Šta je novo?

Lidl Beograd

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695268#p695268:1zdyp4c4 je napisao(la):
neshaoct » 03 Jan 2020 11:43 pm[/url]":1zdyp4c4]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=694763#p694763:1zdyp4c4 je napisao(la):
zexland » 02 Jan 2020 01:56 pm[/url]":1zdyp4c4]
Problem je danas da se definise sta je to uopste domaca roba jer gomila fabrika je tkdj proadata samo se vode da su srpski brendovi, to posebno vazi za Next, Swislion Takovo i slicne...ne znam sta je sa Starkom, ali vecina proizvodnje sokova i slatkisa recimo je pod stranim firmama, isto je i za mlekare...ali opet kazem ne znam 100% tacno ko kome pripada...

Sve što se proizvodi u Srbiji je domaća roba. Ko je vlasnik firme koja je tu robu proizvela nije od značaja.
Ili, ako je lakše, sve na čemu piše ''Made in Serbia'' je domaće.

Ako je nacionalnost vlasnika firme ustvari kriterijum po kome se odlučuje, ako je nekakav nacionalni interes da vlasnik bude naš i da je samo i jedino u tom slučaju reč o domaćem proizvodu, onda se taj nekakav nacionalni interes štiti državnom svojinom nad tom fabrikom, a ne privatnom svojinom nekog Srbina. To (da je bolje da bude naš privatnik nego stranac jer je od nekakvog nacionalnog interesa da bude Srbin vlasnik), je bilo medijsko podvaljivanje domaćih tajkuna (davno, dok je privatizacija još kod nas bila aktuelna), a neuki narod je u velikoj meri to prihvatao kao istinu.

Opet kažem, ako je vlasništvo nad nekom fabrikom od nacionalnog interesa, to se onda sprovodi državnom svojinom nad tom fabrikom. Jedino tako.
Nikako podvaljivanjem pogodnog domaćeg tajkuna da bude vlasnik, sa pričom pa on je naš, bolje Srbin nego Hrvat/Amer/Kinez/Nemac....

Kako izgleda koncept opšte državne svojine nad privredom smo imali priliku da vidimo i kod nas, i po istoku Evrope - svuda je propao slavno.
Zato, država treba da bude vlasnik, ili da učestvuje u vlasništvu samo u onim delatnostima gde postoji opšti interes ili neki drugi opšti značaj.
Uostalom, u današnjem svetu multinacionalnih kompanija je i nemoguće utvrditi njihovu ''nacionalnost''...brojni su primeri.

Sve što se proizvodi u Srbiji je domaća roba. Ko je vlasnik firme koja je tu robu proizvela nije od značaja.
Ili, ako je lakše, sve na čemu piše ''Made in Serbia'' je domaće.


Nije istina.

Sirovina je domaca, ali vlasnik kompanije koja raspolaze sirovinom je stranac. Samim tim oduzima se pravo na polaganje prava da je to srpska roba. Grdno se varas oko polaganja prava na licence i sirovine i proizvodnju, tj mesas proizvodnju i mesto porekla sa stranim kapitalom vlasnistva.

Upravo obrnuto. Made in Serbia ne znaci da je to srpska roba, jer motanje kablova koji su recimo uvezeni iz Kine kao sirovina ili slicne stvari ne moze biti srpski proizvod, pisace Made in Serbia, ali tu nema ni S od Serbie.

Iako pise Made in Serbia (sto jeste dobra stvar) to apsolutno ne znaci da je to srpska roba.

Nacionalnost vlasnika firme je nebitna, jer se gledaju druge stvari, zato i postoje marketing timovi i sektori koji se bave iskljucivo plasiranjem robe na razlicita trzista.

Uostalom sve zavisi STA se proizvodi, KOJA roba je u pitanju, i GDE se plasira.
 
Колко пара толко музике

Пробао једном ћевапе, баш огавни. Мада опет нисам ја спремао.

