Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Kad je u pitanju linijski park i uopšte priobalni deo grada, sve bi trebalo da bude više nego jasno uzevši u obzir savremenu praksu u svetu (studije o stvarnom načinu korišćenja gradskog prostora, ekologija, klimatske promene, socijalna dinamika).

U pitanju su dve različite zone. Beogradska tvrđava i priobalje.

U zoni tvrđave nema apsolutno nikakvih dilema kad su opšti principi u pitanju. Treba uraditi što više istraživanja da bi se znalo gde šta postoji, pa zatim na osnovu toga i na osnovu razumnih očekivanja stručnjaka šta bi se još tu u budućnosti moglo naći, napravi se idejni projekat neke buduće "idealne" rekonstrukcije tvrđave. Zatim se vidi gde u okviru takvog, očekivanog budućeg stanja, postoji prostor da se provuku pešačke komunikacije i poneki savremeni sadržaj odgovarjućeg tipa. Takođe taj redosled poteza omogućuje da se brzo uvide novi potencijali za savremeno i još bolje korišćenje tog prostora, oni koji nisu ni mogli biti vidljivi pre nego što smo saznali šta bi se sve od tvrđave moglo rekonstruisati (recimo nove staze kroz tvrđavu, sedenje na vrhu bedema, novi vidikovci, novi unutrašnji prostori, tuneli, rekonstrukcije soba za stražu od kojih su mnoge imale svoj kamin ili ognjište ...). Sve je to sasvim jasno. Tvrđava ima prioritet, a ostalo se uklapa u tako definisane nove mogućnosti i ograničenja.

Priobalje se sada u svetu tretira kao sasvim posebna gradska zona jer je postalo sasvim jasno da koliko je ono važno SVIM građanima, bez obzira gde oni stanuju ili rade (čistiji vazduh, bolja mikro klima, rekreacija, prostor za druženje, otvoreni vidici...). Zbog toga se principi uređenja ove zone NE SMEJU svesti samo na potrebe onih koji tu imaju stan ili biznis. Ustvari, pribalje se sada smatra tako važnim da su potrebe rezidenata MANJE važne od potreba svih ostalih stanovnika grada, jer SVI ONI koriste priobalje, a em ih ima ih puno više od rezidenata, em samo pribalje nudi neke potencijale i ima resurse kojih nema NIGDE DRUGDE u gradu. To što je oko rečnih obala posebno i neponovljivo dakle MORA da se na optimalan način stavi na raspolaganje čitavom gradu, jer ne postoji nigde drugde, pa principi uređenja NE MOGU biti isti kao za bilo koji gradski blok dalje od obale. Mnogi gradovi sada idu tako daleko da čitavu zonu obale pretvaraju u zelenu zonu, u neki zajednički resurs grada. Tolika je potražnja i korist od tako uobličenog prostora pored vode. U slučaju komercijalizacije obale, viša zarada zbog veće cene zemljišta je na iole duže staze samo privid. Čak se i novac tako na duže staze ustvari gubi (turizam, opšte zdravlje, produktivnost, oslobađnje prostora na drugim mestima, zaklanjanje vidika ka reci svima ostalima, što smanjuje cenu kvadrata praktično na svim drugim mestima, tj eksploatisanjem skupih pribalnih kvadrata smanjujete cenu kvadrata na daleko većoj površini, pa je grad neto u gubitku, itd, itd), da ne pričamo o vrednostima koje je teško izraziti u novcu ali prosle dosta vremena ipak i tu ostave trag. Zato je po savremenim shvatanjima komercijalizacija obale (ako je nema dovoljno za potražnju) prosto korupcija i pljačka. Forsiranje kratkoročnih koristi umesto dugoročnih (jer se novac koji postoji sada, sada može i preusmeriti tamo "gde treba", a budući novac ne može, ili bar ne tako lako).

Prema tome najvažniji i najpopularniji deo Beogradskih obala je onaj u zoni centra, tj starog Beograda i Zemuna. Tu bi trebalo da važe principi da je obala ili kompletno zelena površina, ili u nekoj manjoj meri izgrađena ali samo sa objektima prigodne namene, tako prostor ima minimalne dozvoljene parametre "Stepen zauzetosti" zemljišta, "Indeks izgrađenosti", maksimalna visna zgrada.

Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % je količnik površine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i površine parcele.
Indeks izgrađenosti (I) za postojeće objekte je količnik BRGP (bruto površine) svih objekata na parceli (bloku) i površine parcele (bloka).
 
Poslednja izmena:
Pogrešno. Upravo u vreme krize investitori traže gde mogu na sigurniji način da ulože (ili čuvaju) novac, jer znaju da će zbog krize izgubiti vrednost. Pojaviće se inflacija, recesija, i ko zna šta još. Ulaganje u određene vrste nekretnina je klasični metod, jer one i sporije gube vrednost i obavezno vrate vrednost posle krize. Ne sve naravno, ali ako je na dobrom mestu i nešto što će sigurno biti potrebno i kasnije, to je sigurna luka za sve investitore. Tu čak niko i ne mora da stanuje, pošto je takva nekretnina kao ulog u sigurnoj banci. Dovoljno je da postoji. A od svih dobrih lokacija za gradnju, obala reke (1), u centru (2), velikog grada (3) je najbolja. Zato SNS prvo rasprodaje obale Beograda. I to strogo po redosledu opadajuće vrednosti, od najskupljeg i najvrednijeg zemljišta pa naniže: Desna obala Save (odrađeno), Desna obala Dunava (u toku), Leva obala Save (sledi), Leva obala Dunava (sledi).
 
Vrelo leto i čuveni Zid. Uživanje u tradicionalnom večernjem pogledu na Beogradske reke i tvrđavu kad kad zađe Sunce pa temperatura najzad postane podnošljiva. Još kad se upale stotine kilovata jarkog LED osvetljenja, kad sinu svi prozori, svi izlozi prodavnica i kafana i svi blinkavi nazivi firmi koji prosto "moraju" da se vide sa par kilometara daljine, sve pokretne video reklame za sapun, kozmetiku i kockarnice, restoranske bašte sa laserima i reflektorima ka nebu, sve krunisano obaveznim aero-navigacionim svetlima na krovu ... biće to blješteći Las Vegas, ali ne u pustinji. Od tada pa nadelje, turisti i svi ovi večernji posetioci zidića će od tvrđave i reka videti ... BAŠ NIŠTA, jer je takmičenje u osvetljenosti isuviše neravnopravno. Zenice se suze, noći vid je uništen, pa je ispod čitave ove mase posetioca od tvrđave i Beogradskih reka "vidljivo" samo more neprobojne tame, crne kao i duše ovih što se sada prave ludi jer su, iako na vreme upozoreni, dozvolili ovakvo skrnavljenje. Tobože "zaštićene zone". I sada još planiraju novo.

IMG_4537.JPG
 
Poslednja izmena:
Ovo mogu samo da uporedim sa mojim mikro iskustvom, jer sam sa mog prozora dugo godina imao pogled na reku i prirodu, a sada gledam na terase novih stanara.
 
Vezano za ove gornje javne rasprve, prekosutra ja i par baba sa pijace organizujemo otvorenu raspravu o Linijskom parku pa i mi pozivamo da nam se pridruzite. Ako nista drugo, bar smo ozbiljniji i visebrojniji 👌
 
Ovo gore je školski primer destruktivnog i zlonamernog komentara. Jedan od temeljnih principa svakog dugotrajnog nasilja je da se potlačeni ubede da ništa ne mogu da promene, pa da onda prestanu da se bune. Da se uspavaju i hipnotišu emitovanjem beskončnog niza praznog, uspavljućeg brbljanja koje ne znači ništa. Zbog toga je dobra svaka akcija koja pokušava da ih probudi, da skrene pažnju i aktivira ljude. Ako ti se ne dopada način na koji se to radi ili ljudi koji to vode, nema problema, organizuj neku akciju sam, na način na koji ti misliš da je bolji. Nemoj uništavati pokušaje drugih ako već ni ti, ni bilo ko drugi, ne radi ništa drugo.

