Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
SRBO
Advanced
Тек сам вечерас схватио колико је лоше осветљење на Калемегдану. Око Победника је боже сачувај, и ко год је осмислио оне зидне рефлекторе што ти бију директно у очи па ништа не видиш, да му се да награда за идиотлук а онда да му се не да ништа више у животу да ради. Ваљда светло треба да буде да се види где се иде, а не да бије у очи па да се види још мање.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
Vodja rece da mu je to omiljeni projekat i da nece odustati.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
1/5
Evo konačno rezultata nečega što je počelo kao pokušaj da sam sebi na brzinu razjasnim neke detalje iz istorije Beogradske tvrđave crtanjem jednostavne mape. Kasnije se ispostavilo da je odluka da se malo poveća njena preciznost imala za rezultat nesrazmerno više posla, ali mislim da je ipak vredelo. U pitanju je precizno mapiranje originalnih trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zašto verujem da je važno da baš ovakva "arheološka" mapa bude svima dostupna? Kad je najavljen projekat Linijskog parka na obalama Save i Dunava postalo je očigledno da će to ili da najzad podstakne istraživanje i prezentaciju donjeg dela Beogradske tvrđave i bivšeg Grada, ili da ih onemogući za mnogo godina ili decenija. Kao što je na primer odluka iz 1899. o "Klaničkoj pruzi" oko tvrđave blokirala silazak grada na reku, pa i samo istraživanje obalskih bedema neverovatnih 120 godina, verovatno kasnije donekle doprinoseći još i odluci o probijanju ulice Vojvode Bojovića baš kroz samu tvrđavu. Zbog toga je od najveće važnosti da i javnost prati ovakve projekte. Međutim da bi to mogla, prvo mora da zna šta se gde nalazi kad su pitanju kulturne i istorijske vrednosti najvišeg reda. Uopšte nije dovoljno ako to znaju samo stručnjaci.
Takođe, nije dovoljno znati gde sve postoje ostaci tvrđave. Nepohodno je i da ljudi koji inače ne prate ovakve stvari zaista razumeju njihov značaj i potencijale njihove kvalitetne rekonstrukcije. Zbog toga sam slanje ove mape na Beobuild odlučio da dopunim jednom vrstom prezentacije iz pet delova:
1/5 Značaj restauracije nižeg dela tvrđave jer je upravo taj deo mnogo važniji nego što većina veruje
2/5 Kompletna mapa trasa jugozapadnih delova bedema
3/5 Severni bedem zapadnog podgrađa
4/5 Južni bedem zapadnog podgrađa
5/5 Bastion Mračne kapije
Zbog činjenice da je deo tvrđave na Kalemegdanskom grebenu bolje očuvan, ogromna većina Beograđana veruje da je upravo tu sve što je važno i sve što je od tvrđave ostalo. Međutim nije tako. Kad je u pitanju teritorija koju zahvataju bedemi, važno je razumeti da je Beograd dugo vremena bio klasični utvrđeni srednjevekovni grad, sa vojnim i civilnim delom, i da je civilni deo bio upravo na nižem nivou utvrđenja, pored reke. Dakle teritorija urbanog i utvrđenog dela grada je bila daleko veća od tvrđave koji mi danas vidimo na brdu. Srednjevekovni utvrđeni grad Beograd je SVE što vidite na sledećoj slici, čitava ta velika površina, i SVE ovo je bilo gusto naseljeno.
Još važnije od veće površine je činjenica na koju možemo biti posnosni. Malo, zapušteno i uglavnom porušeno naselje su počeli da grade i utvrđuju upravo Srpski vladari. Upravo smo mi to koji su ovde zamislili veliki i važan grad pun života, i počeli da ga grade baš na ovom mestu. Da ne bude samo, kao do tada, nečija vojna postaja na drumu koji vodi negde drugde, nego bogato mesto gde obični ljudi žive i rade. To je bila ključna odluka za istoriju Beograda. Taj centar urbanog života je stolećima bio upravo u Donjem Gradu, pored reke. Stari naziv "Grad" se zbog toga odnosi baš na ovaj donji deo, a NE na tvrđavu na brdu. Koliko je bogato i izgrađeno izgledao upravo taj prostor pored reke se lepo vidi na starim gravirama.
Uočite da su zgrade nacrtane samo unutar utvrđenja, a sa leve strane, gde su topovi, ih nema.
Na Gimpovoj mapi je zanimljiv recimo dvostruki lanac na ulazu u luku koja je em znatne površine, em obezbeđena posebnim bedemima i kulama koji štite baš nju, što takođe govori o važnosti ovog dela grada, ali i o obimu trgovine.
Na ovim divnim ilustracijama je jedan pokušaj rekonstrukcije mogućeg izgleda Zapadnog podgrađa rađen na osnovu onoga što se može videti na raznim mapama i gravirama (Zdravkovic).
18. vek
Još jedan faktor koji govori o posebnoj važnosti rekonstrukcije priobalnih bedema i donjeg dela tvrđave je i sama starost ovih ostataka. Neki od ovih bedema potiču još iz vremena pre Despota Stefana Lazarevića. Graditelji bi mogli biti njegovi prethodnici Stefan Dragutin, Milutin ili Stefan Dušan. Popović kaže da bi se najranija faza bedema podgrađa mogla smestiti u period ne ranije od kraja 12. veka, i ne kasnije od prvih decenija 14. veka (verovatno pre 1347.).
Tako dolazimo do za našu istoriju i kulturu skoro apsurdnog stanja stvari. U gradu koji je toliko puta rušen da se to ne može ni izbrojati, pa se ponosimo time da je svaka sledeća zgrada drugog stila jer je ona prehodna bila srušena u nekom ratu, mi dalje imamo sačuvane ostatke građevina starih neverovatnih 700 godina, i to upravo one kojima je moderni Beograd počeo da se gradi! Od strane baš SRPSKIH vladara, a ne od strane gomile osvajača koji su se ređali jedan za drugim. Kolika je verovatnoća za tako nešto i koliko gradova to može da pokaže?
I sad baš TO zbog neznatno drugačijeg uređenja vrlo malog dela linearnog parka treba izbetonirati, pri čemu bi jedini omaž 700 godina starim Srpskim počecima ovog grada bio pločnik ofarban u drugu boju? Ili dva milimetra duboke i savršeno nevidljive brazde kao što je oznaka gradske kapije Trgu Republike? Možemo li bar ovde bolje od toga?
Prethodna slika daje stanje iz prve polovine 14. veka, pa se vidi da je utvrđeni deo grada pored reke tada već postojao. Isto kao i bedemi koji delimično idu trasom linijskog parka. A sledeća daje stanje posle proširenje utvrđenog dela grada za vreme Despota Stefana Lazarevića.