А дискусију треба завршити једном заувек увођењем протекционизма. Како ови из ЕУ очекују конкурентну привреду ако немамо привреду уопште хехе
 
Ja se ne razumem baš u to da li ima neke značajne razlike u ukusu u zavisnosti od mešavine mesa, ali mogu da potvrdim da nekada ćevapi i pljeskavice iz Lidla imaju odvratan ukus. Ali eto baš danas sam pripremao pljeskavice koje su bile mešavina svinjetine i junetine, i ukus je bio solidan. Nekada stvarno bude nekakav bezveze ukus, ali nekada bude baš lep. Ali meso im je sasvim pristojno, i osim pljeskavica i ćevapa, sve ostalo im je odlično i nisam imao zamerke na ukus. Omiljena su mi rebarca u marinadi, bukvalno iz kese izvadim, stavim u pleh, rernu, i to je to, a budu preukusna.
 
Istina je da sveže meso, naročito mleveno zna da zaudara. Opet greške nije bilo sa šniclama, kremenadlama i ostalim mesom u komadu.
Jesu domaći ili bar piše da je iz Srbije.
Ono što sam primetio da su malo opušteni što se tiče mesa, isteraju veliku paletu iz magacina/hladnjače i dok unesu u vitrinu ono stoji jako dugo pored. Često su sladoledi poluistopljeni.
Prigovorio sam poslovođama radnji. Drugo i sami potrošaču uzmu tako pakovanje iz frižidera šetaju po radnji u međuvremenu se predomisle ili frknu negde između rafova ili ostave na kasi, dok se to ponovo vrati u friz eto problema.
 
O kakvih to 16 objekata govore u plaćenim oglasima po sajtovima? Da li su oni otvoreni ili će tek biti otvoreni?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695505#p695505:vvkz504a je napisao(la):
zexland » 04 Jan 2020 11:29 pm[/url]":vvkz504a]
Sve što se proizvodi u Srbiji je domaća roba. Ko je vlasnik firme koja je tu robu proizvela nije od značaja.
Ili, ako je lakše, sve na čemu piše ''Made in Serbia'' je domaće.
Nije istina.
Jeste istina.
Ako nije, zašto sve što se proizvodi u Srbiji, tj. ima oznaku ''Made in Serbia'' ulazi u srpski bruto domaći proizvod ako nije srpski proizvod?
To kako se računa BDP (GDP) nisam ja izmislio, nisi ni ti, ali to treba da nam bude kriterijum. Zna se kolika je vrednost uvezena, kolika je dodata u Srbiji. Mislim da te je upravo to zbunilo...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695505#p695505:vvkz504a je napisao(la):
zexland » 04 Jan 2020 11:29 pm[/url]":vvkz504a]
Sirovina je domaca, ali vlasnik kompanije koja raspolaze sirovinom je stranac. Samim tim oduzima se pravo na polaganje prava da je to srpska roba. Grdno se varas oko polaganja prava na licence i sirovine i proizvodnju, tj mesas proizvodnju i mesto porekla sa stranim kapitalom vlasnistva.

Upravo obrnuto. Made in Serbia ne znaci da je to srpska roba, jer motanje kablova koji su recimo uvezeni iz Kine kao sirovina ili slicne stvari ne moze biti srpski proizvod, pisace Made in Serbia, ali tu nema ni S od Serbie.
Malo si se pogubio sad sa tim ''sirovinama'', ''vlasnik'', uveo si i nekakvo ''pravo na polaganje prava''. To je ono što kažem da te je izgleda zbunila vrednost koja je ušla u Srbiju... Evo, ispravi me ako grešim negde:

GVA = gross value added.
GDP = zbir svih GVA u svim granama ekonomije unutar granica jedne države, plus lokalno naplaćeni porezi.
GNI = gross national income. Vrednost proizvoda ili pruženih usluga bez obzira gde su napravljeni/usluge pružene, već na osnovu vlasništva nad brendom.

