Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[Zuma]

Plan Beograda 1909. godine. Obratite pažnu na želene površine. Još da nisu imali vojsku na "Gornjoj" i "Donjoj" tvrđavi ... Što se tiče ekološke svesti izgleda da zaostajemo 114 godina?

 

[Zuma]

Tretman same rečne obale i izgradnje blizu nje 1970. Uporedite sa planom za isto mesto danas.

 

[vucko]

Дорћолски кеј поново проходан целом својом дужином и за пешаке и за бициклисте

Од почетка кеја, код Дубровачке улице, до Аде Циганлије, у укупној дужини од седам километара, пешаци и бициклисти могу све време да уживају у непосредној близини река.

www.politika.rs

 

[vranac]

Tretman same rečne obale i izgradnje blizu nje 1970. Uporedite sa planom za isto mesto danas.

Pogledajte prilog 161944

Pogledajte prilog 161945

Pogledajte prilog 161946

Mislim da ovi zeleni renderi iz vazduha služe samo da zavaraju građane da ima više javnih površina. Ovako kada se ne skoncentriše čovek i ne primećuje da je 90% zemljišta zauzeto aneksom isključivo za stanare zgrada.

 

[Zuma]

Da, u tome je i suština. Ideja vladajuće ekipe je da praktično SVE gradske obale promene korisnike. Ona će ili bukvalno biti privatna imovina, ili na korišćenju onima koje oni tu nasele (pošto plate, naravno). A čak i tamo gde je nešto namenjeno kao neka vrsta usluge građanima, to će i svaki taj, ovaj put privremni korisnik, morati da plati (stolica u kafani ...). Drugim rečima, vlast vidi svako zemljište, a pogotovo najbolje, kao DIREKTNI izvor svog prihoda, tj oni kompletnu našu obalu trajno prodaju (isto kao i izvore vode, hrane, elektrane, telekomunikacije, rudnike ...). Ono što bi međutim u normalnoj državi trebalo da bude, jeste da vlast sebe izdržava od poreza (a ne od rasprodaje zemlje, tj porodičnog imanja), dakle da vlast zarađuje od onoga što građani ZARADE, POŠTO im vlast obezbedi najbolje moguće uslove za život i veću produktivnost. Što pre svega znači da građani imaju kvaliteno javno zemljište, dobre ulice, zdravu sredinu za život i rekreaciju, mesto gde njihova deca mogu da slobodno da rastu a da ne postnu psihijatijski slučajevi sa pištoljima, itd.

Ovako bi trebalo da bude, međutim naše vlasti imaju klasični neoliberalistički koncept u kome vi nemate prava ni na šta, iako plaćate porez, niti je išta državno, naše, ili zajedničko, sem onoga što njima treba (recimo više policije). Ideja je da sve što u gradu vredi dodatno košta (preko poreza koji ste već platili), i da to mogu da priušte samo imućni. Vi nemate prava čak ni na vidik. Celom Savskom amfiteatru i svim gradskim brdima u njegovom zaleđu vidik na reku i na ravnice Novog Beograda je prosto oduzet. Beograd na vodi je tako već počeo ograđivanje reke visokim zidom i rasprodaju "investitorima", a sada se to nastavlja i uzvodno i nizvodno. Sele novi sajam. Decenijski projekat vidikovca "Terazijska terasa" je zauvek onemogućen. Ušće Save u Dunav je prodato za K-distrikt, sada je i namena probalnog travnjaka kod Nebojšine kule izmenjena, nadzidali su bivšu fabriku Beko u tobože zaštićenoj zoni, ograđuju tvrđavu, bulevar Vojvode Bojovića u parku tvđave, na kostima Beograđana i bukvalno na gradu Despota Stefana, ne samo da se neće ukloniti nego će morati i da se proširi itd, itd. Ta politička filozofija znači drastično raslojavanje društva, ogromne razlike, raspad u nepomirljive klase, u mržnju, haos i ubijanje. Ne sećam se da nas je iko pitao u kom pravcu kao društvo želimo da idemo? Pa ko je to onda izabrao i kada? Ne mislim na sitnice kao što su pare, nego na to kako će Srbija izgledati sutra i da li ćemo se plašiti ko ide iza nas.

Understanding Neoliberalism as a System of Power

 

[direktor]

Vodostaj raste

Zaključak bolje da nista nisu dirati

 

[Bulbulderac17]

Nisu računali da će Vodena kapija da bude puna vode.

 

[Zuma]

Sada su stvari kao ranije, jer su obe Vodene kapije ponovo u vodi.

Metalni, a ne drveni most

preko vode u rovu

Pošto je kapija zaključana i zaboravljena, priroda se osvetnički vraća

pa zapuštena kapija polako dobija ćubu i šminku

Naroda ima toliko da mu postaje malo tesno. Vodeni prolaz kroz spoljni bedem u kome vode zaista ima deluje lepo.

