Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Taкође и бастион Светог Јакова мора да буде видиљив са реке и надам се обновљен у оригиналном стању пре пробијања пруге кроз зидине. Ако им је жеља да направе хладовину дуж шеталишта, онда је најбоље решење да уз обалу посаде жалосне врбе. Овако густо и високо дрвеће гуши амбијент. И мислим да су ови бетонски зидићи грешке, овде треба осмислити отворен простор са функционалном комуникацијом саме обале и зидина тврђаве, овако имамо само усмеравање кретања низ ток реке. А зидови су привлачни и за графите, слична решења имамо код хотела Југославија и видимо колико смо успешни у одржавању истих.
 
Dakle ostaje "Bella vista", ovo je najobičnije šminkanje bez neke velike i potrebne promene.


Почиње изградња Линијског парка

ЈКП „Зеленило-Београд“ ће, у понедељак 24.јануара 2022. године, започети радове на изградњи првог сегмента Линијског парка, који се простире од Бетон хале до бастиона Св. Јакова. Друга целина, за чију ће изградњу такође бити задужено наше Предузеће простирaће се од бастиона Св. Јакова до СЦ „Милан Гале Мушкатировић“.
Површина на којој ће се изводити радови у првој целини износи 12.733,5m².
У оквиру припремних радова, који почињу у понедељак, вршиће се уклањање наноса, корова, наплавина, непожељне биљне вегетације као и дивљих депонија.

На овој површини тренутно постоје шетна и бициклистичка стаза, остаци некадашње железничке пруге, као и мало слободних зелених површина које су махом девастиране и обрасле самониклом вегетацијом.

Новопројектовано решење подразумева раздвајање главне пешачке зоне и бициклистичке стазе, траком зелене површине, како би се пешачи одвојили од бициклиста чиме се, осим естетског доживљаја, овај простор побољшава и са аспекта безбедности корисника зелене површине.
Пешачка стаза, која ће бити формирана на месту постојеће, предвиђена је са застором од камених плоча на површини од 1.559,17м² и биће оивичена сивим гранитним, фрезованим ивичњаком. На супротној страни се уз застор поставља метална ограда по угледу на постојећу ограду испред Бетон хале.
Новопројектована бициклистичка стаза се пружа дуж пешачке стазе, од ресторана „Bella vista“, до металног мостића – рампе, одакле се одваја и иде иза новопројектоване каскадне бетонске заштитне, по постојећој траси. Бициклистичка стаза биће изграђена од асфалтног застора површине 1004,60м², оивичена сивим гранитним, фрезованим ивичњаком.

На месту постојећег обезбеђења насипа предвиђена је израда нове бетонске каскадне заштите насипа. Каскадно обезбеђење насипа уједно добија функцију мирног одмора са деловима предвиђеним за седење, одакле се отвара поглед на реку Саву.
Како би се обезбедио континуитет између постојећег шеталишта и новопројектованог решења, површина испред ресторана „Bella vista“, осмишљена је као плато са зеленим отворима, са брдашцима, како би се простор додатно оплеменио.

Да би се обезбедила сигурност и удобност будућим корисницима, простор ће бити опремљен парковским мобилијаром и то: металном оградом, шест комада малих камених клупа, седам комада великих камених клупа, 13 малих клупа Стандард са наслоном, 14 комада ђубријера, 13 комада великих дрвених седишта на трибинама као и три комада малих дрвених седишта на трибинама.

Предвиђено је формирање перењака у слободним зеленим површинама дуж бициклистичке стазе, као и у зеленој траци између пешачке и бициклистичке стазе. У оквиру бетонске каскадне заштите насипа планирано је озелељавање жардињера перенама и садњa саднице украсног дрена. Дуж зелене површине изнад каскадне заштите планирана је садња висећег рузмарина. С обзиром на положај подземних утврђења београдске тврђаве, планирана је садња осам комада дрворедних садница високих лишћара (четири копривића, три брезе и платан) у делу где је дозвољено. Читав простор биће оплемењен са 83 комада лишћарског шибља, 4664 комада различитих врста перена, 717 комада различитих врста украсне траве, 78 комада луковице и 60 комада полеглих четинара. Формирање травњака предвиђено је сетвом мешавине травног семена на укупној површини од 4.643,06m².
Аутоматски систем за заливање „кап по кап“ биће уграђен за наводњавање жбуња и перена, док ће за травњак бити уграђени распрскивачи. Око дрворедних садница биће уграђен систем за заливање кореновог бусена садница дрвећа.

