Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.830
Pohvaljen
21.236
Uzevši u obzir druge, nove izdatke koji se mere milijardama, uobičajeni tempo završavanja započetih projekata i uobičajno mesto istorije na listi prioriteta, dakle na dnu, iza svega drugog, ovo može stajati u ovako ograđenom stanju ko zna koliko godina. Možda recimo malo poprave pristup pešačkoj obilaznici uz ulicu, i to je sve. A ostalo "jednog dana", kad bude volje i para, a zvezde se podese u optimalnu konfiguraciju. Međutim ne mora da bude tako. Ja sam u samom početku radova, u martu, predložio jednostavan način da se napravi privremeni prolaz, a da se istraživanje istovremeno ipak može nesmetano, polako i kvalitetno obavljati. Samo privremeno stabilizuju i zaštite vrh ovog dela vrha bedema (ili spoljnog ili unutrašnjeg, onoga na kome trenutno ne rade), pa tamo tokom trajanja radova premeste metalni most koji sada ionako bez veze stoji ograđen i nepristupačan. Ili naprave improvizovani novi, ako je baš neophodno, bolje prilagođen po širini ili dužini. Što je trivijalno uzevši u obzir da neće tu trajno ostati. I to je sve. Međutim ipak već devet meseci svi korisnici Beogradskih obala planinare na zemljanim nasipima ili bedemima, često sa dečijim kolicima, decom i biciklima, istovremeno uništavajući ovako važno arheološko nalazište. Tek su se SADA setili da stave dobru ogradu obezbeđenu šrafovima koji se bez alata ne mogu skinuti, ali prolaza i dalje nema. Ne razumem zašto tako mora da bude kad je rešenje vrlo jednostavno.

vodena-kapija-1-privremene-pozicije-mosta-2022-03-30-jpg.132610

privremene-pozicije-mosta-tokom-radova-img_0020-jpg.132608


 
Poslednja izmena:

Express

Higher intermediate
Učlanjen(a)
05.11.2011.
Poruke
1.913
Pohvaljen
2.195
Bravo Šapiću. Podseti nas, nismo znali. Najveće bogatstvo, svakako pored bezobzirno krčenog zelenila. Ovim tempom ćemo od "srpske atlante" u rekordnom roku postati mnogo manje reprezentativna "srpska atina" od Novog Sada.
 

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.393
Pohvaljen
6.279
Ne razumem ovaj tender. Naslov nabavke je

"Израда техничке документације и извођење радова на изградњи Линијског парка"
Vrlo je jasno. Uzeti novac iz budzeta sto pre, ebz obzira na stanje na terenu.
 

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.131
Pohvaljen
6.531
A čim su bogatstvo, daj da ga ne delimo sa narodom, već da samo odabrani mogu da podignu vikendice i splavove i sami uživaju u tom bogatstvu.
Па ти сплавови и постоје јер народ иде на њих, као што је случај и са Златибором

Свако богатство:

1. може да буде неизграђено (тј. нико не може да ужива у њему),
2. слабо изграђено (само елита може да ужива у њему) или
3. пуно изграђено (широке народне масе могу да уживају у њему уништавајући природне лепоте у процесу).

Нама је опција 2 незамислива па увек осцилирамо између 1 или 3 при чему 3 увек победи јер "треба да буде доступно свима". Већи би био проблем раји да имамо само 5 ултра скупих сплавова за богаташе него што имамо 200 од којих се не види река али може и обичан човек да попије пиво на њима.

Не дели се смештај у Дубровнику са хрватским народом већ са елитом која може да приушти.
 

ivchonny

Higher intermediate
Učlanjen(a)
19.05.2017.
Poruke
906
Pohvaljen
2.081
Па ти сплавови и постоје јер народ иде на њих, као што је случај и са Златибором

Свако богатство:

1. може да буде неизграђено (тј. нико не може да ужива у њему),
2. слабо изграђено (само елита може да ужива у њему) или
3. пуно изграђено (широке народне масе могу да уживају у њему уништавајући природне лепоте у процесу).

Нама је опција 2 незамислива па увек осцилирамо између 1 или 3 при чему 3 увек победи јер "треба да буде доступно свима". Већи би био проблем раји да имамо само 5 ултра скупих сплавова за богаташе него што имамо 200 од којих се не види река али може и обичан човек да попије пиво на њима.

Не дели се смештај у Дубровнику са хрватским народом већ са елитом која може да приушти.
Претпостављам да је ово твој закључак, с којим се не слажем. Просто, постоји Закон о јавној својини који дефинише шта природно богатство, а шта добро од општег интереса.

Али и кад би твоја подела била узета као релевантна, тачка 1 је нетачна. Када је богатство "неизграђено" тада је доступно свима.

