Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[Zuma]

Potsetnik. Po ranijim urbanističkim planovima javni prostor koji uz reku pripada Beograđanima je bio ove širine.

Desno je bio niži nivo obaloutvrde, pa onda šetalište OVE širine, pa levo od njega ogroman travnjak, pa onda pruga, a iza pruge sajam koji je takođe utopljen u velike zelene travnjake, mnoge pešačke staze i drveće. (sada im je i sajam previše zelen i "PRAZAN" za obalu reke koja bi se i ovde mogla lepo prodati, pa i njega oteraše u neku nedođiju).

A po novom, javni prostor, šetalište i tobožnji "silazak Beograđana na reku", izgleda OVAKO, i OVE je širine. Malo dalje je samo za metar ili dva širi.

Savršeno isti koncept obale reke je sada usvojen kao naša budućnost i nizvodno, kod tvrđave, ušća i posle uz Dunav. Linijski park treba da što više ljudi odvuče dublje u kopno i napravi mesto za zgrade i bitno uže, u praksi privatne, tj efektivno privatizovane obale. Sem naravno u Zemunu gde je nastavak starog Zemunskog keja i sasvim bukvalno prodat, pa je tako KOMPLETNA obala (po širini) i formalno postala privatna imovina (bivša Hidrobaza).

 

[Bulbulderac17]

 

[vradovic]

Potsetnik. Po ranijim urbanističkim planovima javni prostor koji uz reku pripada Beograđanima je bio ove širine.

Desno je bio niži nivo obaloutvrde, pa onda šetalište OVE širine, pa levo od njega ogroman travnjak, pa onda pruga, a iza pruge sajam koji je takođe utopljen u velike zelene travnjake, mnoge pešačke staze i drveće. (sada im je i sajam previše zelen i "PRAZAN" za obalu reke koja bi se i ovde mogla lepo prodati, pa i njega oteraše u neku nedođiju).

A po novom, javni prostor, šetalište i tobožnji "silazak Beograđana na reku", izgleda OVAKO, i OVE je širine. Malo dalje je samo za metar ili dva širi.

Savršeno isti koncept obale reke je sada usvojen kao naša budućnost i nizvodno, kod tvrđave, ušća i posle uz Dunav. Linijski park treba da što više ljudi odvuče dublje u kopno i napravi mesto za zgrade i bitno uže, u praksi privatne, tj efektivno privatizovane obale. Sem naravno u Zemunu gde je nastavak starog Zemunskog keja i sasvim bukvalno prodat, pa je tako KOMPLETNA obala (po širini) i formalno postala privatna imovina (bivša Hidrobaza).

Zuma poredjenje ti nije fer zato sto je taj objekat privremenog karaktera kao i ostali objekti na tom mestu. Taj objekat ce se rusiti a tu ce se graditi vile koja ce biti uvucene i nize spratnosti. Cak i da je tako (a nije) neverovatnu transformaciju su uradili i svaka im cast sto se neko uhvatio posla da srede obalu posle visedecenijskog zapustanja.

Treba da uzmes fotografiju ispred BW Residences ili Terraces ili Galerije. To je prava istinska sirina obale.

Sto se tice linijskig park sto si naveo treba sacekati sa bude zavrseno do kraja pa suditi. Svakako ako Noletu nesto treba veca povrsina to zadrzati i nazvati ga park Novaka Djokovica gde bi njemu trebalo prepustiti upravljanje nad parkom kao i objektima/sadrzajima u parku.

 

[astrodule]

A ako je i to malo, dati Noletovom stricu Tašmajdan i nazvati ga Park Noletovog Pjera, a stricu prepustiti uređivanja Tašmajdana i regulaciju Bulevara kralja Aleksandra ako im je potrebno još prostora za neki parking ili teniski teren.

 

[MC_]

Zasto se cudite sto lift ne radi?
Zasto se cudite sto je od linijskog parka ostala samo staza.