Evo konačno rezultata nečega što je počelo kao pokušaj da sam sebi na brzinu razjasnim neke detalje iz istorije Beogradske tvrđave crtanjem jednostavne mape. Kasnije se ispostavilo da je odluka da se malo poveća njena preciznost imala za rezultat nesrazmerno više posla, ali mislim da je ipak vredelo. U pitanju je precizno mapiranje originalnih trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zašto verujem da je važno da baš ovakva "arheološka" mapa bude svima dostupna? Kad je najavljen projekat Linijskog parka na obalama Save i Dunava postalo je očigledno da će to ili da najzad podstakne istraživanje i prezentaciju donjeg dela Beogradske tvrđave i bivšeg Grada, ili da ih onemogući za mnogo godina ili decenija. Kao što je na primer odluka iz 1899. o "Klaničkoj pruzi" oko tvrđave blokirala silazak grada na reku, pa i samo istraživanje obalskih bedema neverovatnih 120 godina, verovatno kasnije donekle doprinoseći još i odluci o probijanju ulice Vojvode Bojovića baš kroz samu tvrđavu. Zbog toga je od najveće važnosti da i javnost prati ovakve projekte. Međutim da bi to mogla, prvo mora da zna šta se gde nalazi kad su pitanju kulturne i istorijske vrednosti najvišeg reda. Uopšte nije dovoljno ako to znaju samo stručnjaci.
Takođe, nije dovoljno znati gde sve postoje ostaci tvrđave. Nepohodno je i da ljudi koji inače ne prate ovakve stvari zaista razumeju njihov značaj i potencijale njihove kvalitetne rekonstrukcije. Zbog toga sam slanje ove mape na Beobuild odlučio da dopunim jednom vrstom prezentacije iz pet delova:
1/5 Značaj restauracije nižeg dela tvrđave jer je upravo taj deo mnogo važniji nego što većina veruje
2/5 Kompletna mapa trasa jugozapadnih delova bedema
3/5 Severni bedem zapadnog podgrađa
4/5 Južni bedem zapadnog podgrađa
5/5 Bastion Mračne kapije
Zbog činjenice da je deo tvrđave na Kalemegdanskom grebenu bolje očuvan, ogromna većina Beograđana veruje da je upravo tu sve što je važno i sve što je od tvrđave ostalo. Međutim nije tako. Kad je u pitanju teritorija koju zahvataju bedemi, važno je razumeti da je Beograd dugo vremena bio klasični utvrđeni srednjevekovni grad, sa vojnim i civilnim delom, i da je civilni deo bio upravo na nižem nivou utvrđenja, pored reke. Dakle teritorija urbanog i utvrđenog dela grada je bila daleko veća od tvrđave koji mi danas vidimo na brdu. Srednjevekovni utvrđeni grad Beograd je SVE što vidite na sledećoj slici, čitava ta velika površina, i SVE ovo je bilo gusto naseljeno.
Još važnije od veće površine je činjenica na koju možemo biti posnosni. Malo, zapušteno i uglavnom porušeno naselje su počeli da grade i utvrđuju upravo Srpski vladari. Upravo smo mi to koji su ovde zamislili veliki i važan grad pun života, i počeli da ga grade baš na ovom mestu. Da ne bude samo, kao do tada, nečija vojna postaja na drumu koji vodi negde drugde, nego bogato mesto gde obični ljudi žive i rade. To je bila ključna odluka za istoriju Beograda. Taj centar urbanog života je stolećima bio upravo u Donjem Gradu, pored reke. Stari naziv "Grad" se zbog toga odnosi baš na ovaj donji deo, a NE na tvrđavu na brdu. Koliko je bogato i izgrađeno izgledao upravo taj prostor pored reke se lepo vidi na starim gravirama.
Uočite da su zgrade nacrtane samo unutar utvrđenja, a sa leve strane, gde su topovi, ih nema.
Na Gimpovoj mapi je zanimljiv recimo dvostruki lanac na ulazu u luku koja je em znatne površine, em obezbeđena posebnim bedemima i kulama koji štite baš nju, što takođe govori o važnosti ovog dela grada, ali i o obimu trgovine.
Na ovim divnim ilustracijama je jedan pokušaj rekonstrukcije mogućeg izgleda Zapadnog podgrađa rađen na osnovu onoga što se može videti na raznim mapama i gravirama (Zdravkovic).
18. vek
Još jedan faktor koji govori o posebnoj važnosti rekonstrukcije priobalnih bedema i donjeg dela tvrđave je i sama starost ovih ostataka. Neki od ovih bedema potiču još iz vremena pre Despota Stefana Lazarevića. Graditelji bi mogli biti njegovi prethodnici Stefan Dragutin, Milutin ili Stefan Dušan. Popović kaže da bi se najranija faza bedema podgrađa mogla smestiti u period ne ranije od kraja 12. veka, i ne kasnije od prvih decenija 14. veka (verovatno pre 1347.).
Tako dolazimo do za našu istoriju i kulturu skoro apsurdnog stanja stvari. U gradu koji je toliko puta rušen da se to ne može ni izbrojati, pa se ponosimo time da je svaka sledeća zgrada drugog stila jer je ona prehodna bila srušena u nekom ratu, mi dalje imamo sačuvane ostatke građevina starih neverovatnih 700 godina, i to upravo one kojima je moderni Beograd počeo da se gradi! Od strane baš SRPSKIH vladara, a ne od strane gomile osvajača koji su se ređali jedan za drugim. Kolika je verovatnoća za tako nešto i koliko gradova to može da pokaže?
I sad baš TO zbog neznatno drugačijeg uređenja vrlo malog dela linearnog parka treba izbetonirati, pri čemu bi jedini omaž 700 godina starim Srpskim počecima ovog grada bio pločnik ofarban u drugu boju? Ili dva milimetra duboke i savršeno nevidljive brazde kao što je oznaka gradske kapije Trgu Republike? Možemo li bar ovde bolje od toga?
Prethodna slika daje stanje iz prve polovine 14. veka, pa se vidi da je utvrđeni deo grada pored reke tada već postojao. Isto kao i bedemi koji delimično idu trasom linijskog parka. A sledeća daje stanje posle proširenje utvrđenog dela grada za vreme Despota Stefana Lazarevića.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
2/5
Mapiranje trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zuma, verzija 02.02.2022.
Osnova veličine 2513 x 2808 px
Treba imati na umu da je ovo amaterska mapa i da ja nisam ni istoričar ni arheolog. Zbog toga mogu samo da kažem da se nadam da zbog primenjenog metoda i niza raznih provera nepreciznost ucrtanog položaja bedemskih trasa verovatno nije veća od jedne do dve debljine linije.
Mapa je kalibrisana tako što su neki, prethodno na ovde dovoljnu geodetsku preciznost provereni planovi tvrđave, skalirani i rotirani sve dok se u razumnoj meri ne poklope sa drugim (ne-referentnim) danas postojećim ostacima koje sam ja mogao da identifikujem kao bedeme koji pripadaju određenom istorijskom razdoblju ili u sebi sadrže ranije bedeme. Kao primer tog postupka evo tri kalibracione tačke koje su možda manje očigledne od ostalih.
Mapiranje trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zuma, verzija 02.02.2022.
