Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Danas sam,posle dužeg vremena prošao pešačkom stazom oko Kalemegdana. Šokiran sam količinom betona na bedemima tvrđave.
Asfaltne staze, Gondola, K Distrikt, Linijski Park - uskoro će Kalemegdan ličiti na Pink studio.
 
Gledam ovaj render Zuma što je okačio, autori su potpuno izignorisali postojanje bilo kakvog bedema, vidljivog i nevidljivog, u priobalnom pojasu.
 
Deluje kao da je namerno ostavljena, čini mi se da su i rekli da će na jednoj od velina ostati...možda

Nema baš nikakve veze sa linijskim parkom. Već sam pisao, ljudi luka je aktivna, ovaj deo pruge što je ostao služi za izvlačenje vagona iz luke pa se onda voz spušta dole pored Dunav stanice ka Pančevcu, koliko sam video po nekim komentarima po forumu ljudi su viđali noću voz. Oni svakako neće ukidati jedinu vezu za transport železnicama sve dok luka bude tu, to isto znači i da dalje od te tačke gde je pruga nema ništa od linijskog parka dok se luka ne premesti.
 
Danas sam,posle dužeg vremena prošao pešačkom stazom oko Kalemegdana. Šokiran sam količinom betona na bedemima tvrđave.
Asfaltne staze, Gondola, K Distrikt, Linijski Park - uskoro će Kalemegdan ličiti na Pink studio.
zar bi moglo da bude drugacije u danasnjem Beogradu.
Svaki kubik betona znaci vise novca za dobre ljude iz dobrih SNS firmi.
Narodu i vlastima potreban je prostor za kafice.
 

Како би капија из 18. века посетиоцима будућег Линијског парка била презентована на прави начин, мора се кориговати траса пешачке и бициклистичке стазе. – То не би требало много да успори радове на изградњи парка

Истраживачко-археолошки радови на Воденој капији један, широј јавности познатој однедавно, када је почела изградња Линијског парка, приведени су крају. У току је обрада налаза и њихова конзервација, а затим следи и израда пројекта обнове. Како је објаснила Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, после завршених радова утврђено је да се мора кориговати пројектована траса пешачке и бициклистичке стазе.

– Предвиђено је да пешачка и бициклистичка стаза иду спољним делом бедама како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин. Планирано је да се кроз њу може пролазити, што подразумева и изградњу степеништа да би се могло доћи до саме капије, јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља. Да би све било урађено како ваља, за радове на тој корекцију пројекта ангажован је стручњак, професор Архитектонског факултета, који је иначе упућен у послове конзервације овог простора – рекла је Ђукановићева.

Да пешачка и бициклистичка стаза треба да иду спољним делом бедема, потврдио је и Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Он је истакао да се послови на делу који није баш близу капије обављају неометано и да се упоредо ради и на корекцији пројекта.

– Мислим да ово неће много успорити послове на Линијском парку. Ако и буде неког успоравања, оно не би требало да буде дуже од две недеље – рекао је Стојчић.

Водена капија један, као и њена „сестра” Водена капија два, смештена ближе Кули Небојша, потичу из 18. века – грађене су између 1717. и 1739. године. То је период када су Београдом управљали Аустријанци и када је он за њих био једно од најважнији пограничних утврђења.

– Водена капија два откривена је осамдесетих година прошлог века, а за постојање ове прве капије се знало из старих списа и нацрта. Почеком 20. века Водена капија један је била видљива јер је крај ње пролазила пруга. Касније је на том делу дошло до изградње новог колосека и насипа, тако да је она након тога остала скривена за очи јавности. Ми смо сада успели потпуно да је откопамо. Открили смо да капија нема барокну фасаду, али се из планова зна како је она изгледала. Изнад капије су пронађени остаци кућице, претпоставља се стражарске из периода када је капија зидана, али и остаци објекта саграђеног на том месту, највероватније у 19. веку. Оба та објекта зидана су, као и капија, од опеке и камених блокова – каже Ирина Кајтез, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе.