Обале Београда јесу добра од јавног интереса и на тој обали не може да се постављају сплавови на све стране. Рецимо, крајње је безвезе да када се налазиш у Музеју савремене историје, гледаш кровове сплавова, а не Калемегдан. Сви који шетају обалама Новог Београда, треба да имају поглед на Калемегдан, а не само власници сплавова. О јавном интересу држава не води рачуна, и то је створило проблем свуда, јер су та добра окупирана од стране приватног капитала и у интересу малобројних. За јавни интерес ту једноставно нема места.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.830
Pohvaljen
21.236

Ovo je prva faza Linijskog parka, velikog projekta čija će izgradnja trajati nekoliko godina. Ideja je da ono najlepše što Grad Beograd ima, a to su dve reke na kojima leži, na najbolji mogući način iskoristimo i da za par godina možemo da kažemo da se Beograd istinski spustio na reke.

Ovaj izraz o "spuštanju Beograda na reke" je krajnje dvosmislen i prema tome manipulativan. Jer je tu glavno pitanje šta govornik podrazumeva pod "Beogradom"?

Da li su to za njega pre svega ljudi ili biznis?

KO se dakle "spustio"? KOME je predato priobalje? Linjski park je samo dosledan nastavak ranijeg koncepta koji je sa sprovođenjem počeo u Beogradu na Vodi. Uska traka šetališta i još mnogo toga, što se retko spominje, uz njega.

Ovo je klasična manipulacija u kojoj govornik misli na jedno, ali reči bira tako da slušaoci misle da on govori o nečem drugom. Beograđani podrazumevaju da govornik kaže, i da ima nameru, da priobalje preda NJIMA. A ustvari on misli da će grad najzad početi da ZARAĐUJE od obale. To je ono što će se "spustiti" na reke. Drugim rečima, on kaže da će im priobalje ODUZETI i predati biznisu tako da onda biznis građanima može da počne da PRODAJE njihovo sopstveno priobalje. Pri čemu će deo para od njihovog profita da se prelije gradskoj admistraciji. Što je direktno suprotno prividnom značenju izraza. Jer postoji vrlo jednostavna i očigledna mera koliko obala stvarno "pripada" građanima: A to je kolika je površina uz obalu u javnom vlasništvu (i za šta se ona koristi)? A koliko je površine uz obalu postalo privatna svojina? Činjenica da neki biznis na obali pruža komercijalne usluge se teško može predstaviti kao "spuštanje građana u njihove poslovne prostorije". Po toj naopakoj logici građanima PRIPADA i kancelarija za primanje stranaka neke firme za bušenje bunara u Guncatima. To je smešno. Činjenica da neko pruža uslugu koja ima neke mušterije nije zasluga vlasti, niti to onda "pripada" građanima zašto što neki od njih ponekad tamo odlaze. Biznis bi usluge ionako pružao, ali neće raditi ono što je za neki poseban prostor i za građane najkorisnije, nego što je tu ZA NJIH najkorisnije. Tačno se zna šta je javno dobro: Ono što je u javnom vlasništvu. A tu je jasna nova strategija. Ranije je širina uređenih Savskih obala (za deo obale u visini obalskog zaleđa), u javnom vlasništvu, bila:

Desna obala Save, kod Sajma do pruge: od 12 (ispod starog železničkog mosta) do 70 metara
Desna obala Save, do Karađorđeve kod pristaništa: 40 metara
Leva obala Save: 100 metara

A koliko je sada? 15 metara!

Sa širinom šetališta od par metara.

Kako su se onda Beograđani "spustili na reku"? Naravno da nisu. Obala im je trajno ODUZETA, i to jedina istina iza novog razumevanja "spuštanja Beograda na reke". Generacije urbanista su taj prostor čuvale za nešto zaista posebno i korisno LJUDIMA, a ne biznisu, dakle upravo onima koji u gradu žive i kojima je i zbog zdravlja i mnogih drugih razloga važno da imaju pristup najvažnijim prirodnim vrednostima grada i da oni budu uređeni sa TIM ciljevima na umu. Ideja NIJE bila da je najbolje mesto da im se uzmu pare upravo ono gde najviše vole da idu, pošto se prostor do tada u vlasništvu upravo tih građana prvo proda privatnicima. Sve je to jedna velika i tužna farsa.
 
Poslednja izmena:

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.131
Pohvaljen
6.531
Претпостављам да је ово твој закључак, с којим се не слажем. Просто, постоји Закон о јавној својини који дефинише шта природно богатство, а шта добро од општег интереса.
Не причам о државним законима, причам о простој логистици ограничених ресурса
Али и кад би твоја подела била узета као релевантна, тачка 1 је нетачна. Када је богатство "неизграђено" тада је доступно свима.
Зависи у ком смислу. Технички Алпи би били једнако доступни свима да нема ниједног хотела или куће на њима али нико не би ризиковао да умре од хладноће да се тамо скија и путује кроз снег до врха за тако нешто
Обале Београда јесу добра од јавног интереса и на тој обали не може да се постављају сплавови на све стране. Рецимо, крајње је безвезе да када се налазиш у Музеју савремене историје, гледаш кровове сплавова, а не Калемегдан. Сви који шетају обалама Новог Београда, треба да имају поглед на Калемегдан, а не само власници сплавова. О јавном интересу држава не води рачуна, и то је створило проблем свуда, јер су та добра окупирана од стране приватног капитала и у интересу малобројних. За јавни интерес ту једноставно нема места.
Није уопште спорно залагати се за било коју од 3 наведене опције, докле год се прихватају последице тога. Ти се залажеш за опцију 1, ја бих опцију 2, некоме је вероватно опција 3 идеална. Само је напорно када људи не разумеју основне постулате материјалне стварности па би и јаре и паре, да нешто буде и јефтино и доступно ширим народним масама а без гужве.