Razlog izgradnje tog lifta nije ni bio da proradi nego da radikali nesto ukradu.
Funkcija bilo kog izgradjenog objekta u Beogradu je danas samo nuspojava pljacke.
A pljacka je primerni razlog izgradnje.

Ne shvatam kako ne razumete to.

 

[Beki]

Kakvom stricu, novak ovo sve radi licno.

 

[Zuma]

Zuma poredjenje ti nije fer zato sto je taj objekat privremenog karaktera kao i ostali objekti na tom mestu. Taj objekat ce se rusiti a tu ce se graditi vile koja ce biti uvucene i nize spratnosti. Cak i da je tako (a nije) neverovatnu transformaciju su uradili i svaka im cast sto se neko uhvatio posla da srede obalu posle visedecenijskog zapustanja.

Treba da uzmes fotografiju ispred BW Residences ili Terraces ili Galerije. To je prava istinska sirina obale.

Pogledaj gornju trećinu slike, iza Savanove. To je prava širina obale i ona se samo neznatno razlikuje od te koje je baš ispred Savanove. Na slici se vide obe i zato jeste fer poređenje. A pogotovo kad uzmeš u obzir obavezne sadržaje poput klupa, stubova za rasvetu, travnjaka i slično. I neobavezne ali stalne: Ulične prodavce, panoe sa slikama, muzičare i ogromnu gomilu svega i svačega što će se nužno pojaviti na ovako prometnom mestu. To je takođe MORALO biti uračunato i morali su ostaviti mesta i za takve sadržaje. Ali nisu. Na gornjoj trećini slike, desno, se vidi i crna ograda, što je regulaciona linija, tj granica javnog i privatnog zemljišta. Koliko se sećam, ta bedna širina javne obale je ista svuda, na čitavom BNV-u. A planiraju da bude ista ili slična i na svim drugim obalama Beograda. Drugim rečima, UZELI su nam dobar komad rečne obale koji je već BIO NAŠ, i PRODALI GA. Pripadao je građanima Beograda, onda im je ukraden, što je implicitno ali ipak zvanično proglašenje da nisu vredni tog zemljišta, a sada se još usuđuju da sve ove projekte, Beograd na vodi i Linijski park (koji usput i sasvim bukvalo šetače pomera dalje od obale, pa je zatim još i suzi, recimo Marina Dorćol projekat), nazovu "Silazak Beograda na Vodu", "ostvarenje decenijskog sna", i slična bulažnjenja. Pošto su prethodno na samom ušću i ispod tvrđave napravili K-Distrikt, Novaku dali ostatak priobalne zone ušća, a zatim još i provukli široki saobraćajni bulevar tačno kroz već postojeći park i ispod tvrđave, i uz Dunav i uz Savu, čime ga trajno fiksiraju na tom mestu. To je već i bezobrazno, a ne samo "neuviđevno", "previd" ili kako bi se god to još moglo eufemistički nazvati.

I čisto da bi video i druga mesta, ovo je najširi deo gradskog šetališta, onaj pored Galerije. Pod šetalištem podrazmevam javan, a ne privatan prostor. Privatno zemljište nije deo kontinualne, podužno slobodne trake zemljišta pored reke, čak i kad jeste slobodan, a obično nije, ili bar ne za dugo. Niko nije lud na kupi nešto tako skupo i onda to zemljište ne iskoristi pre ili kasnije. Dakle zaboravite na sve što je privatno. Ne samo da će vlasnik sve to iskoristiti za svoje potrebe, nego se obično još i prošire na javni prostor, kao ovde, kod Galerije:

Ali to je manje bitno. Bitno je da po sadašnjim vladarima VAMA pored reke PRIPADA SAMO OVA ŠIRINA. Povremni "ispusti" i nadstrešnice" iznad reke su smešni, samo zamazivanje očiju da ne mislite na sva OSTALA mesta gde ih nema, a pogotovo ne kako je bilo nekada). Jer od sada će biti ovako:

3 METRA za dva miliona ljudi!

To vam je dosta, bednici. Šta nas briga za klimatske promene i budućih, standardnih 40 stepeni u gradu. Ostalo je bilo vaše, nekada, ali ne više.

