RUSI GRADE „TEŠKI” METRO U BEOGRADU.......( i da se posetimo šta je rečeno...)
24. 04. 2009.
Gradske vlasti su sve bliže odluci da se u Beogradu gradi klasični metro. U neformalnim razgovorima sa predstavnicima Grada, stručnjaci iz Minhena i Beča najavili su da će njihova preporuka biti upravo ovaj tip podzemne železnice, a to će zvanično i saopštiti najverovatnije do 1. maja. Čeka se još mišljenje eksperata iz Španije, koji su juče doputovali u Beograd.
Do leta bi gradske vlasti trebalo da donesu konačnu odluku da li će se u Beogradu graditi „laki” ili klasični metro. Ako je suditi po dosadašnjim nezvaničnim razgovorima stranih eksperata i gradskih funkcionera, izvesnija je ova druga opcija.
To je za „Blic” potvrdio i Miroslav Čučković, član gradskog veća zadužen za privredu, koji je rekao da su stručnjaci iz Beča i Minhena za sada na stanovištu da je Beogradu ipak potreban klasični metro.
- Još nemamo konačnu preporuku stranih stručnjaka, ali su je kroz neformalne razgovore već nagovestili. Najverovatnije ćemo graditi „teški” metro, ali treba sačekati stav i eksperata iz Španije - kaže Čučković.
Da je Grad blizu odluci da gradi klasičnu podzemnu železnicu, svedoče već utvrđene procene o potrebnim novčanim sredstvima koja će biti uložena u realizaciju ovog projekta ali i intenzivni pregovori sa potencijalnim finansijerima.
Kako „Blic” saznaje, prva linija metroa trebalo bi da se gradi sedam godina i koštaće ukupno 872 miliona evra. U prvoj fazi biće uloženo 170 miliona, a u narednih šest po 117 miliona evra. Podzemna železnica biće građena po projektu Branislav Jovina, Mihaila Maletina, Jovana Katanića i Save Đakonovića, koji je urađen 1982. godine.
-
Nećemo naručivati novi projekat, jer je zbog uštede vremena i novca praktičnije i racionalnije da iskoristimo stari. On će biti prilagođen promenama na terenu i Generalnom urbanističkom planu - dodaje Čučković.Sa ovim procenama državna delegacija naredne nedelje ide na razgovore u Rusiju, što je od početka godine druga poseta Moskvi. I to govori koliko su Rusi ozbiljni kandidati za finansijera prve linije metroa u Beogradu. Razgovori sa potencijalnim investitorima do sada su išli u tom pravcu da Rusija da veoma povoljan kredit Beogradu, a da zauzvrat kompanije iz te zemlje grade podzemnu železnicu.
Šest meseci nakon potpisivanja ugovora sa budućim finansijerom mogli bi da počnu i prvi radovi na izgradnji trećeg po redu državnog projekta – beogradskog metroa.
- Aranžman sa Rusijom je jedna od mogućnosti da obezbedimo finansiranje za dobar deo prve linije metroa. Koristimo iskustva ljudi iz sveta koji nisu opterećeni političkim pričama i izbornim obećanjima. Odluka o metrou ne treba da bude tapija niti Sekretarijata za urbanizam, niti Grada. Važno je da donesemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve političke stranke, pa da sa priča koje traju nekoliko desetina godina pređemo na dela - kaže gradonačelnik Dragan Đilas.
Za kreditno investiranje u metro, osim Rusije, zainteresovani su i Kina i Japan. Čak su, kako je rekao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, vođeni ozbiljni razgovori na tu temu sa vicepremijerkom Kine.
- Ova zemlja ima 2.000 milijarde dolara deviznih rezervi i veliko iskustvo jer trenutno gradi 15 metro sistema širom Kine - rekao je Đelić.
Stigli i Španci
Preporuku o tome kakav metro graditi u Beogradu daće i ekipa eksperata iz Španije. Njihova delegacija je juče posetila Beograd. U radu skupa učestvovali Hoze Manuel Vazaljo, vanredni profesor katedre za saobraćaj građevinske škole u Madridu, Emilio Mirales Klaver, direktor prestoničkog i regionalnog železničkog plana Madrida 2008-2015 i autor Studije izvodljivosti lakog metroa u Valensiji. Svoje iskustvo preneo je i Karlos Kristobal, vodeći stručnjak za istraživanje i projektovanje Konzorcijuma regionalnog transporta Madrida.
Kinezi grade most Zemun - Borča
Kako je juče izjavio potpredsednik Vlade Božidar Đelić izvesna je izgradnja mosta između Borče i Zemuna. On kaže da je Kina potvrdila zainteresovanost za taj posao, i da će povoljni nekomercijalni krediti omogućiti da se most preko Dunava brzo izgradi. Kako je ranije najavljeno, gradnja bi trebalo da počne krajem sledeće godine,izvor:Blic rs.
Sukob Austrijanaca i Nemaca oko beogradskog metroa
Predstavnici Minhena i Beča ponudili različite vizije ovog sistema javnog prevoza. – Grad čeka mišljenje Španaca
Ni posle razgovora koje su gradski čelnici imali sa stručnjacima iz Beča i Minhena, ne može da se nasluti koji će tip metroa biti građen u Beogradu. Problem je u tome što niko od njih ne koristi termine laki i teški metro, na koje je navikla domaća javnost, niti iznosi konkretne predloge za rešenje problema saobraćajnog kolapsa u glavnom gradu.
Razlog je taj što su u prvoj turi razgovora inostrani eksperti samo saslušali predloge gradskih čelnika, a tek za dve nedelje, kada ponovo budu došli, ponudiće će svoju viziju razvoja beogradskog metroa. To bi prvo trebalo da urade
Austrijanci, tačnije predstavnici grada Beča, koji će u Beograd stići najverovatnije 22 aprila.
Oni su u Beogradu bili prošle nedelje, kada su, prema saznanjima „Politike”, rekli da „nije suština u nezavisnim šinskim sistemima”, za koji se gradske vlasti zalažu. Za razliku od njih,
minhenski stručnjak Adolf Miler Helman, koji je juče otputovao iz našeg grada, rekao je da ne dolazi u obzir ugrožavanje pešačkih tokova i drumskog saobraćaja, do čega bi neminovno došlo ako bi bio primenjen model za koji se, navodno, zalažu Austrijanci.
Reč je o svojevrsnom lakom šinskom sistemu koji bi prolazio kako kroz periferiju, tako i kroz centar grada. To je, prema Helmanovom mišljenju, neprihvatljivo, jer bi tada ceo red vožnje voza pao u vodu i nastao bi kompletan haos.On je zato sugerisao da u centru bude sagrađen podzemni deo železnice, dok bi u predgrađima vozovi mogli da saobraćaju i površinski. Ono u čemu su on i Bečlije saglasni je da Beograd, ukoliko napravi podzemne stanice, mora da poštuje evropske standarde. A to znači da moraju da postoje posebni liftovi za invalide, kao i još čitav niz olakšica za ovu kategoriju sugrađana, što je izuzetno skupo.
Prema nekim procenama, za izgradnju nezavisnog šinskog sistema koji bi išao ispod zemlje, trebalo bi uložiti 1,1 milijardu evra, dok su strani stručnjaci izračunali da bi za jednu liniju lakog šinskog sistema (Ustanička – Tvornička) moralo da bude izdvojeno oko 400 miliona evra.
Gradske vlasti još vagaju i čekaju mišljenje drugih inostranih eksperata. Preciznije, Španaca, koji bi u Beograd trebalo da dođu 21. aprila.
N. M.
izvor
olitika rs.
[objavljeno: 09/04/2009]