@Зума ти први манипулишеш изразима и правиш лажни сукоб између комерцијалних објеката и "јавног интереса". Од чега зарађују ти силни сплавови ако не од јавности? Одакле им профит ако не од народа који им даје паре? Сваки део београдских кејева који је био лишен комерцијалних објеката је зврјао и зврји мртав празан а пређашња "зелена површина Ушће" је била урбанистички фијаско док се није претворила у парк. Људи долазе тамо где има објеката за разоноду и да, "спуштање Београда на реке" ће значити комерцијалне објекте на реци а не одвојеност Београда од реке мочваром.

Као и 90% проблематичних појава "за профит" у нашем граду, сплавови су закрпа идеолошког урбанизма који је настојао да мења културу народа а не да јој се прилагођава. Тамо где има кафића на ободу кеја (као у Земуну) нема и нема потребе за сплавовима. Тамо где шетаче поред реке дочека голи бетон настају сплавови.

Још један одличан пример за то је Булевар, који је нормалан докле се поштовала стара матрица са локалима у приземљу, чим се дође до лудости са солитерима "у брду" појављују се комерцијалне уџерице као закрпа таквог урбанизма.

И само да нагласим, то не значи да не треба да буде зеленила поред реке нити заговарам сплавове, само да изведба кеја треба да буде таква да људима буде занимљиво да се њиме шетају, седну, изведу децу итд. Заговарам разноликост и мешавину различитих приступа , од зеленила преко јавних објеката до комерцијалних.
 

ivchonny

Higher intermediate
Učlanjen(a)
19.05.2017.
Poruke
906
Pohvaljen
2.081
@Kailan pusti Alpe, pogledaj hrvatsku obalu. Ono za šta se ti zalažeš verovatno cveta kod nas, Crnoj Gori, Albaniji... tamo se morske/rečne obale svojataju i betoniraju i naravno, lepo je onima koji su to dobro okupirali.
Aloli ako odeš na morsku obalu Hrvatske, tu vidiš odnos države prema građanima kakav treba da bude. Hoteli nisu na pjenu od mora, a na plažu mogu i turisti i meštani. Nema betona, nema ležaljki, nema privremenih objekata na samoj plaži. Pri tom svo zelenilo je očuvano i unapređeno. Tako kod nas nikad neće biti baš zbog ovih što podržavaju opciju 2 ili opciju 3.
A opet, sam linijski park ne spada ni pod jednu od ponuđenih. On uništava kulturno-istorijsko dobro i sam od sebe pravi (šta?) valjda neko dobro od javnog (a zapravo zamaskirano-privatnog) interesa. Ubi nas turbo-folk investitoraki urbanizam i vreme osvete loših đaka.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.830
Pohvaljen
21.236
@Зума ти први манипулишеш изразима и правиш лажни сукоб између комерцијалних објеката и "јавног интереса". Од чега зарађују ти силни сплавови ако не од јавности? Одакле им профит ако не од народа који им даје паре? Сваки део београдских кејева који је био лишен комерцијалних објеката је зврјао и зврји мртав празан а пређашња "зелена површина Ушће" је била урбанистички фијаско док се није претворила у парк. Људи долазе тамо где има објеката за разоноду и да, "спуштање Београда на реке" ће значити комерцијалне објекте на реци а не одвојеност Београда од реке мочваром.

Као и 90% проблематичних појава "за профит" у нашем граду, сплавови су закрпа идеолошког урбанизма који је настојао да мења културу народа а не да јој се прилагођава. Тамо где има кафића на ободу кеја (као у Земуну) нема и нема потребе за сплавовима. Тамо где шетаче поред реке дочека голи бетон настају сплавови.

Још један одличан пример за то је Булевар, који је нормалан докле се поштовала стара матрица са локалима у приземљу, чим се дође до лудости са солитерима "у брду" појављују се комерцијалне уџерице као закрпа таквог урбанизма.

И само да нагласим, то не значи да не треба да буде зеленила поред реке нити заговарам сплавове, само да изведба кеја треба да буде таква да људима буде занимљиво да се њиме шетају, седну, изведу децу итд. Заговарам разноликост и мешавину различитих приступа , од зеленила преко јавних објеката до комерцијалних.