To sam hteo da kažem onom slikom i to je bilo veoma fer i apsolutno precizno rečeno. Sadašnje stanje :

i nekadašnje (granica JAVNE obalske zone se na donjoj slici i ne vidi, nalazi se skroz levo, iz ogromnog travnjaka, pored pruge) :

 

[banjanin]

.. i polako objekat "privremenog karaktera" ulazi u DEVETU godinu svog postojanja ..

 

[Zuma]

Spomenuo sam bulevar. K-Distrikt je fiksirao ulicu kroz park i ispod tvrđave. I ne samo fiksirao, nego će zbog ogromnog novog saobraćaja zbog K-distikta sadašnja ulice Vojvode Bojovića pre ili kasnije takođe postati bulevar sa bar istim brojem traka kao prošireni nastavak te ulice pored Dunava, u Dunavskoj ulici, dakle 2+2. Sve direktno kroz park i ispod tvrđave. Dakle još i to, uz sve ovo prethodno rečeno. To je destrukcija priobalja, kako god da se pogleda. Bar kad su u pitanju građani, a ne investori. Pa čak i kad su SAMO oni u pitanju pravljenje gigantskih STAMBENIH zgrada tik uz reku, bukvalno ograđivanje reke zidom, je urbanistička besmislica i ludost. Efektivno uzeti obalu svima ostavljanjem "šetališta" bedne širine od 3 metra za 2 miliona ljudi, uz samu reku kreirati zauvek nepristupačan prostor za 99,99% građana, samo da bi tu spavalo 0,01% njih, napraviti branu za provetravanje grada i svež vazduh sa reke, ukinuti vidik na reku celom gradu, pa smanjti vrednost stanova celom ostatku grada, da bi se ona povećala za 0,01% investitora ( i to ne svih, samo "prijateljskih"), kako to drugačije nazvati? Ludost? A što se nas ostalih tiče, ovo je budući bulevar ispod tvrđave, ubuduće i sa Savske strane.

 

[ivchonny]

O majko moja, šta sad pročitah? Najbolje suditi posle, kada sve to bude izgrađeno... a sve ono što je moglo koristiti gradu, i njegovim građanima bespovratno uništeno?

Ipak, postoje i zemlje gde se unapred znaju planovi i projekti, i gde se građani ipak nešto pitaju. Juče sam se vratio iz proputovanja Istrom i severnom Italijom. Izađite malo iz pink reality-a i vidite komšiluk, priuštivo je, a dovoljno je da ocenite gde se mi nalazimo u odnosu na njih.

 

[Zuma]

Novak Đoković gradi teniski trening centar pored novog Nacionalnog stadiona.

"Infrastruktura je veoma važna. Sad završavamo tri velika stadiona - u Leskovcu, Zaječaru i Loznici. Krenuli smo u izgradnju Nacionalnog stadiona, gradi se nacionalni trening centar za odbojku, a čuo sam da će Novak Đoković pored stadiona graditi veliki trening centar za tenis", rekao je Mali.

Dakle, Novaku više mu ne treba zloglasni centar na Ušću koji uništava najbolji i najvažniji deo Beogradske obale. Niti mu treba da ga još i proširi na susedni travnjak OKO SPOMENIKA braniocima Beograda. Ako negde postoji mesto sa dragocenim pogledom, mesto koje nije zaslužilo visoke ograde od platna, pileće žice i plastiku, onda je to sigurnno ušće Save u Dunav. Ušće je samo srce dve velike Srpske i Evropske reke. Taman da se kompletno preseli pored Nacionalnog stadiona i da tako može da napravi zaista vrhunski teniski centar, kompletan, bez kompromisa zbog prostora ili bilo čega drugog. To će svi od reda pozdraviti i podržati, a sigurno će imati mnogo veće potencijale za velika takmičenja i dalji razvoj.