Биће уграђен и сензор за кишу који реагује на временске услове – падавине и високу влажност, тако да аутоматски искључује систем за заливање док не дође до промена временских услова за које је потребно да систем буде укључен.

У току трајања радова доћи ће до измене режима саобраћаја у улици Булевар војводе Бојовића и то на начин што ћe бити формирана два улазно-излазна пункта за улазак, односно излазак механизације и грађевинских машина на градилиште. Један пункт биће отворен код Бетон хале, док ће други бити постављен код бастиона Св. Јакова. Оба пункта ће бити прописно обележена саобраћајном сигнализацијом и ни на који начин неће угрожавати функционисање саобраћаја.

Вредност ове инвестиције износи 134.743.469,30 динара.
1.jpg
2.jpg
3.jpg
4.jpg
5.jpg
6.jpg
 
Ух, ово што видим на рендерима је оно чега сам се плашио. Она ружна града према реци какву смо имали код Бетон хале која заклања возу из погледа под углом, модерни мобилијар као у парку Ушће и БнВ поплочавање.
 
Vegetacija na renderima je, kao sto znamo, fejk stvar, koja sluzi da ih ulepsa.
Oko Nebojse Kule sam oduvek zamisljao vodenu povrsinu, koja bi se protezala preko fudbalskih terena, praveci malo jezero.
Slicno kao sto je bilo za vreme poplava, samo ne ovako ruzno i nekontrolisano.

BGD-kula-NEBOJSA-poplave1.jpg


Da je malo mozga, pa da se tereni malo premeste, a da se ostavi slobodan prostor za proširenje u slučaju nekog turnira. Nešto kao livada gde se održava Bir fest.

Da je mozga tereni ne bi uopste bili ovde. Mozda jedan teniski teren za turnire, ali ovo je citav kompleks, pa im je i to malo.
 
Koga oni zezaju sa maldim arhitektama, konkursima, bla bla… ovo je poruku za sve nas arhitekte sta ce se desiti sa idejom… dohvatice ga neko zelenilo ili cip i prilagoditi svom ukusu i zaostavstini u magacinu…
 
Na mestu postojećeg obezbeđenja nasipa predviđena je izrada nove betonske kaskadne zaštite nasipa. Kaskadno obezbeđenje nasipa ujedno dobija funkciju mirnog odmora sa delovima predviđenim za sedenje, odakle se otvara pogled na reku Savu.
Tу каскаду су могли да ураде од опеке.
 
Cemu raspisivanje konkursa, pozivanje domacih mladih arhitekata i svim ostalim najavama kada ce Zelenilo to da preore?
 
Pa, uradiće samo ovo predizborno simbolično parčence do bastiona, ili do Vodenice.
 
Зар нисмо и желели да сређивање овог дела буде овакво, површинско и без већих измена? Може Зума да каже јер се он бавио дубљом анализом како би предложене решење младих архитекти негативно утицало на историјске остатке тврђаве али ако је ово стварно само "шминкање" онда је то добра вест?

Или би и овакво сређивање довело до неке деградације? Озбиљно питам, нисам сигуран
 
Ponajbolje je, za sada, baš ovako. Malo parče, bez većih intervencija, samo zelenilo, a rezultat vidljiv. Ne treba gledati u rendere kao istinite, i zato mislim da neće biti nekih invazivnih betonaža.

Čitav deo oko Kule neće ni pipati ove godine.

Jedino su one nove ograde grdne.
 
Да је без ружне ограде која блокира поглед на реку и без бетонских конструкција, за овај део би било ок. А што се тиче бетонаже, без бригде, има Зеленило и јаку бетонску базу где праве мобилијар, и три велика аутомиксера за бетонирање на терену :)
 
Dobijam utisak da je i ostatku parka planirana ista ovakva sudbina.
 