Osnova veličine 2513 x 2808 px
Treba imati na umu da je ovo amaterska mapa i da ja nisam ni istoričar ni arheolog. Zbog toga mogu samo da kažem da se nadam da zbog primenjenog metoda i niza raznih provera nepreciznost ucrtanog položaja bedemskih trasa verovatno nije veća od jedne do dve debljine linije.
Mapa je kalibrisana tako što su neki, prethodno na ovde dovoljnu geodetsku preciznost provereni planovi tvrđave, skalirani i rotirani sve dok se u razumnoj meri ne poklope sa drugim (ne-referentnim) danas postojećim ostacima koje sam ja mogao da identifikujem kao bedeme koji pripadaju određenom istorijskom razdoblju ili u sebi sadrže ranije bedeme. Kao primer tog postupka evo tri kalibracione tačke koje su možda manje očigledne od ostalih.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
3/5
Kad se na prethodnoj mapi pogleda gde se u okviru granice projekta linijskog parka nalaze najvažniji neistraženi delovi bedema, vidimo da su oni deo tri jasno odvojene celine. Idući sa severa na jug, prva celina je severni bedem zapadnog podgrađa.
Kad se dodate linije malo smanje i pomere nadole, da bi se bolje video teren, jasno je da je deo bedema između puta i tvrđave veoma dobro očuvan do nivoa zemlje:
Ovde ima dovoljno istorijskih informacija da bi se bedem malo dozidao i iznad nivoa tla, toliko da ovaj deo ima vizuelni kontinuitet koji se kao jedna celina vidi i kad se gleda sa strane. 3D rekonstrukcija originalnog izgleda.
Kakav su utisak ove "linije" nekada ostavljale u stvarnosti, se ipak bolje vidi na slici sličnog zida i kule iz Gornjeg Grada (doduše ovde bez drvenih delova)
Da je ovaj deo bedema do puta zaista moguće kvalitetno rekonstrusati lepo se vidi na fotografijama njihovog trenutnog stanja. Evo ih u spojleru da se ne opterećuje važniji deo poruke koji se odnosi na sada aktuelni priobalni deo u okviru linijskog parka (mada su slike zaista lepe
).
Grana ovog bedema koja ide direktno ka reci je izgrađena u vreme despota Stefana Lazarevića, 1404-1427. Koliiko sam shvatio, uz okolinu Nebojša kule, ovde je jedini, i to mali, deo prostora koji obuhvata linijski park koji je u jednom kratkom potezu istražen. Iskopano je samo parče nastavka ovog bedema iz 15. veka ispod unutrašnjeg priobalnog bedema iz 18. veka, na potezu od puta do pruge. Dalje nisu mogli od pruge pa su stali. I to je sve. Ništa se drugo ne zna jer ništa drugo nije ni moglo biti istraživano dok se ne ukloni pruga. Međutim oni su bar otkrili da ispod bedema iz 18. veka još uvek postoji relativno očuvan deo iz 15. veka despota Stefana Lazarevića, tj očuvaniji nastavak u spojleru opisanog bedema sa druge strane ulice Vojvode Bojovića. Što znači da bi on mogao postojati i dalje ka reci, ispod bivše pruge i šetališne staze. Evo rezultata tog istraživanja sa komentarima koje sam dodao.
Međutim isto je tako zanimljiv i nastavak tog bedema koji ide ka reci. Uz malo hrabrosti i više ambicije nego što smo do sada pokazali, izuzetno atraktivan nalaz bi mogla biti i kula Mlinarica.
U mapi koju sam nacrtao meni je upravo to najveće iznenađenje. Gledajući stare grafike iz prve poruke bio sam ubeđen da je neporušena osnova kule Mlinarice negde u koritu Save i zbog toga nama trajno nedostižna. Njen istaknuti položaj isturen u reku je bitan zbog bočne vatre na ostale delove zidova kao i davanja više prostora zaštićenom delu luke. To se lepo vidi i na ovoj ilustraciji Grada iz tog vremena.
Međutim kao što se vidi na mojoj mapi, kad se na ortofoto snimak grada pažljivo prenesu planovi, ispada da je kula Mlinarica ustvari ugrađena u spoljni priobalni bedem, dakle da uopšte nije u TRENUTNOM koritu Save. Kad se malo razmisli to i deluje logično. Pravljenje stabilnih temelja za nešto tako teško kao bedemi grada bukvalno u koritu reke uopšte nije naivan zadatak ni danas, a kamoli ranije. Onda ima smisla da novi bedemi u sebe prosto ugrade stare, odavno stabilizovane, i da ih ne ruše nimalo više nego što je neophodno potrebno.
I dalje, profil kule je širi od debljine bedema koji vodi do nje. Pa da li je posle rušenja gornjeg dela kula Mlinarice novi bedem provučen po spoljašnjem ili po unutrašnjem delu profila osnove kule? Pošto spoljni odbrambeni bedem koji je istovremeno i obaloutvrda mora da izdrži i ogroman pritisak visoke vode i udarce topova, oba sa rečne starne, onda je statički jasno da je bolje da ostatak osnove kule ostane sa unutrašnje strane novih bedema da bi na sebe primio pritisak na njihovu spoljašnju stranu, tj da novi bedemi prođu sa spoljne strane osnove kule. Kad bi zaista bilo tako, ispalo bi da su znatni ostaci kule Mlinarice ustvari ispod ŠETALIŠNE STAZE, sa unutrašnje strane trenutno postojećih spoljnih priobalnih bedema, a ne u reci!
Naravno da se ova logika zasniva na nizu pretpostavki i da je daleko od bilo čega izvesnog, ali mi izgleda da se takva mogućnost mora bar ispitati.
Ukratko, nužno je nastaviti ranije prekinuto istraživanje, pa bočni krak severnog bedema zapadnog podgrađa koji ide ka reci iskopavanjem pratiti sve do kule Mlinarice, tj od šina pa do kule broj 4 na mojoj mapi. Tek se onda može napraviti projekat ovog dela linijskog parka koji bi uključio i te nalaze.
Kad se na prethodnoj mapi pogleda gde se u okviru granice projekta linijskog parka nalaze najvažniji neistraženi delovi bedema, vidimo da su oni deo tri jasno odvojene celine. Idući sa severa na jug, prva celina je severni bedem zapadnog podgrađa.
Kad se dodate linije malo smanje i pomere nadole, da bi se bolje video teren, jasno je da je deo bedema između puta i tvrđave veoma dobro očuvan do nivoa zemlje:
Ovde ima dovoljno istorijskih informacija da bi se bedem malo dozidao i iznad nivoa tla, toliko da ovaj deo ima vizuelni kontinuitet koji se kao jedna celina vidi i kad se gleda sa strane. 3D rekonstrukcija originalnog izgleda.