Jer, u suprotnom, zar zaista na OVAKVOM mestru ...

... i umesto OVOGA ...

... treba da trpimo OVO? Pileću žicu, ograde, balone i plastiku? I to na UŠĆU, od svih mesta! Ko je usvojio TAKAV prostorni plan? Čija je to ludost? U koju školu su ONI išli?

Mali otkriva: Đoković gradi trening centar pored Nacionalnog stadiona

Država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem izdvaja za sport velika sredstva, a ministar finansija i potpredsednik Vlade republike Srbije, Siniša Mali otkrio je kako mu polazi za rukom da pronađe novac za sportske kolektive i saveze i tako im olakša život.

www.b92.net

 

[Саша]

Линијски парк

Постављају оквир за нову, чвршћу ограду са стубовима у бетонским коцкама. Пешаци се још провлаче и прелазе преко Капије:

Конструкција за мостић:



Није јасно како ће се од оволике заштите и великог броја подупирача радити када једном почну радови:

Збрка ... Било је све време и до сада вибрација и потреса од (нарочито камионског) саобраћаја улицом, а ишли су и возови одозго, чему оволико утврђивање страна ископа?





За воду у Капији још нема решења:

Ако је мостић за пешаке, куда ће ићи бицикли?

 

[BXL2014]

🏛The new building of the Faculty of Music will be located in Dorćol and cover an area of 24,500 m2 within the "Line Park" project. Students will be able to spend time in the park and near the river, and have the opportunity to #perform part of the repertoire outdoors, as well as attend a course at the new Department of Dance.

https://www.linkedin.com/posts/serb...7-bqzR?utm_source=share&utm_medium=member_ios

 

[vladanet]

Radilo se i danas u nedelju.

 

[Zuma]

Granitne ploče šetališta na Pristaništu su ponovo propale i užasno izgledaju. Ljudi su već počeli da se spotiču ako dobro ne gledaju gde staju.

Krivci su vozila za snabdevanje restorana.

Dok mogu da idu po asvaltu biciklističke staze, koriste nju i ništa se ne vidi. Ali tamo gde presecaju veliku krivinu između dva dela biciklističke staze idu preko granitnih ploča i tačno se vidi da su ploče popucale samo na mestu tog prelaza.

Ovo je ogromni propust projektanata pešačke zone Pristaništa. Šta su pobogu mislili? Da će najveća koncentracija ogromnih elitnih restorana u čitavom Beogradu da se snabdeva na neki magičan način? Da im roba pada sa neba? Dovoze je brodovima? Granitne ploče na pesku ne mogu da izdrže teretni saobraćaj. Valjda im je to bilo poznato i ranije. Pa kako su onda zamislili snabdevanje?

 

[Zuma]

Međutim gledjući ovaj haos izlomljenih ploča pala mi je na pamet jedna lepa ideja koja može da reši više problema odjednom.

Zašto za snabdevanje restorana ne bismo iskoristili tunel? I ne samo za to. Gledao sam dimenzije tog prostora. Umesto da bude đubrište i WC, kroz tunel se komotno može provući jedna saobraćajna traka za vozila za snabdevanje (3 metra), alternativna biciklistička staza (2,5 metra), alternativni pešački prolaz (3,2 metra) i još će ostati prostora koji je idealno prilagođen da postane najveća izložbena galerija u gradu!