U našem slučaju to nije 'лажни сукоб између комерцијалних објеката и "јавног интереса" ' nego pravi sukob. Niko ne bi imao nešto protiv "nomalnog" odnosa komercijnog i javnog. Ključ je u tome šta je to "normalan" odnos za neki tip gradskog prostora. O tome smo detaljno pričali još davno u vezi uređenja obale u Beogradu na Vodi. Da ne ponavljem sve to, ali ključ je u tome koliko je izražena prirodna predispozicije nekog prostora takva da jasno favorizuje baš određene sadržaje, i koliko je takav prostor redak, a time i poželjan za mnoge. Naprimer, u ako u nekom gradu ravnici postoji samo jedno jedino brdo sa vidikovcem na vrhu, onda ga ne treba prodati privatniku da tu napravi kafanu sa pogledom, nego to treba da bude slobodni javni park i vidikovac, budući da će mnogi želeti tamo da dolaze. Dakle u drugom slučaju će biti zadovoljene potrebe mnogo većeg procenta stanovništva nego što bi bile da je tu kafana. Jer u kafanu niti može da stane puno ljudi, niti ima mnogo onih koji bi mogli da plate njihove cene. Tj tako se optimizuje iskoristivost i korist od nekog RETKOG prostora posebno vrednih prirodnih odlika. Prostor se tako prilagođava odnosu (potencijalne) ponude i potražnje, a javna korist od njegovih posebnih odlika maksimizuje.

Isti je slučaj sa obalom Save u Beogradu. To je redak prostor posebnih odlika. Broj ljudi koji bi dolazio da je ta obala široka, javna i uređena na savremeni ekološki način, je daleko veći nego da ljudi tu spavaju, zato što su tu stambene zgrade, ili posećuju kafane u prizemlju. Da li je vrednje da posle 10.000 kafana u gradu dodamo još 10 baš na samoj obali? Ili da tu bude nešto što SAMO ovde MOŽE da bude? Gde svako može da dođe, da trči, da izvede malu decu, ili pobegne od buke, smrada, zagađenja, vreline ili kalustofobije betonskih ulica? Šta je veća javna korist? Kako se jedan od retkih prostora koji TO omogućuju bolje koristi? Tako što će se deo ranije javne obale privatizovati, kao u Beogradu na Vodi? Naravno da ne.

Još da dodam da je činjenica da su kafane na obali veoma posećene loš argument. Ljudi su fleksibilni, prilagođavaju se, i koriste ono što je ponuđeno. Ne mogu da koriste ono čega nema. Pa ako vole da budu na obali reke, a vole, a tamo su samo splavovi ili kafane, onda će svi ići tamo i polako se navići na TAKVO korišćenje i takve sadržaje. Ponuđeni sadržaj postepeno menja navike. Takav argument je neispravan zato što ne znamo koliko i kako bi bila korišćena široka, moderno i bogato uređena obala (posle izvesnog vremena prilagođavanja i menjanja navika). Kockarnice se postepeno pretvaraju u mesta dnevnog boravka, druženja i sastanaka, dakle u ono što su kafane bile do sada. Da li to onda znači da sve što su Srbi oduvek zaista želeli je da po ceo dan vise u kockarnici umesto u kafani? Naravno da ne.

Zato se treba čuvati argumenata tipa: "Pa, tamo ima mnogo ljudi, što znači da je to ne samo popularno nego i najbolje. Narod je svojom posetom implicitno glasao". To je netačno jer jedno ne sledi iz drugog. Ljudi se namerno vaspitavaju i programiraju tako što se na tržište gura samo jedan tip robe i samo jedan tip informacija. I tako stvaraju i naviku i šablone razmišljanja, kao što uostalom radi i svaki dobar diler. Naravno, uvek je to ono što je za kontrolore najkorisnije. A šta bi ljudi želeli i voleli kad bi im neko ponudio i nešto drugo, je sasvim druga priča. Tako da iz činjenice da su na obali kafane pune, uopšte ne sledi ni da bi ljudi zaista baš TO na obali najviše želeli kad bi duže vreme mogli da vide i osete razliku dva tipa ponude, a još manje je to najveća javna korist.
 

