[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=694763#p694763:16y531r2 je napisao(la):
zexland » 02 Jan 2020 01:56 pm[/url]":16y531r2]Problem je danas da se definise sta je to uopste domaca roba jer gomila fabrika je tkdj proadata samo se vode da su srpski brendovi, to posebno vazi za Next, Swislion Takovo i slicne...ne znam sta je sa Starkom, ali vecina proizvodnje sokova i slatkisa recimo je pod stranim firmama, isto je i za mlekare...ali opet kazem ne znam 100% tacno ko kome pripada...
Sve što se proizvodi u Srbiji je domaća roba. Ko je vlasnik firme koja je tu robu proizvela nije od značaja.
Ili, ako je lakše, sve na čemu piše ''Made in Serbia'' je domaće.
Ako je nacionalnost vlasnika firme ustvari kriterijum po kome se odlučuje, ako je nekakav nacionalni interes da vlasnik bude naš i da je samo i jedino u tom slučaju reč o domaćem proizvodu, onda se taj nekakav nacionalni interes štiti državnom svojinom nad tom fabrikom, a ne privatnom svojinom nekog Srbina. To (da je bolje da bude naš privatnik nego stranac jer je od nekakvog nacionalnog interesa da bude Srbin vlasnik), je bilo medijsko podvaljivanje domaćih tajkuna (davno, dok je privatizacija još kod nas bila aktuelna), a neuki narod je u velikoj meri to prihvatao kao istinu.
Opet kažem, ako je vlasništvo nad nekom fabrikom od nacionalnog interesa, to se onda sprovodi državnom svojinom nad tom fabrikom. Jedino tako.
Nikako podvaljivanjem pogodnog domaćeg tajkuna da bude vlasnik, sa pričom
pa on je naš, bolje Srbin nego Hrvat/Amer/Kinez/Nemac....
Kako izgleda koncept opšte državne svojine nad privredom smo imali priliku da vidimo i kod nas, i po istoku Evrope - svuda je propao slavno.
Zato, država treba da bude vlasnik, ili da učestvuje u vlasništvu samo u onim delatnostima gde postoji opšti interes ili neki drugi opšti značaj.
Uostalom, u današnjem svetu multinacionalnih kompanija je i nemoguće utvrditi njihovu ''nacionalnost''...brojni su primeri.