Što se tiče prvog, snabdevanja, kroz tunel su originalno prolazila tri koloseka. Najmanje jedan je i služio za utovar i istovar robe iz priobalnih magacina Beton hale. Pa ako se umesto koloseka provuče ulica, tunel i Beton hala se ponovo koriste na način na koji su i projektovani da se koriste. Dakle roba se iz zadnjih, magacinskih prostorija restorana direktno prebacuje u kamione bez potrebe da se pronosi kroz restoran, a čak su i nivoi internih platformi unutar tih prostorija ranije bili prilagođeni takvom pretovaru.

Drugo je biciklistička staza. Ispred Beton hale, na obali, uvek je ogromna gužva. Ovde se na malom prostoru guraju šetači uz obalu, gosti restorana, biciklisti, turisti koji čekaju prevoz brodovima i pecaroši. Majke guraju kolica sa decom. Neki likovi voze motore. Ostali trče ili voze još gomilu drugih neobičnih naprava. Plus što nezajažljivi vlasnici izbace dodatne stolove, burad, saksije, drveće i gomilu slične opreme čak i na donji nivo. Ovuda je bukvalno opasno voziti bicikl, električni trotinet ili bilo šta ide brže od sporog hoda. Sigurno bi bilo puno zainteresovanih biciklista da celu ovu gužvu zaobiđu idući kroz tunel. Ne moraju ako žele da dokažu svoje "pravo na obalu", ali ako hoće, sada bi imali i veoma brzu alternativu kroz dobro osvetljenu, zanimljivu i bogato ukrašenu tunel-galeriju.

I na kraju pešaci. Mnogi od njih se osećaju isto kao biciklisti kad nalete na ovaj vašar ispred restorana. Recimo da su izašli do obale reke, da bar na kratko posle užurbanog dana osete nešto mira i tišine, ili da izvedu decu, a zaista NISU nameravli ni u kafanu ni na seoski vašar, na šta taj prostor pomalo potseća u večernjim časovima. I njima bi često bilo draže da zaobiđu debelo namazani svet u mikro suknjama i pogledaju šta je sve izloženo u Galeriji Tunel. Pošto je ovaj prostor apsolutno idealan baš za to. Pogledajte:

Noseća konstrukcija je napravljena od zaista velikih betonskih stubova koji pri dnu imaju kvadratni presek oko 70 cm, a naviše se blago šire. Prostor između ovih "rebara" je idealan za zastakljeni izlog, za jednu veliku galerijsku vitrinu. Svaka ima dimenzije koje su nešto veće od 5 metara sa 5 metara, uz dubinu od minimalno 70 cm. Ovo je zaista veliki prostor (17,5 kubnih metara) gde može da stane svašta: Slike, skulpture, 3D objekti znatne veličine, zatim niz polica dovoljno velike dubine. Stakla izloga bi idući naviše bila blago nagnuta ka gledaocu, što je idealno, ima puno mesta za bogato osvetljenje, kontrolnu elektroniku, provetravanje ako treba, za bilo šta. Komotno se može smestiti sve od gajenja pečurki, dobro osvetljenog zelenila, umetničkih predmeta, displeja, igrački, reklamnih objekata, interaktivne opreme, puštanja filmova, informacionih i turističkih displeja, bankarskih automata ... Sa čak 62 ogromna izloga ovo bi bila najveća otvorena galerija u gradu. Raspoloživa (i neprobojnim staklom zaštićena) zapremina je čak 1085 kubnih metara prostora sa već spremnim instalacijama svih vrsta: strujom, osvetljenjom i Internet kablom. Ovde nikada ne pada kiša pa nema opasnosti od vode. Zimi nema snega. Nema leda. Takođe, nigde blizu, na čitavom obalskom šetalištu, nema zaklona od kiše i letnjih oluja, pa bi ovaj prostor služio i za to. I sve to je već spremno.

 

[vladanet]

Taj tunel,treba da bude jedan depo,za neki budući mali elektro vozić, koji bi saobraćao celom trasom linijskog parka,i vodio turiste do budućeg Teslinog muzeja, na primer.