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.131
Pohvaljen
6.531
U našem slučaju to nije 'лажни сукоб између комерцијалних објеката и "јавног интереса" ' nego pravi sukob. Niko ne bi imao nešto protiv "nomalnog" odnosa komercijnog i javnog.
Наравно да би, иначе би "нормални" однос комерцијалног и јавног постојао деценијама уназад као у свим европским градовима. Пола нашег града је развијан тако да ни не предвиђа икакве комерцијалне објекте, све што је дошло касније су саме закрпе.
Ključ je u tome šta je to "normalan" odnos za neki tip gradskog prostora. O tome smo detaljno pričali još davno u vezi uređenja obale u Beogradu na Vodi. Da ne ponavljem sve to, ali ključ je u tome koliko je izražena prirodna predispozicije nekog prostora takva da jasno favorizuje baš određene sadržaje, i koliko je takav prostor redak, a time i poželjan za mnoge. Naprimer, u ako u nekom gradu ravnici postoji samo jedno jedino brdo sa vidikovcem na vrhu, onda ga ne treba prodati privatniku da tu napravi kafanu sa pogledom, nego to treba da bude slobodni javni park i vidikovac, budući da će mnogi želeti tamo da dolaze. Dakle u drugom slučaju će biti zadovoljene potrebe mnogo većeg procenta stanovništva nego što bi bile da je tu kafana. Jer u kafanu niti može da stane puno ljudi, niti ima mnogo onih koji bi mogli da plate njihove cene. Tj tako se optimizuje iskoristivost i korist od nekog RETKOG prostora posebno vrednih prirodnih odlika. Prostor se tako prilagođava odnosu (potencijalne) ponude i potražnje, a javna korist od njegovih posebnih odlika maksimizuje.

Isti je slučaj sa obalom Save u Beogradu. To je redak prostor posebnih odlika. Broj ljudi koji bi dolazio da je ta obala široka, javna i uređena na savremeni ekološki način, je daleko veći nego da ljudi tu spavaju, zato što su tu stambene zgrade, ili posećuju kafane u prizemlju.

Није тачно, имамо јако дугачке обале река за један град и имамо врло стварне и очигледне доказе да је број људи који посећује "широке и еколошке" делове много мањи него тамо где су стамбене зграде на реци или њихове кафане у приземљу. За најбоље резултате треба мешати приступе дуж самог кеја како би било понешто за свакога и како би људи имали мотивацију да се шетају што дуже услед разноликости. Што ће рећи да јавни интерес није у недостатку комерцијалних објеката већ кеју који предвиђа и њих и зеленило и бициклистичку стазу и шеталиште и генералну варијабилност која одговара свим сегментима друштва.

Da li je vrednje da posle 10.000 kafana u gradu dodamo još 10 baš na samoj obali? Ili da tu bude nešto što SAMO ovde MOŽE da bude?
За особе које желе да иду у кафану поред реке је вредније. Мислим какав је ово аргумент, у равни "да ли је вредније да поред 10.000 стабала у Звездарској шуми засадимо још један дрворед поред реке"? И ми уопште не дискутујемо да ли треба да буде зеленила поред река већ да ли треба да се елиминише други садржај. А руку на срце уопште није тачно да зеленила МОЖЕ да буде САМО поред река.
Gde svako može da dođe, da trči, da izvede malu decu, ili pobegne od buke, smrada, zagađenja, vreline ili kalustofobije betonskih ulica? Šta je veća javna korist? Kako se jedan od retkih prostora koji TO omogućuju bolje koristi? Tako što će se deo ranije javne obale privatizovati, kao u Beogradu na Vodi? Naravno da ne.
Кеј Београда на води је прилично глупо пројектован али непобитно врви од живота, много више од поменуте Звездарске шуме у којој људи могу да побегну од буке и бетонских улица. То је уједно, осим дела Земунског кеја, једини део обала наших река који би имао комерцијалне објекте за шетаче ако би се сутра склонили сви сплавови у граду.
Još da dodam da je činjenica da su kafane na obali veoma posećene loš argument. Ljudi su fleksibilni, prilagođavaju se, i koriste ono što je ponuđeno. Ne mogu da koriste ono čega nema. Pa ako vole da budu na obali reke, a vole, a tamo su samo splavovi ili kafane, onda će svi ići tamo i polako se navići na TAKVO korišćenje i takve sadržaje. Ponuđeni sadržaj postepeno menja navike. Takav argument je neispravan zato što ne znamo koliko i kako bi bila korišćena široka, moderno i bogato uređena obala (posle izvesnog vremena prilagođavanja i menjanja navika). Kockarnice se postepeno pretvaraju u mesta dnevnog boravka, druženja i sastanaka, dakle u ono što su kafane bile do sada. Da li to onda znači da sve što su Srbi oduvek zaista želeli je da po ceo dan vise u kockarnici umesto u kafani? Naravno da ne.
Буквално смо имали 50 година експеримента и покушаја да се "народ научи" да ужива у лепотама спаваоница и епилог је експлозија тржишних објеката чим су стеге пале. И то нико никога није морао да тера да их користе.
Zato se treba čuvati argumenata tipa: "Pa, tamo ima mnogo ljudi, što znači da je to ne samo popularno nego i najbolje. Narod je svojom posetom implicitno glasao". To je netačno jer jedno ne sledi iz drugog. Ljudi se namerno vaspitavaju i programiraju tako što se na tržište gura samo jedan tip robe i samo jedan tip informacija.
Није истина. Опет, у Београду има јако пуно еколошких простора који су доступни људима који желе да иду на њих. И треба да буду. Ти немаш проблем са недостатком избора код људи да би користио овај аргумент како се "гура само један тип робе" већ желиш да гураш "свој тип робе" тј. намећеш своје преференције свима осталима у укидаш алтернативе.
I tako stvaraju i naviku i šablone razmišljanja, kao što uostalom radi i svaki dobar diler. Naravno, uvek je to ono što je za kontrolore najkorisnije. A šta bi ljudi želeli i voleli kad bi im neko ponudio i nešto drugo, je sasvim druga priča. Tako da iz činjenice da su na obali kafane pune, uopšte ne sledi ni da bi ljudi zaista baš TO na obali najviše želeli kad bi duže vreme mogli da vide i osete razliku dva tipa ponude, a još manje je to najveća javna korist.
Да је ова логика тачна сплавови никад не би узели маха јер су људи већ били научени и преваспитани да уживају у километрима "еколошких обала" без садржаја који их раздвајају од река.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.830
Pohvaljen
21.236
Varjabilnost sadržaja se ostvaruje tamo gde za nju ima mesta. Tamo gde nema, mora da se bira: Kojih bi sadržaja bilo u ozbiljnom manjku ako nisu tu (po jednom stanovniku)? ŠTA NE MOŽE BITI DRUGDE? Kafana može biti bilo gde. Stambene zgrade mogu biti svuda. Teniski centar može biti svuda. Rečna obala je deo nerazdvojne prirodne celine koja obuhvata i zeleni pojas uz reku i plitki deo reke. To je jedinstveni eko sistem i mora da ide zajedno. Takvih prostora ima malo, samo uska traka zemlje uz vodu, i zato na svakog stanovnika otpada tek mala površina obalskog ambijenta. Ako tako dragoceni prostor trošimo na nešto što ne koristi takve prirodne prednosti do maksimuma, to je traćenje bogatstva i potencijala grada. Otimanje od većine da bi se dalo manjini, umesto većini kojoj bi to posle napornog rada na motanju kablova u fabrici definitivno više trebalo, čak i kad ih ne bi bilo bitno više.