Испред објеката који су над капијом откривени су делови камене калдрме, као и у самом капијском пролазу, док је од бедема ка капији откривен прилаз – рампа. Тај део бедема потиче из 18. века, али се претпоставља да се ту налазе и делови старије фортификације из 15. века.

– У оквиру истраживања капије пронашли смо делове предмета од керамике, стакла, метала и делове пећи такозваног печњака који су били у објектима изнад капије. Сви су они из 18. века. Тренутно се налазе на Археолошком институту, са чијим смо стручњацима заједнички радили ова истраживања – рекла је Кајтезова.

Изградња Линијског парка, чији ће део бити и Водена капија, почела је 24. јануара. Реч је о првом сегменту парка од око 12.733 квадратна метара, који се простире од Бетон хале до бастиона Светог Јакова. Тај простор је прво очишћен од наноса, корова, дивљих депонија, а затим су изграђене пешачке стазе и постављена расвете.

– У току је изградња нове бетонске каскадне заштите насипа, послови на уградњи заштитне ограде и формирању травњака, распоређивању земље после постављања система за заливање. Предстоји монтирање клупа, ђубријера, као и уградња гранитних коцки на деловима стаза. На градилишту је ангажовано од 10 до 20 радника сваког радног дана с неопходном механизацијом – кажу у ЈКП „Зеленило Београд”.
 

Предвиђено је да пешачка и бициклистичка стаза иду спољним делом бедама како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин.

Да пешачка и бициклистичка стаза треба да иду спољним делом бедема, потврдио је и Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Он је истакао да се послови на делу који није баш близу капије обављају неометано и да се упоредо ради и на корекцији пројекта.

Spoljni deo bedema!?

Uzevši u obzir da spoljni priobalni bedem za njih očigledno ne postoji (jer ulažu velike napore da ga ne vide), pretpostavljam da se ovde reč "bedem" odnosi na unutrašnji priobalni bedem. Ali "spoljni deo bedema"? Pod "spoljnim" se obično misli "ono što je sa spoljašnje strane objekta", što bi ovde bila tvrđava. Dakle deo unutrašnjeg priobalnog bedema koji gleda ka reci. Međutim to iz konteksta nema smisla:

"како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин" (očigledno sa šetališta)

Verovatno misle na unutrašnju stranu unutrašnjeg priobalnog bedema (u odnosu na poziciju tvrđave, što bi bilo "spolja" u odnosu na prostor gde je šetalište), tj na prostor između bedema i Bulevara Vojvode Bojovića. Međutim ako je tako, TO bi značilo da se uništava sve što je do sada urađeno na biciklističkim stazama, isto kao i na sistemima za zalivanje. Tj uništava se sve do sada urađeno sem šetačke staze i ograde, budući da biciklistička staza ne može da pređe na suprotnu stranu bedema samo kod kapije (jer ne sme da prođe kroz bedem), nego onda svuda mora da bude pored bulevara. Gde uopšte staza može da prođe na drugu stranu bedema? Eventualno kod bivših stepenice ako se bedem malo zakopa (ili napravi malo nasuta kosa rampa), tj ovde: https://goo.gl/maps/9AxmKFFPwyQerspGA

Mada je moguće da nisam dobro razumeo šta su rekli. Šta vi mislite?
 
Dalje, definitivno je istraživanje završeno. Spoljni bedem je ostavljen u neistraženom, raspadnutom i ruševnom stanju. Iako bi mogao biti vrhunski ukras i maltene simbol posebnog identiteta Beogradske tvrđave, jer je samo ovde ostala očuvana veza tvrđave sa rekom. Što je "samo" razlog postanka i opstanka Beograda. Reka se na svim drugim mestima povukla od zidina tvrđave, a često su i same kapije ili bedemi uništeni. SAMO OVDE imamo sve to, savršeno sačuvano. I šta rade sa takvom dragocenošću? Očigledno prosto nameravaju da ga ponovo zatrpaju pa ih nije ni briga da uklone šut i dođu do fasade u donjem delu, da vide kako je izveden istureni deo i veza sa rekom, što je čitava poenta nečega što se zove "Vodena kapija".