За део од базена до марине овакав мобилијар уопште није лош. Део даље ка Панчевцу сумњам да ће се радити пре рушења луке и фабрика. Евентуално можда ураде до Новог Дорћола.
 
Po najavi Vesića, danas počinje izgradnja prve faze linijskog parka.


Zaista, teško je na pravi način izraziti ogorčenje što smo izgleda po drugi put prevareni kad je u pitanju čuvanje i negovanje istorijske tradicije grada. Prethodnog arheološkog istraživanja nema uopšte iako je javno obećano, i iako je to ustvari kršenje zakona jer je direktno suprotno obaveznim uslovima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prvo su bez istraživanja samo zatrpali preostali deo glavne gradske kapije na trgu Republike, a sada ISTO nameravaju i sa delom tvrđave. Čak će i postojeće i poznate bedeme prosto zasuti zemljom i kraj. Da traže ranije zatrpane bedeme im izgleda ne pada ni na kraj pameti. A uslovi Zavoda ne samo da kažu da je prethodno istraživanje OBAVEZNO, nego traže i rekonstrukciju i prezentaciju nalaza. Iz tamo napisanog se sasvim jasno može zaključiti da je parkovsko uređenje i linijsko šetalište od sekundarnog značaja u odnosu na prezentaciju kulturnog nasleđa prvog reda.

Da dodam samo još par rečenica objašnjenja da bi svima bilo jasno zašto je zaista tako, tj zašto to NIJE napisao neko u Zavodu ko se, eto, "previše zaneo svojim važnošću" pa ne ceni "savremene potrebe" ili neka slična politikantsko-marketinška konstrukcija.

Ako ne računamo lokalnu dostavu hrane ili sitnijih zanatskih proizvoda iz okoline, u srednjem veku se glavni robni transport obavljao rekama. Prenos robe putevima je bio isuviše nesiguran, spor, skup i sa nedovoljnim kapacitetom. Na konje se ipak ne može natovariti išta veće, a kola je krajnje problematično vući desetinama, a pogotovo stotinama kilometara kroz blato ili sneg. Zbog toga je kod gradova na rekama samo srce grada formirano baš oko luke. Tu je bilo najživlje, i tu su bili koncentrisani transport, zanati, prodavnice, magacini, zabava, crkve, kuće najbogatijih trgovaca i zanatlija. Tako je bilo i u Beogradu. U Gornjem gradu je bio vojni deo, vojnici i vlastela, a u Donjem gradu i zapadnom podgrađu je bio utvrđeni civilni deo i glavni privredni centar. Da je to tako možete videti i na ove dve mape (prva polovina 14. veka i 15. vek).

Beograd, utvrdjenje i naselje u prvoj polovini 14. veka.jpg

Beogradski grad sa predgradjem u 15. veku.jpg


Tamo gde je danas stari deo grada oko Knez Mihajlove je oznaka "predgrađe", dakle ne grad nego predgrađe. A ovo što sada žele da brže bolje zatrpaju zemljom je GRAD. Nije Srpski Beograd počeo gore, nego dole, pored obale. To dole se zvalo GRAD, a NE ovo gore.