Na jednom primeru:
Displej se pravi u Južnoj koreji, bateriju pravi neka druga kompanija sa sirovinama izvađenim iz rudnika u Africi, CPU se pravi u Kini i sklapanje se radi u Kini. Na iPhonu piše ''Made in China'' = kineski proizvod.
Naravno da onaj rudnik u Afici (npr. u Zimbabveu) prvo iskopa litijum. Zimbabve vrednost te rude računa u svoj BDP. Npr. 1 nečega.
Onda litijum stigne u Južnu Koreju koja ga je platila tih 1 nečega. U fabrici u Južnoj Koreji se od te rude napravi baterija za iPhone. Upakuje se i proda fabrici u Kini za 5 nečega. GVA je 4 nečega, pa u GDP Južne Koreje ulaze ta 4 plus naplaćeni lokalni porezi. Fabrika u Kini uzme tu bateriju, uzme displej, uzme CPU, napravi kućište i šta sve već...i sklopi iPhone. Proda ga Amerima za 100 nečega. GVA od tih 100 je npr. 60 nečega, i Kina računa 60 plus naplaćene poreze na tih 60 u svoj GDP. Amerikanac uzme i reklamira ga, smisli mu operativni sistem, i proda ovcama u Americi za 1.500 nečega. Razlika od 100 do 1.500 nečega je USA GPD. Od tih 1.500 npr. 150 su lokalni porezi u Americi. Dakle, 1.250 je GVA, 150 su lokalni porezi. Kada se taj iPhone proda u SRB, 1.250 se računa u USA GDP, 100 se rasparča u GDP svih ostalih u lancu pre počev od Zimbabvea, a npr. 150 je SRB GDP jer su to naplaćeni porezi kod nas i pružena usluga trgovca. Mi GVA na iPhone imamo samo po pitanju pružene usluge trgovca, plus smo naplatili porez prilikom prodaje, a u GDP ulazi GVA plus porezi.
Svih 1.350 USA može da računa u svoj GNI (gross national income) jer je Apple USA brend, tj. USA firma ima vlasništvo nad tim telefonom.

Sad sa onom fabrikom kablova u Srbiji.
Kabal se proda npr. Mercedesu koji ga u fabrici u Nemačkoj ugradi u S klasu. Naravno, nije kabal nego je kompletna instalacija, ali nema veze, pojednostavljujemo. Onoliko koliko je Mercedes platio te kablove fabrici u Srbiji neće ući u Nemački GDP, već u SRB GDP. Isto kao što onome u Kini cifra po kojoj je fabrika iz Srbije prodala kablove u Nemačku neće ući u njegov GDP, već samo cena po kojoj je on prodao fabrici u SRB (mada, usput nisam baš siguran da je sirovina iz Kine pored toliko bakra u Boru). Ali, to što postoji vrednost sa kojom su kablovi došli u Srbiju, nikako ne znači da tu nema našeg GDP. Pa, ima ga čak i kada prodaš već gotov iPhone, a kamoli kad dodaš i nešto od proizvodnje u GVA (a, ne samo pruženu uslugu trgovca i lokalne poreze kao kod prodaje iPhona u SRB).

Na računanje GDP-a ne utiče šta se proizvodi, ne zavisi od vrste robe, niti gde se plasira. Bitno je samo da je to napravljeno/pružena usluga unutar granice jedne teritorije/države.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695542#p695542:2qig9l4d je napisao(la):
marrecar » Ned Jan 05, 2020 3:21 am[/url]":2qig9l4d]Ja se ne razumem baš u to da li ima neke značajne razlike u ukusu u zavisnosti od mešavine mesa, ali mogu da potvrdim da nekada ćevapi i pljeskavice iz Lidla imaju odvratan ukus. Ali eto baš danas sam pripremao pljeskavice koje su bile mešavina svinjetine i junetine, i ukus je bio solidan. Nekada stvarno bude nekakav bezveze ukus, ali nekada bude baš lep. Ali meso im je sasvim pristojno, i osim pljeskavica i ćevapa, sve ostalo im je odlično i nisam imao zamerke na ukus. Omiljena su mi rebarca u marinadi, bukvalno iz kese izvadim, stavim u pleh, rernu, i to je to, a budu preukusna.

Nikad ne kupujte meso u hipermarketima!
 
Upravo suprotno, treba kupovati tamo gde je velik obrt robe i gde postoji nekakva kontrola.
Iskreno i žena se žali na mleveno meso iz Lidla tako da ga izbegava već kupuje u Metrou, Tempu ili Maxi-ju. Ali samo u pakovanju.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698636#p698636:fgjn81mq je napisao(la):
neshaoct » 14 Jan 2020 03:49 pm[/url]":fgjn81mq]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695505#p695505:fgjn81mq je napisao(la):
zexland » 04 Jan 2020 11:29 pm[/url]":fgjn81mq]
Sve što se proizvodi u Srbiji je domaća roba. Ko je vlasnik firme koja je tu robu proizvela nije od značaja.
Ili, ako je lakše, sve na čemu piše ''Made in Serbia'' je domaće.
Nije istina.
Jeste istina.
Ako nije, zašto sve što se proizvodi u Srbiji, tj. ima oznaku ''Made in Serbia'' ulazi u srpski bruto domaći proizvod ako nije srpski proizvod?
To kako se računa BDP (GDP) nisam ja izmislio, nisi ni ti, ali to treba da nam bude kriterijum. Zna se kolika je vrednost uvezena, kolika je dodata u Srbiji. Mislim da te je upravo to zbunilo...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695505#p695505:fgjn81mq je napisao(la):
zexland » 04 Jan 2020 11:29 pm[/url]":fgjn81mq]
Sirovina je domaca, ali vlasnik kompanije koja raspolaze sirovinom je stranac. Samim tim oduzima se pravo na polaganje prava da je to srpska roba. Grdno se varas oko polaganja prava na licence i sirovine i proizvodnju, tj mesas proizvodnju i mesto porekla sa stranim kapitalom vlasnistva.

