnovni problem BG voza je taj što ne ide u centar grada, nego ga samo ovlaš kači kod Vukovog Spomenika i Karađorđevog Parka. Da nije ukinut stari čvor u savskom i dunavskom priobalju, možda bi neka modernizovana linija BG Voza Železnik-Rakovica-Košutnjak-Topčider-Sajam-Beograd Glavna-Dorćol-Dunav Stanica-Pančevački Most-Karaburma sa taktom od 10 minuta mogla poslužiti kao privremena zamena za metro liniju 1, ali ta neiskorišćena ukinuta pruga je sada već prošlost, prosuto mleko, na njenim počupanim pragovima uveliko niče tajkunska stanogradnja. I stara novosadska pruga je pre 50 godina mogla poslužiti kao premetro za liniju M2 od Zemuna do glavne stanice u Savskom Amfiteatru, sa krakom od Paviljona do zemunskog Novog Grada, samo da se makar na tom potezu odustalo od gradnje stambenih NBG blokova pod strogim uglom od 90 stepeni. I u prvom slučaju bi postojao problem nepovezanosti Trga Republike, a za neki učestali protok vozova bi verovatno morali da se grade dodatni koloseci od Rakovice do glavne stanice.

Užice


Такође, проширењем и сређивањем поменутих система се подразумева и развој трамваја нпр у правцу веће независности од стране других видова саобраћаја, нагазни семафори, денивелација у критичним зонама и пребацивање у средину улица/булевара. Тамо где то већ имамо трамвај је најбржи и најбољи вид јавног превоза.
Ovo može na delovima mreže gde već sada postoje baštice, plus Novi Beograd prema Tošinom Bunaru i Paviljonima, eventualno još Despota Stefana i Višnjička. Sve ostale beogradske saobraćajnice su previše skučene za ozbiljnije širenje tramvaja.
 
Poslednja izmena:
Screenshot_20240109_002337_YandexMaps.jpg
 
Први следећи захват на бг чвору је додавање колосека. А стари чвор ће се у неком тренутку и облику вратити. То је логично да се деси ако овај град крене путем развоја.

Могућности проширења и оптимизације трамвајског система у Београду су неограничене.

Ако пресликамо искуства многих европских градова практично свака двосмерна улица у Београду може да има трамвајску линију. Берлин има можда и десетине километара трамвајске мреже у таквим улицама. Амстердам такође.

Београд за пар стотина милиона евра може да има потпуно електрификован јавни превоз у центру и основа за то му је заправо одлична. Па она комплетна замена тролејбуске мреже је коштала само 10 милиона.

У условима приротитетног улагања у одрживи јавни превоз оштар обрачун са колским саобраћајем у центру града је логичан и оправдан корак. И у тим околностима број наменских трака за колски саобраћај и број паркинг места у центру постају занемарљив фактор. Самим тим се стварају нове могућности за даљи развој и ширење мреже јавног превоза. Нико иоле разуман са ефикасним и удобним јавним превозом неће да губи време и новац у колима.

То су искуства развијених европских градова. Неки сада по сређивању јавног превоза буквално из форе укидају хиљаде преосталих паркинг места и викендом тестирају затварање то нешто мало преосталих колских булевара у центру (Амстердам).
 
Poslednja izmena:
Толики да премости Прокоп, још мало раширити плочукако би метро прошао не видим да је задатак који се не да урадити. И да, ишао би на стубовима јер би морао и А/П да премости
 
Боље вијадукт изнад руме Прокопа и корита аутопута него тунели кроз блато и муљ Баре Венеције.
 
Ја исто тако мислим. И то опет, ако је дијафрагма тако велики проблем, а мислим да није.

@vucko негде написа да су зграде на брду изнад Прокопа без темеља тј само са темељном плочом и да као зато не смеју да активирају клизиште, тако је Кантар говорио.

Кантар је само бранио решења која су му дата и то крајње необјективно, јер техничка решења постоје, она нису ексклузивна за овај пројекат.

Само једна зграда је критична, тло се може стабилизовати шиповима који би се забили око зграде. Даље, врши се стабилизација тла око места за копање тунела забијају се шипови и прави се дијафрагма перпендикуларно од постојеће, овако некако

1704797917922.png
 
Све у свему, код прокопа је споран само тунел, станица сама је изграђена, а ни сам тунел није толико проблематичан. У супротном, ако им је ово изазов, како да очекујемо да ће бити способни да изграде тунел испод Саве.
 