IMG_3951.JPG


Da li vam donja slika izgleda poznato? Možda ste negde videli nešto slično?
Pomoć: Pogledajte prethodnu sliku

8gak9kpTURBXy84YjBkMzMwZDA2MWIzZjgzM2ZmNWQ5MzYxY2JlNTk2My5wbmeRkwLNAxYAgaEwBQ

Nešto nazvano "Vodena kapija" ne služi tome da pešaci u 21. veku mogu sa "šetališta" da prođu kroz bedem, nego kao veza TVRĐAVE sa REKOM. I još jednom: sa REKOM. Tj rekonstrukcija uopšte ne rekonstruiše sve ono što bi trebalo da rekonstruiše.

Niti imaju nameru da pokažu bedeme jer bi onda trebalo mnogo dublje da kopaju, tj da uklone nabacani šut između njih.
Niti imaju nameru da pokažu odbrambeni rov ispred kapije, što je osnovni i nezaobilazni deo svake tvrđavske kapije, njen osnovni identitet kao ključnog elementa odbrane čitave tvrđave.
Niti imaju nameru da pokažu most preko rova.
Još manje da rekonstruišu spoljni bedem, koji je takođe veoma masivnih razmera.
Niti drvenu konstrukciju prilaza obali reke i brodovima ...
 
Poslednja izmena:
Зумина критика је скроз на месту, ово ће све бити жешћи скарабуџ зарад јефтиног популизма.
 
Molim vas za sliku gondole kao što ste napisali. Morate da upoznate ljude koji mozda nisu iz Beograda da je i oni vide i provozaju se ili možda sprece izgradnju ako već nije počela da se gradi. Ja lično sam skoro jednom nedeljno na Kalemegdanu, ali je do sada nisam video. Može slika?
Treba li nešto da se realizuje da bi postalo deo kritike? Za gondolu su na pravi način reagovale kolege iz RERI-ja i zaustavile projekat. Nažalost, mnogi projekti nisu zaustavljeni na vreme.

Ako si toliko često na Kalemegdanu, valjda ti je do njegovog očuvanja barem malo stalo.
 
Danas sam,posle dužeg vremena prošao pešačkom stazom oko Kalemegdana. Šokiran sam količinom betona na bedemima tvrđave.
Asfaltne staze, Gondola, K Distrikt, Linijski Park - uskoro će Kalemegdan ličiti na Pink studio.
Jel imate sliku gondole?

Prva rečenica govori o trenutnom stanju ("šokiran sam", sadašnje vreme). Druga rečenica sadrži izraz "uskoro će", pa govori o budućem stanju. Koju deo imaš problem da razumeš?

Čak i samo razmišljati o gradnji nečega tako ogromnog, vizuelno i arheološki nasilnog, kao što je žičara raspona 1 kilometar, sa stanicom unutar tvrđave i direktno na trasi Rimskog bedema kastruma i, sasvim nezavisno od toga, na najlepšem vidikovcu i šetalištu tvrđave, je prosto zločin ma sa koje strane se to posmatralo. Pa ipak i posle svih protesta niko iz grada nije zvanično izjavio da se od toga odustalo, već su naprotiv predvideli i sredstva u budžetu. Što OČIGLEDNO znači da postoji namera da se sa projektom nastavi. Otuda u okviru rečenice koja sadrži procenu verovatnog budućeg stanja IMA smisla pomenuti i "Gondolu". O tome je sve rečeno i dalja priča nema smisla, isto kao što je posle čitave sage o tome, i pravih demonstracija protiv gonole, apsurdno kvazi retoričko isčuđavanje kad se spomene očigledna namera gradskih vlasti i jasan trend komercijalizacije maltene svakog prostora iz koga je moguće izvući bilo zaradu bilo jeftine političke poene. Naprimer BNV šetalište pored maltene čitave desne obale Save efektivne širine za prolaz od svega dva metra za grad od 1,7 miliona ljudi, betoniranje priobalnih bedema, uporno forsiranje Gondole, projekat K Distrikt, eventualno uništavanje arheoloških ostataka tvrđave ispod njega, pretvaranje dela zaštićene zone najvišeg reda u gusto naseljenu stambenu zonu, umesto uklanjanja proglašenje saobraćajnice kroz tako zaštićenu zonu saobraćajnom magistralom prvog reda (Vojvode Bojovića), spisak je beskonačan. Čemu služi ovakvo isčuđavanje?
 