Samo priobalje ušća Sava u Dunav je najlepši, najdragoceniji i najvažniji deo Beograda i u simboličkom i u vizuelnom pogledu, pa ideja da baš tu treba izgraditi nekakve objekte, napraviti još jedan zid prema reci, sasvim bukvalno proizvod ili bolesnog ili totalno amoralnog uma. Treba ukloniti i ovo što su do sada tu stavili (Novakove zgrade i terene). Zbog toga je apsurdno u takvoj situaciji potezati neke svoje političke nesuglasice sa organizatorima. Nije ovde pitanje šta ti misliš o njima, nego ko bar nešto radi da se to ne desi. Tema je UŠĆE, a ne nečije mišljenje o nečijem političkom profilu.
 
Slozio bi se da neke stvari u vezi ovog projekta nisu kako treba ali malo je glupo toliko napadati linijski park jer je ta zamisao ipak nesto pozitivno za Dorcol i grad Beograd.
Mogli smo da dobijemo bulevarcinu sa 6 traka sa glupavim zgradama ovako cemo dobiti zeleni pojas, kakvo god da je ovo setaliste ipak je bolje nego zarasle sine.

Politicki se okrece cela prica. Ljudi nisu glupi i vide sta se pokusava time.
 
Идеја је лоша пошто је ограничена само на бившу пругу. Конкретно на делу код куле Небојша и базена је било простора за шири парк, а они су се ограничили на ширину колосека.
 
Problem je sto ovaj pojas pruge koji cini linijski park ce kostati 50 miliona evra kroz gradnju u fazama tokom nekoliko godina.
Da je taj pojas bio siri i obuhvatao vecu zonu, grad ne bi imao sredstva to da finansira.
 
Pa onoliki park Ušće je uređen praktično kao deo redovnih aktivnosti Zelenila, bez pominjanja desetina miliona evra a površinski je jedno 3x veći od linijskog parka. Ne znam šta treba park da ima dodatno od onoga što je tamo urađeno pa da opravda višak od 50+ miliona evra?

Po onim planovima i nameni površina koje su Zuma i ostali stavljali jasno je da je linijski park još jedna šarena laža i samo paravan dok pripremaju teren da otmu značajan deo tih oslobođenih površina za nove stambene zgrade, uključujući i ovo u zoni Kalemegdana. Pritom sam već ukazao da od tog parka svakako nema ništa skorije jer je veći deo pruge u funkciji i biće dok se luka ne izmesti, a to može biti i za 5 ili 50 godina.
 
Slozio bi se da neke stvari u vezi ovog projekta nisu kako treba ali malo je glupo toliko napadati linijski park jer je ta zamisao ipak nesto pozitivno za Dorcol i grad Beograd.
Mogli smo da dobijemo bulevarcinu sa 6 traka sa glupavim zgradama ovako cemo dobiti zeleni pojas, kakvo god da je ovo setaliste ipak je bolje nego zarasle sine.

Politicki se okrece cela prica. Ljudi nisu glupi i vide sta se pokusava time.

Da ne komentarišem stavove drugih, ali što se mene tiče stvari su jasne. Ocena zavisi o čemu tačno pričamo.

Ako je pitanje treba li na trasi bivše pruge da bude linijski park, odgovor je da, treba. Ako je samo TO ono što se naziva "Linijskim parkom", onda je TO dobro, i takav projekat grada treba podržati. To sam ranije i jasno rekao.

Međutim problem je sada što se pod manipulativnim nazivom "Linijski park" zvanično podrazumeva nešto što pokriva mnogo veću površinu od trase pruge. Pa niti su granice projekta samo granice pružne trase, niti su u tim stvarnim granicama projekta pravi samo park. Nego se medijskom pričom o PARKU ispod žita - da se Vlasi ne sete - provlači komercijalizacija mnogo veće površine, oduzimanje dovoljne širine javnih obala obe reke, oduzimanje Ušća, komercijalna izgradnja na bivšim zelenim površinama, unakazivanje zakonom zaštićene zone tvrđave, ignorisanje uslova Zavoda za zaštitu, kao i legalizacija veoma sumnjivog legalnog statusa celog Novakovog kompleksa koju nema šta da traži na ovako posebnom mestu. A sve se to u javnosti naziva samo "Park", i sve je to tobože "Park"!? Izvinite, ali to je već bezobrazno.