Sada je slično i kod Vodene kapije 2

 

[Zuma]

Međutim ovo je već veoma ozbiljno i znak za uzbunu. Nekoliko puta sam napisao da se arheološko nalazište ne sme napustiti i ostaviti otvoreno. Ili se mora dovršiti restauracija i konzervacija ili se sve mora ponovo zatrpati, mada ovo drugo nekad nije dobro rešenje jer su fizičko-hemijska sredina i putanje podzemne vode iskopavanjem već nepovratno promenjeni. A pogotovo je štetno otkopano nalazište prosto napustiti. E pa, nažalost evo očekivane posledice. Ono što je posle otkopavanja kašikom bagera preostalo od fasade kapije sada je već u bukvalnom raspadu. Pitanje je dana kada će se sve srušiti. Pogledajte, to ranije nije ovako izgledalo:

 

[johnny_s]

Piši Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, oni su vršili nadzor nad iskopavanjem i krivično su odgovorni za svaku nastalu štetu. Podseti ih malo na to.

 

[Дошљак]

Каква је уопште пракса заштите старих утврђења која долазе у додир са већом количином воде? Неки хидрофобни премази можда?

 

[vladanet]

Praksa je ovakva:
Spontano zatrpavanje šutom ,sa obližnjih gradilišta,takozvani prvi premaz.
Potom sledi, spontano-ničim izazvano sleganje šuta,zatim ide spontana vegetacija koprive,i ostalih bodljikasto-žarećih travki,
Kada se sve to pretvori,u maskirno-kamuflažnu tvorevinu,e onda se čeka neka nova ljudska vrsta,koja će se jedno 50 godina pitati, a čemu to služi,pa će krenuti ponovno iskopavanje.
Kada ga ponovo iskopaju,e onda valjda znate šta sledi posle

 

[Zuma]

Каква је уопште пракса заштите старих утврђења која долазе у додир са већом количином воде? Неки хидрофобни премази можда?

Ako misliš na vodu u rovu, bedemi su i ranije bili u vodi (i to bitno češće i ukupno duže nego sad zbog bitno dubljeg rova direktno povezanog sa rekom, koji još nije otkopan), a sada propali deo je ionako bio iznad vode. Potpuno ista stvar se dešava sa "sveže" otkopanim delom Rimskog bedema kod česme Mehmed Paše. To je ista vrsta kamena. U pitanju je nešto drugo. Verovatno drastično nagore izmenjen sastav vazduha i kisele kiše. Ili nedostatak spoljašnjeg sloja "patine" na ravnim, "zdravim" (bez pukotina) i glatko obrađenim delovima obrađenog kamena koja možda donekle štiti. Ovde su postojala mnoga otvorena oštećenja i duboke pukotine u kamenu koja su ostala od mehaničkih pritisaka na zid tokom otkopavanja kašikom bagera i rušenja kasnijeg potpornog zida pruge. Takve pukotine u kamenu je trebalo sanirati odmah, pogotovo na ovako osetljivom kamenu kao što je Beogradski, i to je još jedan razlog zato se otkopani arheološki ostaci moraju odmah do kraja rekonstruisati i konzervirati kad otkopavanje jednom počne. Još jedna mogućnost je promenjena statike kapije zbog kasnije kopanih kanala i kanalizacije. Dok je sve bilo u zemlji ona je ravnomerno podupirala sve delove kapije, tako da su sile krivljenja zbog ispiranje zemlje u podzemlju bile pravilnije raspoređene. Ali kad su jednom počeli da kopaju, onda su morali nastaviti do kraja. Trebalo je prvo sve otkopati, dakle i sa strana kapije i do temelja svih zidova (još oko 4 metra kopanja, a cela godina je bila rekordno sušna i sa niskim vodostajem, tj sa niskim nivoom podzemnih voda, idealno za rad). Onda se vidi i kakvom su stanju zidovi (zemljotresi, posledice starih topovskih udara, ispiranje tla), koliko su truli drveni šipovi koji u rečnom mulju nose čitavu konstrukciju. Pa se onda na postojećim delovima prvo popravi sve što je potrebno, zatim ide rekonstrukcija, tj dodavanje onoga što fali, i na kraju konzervacija. To je ono što se uobičajeno radi i što su svi očekivali kad je rečeno da će se Vodena kapija i bastion Sv. Jakova rekonstruisati i staviti u upotrebu (kao veza linijskog parka i donjeg nivoa tvrđave).

Kao primer raspadanja sveže otkopanog i nezaštićenog kamena koji nije bio u vodi (a ranije je izdržao čitava stoleća od kako su ga Rimljani napravili) evo mojih slika od juna prošle godine u kakvom je stanju tada bio Rimski bedem otkriven pored česme Mehmed-paše Sokolovića. Prva slika je zvanična promotivna, odmah po uređenju prezentacije, januar 2018.

Pošto je kamen sveže iskopan, a ipak ostao nezaštićen, ovo je stanje posle tri i po godine, jun 2022., iako nije nije bio u vodi, već samo na "modernom" Beogradskom vazduhu, zimi i kiši.

 

[johnny_s]

Jesi pisao Zavodu? Ti si daleko stručnih od mene, a ako sam ja mogao da im objašnjavam da su nestručni, ti ćeš tek da ih zakopaš.