Cela slika ovog kulturnog javašluka ispada još gora kad se zna da je glavne radove izveo Despot Stefan Lazarević (1404-1427) i da je tada Beograd postao deo Srpske države i njena prestonica. Ja prosto ne znam ima li nešto važnije ako pričamo o Srpskom identitetu Beograda i o početku pravog, razvijenog i velikog urbanog naselja. Ako tražite početak, on je ovde, ISPOD donjeg dela tvrđave i pored reke. Ako tražite neko ljudsko srce početka jednog grada, tamo gde su živeli i radili, takođe je ovde. Ako tražite dokaze Srpskog identita u glavnom gradu, evo ih baš ovde. Sem toga ovako velike i vidljive ostatke ovako stare istorije Beograda nemamo nigde, a ovde leže zapušteni i obrasli u korov. Imamo preživele bedeme čak iz 1404-1427. Koliko gradova može turistima da pokaže nešto što postoji 600 godina? Da je i pored rušenja naš kontinuitet Evropskog uređenog grada i Srpske prestonice još uvek vidljiv i opipljiv u bedemima koji i pored svega makar u svojim temeljima još uvek stoje i odolevaju stolećima. Neki se i danas vide na površini, a drugi su tik ispod pruge koje više nema. I to nema je po prvi put posle 1899. godine. Posle čitave 133 godine arheolozi bi najzad mogli da imaju pristup obalskom bedemima i istoriji grada upravo na liniji dodira sa rekom zbog koje grad i jeste na ovom mestu, a sad to treba odmah zatrpati, valjda da bi cirkus stigao da razapne šatru pre izbora!? Jer meni drugo objašnjenje ovakve žurbe na jednom OVAKVOM mestu nikako ne pada na pamet.

Da bi se to malo skovitije prikazalo, evo par skica kako je ovaj prostor izgledao i koliko je bio važan.

Panorama Grada.

Panorama Donjeg grada 9. - 18. vek - IMG_5077.jpg


Ilustracije pristaništa i gradskog naselja uz obalu (Zdravković)

1404-1521, Donji Grad, zapadno od Kule Nebojse, Zdravkovic - 596d8042009769_56070d4317501.jpg

1404-1521, Kula Nebojsa, arsenal i ulaz u trgovačku luku, izvlacenje broda do reke, nezavrseno...jpg

1404-1521, Zapadno podgrađe, kula Mlinarica i ratna luka, Zdravkovic - 79cd5942009773_56070e14...jpg

1404-1521, Zapadno podgradje, Zdravkovic - Zapadno podgradje.jpg


Crkva.

IMG_1708.JPG


Stari bedemi iz vremena Despota Stevana Lazarevića, iz 15. veka, koji još postoje i u dobrom su stanju. Ovo bi kasnije trebalo da se očisti, vrlo malo nadgradi tamo gde je jasno kako je taj nastavak izgledao, i zatim spoji sa rekonstruisanim obalskim bedemom (sem par metara kolika je širina "bulevara"). Međutim pre svega toga treba znati šta je ispod pruge i pored obale. A kad se jednom završi uređenje linearnog parka po sadašnjem projektu, sa tim se možemo pozdraviti. Niko to više neće rušiti niti smeti da dira jer nikad za to neće biti ni para ni volje. Pri tome je pruga odavno podignuta, i niko tamo više nije ni privirio da pogleda šta je ispod nje. A nije da nisam pisao o tome na vreme.

IMG_4608.JPG

IMG_4611.JPG

IMG_5052.JPG

IMG_5053.JPG

IMG_5056.JPG

IMG_5059.JPG

IMG_5062.JPG

IMG_5063.JPG


Kao dokaz da su to stvarno bedemi Despota Stefana Lazarevića, ili bar njihova originalna trasa (koja nastavlja ka obali), na aero snimak sam nalepio liniju tog dela bedema preuzetu sa mapa iz tog vremena. Liniju trase sam namerno pomerio malo nadole od pravog polaožaja (a i malo je manja nego što bi trebalo u odnosu na razmeru aero snimka) da bi se dobro videlo i jedno i drugo. Jasno se vidi da se oblik savršeno poklapa. To je to. 15. vek.

Imamo li takvih ostataka na bacanje pa nam nastavak ovoga na samoj obali i bivša gradska luka ne trebaju? Važnije je zemljano brdo i neko šiblje?

Severni bedem zapadnog podgradja i skica, Gugl.jpg
 
Poslednja izmena:
Sve si u pravu Zuma, osim za "ovo što rade", jer će oni jedino skinuti ogradu, povaditi podlogu železničkog koridora, malo poravnati, postaviti humus, i posaditi nešto zelenila. I to sve samo na delu od kafića Bela Vista do restorana Vodenica. Sada nemaju nikakvih resursa, niti dozvola za više od toga, a važno je da se ti radovi pokrenu i na proleće prikažu pre izbora. U novinskom tekstu se na jednom mestu stidljivo provlači takva interpretacija.