Poslednja izmena:
Jedna od stvari na Beobuildu koje nikad nisam i verovatno nikad necu razumeti jeste grozenje clanova nad K-distriktom (za koji se slazem da je pohlepnicki predimenzioniran) a padanje na dupe dok je bila aktuelna prica o ovoj gigantskoj esid-trip skarabudzevini...
120914_560_photomontage_01-scaled.jpg
 
Mislim da većina koja ovde komentariše bi još žešće reagovalo na prethodno planiranu skarabudževinu. Ako ima nekog ko se ovome divio, a pljuje K distrikt, imenuj, da vidimo ko je taj licemer.

Jednostavno svako rešenje pravljenja novih zgrada na tom mestu je loše.
 
Ja sam vodio pravi rat protiv "Zahinog projekta" još od početka, od najave, što je lako proveriti, pa ne vidim na koga se taj reply odnosi.

Da se vratim šteti koja se dešava sada, pošto je priča o Gondoli odvlačenje pažnje. Mislim naravno na prekidanje arheoloških istraživanja Vodene kapije, pošto su prethodno odustali od istraživanja bilo čega drugog u arheološki neverovatno bogatom uzvodnom delu ovog segmenta parka, kao i verovatnu ideju uređenja koja nema nameru da predstavi CELU Vodenu kapiju, već samo prolaz kroz jedan od dva bedema. Dakle sem ranije spomenutog

Nešto nazvano "Vodena kapija" ne služi tome da pešaci u 21. veku mogu sa "šetališta" da prođu kroz bedem, nego kao veza TVRĐAVE sa REKOM. I još jednom: sa REKOM. Tj rekonstrukcija uopšte ne rekonstruiše sve ono što bi trebalo da rekonstruiše.

- Niti imaju nameru da pokažu bedeme jer bi onda trebalo mnogo dublje da kopaju, tj da uklone nabacani šut između njih.
- Niti imaju nameru da pokažu odbrambeni rov ispred kapije, što je osnovni i nezaobilazni deo svake tvrđavske kapije, njen osnovni identitet kao ključnog elementa odbrane čitave tvrđave.
- Niti imaju nameru da pokažu most preko rova.
- Još manje da rekonstruišu spoljni bedem, koji je takođe veoma masivnih razmera.
- Niti drvenu konstrukciju prilaza obali reke i brodovima ...

ima još stvari koje bi se MORALE uraditi SADA.

- Vodena kapija je tokom stoleća napukla, i delovi su joj malo pomereni na bar dva ili tri mesta. Verovatno je neophodna statička sanacija. Ali da bi se to znalo ili moglo izvesti kako treba, ona mora kompletno da se otkopa sa sve četri strane, do stvarnih temelja. Apusrdno je pustiti prolaz desetina hiljada ljudi a da se nema ni predstava kako izgledaju bočni zidovi, pogotovo u donjim delovima.