Sve stanice BG Voza su u Jandeksovoj aplikaciji označene oznakom za metro. Čudi me da stanice zagrebačke prigradske železnice nemaju tu oznaku, ako se uzme u obzir da na liniji Dugo Selo-Zagreb GK-Savski Marof vozovi idu 4 puta češće nego na liniji BG Voza Ovča-Prokop-Batajnica.
Први следећи захват на бг чвору је додавање колосека. А стари чвор ће се у неком тренутку и облику вратити. То је логично да се деси ако овај град крене путем развоја.
Gomila novoizgrađenih stambenih krmača na trasi starog čvora je već rasprodata i useljena. Teško da će ijedna vlast imati volje da sve to raseljava i ruši kako bi ponovo izgradila prugu.
Могућности проширења и оптимизације трамвајског система у Београду су неограничене.

Ако пресликамо искуства многих европских градова практично свака двосмерна улица у Београду може да има трамвајску линију. Берлин има можда и десетине километара трамвајске мреже у таквим улицама. Амстердам такође.

Београд за пар стотина милиона евра може да има потпуно електрификован јавни превоз у центру и основа за то му је заправо одлична. Па она комплетна замена тролејбуске мреже је коштала само 10 милиона.
U Beogradu su samo najširi bulevari pogodni za tramvajski saobraćaj. Teoretski, svako dvosmerno sokače na Vračaru može dobiti tramvaj, ali on neće biti funkcionalan, tj. kretaće se sporije od pešaka, a red vožnje će mu biti samo papirni. Otprilike ono što danas imamo na svim linijama koje prolaze kroz Ruzveltovu, 27. Marta, Resavsku, Požešku, itd.

Amsterdamu i Berlinu svaka čast, ali ti gradovi su izrasli na potpuno ravničarskom terenu, nemaju zemunski, voždovački, vračarski, kalemegdanski plato, nemaju onolika brda i strmine na Čukarici i saobraćajnice gde je kolovoz iste širine kao i pre 100 godina, a ako ih i imaju, ne puštaju tramvaje u njih. Inače, i Berlin i Amsterdam kao svoje glavno prevozno sredstvo imaju metro već dugo dugo, a tramvaj i drugi vidovi prevoza su savršeno komplementarni sa njim, kao što bi jednog dana trebali biti i u Beogradu. Berlin je neka dva i po puta veći od Beograda, a Amsterdam nije veći od Zagreba.
 
Poslednja izmena:
Крмаче у наводном београду нису проблем јер постоји слободан улични и онај парковски коридор. У зони сами станице ће у будућностги морати да се поруше 2 зграде и то је то. А иначе постоје и опробане технологије подзиђивања темеља, у овом случају шипова. Тако да ће моћи и без рушења, само ће бити нешто скупље.

Апсолутно се не слажем са тим да трамвај може само у булеварима (практично сваки европски град са трамвајским системом те демантује) а брзина истих је пре свега ствар приоритета у саобраћају и доброг планирања и суштински не представља никакав већи проблем.

Заправо мањим делом брдовити део урбаног Београда (опет неважно јер је у тим зонама трамвај махом већ трасиран на већини кључних потеза, гребена и долина а у преосталима је некада ту већ функционисао (Теразије, К Милоша)) је разлог више за паметну денивелацију трамвајског система (опет повољност јер се потреба за укопавањем јавља баш тамо где имамо градску железницу и/или је планиран метро).

Приоритете у развоју шинских система одређује фактичко стање и у том смислу Београд је драстично другачији случај од свих европских градова јер има 150 година железницу и трамвај, међу првима у Европи је кренуо у укопавање железнице и тиме створио добру базу за развој градске железнице а то је нешто што су европске престонице радиле тек након градње великих метро система. Тај нелогични, нелинеарни развој железничког превоза овде изискује другачији приступ и приоритете од оних примењених у европским градовима развијаних неком нормалнијом, устаљеном путањом.
 
Meni se ovi termini za zavrsetak radova cine nerealnim. U Hamburgu pocinje da se gradi peta linija metroa, i rok gradnje je fleksibilan, 15-20 godina. Mogu da se kladim da ce izaci najmanje 25. Linija je dugacka 25 km, i ima 23 stanice. Bice zanimljivo paralelno pracenje gradnje sa Beogradom.
 