Zato, bez brige - a onda ćemo videti kako će se nova gradska vlast postaviti prema štetočinskim projektima tipa žičara, linijski park i, pre svih, metro.
 
Priča sa linijskim parkom (kažem ''priča'' jer ne mislim na forumsku temu nego na celokupnu situaciju, vesti, najave...) počinje da liči na priču o Beogradskom metrou. Bar onu dosadašnju.
Mnogo priče, mnogo pompeznih najava, a gradnja i dalje nije krenula. I uz to 300 podeljenih mišljenja i stavova i svako sa nekom svojom vizijom kako to treba da izgleda. :D

No, s vedrije strane, da kažem da sam nedavno bio do Beton hale i okoline i da mi se mnogo dopada kako je preuređen prostor ispred Kapetanije odnosno između Beton hale i Brankovog mosta. Prijatno me iznenadilo, iako je bilo pod snegom i u noći. Leti će verovatno biti još lepše.
 
Sve si u pravu Zuma, osim za "ovo što rade", jer će oni jedino skinuti ogradu, povaditi podlogu železničkog koridora, malo poravnati, postaviti humus, i posaditi nešto zelenila. I to sve samo na delu od kafića Bela Vista do restorana Vodenica. Sada nemaju nikakvih resursa, niti dozvola za više od toga, a važno je da se ti radovi pokrenu i na proleće prikažu pre izbora. U novinskom tekstu se na jednom mestu stidljivo provlači takva interpretacija.

Zato, bez brige - a onda ćemo videti kako će se nova gradska vlast postaviti prema štetočinskim projektima tipa žičara, linijski park i, pre svih, metro.

Pa nadajmo se da je tako. I ja sam u početku tako razumeo, da je u pitanju samo uklanjanje đubreta, šiblja, ograde i sadnje trave. Međutim posle druge po redu izjave koja je vrlo dvosmislena, ali ipak vuče ka početku pravih radova, počeo sam da sumnjam da li je to stvarno tako.

Naprimer, Vesić:

IZGRADNJA prve zone Linjskog parka, od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova, počinje sutra, najavio je Goran Vesić, zamenik gradonočelnika.

- Od tih prvih 10 zona, sutra počinjemo da gradimo prvu, a zatim i drugu i nju će graditi 'Zelenilo Beograd' -rekao je on.


Termin je izgradnja, ne uređenje. Zatim, "nju će graditi" Zelenilo, a ne "uređivati" teren na tom potezu.

Pa zatim Luka Petrović. Ponovo se koristi termin "izvođač radova" (ovog projekta) i "prva faza projekta", što baš ne liči na ozelenjavanje terena. Teško je "prvom fazom projekta" nazvati nešto što što se posle ruši kad počne kopanje zbog arheoloških istraživanja. To nije deo nečega što će ostati takvo da bi se moglo zvati delom konačnog objekta, što reč "početak" podrazumeva.

– У првој фази, која подразумева радове на потцелинама 1 и 2, извођач је „Зеленило – Београд” и радови почињу данас.


Naravno da oni namerno koriste dvosmislenosti i neodređenosti da bi što više ljudi pomislilo da bolji život samo što nije počeo, jer "radovi na tome upravo počinju", ali mislim da je ovo za grad isuviše važno da bi se oslanjali da našu sopstvenu i sasvim proizvoljnu intrepretaciju neodređenih izjava. Mora jasno da se zna šta rade, a šta ne. Kad radovi zaista počnu, onda je kasno. Kao i uvek do sada.
 
И ја верујем да је ово само мазање очију пред изборе неким површним сређивањем (што у овом тренутку једино и подржавам за овај део). Ево као још један доказ вест са Б92:

Kako je u izjavi za Beoinfo rekao gradski sekretar za investicije Luka Petrović, planira se urbana transformacija železničkog koridora i uređenje nekadašnje železničke pruge.