Kakav su utisak ove "linije" nekada ostavljale u stvarnosti, se ipak bolje vidi na slici sličnog zida i kule iz Gornjeg Grada (doduše ovde bez drvenih delova)
Da je ovaj deo bedema do puta zaista moguće kvalitetno rekonstrusati lepo se vidi na fotografijama njihovog trenutnog stanja. Evo ih u spojleru da se ne opterećuje važniji deo poruke koji se odnosi na sada aktuelni priobalni deo u okviru linijskog parka (mada su slike zaista lepe
).Kad se pođe od bedema Gornjeg grada, severni bedem zapadnog podgrađa se ovim putem spušta naniže, kroz zidove kasnije podignute barutane, ka ostacima bedema na platou ispod Kalemegdanskog grebena:
Zapamtite poziciju spomenika poginulom pilotu Edvardu Rusjanu u odnosu na ovaj deo severnog bedema podgrađa. To vam je na terenu referenca za poziciju pribalnog dela bedema i kule Mlinarice.
Ovo je kula 1 delimično ugrađena u zid barutane
Bedem na daljem putu ka reci krivuda da bi se bočnom vatrom pokrili njegovi spoljašnji delovi.
Pa kula 2
Dalje počinje zaštićeni deo luke, pa se bedem račva u dve grane. Jedan direktno ka reci, a drugi ka jugu duž radnog dela obale pristaništa.
Idući ka obali dolazi se do kule 3
Grana bedema koja ide ka jugu je odbrana radnog dela pristaništa, i takođe je dobro očuvan na prilčnoj dužini. On dalje prolazi ispod ulice Vojvode Bojovića, pa ide pribalnim delom linearnog parka.
Inače, ovaj bedem je meni posebno fascinantan jer je ne samo istorijska nego i prava prirodna retkost. Prekriven je najfinijom mahovinom koju sam igde u gradu video. U pravo doba godine to je takav raskoš bukvalno neverovatnih boja, bezbroj nijansi zelene, crvene, braon, sive i boje rđe, da vam pamet stane. Osećaj pod rukom je kao najmekši tepih koji možete zamisliti. Čovek prosto poželi da sve ogradi staklom ili prenese u botaničku baštu. A još je čudnije kad shvatite da upravo ovaj zid tu stoji još pre vremena despota Stefana Lazarevića. Verovatno iz vremena Stefana Dušana (1331-1347). OVO je početak Beograda, taj zid, i tu stoji već 700 godina. Pri tome, sasvim prigodno izgledajući kao da ga je izrazito jarkim bojama neko naslikao baš sa eksplicitnom namerom da bude simbol i da ga svi vide. A ne vidi ga niko.
Zapamtite poziciju spomenika poginulom pilotu Edvardu Rusjanu u odnosu na ovaj deo severnog bedema podgrađa. To vam je na terenu referenca za poziciju pribalnog dela bedema i kule Mlinarice.
Ovo je kula 1 delimično ugrađena u zid barutane
Bedem na daljem putu ka reci krivuda da bi se bočnom vatrom pokrili njegovi spoljašnji delovi.
Pa kula 2
Dalje počinje zaštićeni deo luke, pa se bedem račva u dve grane. Jedan direktno ka reci, a drugi ka jugu duž radnog dela obale pristaništa.
Idući ka obali dolazi se do kule 3
Grana bedema koja ide ka jugu je odbrana radnog dela pristaništa, i takođe je dobro očuvan na prilčnoj dužini. On dalje prolazi ispod ulice Vojvode Bojovića, pa ide pribalnim delom linearnog parka.
Inače, ovaj bedem je meni posebno fascinantan jer je ne samo istorijska nego i prava prirodna retkost. Prekriven je najfinijom mahovinom koju sam igde u gradu video. U pravo doba godine to je takav raskoš bukvalno neverovatnih boja, bezbroj nijansi zelene, crvene, braon, sive i boje rđe, da vam pamet stane. Osećaj pod rukom je kao najmekši tepih koji možete zamisliti. Čovek prosto poželi da sve ogradi staklom ili prenese u botaničku baštu. A još je čudnije kad shvatite da upravo ovaj zid tu stoji još pre vremena despota Stefana Lazarevića. Verovatno iz vremena Stefana Dušana (1331-1347). OVO je početak Beograda, taj zid, i tu stoji već 700 godina. Pri tome, sasvim prigodno izgledajući kao da ga je izrazito jarkim bojama neko naslikao baš sa eksplicitnom namerom da bude simbol i da ga svi vide. A ne vidi ga niko.
Grana ovog bedema koja ide direktno ka reci je izgrađena u vreme despota Stefana Lazarevića, 1404-1427. Koliiko sam shvatio, uz okolinu Nebojša kule, ovde je jedini, i to mali, deo prostora koji obuhvata linijski park koji je u jednom kratkom potezu istražen. Iskopano je samo parče nastavka ovog bedema iz 15. veka ispod unutrašnjeg priobalnog bedema iz 18. veka, na potezu od puta do pruge. Dalje nisu mogli od pruge pa su stali. I to je sve. Ništa se drugo ne zna jer ništa drugo nije ni moglo biti istraživano dok se ne ukloni pruga. Međutim oni su bar otkrili da ispod bedema iz 18. veka još uvek postoji relativno očuvan deo iz 15. veka despota Stefana Lazarevića, tj očuvaniji nastavak u spojleru opisanog bedema sa druge strane ulice Vojvode Bojovića. Što znači da bi on mogao postojati i dalje ka reci, ispod bivše pruge i šetališne staze. Evo rezultata tog istraživanja sa komentarima koje sam dodao.
Međutim isto je tako zanimljiv i nastavak tog bedema koji ide ka reci. Uz malo hrabrosti i više ambicije nego što smo do sada pokazali, izuzetno atraktivan nalaz bi mogla biti i kula Mlinarica.
U mapi koju sam nacrtao meni je upravo to najveće iznenađenje. Gledajući stare grafike iz prve poruke bio sam ubeđen da je neporušena osnova kule Mlinarice negde u koritu Save i zbog toga nama trajno nedostižna. Njen istaknuti položaj isturen u reku je bitan zbog bočne vatre na ostale delove zidova kao i davanja više prostora zaštićenom delu luke. To se lepo vidi i na ovoj ilustraciji Grada iz tog vremena.
Međutim kao što se vidi na mojoj mapi, kad se na ortofoto snimak grada pažljivo prenesu planovi, ispada da je kula Mlinarica ustvari ugrađena u spoljni priobalni bedem, dakle da uopšte nije u TRENUTNOM koritu Save. Kad se malo razmisli to i deluje logično. Pravljenje stabilnih temelja za nešto tako teško kao bedemi grada bukvalno u koritu reke uopšte nije naivan zadatak ni danas, a kamoli ranije. Onda ima smisla da novi bedemi u sebe prosto ugrade stare, odavno stabilizovane, i da ih ne ruše nimalo više nego što je neophodno potrebno.