 

[Прле]

Зумо, Владанете

 

[Vračarac]

Al Zuma dobija dokumentaciju i informacije iz Zavoda za zastitu spomenika i arhiva ko onomad Krik i Birna od Nebojse Stefanovica.

 

[Express]

E sad ga preteraste. Tamo gde je bila pruga trebalo je makar ovo da se kotrlja do novih zgradurina na Dorćolu, a ne dizel (ili još skuplje električne) igračke. U Japanu se mogu naći i prevozno orijentisane industrijske zone (komi trojka na steroidima) opslužene linijama poput Tsurumi u Kawasakiju nadomak Tokija. Stanica Umi-Shibaura karakteristična je po "peronu na vodi", iako se nalazi prekoputa toshibine fabrike kojoj je i namenjena.

To jeste karakter Japana oslonjenog na železnicu, međutim ne može se reći da u nešinofobnoj Evropi prevozno orijentisana javna promenada nije izvodljiva. Naprotiv, dobar primer priobalne novogradnje može biti Vauxhall u Londonu. Na 60m od Temze naravno imamo samo 8 (slovima osam) podignutih koloseka koje niko nije lud da pipne, solitere kao najracionalniji način ponude velikog broja kvadrata na patrljku slobodnog zemljišta uglavljenog između saobraćajnih koridora, ulicu profila 2+2 i šetalište sa stazom širine 3,5m koja se širi na plato (12m sa parkingom za bicikle) pa i na park (do 30m). Tako da nije teško zamisliti šta bi se dobilo jednim kolosekom kapaciteta 17600 na čas po smeru (peroni dimenzija 1,1x225m za E235 s Yamanote, režim rada kao periferni deo Saikyo na 8min sa obilaznim kolosecima na stanicama), bez ulice.

Ako bi londonski primer iskombinovali sa Harbourfront promenadom u Hong Kongu, inače jednim od boljih primera podele namena i po vertikali, onda bi pruga sa tehničkim sadržajima poput pristupa garažama bila upakovana ispod platoa koji bi se pružao skroz do reke. Bici staze bi mogle biti izdvojene uz samu obalu na nižem nivou, ili sprovedene ispod platoa, a kafići pomereni na neki drugi nivo.

Jeste da je šansa sada propuštena ali to ne znači da se nešto pametno ne može realizovati na drugim mestima (Sajam, dunavski amfoteatar), niti da se neki ozbiljniji vid prevoza ne može uklopiti u postojeće reženje.

 

[Bulbulderac17]

Koliko znam...neki restorani se čak i snabdevaju iz tunela ..preko zadnjeg ulaza kod pasarele. Al to važi samo za poslednja dva tri restorana.

 

[Дошљак]

Све скупа је лоше осмишљено, шеталиште, пристаниште, тзв. линијски парк, Бетон хала са новијим накарадним локалима, тунел, пасарела посебно.

 

[Zuma]

Koliko znam...neki restorani se čak i snabdevaju iz tunela ..preko zadnjeg ulaza kod pasarele. Al to važi samo za poslednja dva tri restorana.

To je trebalo da bude očigledno svima, još kad su pravili plan za uređenje obale oko Pristaništa. Taj tunel je i projektovan ne samo za prolazni deo pruge prema Dunavu nego i kao mesto za pretovar robe iz zadnjeg dela magacina u vagone. Pa je bilo logično da se odmah predvidi i snabdevanje restorana u adaptiranim magacinima sa istog tog mesta. Ovde vidite moj snimak unutrašnosti jednog od magacina pre rekonstrukcije. Povišena platforma desno je napravljena tako da se roba može direktno odgurati iz magacina pa kroz otvorena vrata vagona, tj nivo platforme je tačno jednak visini poda vagona (verovatno su na podu bile debele drvene grede). Čak ima i upušteni deo, kanal u sredini, za lakše zahvatanje tereta sa donje strane. Slični nivoi su verovatno i sada za noseću platformu modernih kamiona. U pozadini (horizontalna gola betonska greda) je ivice betona tunela, tj Beton hala i tunel iza nje su dva fizički odvojena objekta.