Takođe, ja nikada nisam bio protiv kafana na obali Beograda na Vodi. Jedino sam tražio da budu povučene više ka kopnu, odnosno da JAVNI pojas zemljišta uz reku bude širi. Dakle da ono što bi i dalje trebalo da koriste svi i dalje pripadati svima. I da bude dovoljne širine da se može urediti u skadu sa rečnim ambijentom u kome se nalazi, a ne da postane privatno vlasništvo i da se proda samo beznačajnoj manjini veoma bogatih. Tako su kafane i dalje prisutne, samo što ispred njih, pored reke, postoji dovoljni širok pojas JAVNOG zemljišta.

Uzeviši u obzir zdravstvene potrebe, zagađenje, klimatske promene i stalni porast gustine stanovanja, u čitavom svetu su odustali od klasičnih betoniranih obala sa linearnim kejom koje su pretvorene u običnu gradsku ulicu. Zeleni prostor uz vodu je isuviše mali, isuviše dragocen i apsolutno svima potreban, a gradovi imaju ogroman broj stanovnika. Samo je pitanje vremena kada će to svima postati jasno. Ja čak nisam ni tražio da se obale uređuju onako kako se to danas radi po svetu. Samo da nam ne prodaju obalu reke, ili da je ne zauzmu zgradama, kad su je već generacija urbanista čuvale za nas. A kako se to danas zaista radi gde god ima mesta, pogledjte na ovim primerima.

Dalas, USA


Dallas, Connected City.jpg


Meisha River Corridor, Haikou City, 2016. Terraced wetlands are densely covered with various plants that remove nutrients from primary treated wastewater, which otherwise would require large amounts of energy to remove through conventional sewage treatment processes: Turenscape

61780518897ae71be0ef1965_Fig%205.jpg


Nature in cities. Renaturalization of riverbanks in urban areas


Linijski park. Sem uske staze, sve ostalo je za komercijalne objekte. Čak i bukvalno na ušću Save i Dunava.

PDR-za-Linijski-park-planirana-namena-povrsina-delovi-L1-i-L2.jpg


llp-lazni-linearni-park-jpg.139997
 
Poslednja izmena:

Piccolo

Higher intermediate
Učlanjen(a)
25.03.2013.
Poruke
1.668
Pohvaljen
4.316
Da i još na sve dodatno smanjili zelene površine ovom proširenom zonom sportskih terena (ST2) koji zaobilazi spomenik braniocima. A ta otimačina zavijena u foliju linijskog parka, nije značajno bolje ni u nastavku ka Pančevcu. Ovo što je ostavljeno za park pritom Zelenilo može da uredi za 3 meseca do linije sa Dubrovačkom, slično kao što rade u blokovima šetalište Lazaro Kardenas, nema potrebe bacati ne znam koje pare na ovo, posebno u situaciji kada imaš milion većih infrastrukturnih prioriteta u gradu.
 

ivchonny

Higher intermediate
Učlanjen(a)
19.05.2017.
Poruke
906
Pohvaljen
2.081
@[B]Kailan[/B], da li zaista svako prirodno dobro mora da bude izgrađeno tako da "elita" ima pristup iz svoje dnevne sobe? Da li ugostiteljski i zabavni sadržaji moraju da budu nasred tog dobra?

