Najzad smo dobili bar neku informaciju o ovim radovima. Problem je međutim što su maltene svi naši mediji pretvoreni u tabloide, a i oni koji nisu, kao Politika, smeju da prenose samo saopštenja. Prošlo je vreme kad je novinar umesto copy-paste tehničara stvarno bio novinar, što je u najmanju ruku podrazumevalo bar postavljenje pitanja sagovorniku, i to onih koje bi postavili njegovi čitaoci. Dakle članak u Politici ide ovako:
Betonske staze i zidovi pored Vodene kapije
Privremeno se obezbeđuje pristup delu budućeg linijskog parka da bi pešaci i biciklisti mogli bezbednije da prolaze delom priobalja
Радови се изводе да би се обезбедио пролаз за пешаке и бициклисте
Po Zavodu za zaštitu spomenika kulture cilj je i istaživanje i restauracija zahvaćenog dela tvrđave, a ne samo "obezbeđivanje pristupa Linijskom parku". Zašto samo to? Šta se čekalo do sada? Zašto se čak i sada ne radi ono što treba da se radi, već se nešto radi "privremeno"?
Posle više decenija „skrivanja” iza pružnog nasipa uz priobalni bedem Beogradske tvrđave svetlo dana prošle godine ugledala je Vodena kapija iz 18. veka. Otkopana je,
Nije otkopana
Nije istražena
a ovih dana počeli su radovi u njenoj blizini da bi se obezbedio prolaz za pešake i bicikliste.
Zašto samo ti radovi? Pogotovo što se sve što se sad radi biti bačeno, traćenje para, jer će konačno rešenje biti drugačije, a ono bi takođe omogućili "prolaz za pešake"
Radovi su izazvali reakcije pojedinih sugrađana koji smatraju da izlivanje betonskih staza i potpornih zidova pored ovako značajnog arheološkog nalazišta nije dobro rešenje.
Jedina rečenica koja ima bar neke početne veze sa suštinom problema i razlogom za ovu vest.
Ali, kako je sugrađanima rečeno, beton se ne izliva direktno na delove Vodene kapije, već da se stavlja na šljunak i geotekstil.
Ali je spomenuta samo da bi odmah zatim bila demantovana kao neumesna. Što nije tačno. Jer problem nije samo vezivanja betona za bedem, što jeste sprečeno geotekstilom, nego i ugožavanje zakonom zaštićenog spomenika kulture najvišeg reda zbog vibracije kod budućeg sečenja ili razbijanja betona. Pošto se on ne može drugačije ukloniti - a mora da se ukloni - jer ovo iz nama nepoznatog razloga nije konačno rešenje. Novinar to zna, što se vidi po napomeni o mišljenju "pojedinih sugrađana" o betonu, a ipak se plaši da postavi logično pitanje. Da li je funkcija novinara mehanička transmisija P.R. saopštenja, ili da nas stvarno informiše? Ako to radi i Politika, šta da očekujemo od drugih, sa manjom tradicijom i ugledom?
Kako su nam rekli u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, trenutno „Zelenilo – Beograd” izvodi radove na privremenom obezbeđenju i pristupu ovom delu budućeg linijskog parka.
Zašto privremenom?
– Mi smo u decembru uradili projekat restauracije i konzervacije Vodene kapije 1 i saglasili smo se sa „Zelenilom” da oni urade privremeni prilaz kapiji. Osim toga, napravili smo i idejni projekat izgleda tog dela oko Vodene kapije.
Ovo je novost. Sa kim ste se konsultovali? Da li radovi na najvažnijem ostatku i samom početku modernog Beograda zaslužuje da se bar JOŠ neko konsultuje? Arhitekti, istoričari, stručnjaci za arheologiju, javnost? Pošto je prilično verovatno da nameravana rekonstrukcija nema nameru da poštuje logiku tvrđave i njen značaj za Srbiju, Srpski narod i Beograđane, da će biti samo delimična i previše podređena potrebi da se ne narušava opšta zamisao "Linijskog parka", tj. da se prođe jeftino i brzo. Naprimer, da li će biti rekonstruisan drveni most ispred kapije KAO U SVAKOJ DRUGOJ KAPIJI TVRĐAVE? Da li će biti biti iskopan rov ispod drvenog mosta KAO U SVAKOJ DRUGOJ KAPIJI TVRĐAVE? Da li će biti rekonstruisan spoljni bedem uz reku? Otvor u bedemu ka reci? Ranije postojeće drvena platforma u nastavku mosta kojom se silazilo do obale Save? Itd. Voleo bih da se varam, ali sumnjam.
Zatim, tobožnja "konzervacija". Ovo nije konzervacija jer kapija nije iskopana do kraja, pa se ne zna u kakvom je stanju, a bez toga nije moguće uraditi ni projekat konzervacije, a
kamoli konzervaciju. A ako misle da su uradili
projekat konzervacije, ali ovo sad nije TA konzervacija nego nešto drugo, onda je pitanje zašto se čeka sa
pravom konzervacijom već se pušta da ovako značajan deo tvrđave propada. Što se vidljivo dešava već godinu dana.
Nama je cilj da se Vodena kapije vidi, ali i da pored nje mogu da prolaze i pešaci i biciklisti – rekla je Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
I nama. Svima je to cilj. To je međutim nešto što bi se samo od sebe postiglo i bez ovakvog bacanja para na privremena rešenja koja kasnije moraju biti uništena da su posle čitave godine dana od prekida istraživanja najzad počeli radovi na konačnom uređenju. Ali nisu počeli. Zašto?
U toku je, kako nam je rečeno, javna nabavka za projektovanje i izvođenje radova na linijskom parku,
Zašto ta "javna nabavka" traje godinu dana? Da li je i ona najzad gotova? Da li se projektuje ili se još čeka sklapanje ugovora za projektovanja? Šta tačno znači "u toku je"?
Šta je u toku?
gde treba da se usaglase izvođač i Republički zavod za zaštitu spomenika.
Nazdravlje. Kakvo sad usaglašavanje? Posle godinu dana? Tek treba da se usaglase? Malo ranije u tekstu piše da je idejni projekat napravljen. Možda oko konačnog projekta? Ali ako postoji idejni, konačni projekat je uglavnom tehničko-zanatski problem. U idejnom projektu već treba da piše sve što je bitno. Konačni projekat je samo čisto tehnička razrada idejnog projekta. Eventualno su potrebne konsultacije oko izbora materjala ili preciziranja raznih pozicija, ali tu skoro niko očekuje dugu proceduru "usaglašavanja" izvođača i autora idejnog projekta. Svakako ne toliku dugu da se isplati dati silne pare na nekakvu KONZERVACIJU onoga na čemu upravo treba da se radi, a zatim i na skupo
privremeno rešenje koje odmah treba da se ruši. Tobože da bi ljudi mogli da prođu? Što ipak nije bio problem čitavu godinu u kojoj se nije radilo baš ništa?
Ovaj natpis u Politici je smešan. Saopštenje ne kaže ništa bitno. Dešava se nešto drugo, to se sakriva, a novine su saučesnik.
Posle više decenija „skrivanja” iza pružnog nasipa uz priobalni bedem Beogradske tvrđave svetlo dana prošle godine ugledala je Vodena kapija iz 18. veka.
www.politika.rs