Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.423
- Pohvaljen
- 48.335
Super je ovaj projekat. Treba razmisliti i o jednom kosmodromu na drugoj strani Save.
Astra Banka, Astra Simit.....vrlo moguće.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467136#p467136:2wdf03bd je napisao(la):DzonTravolta » 23 Jul 2017 02:10 pm[/url]":2wdf03bd]Čekaj, a astro-radio stanica za kontakte sa vanzemaljcima?
To je bilo u projektu iz 2013...
Град за више од 30.000 становника на Макишком пољу
На 680 хектара моћи ће да се зида око четири милиона квадрата, а потенцијали инвеститор је „БК група” која би на тој локацији да подигне „Тесла град”
Аутор: Далиборка Мучибабић, понедељак, 24.07.2017. у 22:00
3аузима површину као шест „Београда на води”. На његових 680 хектара моћи ће да се сагради чак двоструко више квадратних метара него у Савском амфитеатру – око четири милиона. Биће то град у граду за нових 31.000 становника, колико је на Макишком пољу предвиђено условима урбанистичко-архитектонског конкурса града и Удружења архитеката Србије за уређење те локације на Чукарици.
Домове за те људе намерава да подигне „БК група” Богољуба Карића.
Комплекс који би Карић желео да гради надомак Чукаричке падине он назива „Тесла град” и каже да је тај пројекат осмишљен по угледу на оне у Сингапуру и Хонгконгу. Прошлог петка, истог дана када је жири на конкурсу за уређење 680 хектара Макишког поља одабрао победничко решење, „БК група” је саопштила да је „Тесла град” на тој локацији на корак до реализације и да је на састанку са представницима града (градоначелником Београда Синишом Малим и градским урбанистом Милутином Фолићем, прим. „Политике”) анализирана и динамика радова на том пројекту.
Ко би могао да поверује да је реч о пукој случајности? Али, колико год да буде критика, чини се да ту нема ништа лоше. Градска управа се ипак потрудила да овај простор подвргне стручној утакмици – урбанистичко-архитектонском конкурсу. То је и било логично с обзиром на величину – десна обала Саве између Савске магистрале, железничке ранжирне станице Београд и Улице Милорада Јовановића – као и кад се у обзир узму близина водоизворишта и развој тог дела Београда, за који ће бити потребне деценије.
Огроман инвестициони ресурс какво је Макишко поље аутори првонаграђеног решења архитекте Драган Марчетић и Милан Максимовић, широј јавности познати по победничком раду будућег здања Филхармоније у Блоку 13, поделили су у две зоне. Прва пословно-стамбена ближа је граду, односно Чукаричкој падини, Жаркову и Јулином брду. Биће препознатљива по солитеру од 25 спратова, за који Драган Марчетић тврди да је једини објекат толике висине предвиђен на целом подручју. У том делу који пресеца шума, која не сме да сече и уништава, осим станова и локала биће и основне школе, обданишта, дом здравља, културни и спортски садржаји, трговине, хотели…
– Тај високи објекат замишљен је као заштитни знак и почетак будућег насеља из правца центра града. У сваком блоку биће обиље зеленила, предност ће имати пешаци и бициклисти, док ће аутомобили моћи да се паркирају по ободима попречних улица у којима ће бити подземне гараже – истиче Марчетић.
Локацију ће по дужини пресецати главна саобраћајница, кичма подручја, паралелна са Савском магистралом, односно Обреновачким путем. Уз њу, између Савске магистрале и ранжирне станице, планирана је комерцијална зона која ће бити препознатљива по зеленом појасу – дрвореди, паркићи, бициклистичке стазе…
Продајни салони аутомобила, керамике, намештаја могли би да никну испод ранжирне станице, док су веће парцеле према Остружничком мосту и обилазници око Београда виђене за хипермаркете, велике продајне центре, финансијска и пословна здања, објашњава Марчетић.
У том делу града могао би да се нађе и национални спортски стадион, сугерисао је Мали на састанку са „БК групом” која би га градила, стоји у саопштењу које је пренео Танјуг. „Тесла град” последњих година се најављује, али ово је први пут да се званично везује за конкретну локацију – Макишко поље. Оно је под лупом откад је Генерални урбанистички план Београда нове плацеве за ширење престонице препознао и овом делу града тако што је смањио тамошње заштитне зоне водоизворишта. Те зоне на Сави, и поред сужавања територије на којој није дозвољено зидати, биће на довољном растојању од првих кућа како квалитет воде за пиће не би био угрожен, уверавају урбанисти.