Tunel je inače koncipiran tako da bude nalik peronima na staroj železničkoj stanici. Moguće je da u početku i nije bio zamišljen kao tunel nego kao otvoren prostor, tj samo kao krov iznad koloseka da se može raditi pretovar i po kiši i snegu. Ovde je vidljivo da su ranije u tunel ulazila tri koloseka i da je bila iskorišćena cela širina portala tunela.

To možete videti i na mojim snimcima prostora gde je bio treći levi kolosek napravljenim tokom radova na rekonstrukciji zone pristaništa. Vidite ostatke trećeg levog koloseka zatrpanog ispod svega. Tada je ovde još bio lift ka parkingu na gornjem nivou. U nastavku tog "pretovarnog" koloseka je u nekom trenutku napravljena garaža da se tu utrera čitav vagon (visoka plava vrata). Takođe, ovde dobro vidite konstrukciju nadstrešnice "tunela". Ovaj noseći stub (jedan od dva) nosi simetričano postavljeno opterećenje, tj pola "krova". A on nema fizičku vezu sa halama Beton hale. Tj ima sličan opšti oblik kao nadstrešnica iznad perona stare železničke stanice (jedan centralni stub i iznad na obe strane simetrični krov), samo bitno jači i od betona da bi se iznad mogli graditi novi spratovi i pristnišna skladišta. Kad bi se sredio, otkopao i otvorio tunel sa kopnene strane, ka Kalemegdanu, ovo bi u stvari bio arhitektonski ukras Beograda i sam po sebi.

Zakopane šine trećeg koloseka

Eh, šta bi sve moglo u Beogradu, i kakav bi to ukras Evrope mogao biti ...

Anyway, ideja snabdevanja iz tunela je zaista trebala biti očigledna svima koji su se potrudili da bar ovlašno pogledju šta ustvari ima u okolini "Promenede" koju projektuju. Ovo je ogroman propust koji sad zahteva i izvesnu adapraciju zadnjih delova restorana, mada ne veliku jer su svi restorani ionako baš tamo smestili svoje magacine hrane i pića. Treba samo otvoriti zadnji ulaz iz restorana u tunel, što je jedan tanak zid od novih cigala. To i dalje može jeftino da se uradi i da tako rešimo više problema odjednom i još dobijemo divan, veliki i multifunkcionalni prostor "Tunel Beton hale". ... Ogroman prostor. Čudom preživela predratna tabla na njemu:

"Beogradski Tunel broj jedan. Dužina 334 metra"

Prvi od mnogih ... to je bila nada, još tada.

 

[vladanet]

Cela ta beton hala, potpuno je izgubila smisao,onog trena kada je nestala njena glavna namena,pretovar robe sa dokova.
Ovakva kakva je sada,zrela je za potpuno ruśenje,i da se na njenom mestu ,napravi jedan svrsishodan objekat.
To može biti na primer,objedinjena upravna zgrada lučke kapetanije/rečne policije/carine/Turističkog biroa/komunalne policije/gradskog zelenila.
Dva poslednja,bi bila isključivo u službi održavanja linijskog parka.
Ovakvo jedno ,centralno administrativno mesto,glavnog pristana u Beogradu,nije mesto za magacine hrane i pića,niti mesto za lumpovanje i prebijanje muzičara u kasnim jutarnjim satima.
Svakako bi i ta nova zgrada ,imala i deo sadržaja restorana i kafića,ali u manjem obimu,ali bi imala i lokale za prodaju suvenira,iznajmljivanje bicakala,i sve ono sto služi na svrsi onih,koji posećuju reku i priobalje.

 

[MC_]

Mislim da bi se i ideja stanogradnje na mestu tunela svidela nadleznima.