Splavovi nisu jedini vid izgradnje zabavnih sadržaja. Zamisli da su rešili da istraže građevine koje su postojale u Donjem gradu, pa recimo rekonstruišu krčmu (siguran sam da je Beograd imao takvih građevina u prethodnim vekovima)., pa stave u upotrebu i tursko kupatilo... Ako se već prave sadržaji oni moraju da budu uklopljeni u ambijent.

Pretpostavljam da se ni tebi, recimo, ne sviđa K-distrikt, ali eto, izgrađen je tu da narušava vizuru tvrđave, a mogao je da se podigne malo dalje ka Paliluli, gde ne smeta nikome i gde ima mesta za urbanizaciju.

Ne slažem se da moraju da postoje zgrade i kafane da bi neko mesto bilo dovoljno posećeno. Ne trebaju ti za to ni Alpi ni bilo šta drugo - evo ti Ade Ciganlije. Evo ti i Ade Huje. Ljudi dolaze sami na lepa i relativno uređena mesta., potrebno je samo da budu relativno lako dostupna.
 

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.131
Pohvaljen
6.531
Varjabilnost sadržaja se ostvaruje tamo gde za nju ima mesta. Tamo gde nema, mora da se bira: Kojih bi sadržaja bilo u ozbiljnom manjku ako nisu tu (po jednom stanovniku)?
Апсолутно тачно. На несрећу твог аргумента, ми имамо огромну обалу и захваљујући чудима данашњег инжењеринга обала може да има више нивоа и пружи понешто за свакога.
ŠTA NE MOŽE BITI DRUGDE? Kafana može biti bilo gde. Stambene zgrade mogu biti svuda. Teniski centar može biti svuda. Rečna obala je deo nerazdvojne prirodne celine koja obuhvata i zeleni pojas uz reku i plitki deo reke. To je jedinstveni eko sistem i mora da ide zajedno.
Није тачно и не мора и што је још важније, не иде. Једна од главних поента кеја и јесте да се преуреди природна речна обала како би се смањио ризик од поплава и омогућило људима да уживају у њему. Ниједан град на свету нема "природан еко систем" који раздваја грађане од реке намерно (осим можда нас са Борчом). То се чак ни не дискутује јер нема шта да се дискутује, циљ да је да људи уживају поред реке и питање је на који начин. Ја заступам став да могу и да то раде тако што ће сести са пријатељима на кафу и гледати залазак сунца изнад воде, ти сматраш да тога не треба да буде јер нема места за тако нешто, искључиво за зеленило.
Takvih prostora ima malo, samo uska traka zemlje uz vodu, i zato na svakog stanovnika otpada tek mala površina obalskog ambijenta. Ako tako dragoceni prostor trošimo na nešto što ne koristi takve prirodne prednosti do maksimuma, to je traćenje bogatstva i potencijala grada.
Остављање "природног еко система" на обалама није коришћење природног богатства, дословно је напротив.
Otimanje od većine da bi se dalo manjini, umesto većini kojoj bi to posle napornog rada na motanju kablova u fabrici definitivno više trebalo, čak i kad ih ne bi bilo bitno više.

Takođe, ja nikada nisam bio protiv kafana na obali Beograda na Vodi. Jedino sam tražio da budu povučene više ka kopnu, odnosno da JAVNI pojas zemljišta uz reku bude širi. Dakle da ono što bi i dalje trebalo da koriste svi i dalje pripadati svima. I da bude dovoljne širine da se može urediti u skadu sa rečnim ambijentom u kome se nalazi, a ne da postane privatno vlasništvo i da se proda samo beznačajnoj manjini veoma bogatih. Tako su kafane i dalje prisutne, samo što ispred njih, pored reke, postoji dovoljni širok pojas JAVNOG zemljišta.
Ти се не залажеш да постоје "кафане" на обали уопште, и ја се не слажем и зато се противим. Не видим зашто не би имали бар делић обале са медитеранским приступом где су кафићи поред воде. Не свуда и не потпуно али и та опција треба да постоји. Ако ће да се кафићи одвоје од воде дебелим појасом шуме онда нису на обали.
Uzeviši u obzir zdravstvene potrebe, zagađenje, klimatske promene i stalni porast gustine stanovanja, u čitavom svetu su odustali od klasičnih betoniranih obala sa linearnim kejom koje su pretvorene u običnu gradsku ulicu.
"У свету су одустали" мислиш у пар градова су почели да експериментишу са обалама лишеним садржајима?
Zeleni prostor uz vodu je isuviše mali, isuviše dragocen i apsolutno svima potreban, a gradovi imaju ogroman broj stanovnika. Samo je pitanje vremena kada će to svima postati jasno. Ja čak nisam ni tražio da se obale uređuju onako kako se to danas radi po svetu. Samo da nam ne prodaju obalu reke, ili da je ne zauzmu zgradama, kad su je već generacija urbanista čuvale za nas. A kako se to danas zaista radi gde god ima mesta, pogledjte na ovim primerima.