Та њихова тврдња требало би да прође кроз још један тест – план детаљне регулације. За његов основ послужиће идеје победничког решења архитеката Марчетића и Максимовића.
Инвестициони ресурс у бројкама
264 хектара (3.148.200 квадрата) – комерцијални садржаји (пословни објекти, трговине, забавни садржаји, трговински центри, велепродајни објекти, пословни паркови...)
182 хектара – саобраћајне површине
112 хектара (856.800 квадрата) – мешовити градски центри (вишепородично становање, локали, хотели, трговине, угоститељски садржаји, објекти јавне намене...)
48 хектара – шума
24 хектара – заштитни зелени појас
16 хектара – железница
14 хектара (73.800 квадратних метара) јавни објекти, службе и површине
12 хектара – водне површине
8 хектара (4.000 квадратних метара) – инфраструктурне површине
Награде вредне 2.688.000 динара
Наградни фонд од 2.688.000 динара жири конкурса са Милутином Фолићем на челу расподелио је на следећи начин:
– прва награда вредна 1.152.000 динара додељена је ауторском тиму Драгану Марчетићу и Милану Максимовићу.
– друга награда од 768.000 динара припала је ауторима Владану Стевовићу, Зорану Лазовићу, Миодрагу Савићу, Борису Ивановићу и Јелени Јанковић
– трећа награда – 384.000 динара отишла је у руке архитеката Душана Стојановића, Павла Стаменовића и Ксеније Пантовић.
Два једнако вредна рада жири је откупио за по 192.000 динара. Добитници су Ивица Николић и Јања Франета, као и Рајко Корица, Јелена Марић, Филип Петровић и Ивана Корица.
„Тесла град” од два милиона квадрата
Амбициозно замишљен међународни пословни и центар за забаву и трговину, целина окружена стамбеним четвртима по мери човека, ушушканим у парковима и природним баштама, у најкраћем гласи опис „Тесла града” на сајту „БК групе”. Тај пројекат, како се наводи, имао би око два милиона квадрата.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467526#p467526:4uzt2s37 je napisao(la):vranac » Sre Jul 26, 2017 8:31 am[/url]":4uzt2s37]Pravo stanje je meni manje ruzno nego render.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467490#p467490:2uzqzee0 je napisao(la):Max15 » Uto Jul 25, 2017 11:30 pm[/url]":2uzqzee0]
Ja se nadam da ce Karic odbiti pobednicki rad doticnih. On ipak zeli nesto moderno na sta ce svi biti ponosni a ne jos jedno naselje Stepa Stepanovic.
Nasim arhitektama zabraniti da vise ista projektuju! Strasno, i posle se oni bune protiv BnV.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467538#p467538:1k485ncl je napisao(la):vranac » Sre Jul 26, 2017 9:46 am[/url]":1k485ncl]To je naselje prilagodjeno ekonomskoj snazi Srbije. Ne znam sta ocekujete u Makisu. Ici ce se verovatno na jeftinu stanogradnju, a to je ono sto je Beogradu najbpotrebnije. Kod nas je kvadrat prostora bolesno skup, i jedino se masovnom stanogradnjom moze oboriti.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467565#p467565:io9dydie je napisao(la):11030 » Sre Jul 26, 2017 11:47 am[/url]":io9dydie]
Nesto u tu pricu o prejeftinom kvadratu ne verujem. Imajuci u vidu da se sva skupa novogradnja ( A blok i slicno) rasproda jako brzo, ne vidim zasto bi Karic poklanjao stanove za 500e/m2. Ali ako tako i bude, odlicno jer ce se bar neki red uvesti, vise se nece toliko traziti krs po Kotezu, Borci i slicno.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467565#p467565:io9dydie je napisao(la):11030 » Sre Jul 26, 2017 11:47 am[/url]":io9dydie]
Za rusenje se u teoriji slazem, s tim da su nasi kandidati mnogo gori od Hruscovki i prostiru se sad vec na 1/3 sireg podrucja grada. U praksi to da se desi, pa jako tesko.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467603#p467603:1s3xg13e je napisao(la):mekbejn » Sre Jul 26, 2017 2:02 pm[/url]":1s3xg13e]Zasto bismo rusili zgrade?
Ako nesto treba da se rusi, to su naselja tipa Kaludjerica i Altina, gde bi ljudima trebalo nuditi stanove u zamenu za kuce, ali tako da se prvo uradi infrastruktura.