I dalje, profil kule je širi od debljine bedema koji vodi do nje. Pa da li je posle rušenja gornjeg dela kula Mlinarice novi bedem provučen po spoljašnjem ili po unutrašnjem delu profila osnove kule? Pošto spoljni odbrambeni bedem koji je istovremeno i obaloutvrda mora da izdrži i ogroman pritisak visoke vode i udarce topova, oba sa rečne starne, onda je statički jasno da je bolje da ostatak osnove kule ostane sa unutrašnje strane novih bedema da bi na sebe primio pritisak na njihovu spoljašnju stranu, tj da novi bedemi prođu sa spoljne strane osnove kule. Kad bi zaista bilo tako, ispalo bi da su znatni ostaci kule Mlinarice ustvari ispod ŠETALIŠNE STAZE, sa unutrašnje strane trenutno postojećih spoljnih priobalnih bedema, a ne u reci!
Naravno da se ova logika zasniva na nizu pretpostavki i da je daleko od bilo čega izvesnog, ali mi izgleda da se takva mogućnost mora bar ispitati.
Ukratko, nužno je nastaviti ranije prekinuto istraživanje, pa bočni krak severnog bedema zapadnog podgrađa koji ide ka reci iskopavanjem pratiti sve do kule Mlinarice, tj od šina pa do kule broj 4 na mojoj mapi. Tek se onda može napraviti projekat ovog dela linijskog parka koji bi uključio i te nalaze.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
4/5
Idući dalje sa severa ka jugu, sledeća celina je deo oko južnog bedema zapadnog podgrađa. Ona izgleda ovako:
Ovde nema potrebe posebno komentarisati. Imamo fantastično bogatu mešavinu bedema iz 14., 15., i 18. veka i ništa se ne zna o bilo čemu iz ovog dela jer niko nikada ovde nije istraživao. Imamo čak dve kule na malom postoru. Jedna ugaona, potpuno zatvorena i sa posebnim, nižim, okružujućim spoljnim bedemom sa kosom kamenom eskarpom. Ulaz u luku je bio negde na ivici puta. Stepenice za ulaz na unutrašnji bedem takođe. Bukvalno se mora prekopati svaki centimetar prostora ispred i malo nizvodno od Bella Viste.
Evo kako izgleda rekonstrukcija donekle slične, ali od kule 4 ipak jednostavnije kula 7, takođe sa spoljnim bedemom.
Današnji izgled zapuštene kule 7 i kasnijih bedema oko nje je ovakav.
Ovde se vidi trasa juznog bedema zapadnog podgradja koja odlazi ispod ulice Vojvode Bojovića i, nadajmo se, nastavlja sa druge strane ulazeći odmah u ugaonu kulu 6. Tačno tamo gde su male stepenice od Bella Viste do puta (vidite ih na mapi ispod kule 6).
Isti južni bedem podgrađa se vidi i na Gupmovoj mapi.
I kao poslednji bedem u dubini slike na ilustraciji "Grada". Kula 6 i njen sopstveni spoljni bedem je sada desno.
Idući dalje sa severa ka jugu, sledeća celina je deo oko južnog bedema zapadnog podgrađa. Ona izgleda ovako:
Ovde nema potrebe posebno komentarisati. Imamo fantastično bogatu mešavinu bedema iz 14., 15., i 18. veka i ništa se ne zna o bilo čemu iz ovog dela jer niko nikada ovde nije istraživao. Imamo čak dve kule na malom postoru. Jedna ugaona, potpuno zatvorena i sa posebnim, nižim, okružujućim spoljnim bedemom sa kosom kamenom eskarpom. Ulaz u luku je bio negde na ivici puta. Stepenice za ulaz na unutrašnji bedem takođe. Bukvalno se mora prekopati svaki centimetar prostora ispred i malo nizvodno od Bella Viste.
Evo kako izgleda rekonstrukcija donekle slične, ali od kule 4 ipak jednostavnije kula 7, takođe sa spoljnim bedemom.
Današnji izgled zapuštene kule 7 i kasnijih bedema oko nje je ovakav.
Ovde se vidi trasa juznog bedema zapadnog podgradja koja odlazi ispod ulice Vojvode Bojovića i, nadajmo se, nastavlja sa druge strane ulazeći odmah u ugaonu kulu 6. Tačno tamo gde su male stepenice od Bella Viste do puta (vidite ih na mapi ispod kule 6).
Isti južni bedem podgrađa se vidi i na Gupmovoj mapi.
I kao poslednji bedem u dubini slike na ilustraciji "Grada". Kula 6 i njen sopstveni spoljni bedem je sada desno.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
5/5
I kao treća celina, sa južne strane, imamo bedeme bastiona Mracne kapije koji su u nedavno napravljenom parku kod pasarele. Oni su tamo pozicionirani ovako:
Ti bedemi su prirodan nastavak zaista vizuelno bogatog dela tvrđave koji bi zbog toga morao da ima svoj prirodni završetak ...
... pošto ovako deluje kao da je bukvalno nožem odsečen
Srećom, zbog predratnog nasipanja terena zbog izgradnje teretne luke ovde ima mesta, pa to nije teško. A naročito zato što je nekome najzad palo na pamet da ovde napravi park, a ne uobičajenu stambenu zgradu, pa je neznatna intervencija sada lako moguća.
Pošto sam lično bio u rupi da vidim u kako izgledaju zatrpani bedemi, mogu vam iz prve ruke reći da su u sjajnom stanju, kao da su juče napravljeni. Veliki, pravilno tesani blokovi kamena, neoštećeni i sa malterom koji nigde nije popustio ili otpao, površina strogo u jednoj ravni. Ne znam da li je to neko popravljao i kada, ali tako izgleda ono malo parče koje sam video. Evo i slike "iz rupe".
Mislim da je najbolje rešenje da se spoljašnji priobalni bedem vrlo malo nadzida, tako da bude visok oko 1 metar iznad tla, ali ne čitavom dužinom nego sa prekidima, u nekom nepravilnom ritmu i sa nepravilnim, ne vertikalnim bočnim završecima, ali sa ravnom gornjom površinom zgodnom za sedenje i hodanje, tako da sve deluje kao vrlo ovlašna i delimična rekonstrukcija ostataka tvrđave. Da ne crtam sve što sam opisao, ali kad je u pitanju pozicija, visina i ritam nadzemnih delova, otprilike ovako:
Tako bi se odjednom postiglo nekoliko stvari. Znamo da ljudi vole da sede na bedemima, pa bi ovako dobili daleko veću površinu za sedenje i ležanje u obliku nekoliko niskih linearnih klupa, tačnije pravih bedema sa dualnom funkcijom klupa. Ove betonske klupe bi se onda mogle ukloniti i premestiti ispod spoljnih bedema (pošto im voda ne može ništa), kao što sam ranije crtao. Beton se ionako ne uklapa u ambijent tvrđave i parka. Mešavina cigle i kamena tu pripada daleko više. Pri tome bi ljudi bili u zelenilu i pored reke. Istovremeno bi bedem stvarno izgledao baš kao bedem, a ne kao klupa ili kao nacrtana šara na pločniku. Takođe se ne bi se previše izdvajao ni iz parka i zelenila, ni po visini ni po teksturi.