Kad je bila javna i dobro medijski propraćena rasprava o načinu korišćenja OSTALOG prostora, onog izvan katastarskih granica pružne trase? Pa pobogu, nije li najskuplji i najvažniji prostor u gradu ipak zaslužio da i poneki nezavisni stručnjak kaže šta ON misli o načinu korišećenja tako neponovljivog i važnog prostora? Pa čak i "zavisni" stručnjak, neki koji je pisao one obavezne uslove Zavoda koje takođe ne poštuju? Nego je sve već odlučeno neznano gde i od koga, pa se onda, čak, o svemu i ne priča, nego se narod namerno vara nazivajući SVE TO "parkom"???

Svaka čast naporu da se umesto pruge napravi park, ali sve ovo ostalo je već bezobrazno.
 
Poslednja izmena:
Samo jedna ilustracija iz niza primedbi koje sam naveo. Ova se odnosi na sistematsko sužavanje javnog prostora na obalama svih reka. Nešto što je započeto i sprovedeno još od Beograda na vodi, i sada se sistematski širi na SVE obale koje u gradu postoje, gde god SNS ima realnu priliku da nešto izmeni. Jasna, svesna i namerna politka koja će biti sporovedena svuda. Za grad koji će imati dva miliona stanovnika u vreme klimatskih promena i paklenih letnjih vrućina, oduzeti ljudima obale reke njihovih svođenjem na efektivna tri slobodna metra prolaza do obližnje kafane, to je ... pa nemam pravih reči da opišem kreatore i egzekutore ovakve ideje. Tamo gde je ranije ostavljano 40 metara kao minimum, kad je Beograd bio mali a zime ledene i surove (da ne spominjem zeleni pojas leve obale Save), evo koliko su SADA predvideli, na 40 stepeni, bez proleća i jeseni. Udvojeni vizuelni zid kao "najbolji" završetak Dorćolske padine grada, i stambena košnica zalepljena za vodu, koja se zove "Park"?

sirina-priobalja-u-projektu-marina-dorcol-mar_viz_01_210416-jpg.136783


 
Poslednja izmena:
Kad sam već počeo sa slikama, evo i jedne serije slika samog ušća. One su sada već prava dragocenost, deo tužne istorije Beograda, jer ovako nešto više nije ni moguće snimiti. Potiču od pre 9 godina, iz 2013., kad sam shvatio da će ovako neverovatan i neponovljiv gradski prostor biti zauvek upropašćen. Pa sam se malo više potrudio da dođem do ovakvog pogleda, čisto da ostane bar nešto, makar i samo za biblioteke i za buduće istorije uništavanja grada.

Pa razmišljate: da li se ovako izuzetan prostor, redak i u svetskim okvirima, mogao bolje upotrebiti?

I još: Šta bi se od ovoga i dalje moglo spasiti? Kako bi sve izgledalo bez Novakovih balona i zgrada? Šta one pobogu traže na samom ušću Save u Dunav?

I još: Možemo li bez NASTAVKA ovakve gradnje, na još uvek slobodnoj livadi levo od Novakovih balona? Možemo li da komercijalizaciju i gradnju ne zovemo "xy Park"?

To me potseća jedino na Orvela i njegov Novogovor.

Mali potsetnik. Ja sam tada predlagao da se bivša fabrika Beko i njene ogromne prostorije visokih plafona pretvore u kreativni centar gde bi se negovale izvođačke umetnosti, sve čemu treba veći prostor i posetioci, dok bi ogromna zelena livada ispred njega bila mesto za masovne skupove, sletove, izložbe na otvorenom, velike koncerte, filmove i pozorišta. Ljudi bi bili na velikom zelenom travnjaku između sportskog centra 25. maj i zgrade bivše fabrike Beko, a na mnoštvu njenih velikih prozora i na prostoru travnjaka ispred njih bi se odvijalo mnoštvo događaja: muzički koncerti (na stalnoj bini ispred zgrade), filmovi, performansi sa laserima i svetlom, politički skupovi, međunarodni kampovi, ogromne izložbe razne vojne ili privredne opreme, itd. Odmah desno su otvoreni bazeni za letnje kupanje, a napred obala reke i sve vrste zabave na vodi. Uz fantastičan pogled duž reka ka Zemunu, Pančevu i uz Savu.