Upravo obrnuto. Made in Serbia ne znaci da je to srpska roba, jer motanje kablova koji su recimo uvezeni iz Kine kao sirovina ili slicne stvari ne moze biti srpski proizvod, pisace Made in Serbia, ali tu nema ni S od Serbie.
Malo si se pogubio sad sa tim ''sirovinama'', ''vlasnik'', uveo si i nekakvo ''pravo na polaganje prava''. To je ono što kažem da te je izgleda zbunila vrednost koja je ušla u Srbiju... Evo, ispravi me ako grešim negde:

GVA = gross value added.
GDP = zbir svih GVA u svim granama ekonomije unutar granica jedne države, plus lokalno naplaćeni porezi.
GNI = gross national income. Vrednost proizvoda ili pruženih usluga bez obzira gde su napravljeni/usluge pružene, već na osnovu vlasništva nad brendom.

Na jednom primeru:
Displej se pravi u Južnoj koreji, bateriju pravi neka druga kompanija sa sirovinama izvađenim iz rudnika u Africi, CPU se pravi u Kini i sklapanje se radi u Kini. Na iPhonu piše ''Made in China'' = kineski proizvod.
Naravno da onaj rudnik u Afici (npr. u Zimbabveu) prvo iskopa litijum. Zimbabve vrednost te rude računa u svoj BDP. Npr. 1 nečega.
Onda litijum stigne u Južnu Koreju koja ga je platila tih 1 nečega. U fabrici u Južnoj Koreji se od te rude napravi baterija za iPhone. Upakuje se i proda fabrici u Kini za 5 nečega. GVA je 4 nečega, pa u GDP Južne Koreje ulaze ta 4 plus naplaćeni lokalni porezi. Fabrika u Kini uzme tu bateriju, uzme displej, uzme CPU, napravi kućište i šta sve već...i sklopi iPhone. Proda ga Amerima za 100 nečega. GVA od tih 100 je npr. 60 nečega, i Kina računa 60 plus naplaćene poreze na tih 60 u svoj GDP. Amerikanac uzme i reklamira ga, smisli mu operativni sistem, i proda ovcama u Americi za 1.500 nečega. Razlika od 100 do 1.500 nečega je USA GPD. Od tih 1.500 npr. 150 su lokalni porezi u Americi. Dakle, 1.250 je GVA, 150 su lokalni porezi. Kada se taj iPhone proda u SRB, 1.250 se računa u USA GDP, 100 se rasparča u GDP svih ostalih u lancu pre počev od Zimbabvea, a npr. 150 je SRB GDP jer su to naplaćeni porezi kod nas i pružena usluga trgovca. Mi GVA na iPhone imamo samo po pitanju pružene usluge trgovca, plus smo naplatili porez prilikom prodaje, a u GDP ulazi GVA plus porezi.
Svih 1.350 USA može da računa u svoj GNI (gross national income) jer je Apple USA brend, tj. USA firma ima vlasništvo nad tim telefonom.

Sad sa onom fabrikom kablova u Srbiji.
Kabal se proda npr. Mercedesu koji ga u fabrici u Nemačkoj ugradi u S klasu. Naravno, nije kabal nego je kompletna instalacija, ali nema veze, pojednostavljujemo. Onoliko koliko je Mercedes platio te kablove fabrici u Srbiji neće ući u Nemački GDP, već u SRB GDP. Isto kao što onome u Kini cifra po kojoj je fabrika iz Srbije prodala kablove u Nemačku neće ući u njegov GDP, već samo cena po kojoj je on prodao fabrici u SRB (mada, usput nisam baš siguran da je sirovina iz Kine pored toliko bakra u Boru). Ali, to što postoji vrednost sa kojom su kablovi došli u Srbiju, nikako ne znači da tu nema našeg GDP. Pa, ima ga čak i kada prodaš već gotov iPhone, a kamoli kad dodaš i nešto od proizvodnje u GVA (a, ne samo pruženu uslugu trgovca i lokalne poreze kao kod prodaje iPhona u SRB).