Ne nekom mestu se uz bedem može iskopati uzak pristup nekom od ovih ozidanih sidrišta unutar bedema. To bi bilo i deci za igru, umesto uobičajenih dečijih igrališta, ali i omogućilo pristup originalnom delu bedema ispod površine zemlje. Ili da se ti otvori vide ispod ojačanog stakla u podnožiju bedema. Sve zajedno je lako izvesti i ne bi kvarilo ambijent parka, a tvrđava bi istovremeno imala jasno prepoznatljiv nastavak sa druge strane ulice Vojvode Bojovića.
Kad je u pitanju preostali deo unutrašnjeg priobalnog bedema, onog dela koji je eventualno ostao u temljima posle prosecanja puta kroz bastion Mračne kapije, dakle njegovog dela između puta i reke, to zavisi od toga koliko ga je tačno ostalo. Po ovom mom mapiranju izgleda da ga ima više nego što su oni simbolično markirali drugom bojom na prvim renderima linijskog parka. Ako je tako, i on bi se mogao rekonstruisati do nešto malo iznad nivoa puta, tako da gledano sa gornjeg nivoa tvrđave i spoljni i unutrašnji priobalni bedemi u parku izgledaju kao logičan nastavak kaskade bedema nadole. Međutim o tome treba još razmisliti pošto se istraživanjem tačno vidi koliko ga je ostalo.
I kao treća celina, sa južne strane, imamo bedeme bastiona Mracne kapije koji su u nedavno napravljenom parku kod pasarele. Oni su tamo pozicionirani ovako:
Ti bedemi su prirodan nastavak zaista vizuelno bogatog dela tvrđave koji bi zbog toga morao da ima svoj prirodni završetak ...
... pošto ovako deluje kao da je bukvalno nožem odsečen
Srećom, zbog predratnog nasipanja terena zbog izgradnje teretne luke ovde ima mesta, pa to nije teško. A naročito zato što je nekome najzad palo na pamet da ovde napravi park, a ne uobičajenu stambenu zgradu, pa je neznatna intervencija sada lako moguća.
Pošto sam lično bio u rupi da vidim u kako izgledaju zatrpani bedemi, mogu vam iz prve ruke reći da su u sjajnom stanju, kao da su juče napravljeni. Veliki, pravilno tesani blokovi kamena, neoštećeni i sa malterom koji nigde nije popustio ili otpao, površina strogo u jednoj ravni. Ne znam da li je to neko popravljao i kada, ali tako izgleda ono malo parče koje sam video. Evo i slike "iz rupe".
Mislim da je najbolje rešenje da se spoljašnji priobalni bedem vrlo malo nadzida, tako da bude visok oko 1 metar iznad tla, ali ne čitavom dužinom nego sa prekidima, u nekom nepravilnom ritmu i sa nepravilnim, ne vertikalnim bočnim završecima, ali sa ravnom gornjom površinom zgodnom za sedenje i hodanje, tako da sve deluje kao vrlo ovlašna i delimična rekonstrukcija ostataka tvrđave. Da ne crtam sve što sam opisao, ali kad je u pitanju pozicija, visina i ritam nadzemnih delova, otprilike ovako:
Tako bi se odjednom postiglo nekoliko stvari. Znamo da ljudi vole da sede na bedemima, pa bi ovako dobili daleko veću površinu za sedenje i ležanje u obliku nekoliko niskih linearnih klupa, tačnije pravih bedema sa dualnom funkcijom klupa. Ove betonske klupe bi se onda mogle ukloniti i premestiti ispod spoljnih bedema (pošto im voda ne može ništa), kao što sam ranije crtao. Beton se ionako ne uklapa u ambijent tvrđave i parka. Mešavina cigle i kamena tu pripada daleko više. Pri tome bi ljudi bili u zelenilu i pored reke. Istovremeno bi bedem stvarno izgledao baš kao bedem, a ne kao klupa ili kao nacrtana šara na pločniku. Takođe se ne bi se previše izdvajao ni iz parka i zelenila, ni po visini ni po teksturi.
Ne nekom mestu se uz bedem može iskopati uzak pristup nekom od ovih ozidanih sidrišta unutar bedema. To bi bilo i deci za igru, umesto uobičajenih dečijih igrališta, ali i omogućilo pristup originalnom delu bedema ispod površine zemlje. Ili da se ti otvori vide ispod ojačanog stakla u podnožiju bedema. Sve zajedno je lako izvesti i ne bi kvarilo ambijent parka, a tvrđava bi istovremeno imala jasno prepoznatljiv nastavak sa druge strane ulice Vojvode Bojovića.
Kad je u pitanju preostali deo unutrašnjeg priobalnog bedema, onog dela koji je eventualno ostao u temljima posle prosecanja puta kroz bastion Mračne kapije, dakle njegovog dela između puta i reke, to zavisi od toga koliko ga je tačno ostalo. Po ovom mom mapiranju izgleda da ga ima više nego što su oni simbolično markirali drugom bojom na prvim renderima linijskog parka. Ako je tako, i on bi se mogao rekonstruisati do nešto malo iznad nivoa puta, tako da gledano sa gornjeg nivoa tvrđave i spoljni i unutrašnji priobalni bedemi u parku izgledaju kao logičan nastavak kaskade bedema nadole. Međutim o tome treba još razmisliti pošto se istraživanjem tačno vidi koliko ga je ostalo.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
Naravno, bilo bi divno videti i neki približni 3D izgled ovih bedema.
Takođe, ja sam poslao sliku sa rekonstrukcijom trasa zakopanih bedema u punoj rezoluciji, međutim novi softver foruma ju je automatski zamenio bitno manjom i manje jasnom slikom. Evo sada ponovo, iz drugog pokušaja, originalne slike, međutim sada je manja verzija slike koju forum prikazuje istovremeno i link na spoljni hosting sajt na kome se nalazi puna verzija. Dakle ako želite detaljni pogled na trase bedema i ortofoto snimak na sam ih kome sam ih nacrtao, kliknite na sledeću sliku.
Mapiranje trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zuma, verzija 02.02.2022.
Osnova veličine 2513 x 2808 px
Takođe, ja sam poslao sliku sa rekonstrukcijom trasa zakopanih bedema u punoj rezoluciji, međutim novi softver foruma ju je automatski zamenio bitno manjom i manje jasnom slikom. Evo sada ponovo, iz drugog pokušaja, originalne slike, međutim sada je manja verzija slike koju forum prikazuje istovremeno i link na spoljni hosting sajt na kome se nalazi puna verzija. Dakle ako želite detaljni pogled na trase bedema i ortofoto snimak na sam ih kome sam ih nacrtao, kliknite na sledeću sliku.
Mapiranje trasa par najvažnijih bedema jugozapadnog dela Beogradske tvrđave iz 14., 15. i 18. veka na moderni ortofoto snimak visoke rezolucije.
Zuma, verzija 02.02.2022.
Osnova veličine 2513 x 2808 px
Poslednja izmena:
Da li neko ima ideju kako da utičemo na nadležne da se ovo istraži i prezentuje?
Naravno, ne samo to, treba i zainteresovati javnost, a još teže, animirati stručne ljude/institucije...