Sad je to naravno propalo. Umesto da ubuduće trajnu korist ima dva miliona ljudi, okoristiće se jedan promil tog broja. Možda. Mada uz siguran posao za militarizovane čuvare koji brane pristup svima ostalima i veći biznis za proizvođače nadzornih kamera. Obična boranija koja nema ni za kafanski sto gore, može i dole. Na 3 metra širine nižeg nivoa šetališta, onda kad nije poplavljen, naravno. A biciklisti i trkači na ulice i "park" u unutrašnjosti, pa nek tamo smetaju poštenom narodu koji svoju obalu pošteno plaća u kafanama.

Ali šta je tu je. Možemo li sada spasiti bar samo taj preostali deo obale uz ušće?

Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6836.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6837.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6839.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6848.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6849.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6850.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6851.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6867.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6871.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6872.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6879.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_6880.JPG


Pogled na usce Save u Dunav, 2013. - IMG_7051.JPG
 
Poslednja izmena:
Ovo gore je školski primer destruktivnog i zlonamernog komentara. Jedan od temeljnih principa svakog dugotrajnog nasilja je da se potlačeni ubede da ništa ne mogu da promene, pa da onda prestanu da se bune. Da se uspavaju i hipnotišu emitovanjem beskončnog niza praznog, uspavljućeg brbljanja koje ne znači ništa. Zbog toga je dobra svaka akcija koja pokušava da ih probudi, da skrene pažnju i aktivira ljude. Ako ti se ne dopada način na koji se to radi ili ljudi koji to vode, nema problema, organizuj neku akciju sam, na način na koji ti misliš da je bolji. Nemoj uništavati pokušaje drugih ako već ni ti, ni bilo ko drugi, ne radi ništa drugo.

Samo priobalje ušća Sava u Dunav je najlepši, najdragoceniji i najvažniji deo Beograda i u simboličkom i u vizuelnom pogledu, pa ideja da baš tu treba izgraditi nekakve objekte, napraviti još jedan zid prema reci, sasvim bukvalno proizvod ili bolesnog ili totalno amoralnog uma. Treba ukloniti i ovo što su do sada tu stavili (Novakove zgrade i terene). Zbog toga je apsurdno u takvoj situaciji potezati neke svoje političke nesuglasice sa organizatorima. Nije ovde pitanje šta ti misliš o njima, nego ko bar nešto radi da se to ne desi. Tema je UŠĆE, a ne nečije mišljenje o nečijem političkom profilu.
Zato si ti slobodarski Zuma bio na tom protestu 02. jula, pa daj neki izveštaj šta ste promenili, i slike dal vas je bilo 10 il 20, pošto je Ne Davimo Bg naravno masivna stranka koja je uspela uđe čak u Skupštinu, ne, to uopšte nije stranka od 100 ljudi kojoj je onaj američki potlačitelj Eskobar obezbedio cenzus 👌
 
Da pokušam sa pojednostavljenom verzijom moje poruke:

Loše je uzeti nam i poslednju slobodnu livadu pored reke. Neko se protiv toga buni, a neko napada te koji se bune.

Zaključak: U tom pogledu, prvi su dobri, drugi ne valjaju.
 
Ova se odnosi na sistematsko sužavanje javnog prostora na obalama svih reka. Nešto što je započeto i sprovedeno još od Beograda na vodi, i sada se sistematski širi na SVE obale koje u gradu postoje, gde god SNS ima realnu priliku da nešto izmeni.

sirina-priobalja-u-projektu-marina-dorcol-mar_viz_01_210416-jpg.136783



Ovo je jedan od odvratnijih planova, gde cak ni rendersko sminkanje ne moze da ucini atraktivnim. Cickanje zgrada i budzenje kvadrata oko Marine izgleda kao da je neko nasumicno prosuo kocke u ovom delu grada. Elektrana tj. buduci muzej je totalno progutan od strane ovih stambenih zgrada.

Jedini dobat plan za Marinu je da se apsolutno NISTA ne gradi, vec samo da se preuredi park.
 
Ono sto ce investitoru da izgrade je zid od nebreklh zgrada, nalik K distriktu.
Mi nismo sposobni da ih zaustavimo jer gradjani podrzavaju zastitnike tih zlocinaca.

Ono sto moze da ih zaustavi je velika kriza i krah srpske ekonomije. Nadajmo se da to dolazi.
 
Vrh