- MORA se uraditi sistem drenaže. To je jasno već i iz izgleda kaldrme unutar kapije. Na jednom mestu je bukvalno potonola. Jasno se vidi da to nije posledica kopanja, jer je međusobni raspoded kamenja ostao nedirnut, nego je zemljište ispod tog dela kaldrme isprano, pa je čitavo tlo ispod kaldrme ravnomerno potonulo. Desno vidite i parče jedne od više pukotina. Mora se videti šta je to i kako izgledaju podzemni kanali kojima prolazi voda. To je takođe razlog zašto je nastavak istraživanja do nižih kota apsolutno neophodan.

IMG_1413.JPG


- Treba biti svestan da je ovaj teren nasipan šutom, odlomcima cigli, kamena i drugog otpada, a ne kompaktnim vodonepropusnom zemljom kao što je ilovača. Što znači da je u direktnoj i veoma propusnoj vezi sa Savom. Kako se menja vodostaj Save tako se menja nivo podzemne vode u oba priobalna bedema. To sa takvim tlom nije moguće sprečiti. Zbog toga dublje kopanje da bi se otkrio rov između bedema do pune dubine ne može ništa pokvariti što se prisustva vode tiče. Ona je već tu, i biće prisutna unutar bedema i oko njega ma šta mi uradili. Ovo je i bukvalno deo reke. To samo dalje ilustruje neophodnost da se kompletno zemljište istraži do najveće dubine do koje je arheološkim sondama moguće dopreti, jer se tek onda mogu kvalitetno izabrati potrebne drenažne i konzervacione mere kad su voda, bedemi i kapija u pitanju. Restauracijom bedema i prikazivanjem prave dubine rova između njih zato ne gubimo ništa, rov će uvek biti pod vodom kad Sava poraste, a tek onda je kapiju i bedem na koji se ona oslanja moguće sagledati u obliku u kome su postojali, istovremeno ubacivši potrebne instalacije drenaže i statičke sanacije.

- Izgleda da su došli do starijih delova bedema (mala sonda u rovu). Recimo, vidi se da se čak ni trasa starog i novog dela ne poklapa sasvim. To se takođe mora istražiti.

- Sam bedem je proširivan više puta. Ako se ne varam, sem dva spoljna zida unutrašnjeg bedema, izgleda da postoji i treći podužni zid u njegovoj sredini. Mada je moguće da je to samo u zoni kapije, ali ne verujem u to. Ovo bi takođe trebalo iskopati pošto se zgrada straže nad kapijom bukvalno oslanja na taj treći zid.

- Ovuda, dakle kroz samu kapiju, prolazio je i za nas najvažniji bedem iz 14. ili 15. veka, iz vremena Srpskih vladara, Despota Stefana i samih početaka modernog Beograda. On je vrlo verovatno i dalje tu jer je kod nadziđivanja i proširenja bilo glupo rušiti nešto što samo doprinosi novom bedemu i u materjalu i u čvrstini. Pa kad se već mora dalje otkopavati, a iz nabojanih razloga je jasno da mora, zašto se ne bi prikazao i deo TOG bedema u zoni koja je neposredno pored Vodene kapije, i sasvim moguće čak deo njenih bočnih zidova?

Međutim, za sada uopšte ne izgleda da nameravaju da urade bilo šta od nabrojanog.
 
Poslednja izmena:
Ja sam vodio pravi rat protiv "Zahinog projekta" još od početka, od najave, što je lako proveriti, pa ne vidim na koga se taj reply odnosi.
E pa eto, onda se slazemo u tome.

A pisao sam generalno, jer je BB bas zapao za oci sa tim (vecinskim) padanjem na Handidu a uzasavanjem nad K-distriktom. A kaka i jedno i drugo.
 
Линијски парк

Мој - лаички - предлог би био да се с обе стране направе благе падине којима би се обе стазе (пешачка и бициклистичка) спуштале/дизале до/од нивоа Капије; она би служила као пролаз испод бедема којим би се даље кроз новоизграђени подземни пролаз испод Булевара могло изаћи с његове друге стране, према Тврђави:





































 
Poslednja izmena:
Vrh