Ali malo je glupo da pričamo šta bi bilo kad bi bilo ovde, a da ništa ne probamo. Ovde ne postoji privatni interes, tako da je lakše nego u većini drugih problema o kojima na forumu diskutujemo.
Da osnujemo neko udruženje?
Naravno, ne samo to, treba i zainteresovati javnost, a još teže, animirati stručne ljude/institucije...
Ali malo je glupo da pričamo šta bi bilo kad bi bilo ovde, a da ništa ne probamo. Ovde ne postoji privatni interes, tako da je lakše nego u većini drugih problema o kojima na forumu diskutujemo.
Da osnujemo neko udruženje?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
Što se stručnjaka tiče, to nije problem.
Što se javnosti tiče, što više rendera i 3D rekonstrukcija, jer je sve ostalo za njih previše apstraktno i teško zamislivo sve dok uz objašnjenje ne mogu i da VIDE šta od istorije grada još uvek postoji, zatim šta se predlaže da se sa time uradi, i kako bi to na kraju moglo izgledati. To je jedan od razloga što sam ovo crtao, pošto mislim da je u informisanju i animiranju javnosti ključ svega.
Što se tiče vlasti, to je najteže. Međutim mislim da i tu imamo dovoljno dobre šanse. Tu je ključni argument ekonomija i stvaranje odgovarajućeg imidža grada u inostranstvu. Svima je najzad postalo jasno da će stari deo Beograda ubuduće živeti od turizma i usluga (otuda tolike investicije u pešačke zone), pa treba naročito insistirati na turističkim potencijalima rekonstrukcije donjeg dela tvrđave. Beograd je od početka godine do kraja oktobra 2021. (iako je godina korone) od turizma zaradio preko milijardu i dvesta hiljada evra. Među turistima tvrđava je već jedna od velikih atrakcija Beograda. Kad bi postalo vidljivo i opipljivo imati tvrđavu koja po "aktiviranoj" površini još veća, na "dva visinska nivoa", ponegde i sa 700 godina starim bedemima, a sve u privlačnom i zelenom ambijentu parka i rečne obale, to bi bila još veća turistička atrakcija. Što znači više novca u gradskoj kasi, a naša vlast ako ništa drugo, bar dobro razume kad se spomene novac. Tako da bi, kad su oni u pitanju, glavni argument trebao biti da je to sa jedne strane investicija u turizam, a u političkom smislu, da je investicija u tvrđavu jedan od retkih nekontraverznih poduhvata pošto je definitivno "patriotski" čin, koji samim tim može doneti još malo političkih poena. Tako da, ako se svi ti argumenti dobro upakuju za svaku ciljnu grupu posebno, verujem da postoje realne šanse da se ta stvar pokrene.
Mada bi pre svega trebalo stvarati materijal za novinare, nešto što bi javnosti moglo biti zanimljivo, a što oni onda mogu preuzeti i bez mnogo dodatnog napora objaviti.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.767
Evo još jedne ideje za uređenje linijskog parka uz istovremenu prezentaciju bedema tvrđave. Uradio sam jedan brzi proračun, pa je ispalo da je novi park kod pasarele dovoljno veliki da budemo ambiciozniji u prezentaciji bedema.
Ideja sa nadgradnjom isprekidanih delova spoljnog priobalnog bedema do visine od oko 1 metar iznad zemlje, koji sam ranije spomenuo, ostaje ista. Ta nadgradnja bi imala dvostruku funkciju prezenatacije bedema i niza linearnih prostora za sedenje i ležanje umesto sadašnjih betonskih ležaljki u zelenilu.
To bi bila vrlo mala dogradnja u visinu jer je sačuvani deo bedema ionako tik ispod nivoa tla i dobro očuvan.
A i izgleda vrlo impresivno.
Međutim umesto uskih stepenica tik uz bedem koje bi vodile ispod nivoa tla do jednog od ovih ogromnih otvora za sidrenje, kao što sam predložio u početku, i tu možemo staviti nešto što bi takođe imalo višestruko korisnu funkciju, isto kao i nadograđeni bedemi iznad zemlje. Račun pokazuje da ovde ima dovoljno mesta za jedan ili čak dva mini amfiteatara. Dakle ovako, a slici vidite koliko malo mesta zauzimaju (ljubičasti niz polukrugova) :
Geometrijski oblik amfiteatra, dakle jednog konusnog udubljenja u zemlji, ima čitav niz prednosti i skoro nijednu manu. Za početak, kad čovek priđe bliže, otvorio bi mu se neometan pogled na prilično dugačak segment originalnog bedema ispod zemlje, što bi inače ostalo ili nevidljivo ili bar teško sagledivo iz prostora uskih stepenica koje vode nadole, kao u prvom predlogu. Dakle, vidi se ne samo moderna rekonstrukcija bedema iznad zemlje, nego i originalni podzemni deo. Ali istovremeno, kad se gleda sa malo veće distance, pogled na otvor amfiteatra pada pod veoma malim uglom i on je praktično nedvidljiv. Nema ničega što štrči iznad zemlje i sakriva zelenilo i zeleni parkovski ambijent. Pa je to idealna kombinacija: iznad zemlje je samo namerno niska nadgradnja bedema, do 1 metar, koja posetiocu objavljuje da tu postoji bedem, ali pritom ne smeta previše pogledu na park. Međutim kako čovek prilazi bliže, pogledu se polako otvara sve veći i veći lučni otvor na liniji dodira bedema i tla, pa se vidi i sve veći podzemni deo bedema. Pri tome su gledano sa šetne staze stepenice amfiteatra uglavnom sakrivene, jer su pretežno na bližoj, unutrašnjoj i nevidljivoj strani rupe, pa je glavni vizelni akcenat samo na bedemu koji dominira pogledom, a ne na stepenicama amfiteatra. Time je poboljšana vidljivost i prezentacija starih bedema tvrđave bez velike degradacije parkovskog ambijenta.
Dodatno međutim dobijamo još i izuzetan novi prostor na izuzetnom mestu pored reke, nešto što do sada nismo imali. Pogledajte rezultate računa. Po sećanju, a i gledajući na stare i nove fotografije, mislim da možemo poći od pretpostavke da je otvor sidrišta na dnu širok recimo 2,8m, a da od tla do njegove donje ivice ima 3,5m. Ispred otvora možemo ostaviti još i dodatni prostor za "binu" poluprečnika 2m. Ako su stranice amfiteatra pod nagibom od 45 stepeni, visinsku razliku od 3,5m možemo savladati sa 8 stepenica od po 43,75 cm. Tako smo dobili izuzetan muzičko-pozorišni prostor sa binom od oko 10 m2 ukupno (spoljni i unutrašni deo), u kome može stati od 90 (svaki drugi red ispunjen, ljudi na 1m razmaka) do 200 gledalaca. I pri tome smo zauzeli samo površinu koju zauzima polovina punog kruga prečnika 11 metara, a slici vidite da to uopšte nije puno.
