Slažem se. Ne može se reći da ovo što je napravljeno nema lep izgled ili znatnu upotrebnu vrednost, jer će biti popularno, a u čisto vizuelnom smislu (ali izvan konteksta) mi se ustvari dopada, ali prosto nije za ovo mesto. A ovde je to važije od svega drugog.
Sem neslaganja sa vizuelnim, istorijskim i kulturnim aspektima mesta gde se nalazi, postoji još jedan problem.
Ovako složena i skupa struktura znači da vlasti apsolutno nemaju nameru da ozbiljnije rekonstruišu ovaj deo tvrđave (koji je istorijski jedan od najvažnijih delova), i vrate ga u stanje što približnije originalom. Jer ovde NIJE bilo šetalište sa vidikom. Ovde je bio ROV premošćen sa bar tri drvena mosta, sa tri vodene kapije u spoljnom bedemu kao izlazima iz njega (ne računajući pristaništa), izlazima na potencijalno divnu peščanu obalu reke koja gleda na Dunav, na zapad i na zalazak Sunca nad vodom. Nju samo treba vrlo malo nasuti (oko pola metra), urediti i opremiti betonskim klupama. Naravno i ovde, u rovu, treba da bude šetalište, isto kao što postoji i u ostalim rovovima tvrđave, ali NE šetalište sa vidikom. Takvo šetalište sa vidikom i još boljim pogledom je gore, na vrhu bitno višeg unutrašnjeg bedema. I što je najlepše, na vrhu tog bedema, čitavom dužinom, već postoji gotovo kaldrmisano šetalište. Originalno, kakvo je bilo i kakvo su godinama koristili svi branioci tvrđave. Treba ga samo otkriti. Mesta za sedenje mogu biti niske i spolja nevidljive platforme na vrhovima topovskih zaklona. Tako bi dobili čitav niz malih "privatnih" vidikovaca, DVA parelena šetališta na različitim visinama, niz mesta za sedenje, novu peščanu plažu uz Savu, i direktni pristup vodi. Međutim sudeći po ovome na slici, ništa od toga ne nameravaju da rade u iole bliskom vremenskom periodu, ili uopšte.
Skroz levo vidite kaldrmu šetališta koja izgleda postoji duž čitavog unutrašnjeg bedema. Zatim ostatke zgrade kapije. U sredini bi moglo biti sledeće šetalište duž dna rova, a preko njega na svakoj od tri kapije drveni most. Skroz desno je prostor obale reke za opuštanje izvan sveprisutnih gradskih gužvi, za odmor, razmišljanje, sunčanje, za druženje, kupanje kad reka ponovo postane čista, za hranjenje ptica ili za direktan pristup vodi svima kojima to treba.
Naravno, sa betonskim klupama
Da ne spominjem još da trenutno niko živi ne zna šta bi se sve ovde, u okviru prisništa, moglo naći, kako je to tačno u praksi izgledalo, koliko je tu izlaza na reku bilo, i kako bi se na osnovu svega toga ovaj prostor mogao urediti. Plus što je ovaj prostor još bogatiji jer ovde nisu nacrtani kasniji bedemi.
Dakle, i zbog svega toga, a ne samo odudaranja po stilu, ovo što je do sada urađeno na tvrđavskom delu linijskog parka nikako ne odgovara ovom mestu, sasvim nezavisno od estetskih kvaliteta koji se, ustalom, ionako ne mogu vrednovati izvan konteksta.