 

[Zuma]

Nisam, zato što znam šta bi mi odgovorili i što je sada kasno. Ne znam šta bi se u ovom trenutku i moglo uraditi kao privremena sanacija. Za početak ima treba čamac u rovu da bi uopšte došli do kamenog dovratka kapije. A i kad doveslaju do njega, šta SADA mogu da urade? Ništa. Kamenje dovratka je propalo i ne može se spasiti, mora da se menja. Što je moguće samo ako najzad počne rekonstrukcija, odmah, i to od temelja pa naviše. A to pretpostavlja prethodno ispitivanje čitave kapije, sa svih strana i do temelja, koga NISU uradli, pa onda projekat, veoma stručne izvođače sa iskustvom, malu radionicu za tesanje kamena po meri, poseban malter itd, itd, čitav komplikovan proces restauracije. A oni su toliko daleko od svega toga da su smatrali da je bolje da praktično bace pare na čitavu ovu skalameriju od zavarenih metalnih cevi i betona nego da čekaju početak rekonstrukcije. Za koji je pitanje da li je više uopšte i u planu. Pare su verovatno potrošene na nešto drugo (ili na ovo "privremeno" rešenje), ako su ranije i bile odvojene. Jedino se nadam da su na vreme uradili 3D snimanje originalnog stanja po otkopavanju jer je sada kasno i za to. Kamenje je izviše izobličeno, puno pukotina i fale mu veliki delovi, a mnogi komadi su i pomereni sa mesta na kome se sećam da su u početku bili.

 

[Sweet Dee]

Sve moze da se rekonstruise i obnovi, kada postoji volja za to. Grci planiraju da potpuno obnove Partenon i decenijama rade na tome, ne smeta im sto ce pola mermera da bude novo iz kamenoloma, imaju plan i viziju, nasi uvek pronadju neki razlog da nesto ne urade. Nacionalni stadion 500 miliona, moze, neka rekonstrukcija milion, uh cekaj, polako nije sada trenutak.

 

[Arahne]

 

[Zuma]

Odlično. Ovo će biti od velike pomoći.

Imaš li informaciju koja je otprilike rezolucija izvornog snimka, tj do kog nivoa se mogu razlikovati detalji na samoj kapiji? Reda centimetara? Ili milimetara?

 

[Arahne]

Fotografije su 24 mpix. Point cloud je 412 miliona - high quality, 3d model je 44 miliona high quality. Sve ovo za ceo model, koji zahvata ceo prostor. 3d model se generiše iz depth maps koje su u nekim slučajevima problematične zbog razlike u osvetljenosti (zasvedeni i spoljni prostor). Najvažnije su naravno fotografije, 3d model je samo sredstvo koje olakšava rad na analizi, premere, i tako to, ali je za konzervaciju najvažnija fotografija.

 

[Arahne]

Sve moze da se rekonstruise i obnovi, kada postoji volja za to. Grci planiraju da potpuno obnove Partenon i decenijama rade na tome, ne smeta im sto ce pola mermera da bude novo iz kamenoloma, imaju plan i viziju, nasi uvek pronadju neki razlog da nesto ne urade. Nacionalni stadion 500 miliona, moze, neka rekonstrukcija milion, uh cekaj, polako nije sada trenutak.

Grci upucavaju pare u Partenon (decenijama), a ruše vizantijski, rimski, helenistički Solun.
U Srbiji nema državne volje za očuvanjem spomeničkog nasleđa. Kod nas istorijski postoji negativan odnos prema spomeničkom nasleđu. Sve vlasti su rušile ono prethodno. Pojedini primeri koji govore suprotno su isključivo iz trenutnog finansijskog interesa. Mi smo ozbiljno nenormalni i šizofreni kada je odnos prema istoriji u pitanju, a spomenici su materijalni dokaz te istorije.
U ovim okvirima treba posmatrati problem.

 

[Arahne]

Šarka vratnica je relativno dobro uočljiva na foto s obzirom da je 17 mm široko.
Na 3d modelu je mutna zbog različite dubinske oštrine na različitim foto od kojih su generisani dubinske mape (depth maps), pretpostavljam....

 

[MC_]

Da li je konoacno moguce preci bicklom od USaca, uzvodno?
Da li je sada bic. staza prema Adi uz vodu skroz prohodna?

 

[Al pacacino]

Da li je konoacno moguce preci bicklom od USaca, uzvodno?
Da li je sada bic. staza prema Adi uz vodu skroz prohodna?

Ne, kada prodješ bastion sv. Jakova, moraš da sidješ i prepešačiš sklepotinom od mosta preko rupe pa onda da nastavim. Vratili smo se 10 ili koliko već godina unazad, kad je bio onaj prethodni most.

 

[MC_]

A tamo dalje, posle Starog mosta, da li i dalje mora da se zaobilazi gradiliste?

 

[Al pacacino]

A tamo dalje, posle Starog mosta, da li i dalje mora da se zaobilazi gradiliste?

U glavnom, može da se prodje pored kule i tržnog centra, ali se često menja trasa, jer se i tu gradi. Doduše nije ni blizu kao što je bilo ono kada je moralo da se ide direktno kroz gradilište.