Na računanje GDP-a ne utiče šta se proizvodi, ne zavisi od vrste robe, niti gde se plasira. Bitno je samo da je to napravljeno/pružena usluga unutar granice jedne teritorije/države.

Tek sam sada pazljivo procitao tvoj odgovor. U pravu si. Hvala ti na detaljnom pojasnjenju :sesir:
 
Lidlova parcela u Valjevu,u toku su pripreme za rusenje starih magacina i pripreme za izgradnju.
 

Prilozi

  • Screenshot.png
    Screenshot.png
    442,1 KB · Pregleda: 7.460
Da to su bili magacini trgovinskog lanaca iz vremena socijalizma "Diva".Kupio privatnik iz Valjeva i preprodao Lidlu prosle godine.
 
Taman da osvežim malo temu u drugom pravcu. Bio sam u jednoj Lindi (meni ovo već ušlo u naviku da zovem Linda, a ne Lidl) u Beču koja se nalazi u okviru jedne zgrade. Ne bih znao da kažem tačno šta je bilo ranije u tom prostoru, ali je ovo bio poprilično neobičan raspored zidova i stubova i svega. Nekako sam se osetio kao da sam u jednom od ozloglašenih Amana u Srbiji koji još nisu bili uređeni. Naravno, higijena i urednost su na maksimumu, sve je lepo označeno. Nažalost na guglu nema slika celokupne unutrašnjosti. Uglavnom ima jedan deo prodavnice gde je jedan stub/zid koji ide pravo, a sa desne strane od njega takođe jedan zid koji ide u levo i smanjuje prolaz. E, oni su na tom zidu stavili rafove, tako da izgleda krajnje neobično. Prostor između svih zidova je takoreći okej, ali plafon izuzetno visok i sve izgleda nekako neobično, kao da niste u prodavnici nego u nekom magacinu koji prodaje stvari na rasprodaji pa je stavio rafove gde je video mesto.
Sve ovo mi nije negativno, nego sam hteo da podelim malo neobičan prizor, a i činjenicu da bi u Srbiji takođe trebalo da otvaraju Linde u sklopu već izgrađenih zgrada, posebno u centrima gradova gde nema mnogo prostora za gradnju.
Nažalost cene ne mogu da uporedim jer sam u tom trenutku tražio dve tri specifične stvari pa nisam obraćao pažnju na cene.
 
Ti se pridruzio bb beckoj ekipi vidim ja nego jel ko pisao lindi utiske sto su reklamirali ...
 
Jesam dišo.
Inače, protekle nedelje su mi na instagramu izlazile reklame od Linde da se otvaraju dve nove radnje, jedna u Pančevu i jedna u Bečeju. A vidim da ovde nije to bilo pisano.
 
Krenula izgradnja Lidla na Jerkoviću, ugao Ignjata Joba i Trogirske.
 

Prilozi

  • lidl.jpg
    lidl.jpg
    63,9 KB · Pregleda: 4.061
Svaka čast ako završe do Novembra.
Gde je zapelo sa Ustaničkom i Cvijćevom? To je odavno najavljeno, a nisu još započeli.
 
Ne bi znao, bio sam juče na lokaciji Ustanička to jest Bulevar. Verujem da je za Cvijićevu problem jer mora veliki objekat da se ruši. Verovatno su dozvole problem, vidiš da je ova pravosnažna od 20.3.2020.
 
A zapela je i ona u visnjickoj isto za ovu u BKA mislim da imaju problem i sa Rae populacijom...
 
Ja mislim da će se ta u Višnjičkoj graditi kad se nastavi gradnja Big Fashion Parka, budući da je trenutno parcela na kojoj bi trebalo da se gradi Lidl natrpana tonom zemlje iz prve faze gradnje Parka.

Sent from my Nokia 7 plus using Tapatalk
 
Vrh