"Usvojen je Plan detaljne regulacije za Linijski park, koji obuhvata prostor dela koridora stare železničke pruge u okviru teritorije opština Stari grad i Palilula, od Beton hale do Pančevačkog mosta, u dužini od 4.600 metara. Organizovan je pozivni konkurs za mlade profesionalne timove i izabrano je deset najkvalitetnijih urbanističko-arhitektonskih timova, koji su izradili deset konceptualnih rešenja parternog uređenja parka. Trenutno se radi na odabiru tima koji će izraditi studiju izvodljivosti jer planirani kapitalni projekat pripada kategoriji kapitalnih projekata velike vrednosti.

Јасно је да се пројекат ко пројекат није годинама мрднуо са мртве тачке а да је незадовољство еколошким стањем у Београду све веће па су брже-боље узели да мало среде ово парче и учине га лепшим како би то прозвали "почетком изградње Линијског парка" за који нису ни сакупили све потребне дозволе ни испунили процедуре. Али опет, за мене је то најсрећнији исход јер овај део треба улепшати а не бих ни у лудилу препустио СНС кадровима да раде реконструкцију древних и археолошких остатака.

Нека они среде лепо стазу, посаде зеленило, ставе клупе, очисте ђубре, пругу и склоне ограду а откривање и чување наших историјских блага препусте потоњим властима, трошак свакако неће бити велик да се преору планиране измене.
 
Pala mi je pamet još jedna mogućnost. Kad je u pitanju zelenilo i parkovsko uređenje ovi renderi su ustvari samo krajnje slobodna ilustracija kako bi to otprlike moglo da izgleda. Verovatno je donekle verno predstavljen samo opšti oblik terena i funkcije koje prostor treba da zadovolji, naprimer da tu negde prolazi pešačka staza, i slično. Kad se to uzme u obzir ispada da je od grubih radova na samom bedemu tu uglavnom sve već gotovo. Ovo je render njegovog uređenja

Usvojeno uređenje bedema, c.jpg


A ovako bedem izgleda u stvarnosti. Sa jedne strane, do ulice, je zid, a sa druge kosa padina od nasute zemlje. To VEĆ postoji i izgleda baš tako.

IMG_5018c.jpg

IMG_4690c.jpg


Što se samih bedema tiče, malo nasipanje površinskog sloja plodne zemlje za cveće, uz minimalno ujednačavanje visine gornjeg nivoa, šljunak za pešačke staze, kablovi za struju i cev za drenažu, i tu nema više šta da se radi. ZATO su izabrali Zelenilo kao izvođača radova. Nema puno grubih poslova, oni toliko mogu da postignu i još su jeftini. Međutim TO znači da kad Zelenilo uredi bedem to je gotovo. Niko tu više neće nista raditi od početka, a svakako ne sve to ponovo raskopavati tražeći stare bedeme ispod novijih ili ispod pruge. Eventualno se posle uređenje donjeg dela, pešačke i biciklističke staze, može dati drugoj firmi. Tako da je meni priča o arheološkim istraživanjima koja nas tek čekaju i dalje krajnje sumnjiva. To je ogroman posao. A niko se ne hvali obogaćenom turističkom ponudom zbog novih nalaza, proširenjem rekonstruisanog dela tvrđave, istraživanjem ponosne istorije svojih glasača, pravljenjem novog projekta koji treba da u sebe uključi ono što se ovde nađe od strane "najboljih arhitekata", niti bilo čim iole sličnim. A ono sa čim se ne hvale, toga nema, pošto inače sve divno što će tek napraviti najavljuju bar pet puta unapred hvaleći se i onim čim ne bi trebali, pa bi smo bar u takve najave mogli biti sigurni kad bi slične ideje uopšte postojale u njihovim trenutnim razmišljanjima.
 
Nadam se da neće da uništavaju istorijsko nasleđe, međutim, ja bih bio oprezan sa očekivanjima. Na Dorćolu je do sada stradalo dostakulturno-istoriski bitnih zgrada (poput kuće braće Baruh itd.), izgrađen je BG H2O koji je uništio vizuru Beograda, a da o K Distriktu ne pričam - uništio je pogled s reke na Kalemegdan, kao i s Kalemegdana na reku.
 
Vrh