Dalas, USA


Pogledajte prilog 150710

Meisha River Corridor, Haikou City, 2016. Terraced wetlands are densely covered with various plants that remove nutrients from primary treated wastewater, which otherwise would require large amounts of energy to remove through conventional sewage treatment processes: Turenscape

61780518897ae71be0ef1965_Fig%205.jpg


Nature in cities. Renaturalization of riverbanks in urban areas

Ово је буквално концептуално претварање града у мешавину мочваре и аутопутева и последње је што иједан град треба да ради. Нека се остави један једини дели нормалног кеја са кафићима и садржајима за људе и биће далеко више крцат него цео остатак ове несрећне мочваре заједно
Linijski park. Sem uske staze, sve ostalo je za komercijalne objekte. Čak i bukvalno na ušću Save i Dunava.

PDR-za-Linijski-park-planirana-namena-povrsina-delovi-L1-i-L2.jpg


llp-lazni-linearni-park-jpg.139997
И шта си тачно хтео да кажеш овим? Да ли је дословно ико овде тврдио да је ту место тениским теренима? Или је аргумент да треба да постоје делови града где су кафићи и слични садржаји за људе на самој обали?

Ево могу и ја да се играм фарбања

obale.png

Плавим су обележени делови обале без кафана ако се уклоне сплавови, црвеним са њима. И то много више спорадично него што сам показао на овој мапи. Фактички постоје само 3 дела Београда где постоје кафићи на обали - део старог Земунског кеја у складу са традицијом, Бетон хала и БНВ за који се противиш од када је предложено. Да је било по твом све осим евентуално Земуна на горњој мапи би било плаво.

Но чак и овако врло јасно побија идеју да су делови Београда са "кафанама" крцати зато што људи немају избора или су преваспитани недостатком алтернатива. Алтернативе постоје, само што су напуштене ако немају бар сплавове да надокнаде недостатак садржаја. Питај људе који ти кажу где иду да се прошетају када оду да се шетају Земунским кејем, у старом делу где су ресторани и кафићи или иза Палате Србија
 

Express

Higher intermediate
Učlanjen(a)
05.11.2011.
Poruke
1.913
Pohvaljen
2.195
Ja prosto ne mogu da pojmim kako se nije odustalo od ideje da ceo železnički saobraćaj bude premešten na koridore novog čvora. Ako zanemarimo niz prethodnih, sramno je da se ova vlast iz inata nije predomislila i sačuvala taj koridor u drugom obliku. Železnica je mogla i nadzemno i podzemno, mestimično istim tunelima kao i autoput. Voda jeste prepreka, ali ne i nepremostiva što se može videti na primeru Hong Konga koji je novu obilaznicu "Wan Chai Bypass" izgradio ispod nasutog priobalja u morskom zalivu. Na površini su promenada, trajekt dokovi, park i bulevar, a u tunelima autoputna obilaznica oko centra grada (Wan Chai) izgrađena radi sprovođenja intragradskog tranzita između istočnog i centralnog i zapadnog distrikta. sa autputevima na stubovima (deo istočnog je takoreći na mostu uz obalu zaliva).

Dalas je kamuflažom putem mreže zelenih površina i grandioznih pešačko-biciklističkih pasarela do novog priobalnog lowrise distrikta uspeo da izbegne ukopavanje onolike zavrzlame od autoputeva i da istovremeno pešačkim vezama spoji staru uličnu mrežu sa priobaljem, međutim ovde usred Evrope grad je u saobraćajnom smislu lišen direktnog pristupa reci i pored nove ulične mreže, a u urbanističkom je praktično odsečen highrise distriktom koji je logičniji za levu obalu i prostor južno od Gazele na desnoj strani (Sajam).

Ta populistička ideologija iracionalnog remećenja manje bitnih planova (ili zmišljanja nepotrebnih novih, navrat-nanos planiranih bez trunke mozga), u senci nastavka realizacije krupnih bez ikakvih izmena radi "bacanja peska u oči lenjim prethodnicima" nam je kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou donela više štete nego komunistička u mnogo dužem periodu.

Btw. kad sam pre par dana bio u Galeriji, primetio sam da se Vilsonovim voze krševi u tranzitu tako da smo praktično umesto pešačkih zona dobili još jedan centralni stroad funkcionalno daleko od bulevara. Ništa bez autoputreva i železnice, a lokalni saobraćaj je mogao biti organizovan površinskim tramvajem, ne autobusima na par stotina metara od obale.
 

relja

Professional
Učlanjen(a)
13.12.2006.
Poruke
15.189
Pohvaljen
13.511
Da li sada postoji opasnost od prodora vode iza druge stane bedema, prema Donjem gradu?
 
Vrh