Ovde je onda moguće održavati koncerte, tribine, male pozorišne prestave, performanse, promocije, žurke i zabave svih vrsta. Na relativno čistijem i leti hladnijem vazduhu, pored same reke. Ljudima za odmor i deci za igru (onaj veliki krug sa veštačkim brdima od gume i plastike se i ne koristi naročito, pa bih to uklonio). Polovina bine koja je u unutrašnjosti otvora sidrišta je pokrivena, pa joj ne smeta kiša. Tu se može staviti elektronika i priključci za struju. Pošto je u pitanju niz koncentričnih krugova, akustika bi bila fenomenalna, pogotovo iz unutrašnjosti otvora sidrišta koje je izgleda oblika školjke (koliko sam iz malog otkopanog dela mogao naslutiti), tj prirodni rezonator zvuka. Izvođačima pojačala ne bi ni bila potrebna. A buka se ne bi širila unaokolo pošto smo u rupi.
Dakle, uz trošenje svega polovine površine kruga prečnika 11 metara dobijamo izuzetno mesto za odmor šetača linijskog parka, za druženja, zabave, ulične izvođače i male priredbe svih vrsta, a istovremeno se otvara pogled na donji deo spoljnog bedema tvrđave koji čitavom uličnom pozorištu daje posebni šmek i istorijski ambijent, dok je bastion Mračne kapije ponovo bar vizuelno povezan sa njegovim ostatkom preko puta. Ne pada mi na pamet ni jedna ozbiljna mana ovakvom rešenju.
Ideja sa nadgradnjom isprekidanih delova spoljnog priobalnog bedema do visine od oko 1 metar iznad zemlje, koji sam ranije spomenuo, ostaje ista. Ta nadgradnja bi imala dvostruku funkciju prezenatacije bedema i niza linearnih prostora za sedenje i ležanje umesto sadašnjih betonskih ležaljki u zelenilu.
To bi bila vrlo mala dogradnja u visinu jer je sačuvani deo bedema ionako tik ispod nivoa tla i dobro očuvan.
A i izgleda vrlo impresivno.
Međutim umesto uskih stepenica tik uz bedem koje bi vodile ispod nivoa tla do jednog od ovih ogromnih otvora za sidrenje, kao što sam predložio u početku, i tu možemo staviti nešto što bi takođe imalo višestruko korisnu funkciju, isto kao i nadograđeni bedemi iznad zemlje. Račun pokazuje da ovde ima dovoljno mesta za jedan ili čak dva mini amfiteatara. Dakle ovako, a slici vidite koliko malo mesta zauzimaju (ljubičasti niz polukrugova) :
Geometrijski oblik amfiteatra, dakle jednog konusnog udubljenja u zemlji, ima čitav niz prednosti i skoro nijednu manu. Za početak, kad čovek priđe bliže, otvorio bi mu se neometan pogled na prilično dugačak segment originalnog bedema ispod zemlje, što bi inače ostalo ili nevidljivo ili bar teško sagledivo iz prostora uskih stepenica koje vode nadole, kao u prvom predlogu. Dakle, vidi se ne samo moderna rekonstrukcija bedema iznad zemlje, nego i originalni podzemni deo. Ali istovremeno, kad se gleda sa malo veće distance, pogled na otvor amfiteatra pada pod veoma malim uglom i on je praktično nedvidljiv. Nema ničega što štrči iznad zemlje i sakriva zelenilo i zeleni parkovski ambijent. Pa je to idealna kombinacija: iznad zemlje je samo namerno niska nadgradnja bedema, do 1 metar, koja posetiocu objavljuje da tu postoji bedem, ali pritom ne smeta previše pogledu na park. Međutim kako čovek prilazi bliže, pogledu se polako otvara sve veći i veći lučni otvor na liniji dodira bedema i tla, pa se vidi i sve veći podzemni deo bedema. Pri tome su gledano sa šetne staze stepenice amfiteatra uglavnom sakrivene, jer su pretežno na bližoj, unutrašnjoj i nevidljivoj strani rupe, pa je glavni vizelni akcenat samo na bedemu koji dominira pogledom, a ne na stepenicama amfiteatra. Time je poboljšana vidljivost i prezentacija starih bedema tvrđave bez velike degradacije parkovskog ambijenta.
Dodatno međutim dobijamo još i izuzetan novi prostor na izuzetnom mestu pored reke, nešto što do sada nismo imali. Pogledajte rezultate računa. Po sećanju, a i gledajući na stare i nove fotografije, mislim da možemo poći od pretpostavke da je otvor sidrišta na dnu širok recimo 2,8m, a da od tla do njegove donje ivice ima 3,5m. Ispred otvora možemo ostaviti još i dodatni prostor za "binu" poluprečnika 2m. Ako su stranice amfiteatra pod nagibom od 45 stepeni, visinsku razliku od 3,5m možemo savladati sa 8 stepenica od po 43,75 cm. Tako smo dobili izuzetan muzičko-pozorišni prostor sa binom od oko 10 m2 ukupno (spoljni i unutrašni deo), u kome može stati od 90 (svaki drugi red ispunjen, ljudi na 1m razmaka) do 200 gledalaca. I pri tome smo zauzeli samo površinu koju zauzima polovina punog kruga prečnika 11 metara, a slici vidite da to uopšte nije puno.
Ovde je onda moguće održavati koncerte, tribine, male pozorišne prestave, performanse, promocije, žurke i zabave svih vrsta. Na relativno čistijem i leti hladnijem vazduhu, pored same reke. Ljudima za odmor i deci za igru (onaj veliki krug sa veštačkim brdima od gume i plastike se i ne koristi naročito, pa bih to uklonio). Polovina bine koja je u unutrašnjosti otvora sidrišta je pokrivena, pa joj ne smeta kiša. Tu se može staviti elektronika i priključci za struju. Pošto je u pitanju niz koncentričnih krugova, akustika bi bila fenomenalna, pogotovo iz unutrašnjosti otvora sidrišta koje je izgleda oblika školjke (koliko sam iz malog otkopanog dela mogao naslutiti), tj prirodni rezonator zvuka. Izvođačima pojačala ne bi ni bila potrebna. A buka se ne bi širila unaokolo pošto smo u rupi.
Dakle, uz trošenje svega polovine površine kruga prečnika 11 metara dobijamo izuzetno mesto za odmor šetača linijskog parka, za druženja, zabave, ulične izvođače i male priredbe svih vrsta, a istovremeno se otvara pogled na donji deo spoljnog bedema tvrđave koji čitavom uličnom pozorištu daje posebni šmek i istorijski ambijent, dok je bastion Mračne kapije ponovo bar vizuelno povezan sa njegovim ostatkom preko puta. Ne pada mi na pamet ni jedna ozbiljna mana ovakvom rešenju.
Poslednja izmena:
Foto WK II Farb-Dia Positiv Blick auf Fluß Terrasse J1.32 | eBay
Entdecken Sie Foto WK II Farb-Dia Positiv Blick auf Fluß Terrasse J1.32 in der großen Auswahl bei eBay. Kostenlose Lieferung für viele Artikel!
www.ebay.de