Meni se ovi termini za zavrsetak radova cine nerealnim. U Hamburgu pocinje da se gradi peta linija metroa, i rok gradnje je fleksibilan, 15-20 godina. Mogu da se kladim da ce izaci najmanje 25. Linija je dugacka 25 km, i ima 23 stanice. Bice zanimljivo paralelno pracenje gradnje sa Beogradom.
I jesu nerealni, ima Beograđanima da smrkne kada vide kakvi su zahvati potrebni da se izgradi metro, to će da se oseti i na tlu itekako.
 
Meni se ovi termini za zavrsetak radova cine nerealnim. U Hamburgu pocinje da se gradi peta linija metroa, i rok gradnje je fleksibilan, 15-20 godina. Mogu da se kladim da ce izaci najmanje 25. Linija je dugacka 25 km, i ima 23 stanice. Bice zanimljivo paralelno pracenje gradnje sa Beogradom.
Ништа лакше. Јер ће се тамо метро појавити, а овде ће бити новински наслови, сликање, можда ће и кртицу да пусте, можда ће и станицу да излију у бетону, али то је то.
Метро је чисто Београдска потреба, чак и Србија нема од тога користи. Тим ре међународни интерес не представља, а то је једино што би могло да погура причу.

Ово све је само раздувавање прича како би се боље продавале парцеле око замишљних линија. Само то.
 
Управо тако!

А ово што су презентовали и боље да се направи, тако да за метро и није штета.

Искрено се надам, да ће се макар градска железница изградити, малте не све је присутно - и траса и Карабурма и Кијево чекају одавно.

Шине, возна средства (трамвоз је права мера за Београд) и ћерај!
 
Najbolja stvar kod ekspa. A i to što će povezati aerodrom sa prugom, na jedvite jade.
Ako su u zadnjih 100 godina sve vlasti ovako razmišljale, onda i ne čudi što nam je javni prevoz najgori među svim milionskim gradovima na evropskom kontinentu.

Trebalo je u Beogradu raspisati referendum sa pitanjem: da li ste za to da 2027. vaš grad bude domaćin EKSPO, ili da do 2030. dobijete metro? Onda bi građani mogli odlučiti od čega imaju veće koristi, od neke mondenske izložbe koja će trajati par meseci i koštati milijarde, ili od izgradnje sistema koji će posle toliko decenija ukinuti sardinizaciju i putovanje 10km/h u 37-ci, 23-ci, 52-ci, 53-ci, 56-ci, 12-ci i da ne nabrajam, čak i da trajno ostane samo ta prva linija.
 
Meni je neverovatno da su, pre svih, profesionalni mediji "popušili" Vučićevu žvaku o 15mlrd. € za Ekspo.

Troškovi izgradnje infrastrukture za tu izložbu, sa sve novim sajmom, naći stadionom i prugom su oko dve milijarde, što je ogroman novac, ali opet manje od jedne metro linije.

Ono što gospodar naših sudbina računa u tih 15 MLRD. su projekti koji nemaju direktne veze s Ekspom: putevi, bolnice, mostovi, domovi zdravlja, kanalizacija, brza pruga, krečenje fasada, muzeji, škole, vrtići, fakulteti...

Jedan naš ekonomista iz inostranstvu je zapravo izračunao da kada se tih 15 milijardi podele na četiri godine, dobijate inače prosečno godišnje izdvajanje za infrastrukturu u poslednjih nekoliko godina.

Stoga je Ekspo 2027 samo rebrendiran Vučićev megalomanski plan Srbija 2025, gde je dolazak tog famoznog boljeg života pomeren za još dve godine.

Zato mislim i da će započeti taj metro, ali onako parcijalno, bez zatvorene finansijske konstrukcije. Pa, kad nam ostanu rupetine na Bajloniju i Banovo brdu iz kojih viri hrđava armatura, pa unucima budemo pričali "tu su krenuli da kopaju metro", biće veselo.
 
Trebalo je u Beogradu raspisati referendum sa pitanjem: da li ste za to da 2027. vaš grad bude domaćin EKSPO, ili da do 2030. dobijete metro?
menit to zvuci ovako - metro vam treba pa vam treba i za to cemo svakako da vas osisamo, ako prvo napravimo metro svakako nista od EXPO, ovako daj da se ugradimo prvo za EXPO pa da nastavimo sa metroom
 
Vrh