Šta je novo?

Kultura i umetnost

Exit je najisplativija investicija u Srbiji"
25.1.2014| Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=804336

Novosadski festival Exit najisplativija je investicija u Srbiji, smatra direktor festivala Dušan Kovačević.

Povodom dobijanja nagrade za najbolji festival u Evropi, Exit tim 25. januara od 20 sati organizuje žurku u Velikoj dvorani Spensa na kojoj će, uz brojne bendove iz Srbije, nastupiti i velika zvezda Roni Sajz koji je nekoliko puta učestvovao na Exit festivalu.

U susret tom događaju Kovačević je u razgovoru za Tanjug još jednom predstavio novosti planirane za 2014. Godinu, kada će se uz novosadski Exit nekoliko dana kasnije održati i Sea Dance festival u Crnoj Gori.

"Ove godine promovišemo koncept Exit avanture kojom spajamo ta dva festivala. Moram da naglasim da su to odvojeni festivali da se Exit festival održava na Petrovaradinskoj tvrđavi gde se održavao i prethodnih 13 godina i gde će nadam se zauvek i ostati, a "Sea dance" festival je novi festival kojim posetiocima pružamo priliku da posete oba fstivala i tako učestvuju u jednoj velikoj Exit avanturi", kazao je Kovačević.

On je istakao i pomoć države u organizaciji festivala naglasivši da je "Exit festival najisplativija investicija u Srbiji, koja lokalnoj ekonomiji godišnje doprinosi sa više od 15 miliona evra i koji je do sada ekonomiji Novog Sada i Srbije prihodovao više od 100 miliona evra".

"Sigurno je da ćemo se potruditi da uz pomoć ove nagrade našem društvu vratimo još više. Po mom povratku na čelo Exita napravili smo razgovore s čelnicima i republičke i pokrajinske i gradske vlasti i oni su nam tada usmeno obećali podršku na osnovu koje smo ušli u organizaciju festivala i obećana podrška je zaista i stigla", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, svi posetioci Exit festivala koji su kupili ulaznice u promotivnom periodu, bilo ih je oko 11.000, dobili su gratis karte i za "Sea dance" festival, a upravo su u prodaji dva paketa ulaznica za Exit festival i za Exit avanturu koja obuhvata oba festivala.

Kovačević je kazao da je pred organizatorima "kompleksna logistička operacija" i da Exit tim trenutno formira dva posebna produkcijska tima, jedan za festival u Novom Sadu drugi za festival na "Jazu", dok je, kako je kazao, rad na marketingu i bukingu objedinjen.
168058438852e3b860a87a59.jpg
 
Ako je EXiT toliko isplativ, a trebao bi da bude jer se bavi uglavnom pouplarnom kulturom, zasto se mora finansirati iz budzeta?
Da se ne shvati pogresno, nisam protiv odrzavanja istog, mada mislim da je diskutabilna lokacija - tvrdjava.
Ono sto mi smeta je potenciranje na zaradi, a svedoci smo da je iz godine u godinu prica da ako se ne finansira iz budzeta upitno dalje odrzavanje.
Takodje, sobzirom da se EXiT finansira iz budzeta Srbije, nije mi jasna strategija 'rasta' tacnije sirenja festivala na jadransku obalu???
Koji je tu nas interes? Zar nije logicnije da je ako treba da raste, rastao ka nekoj planini ili banji u srbiji?
Svedoci smo takodje da se u pojedinim medijima pisalo o bogacenju pojedinaca na osnovu EXiT-a...
Voleo bih ako neko zna malo vise, da mi pojasni malo tu vlasnicku strukturu, tokove novca, ulaganja, troskove, profit i slicno.


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Наш интерес је да престане да се финансира и поклони коме год... јер је и то боље од језивог политиканства због којег сам престао да идем 2004 на тај фестивал. А које је прерасло у отворени сепаратизам финансиран од стране наше државе.

Културна вредност, услед бројних различитих извођача, са различитим музичким правцима, а све истовремено на истом месту је сигурно велика. Финансијска страна, као и достојанство државе опет имају своју вредност...
 
Svetosavski karavan knjiga u Ustanovi kulture Palilula
27. Januar. 2014 | Izvor : Tanjug
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=97294

Svetosavski karavan knjiga posvećen osnovcima i srednjoškolcima, nastavlja se danas u Ustanovi kulture Palilula.

Svi sadržaji na manifestaciji trajaće od 14.00 do 20.00 časova, a knjige će se prodavati po sajamskim cenama, saopštili su organizatori.

Programe i multimedijalne književne prezentacije imaće Izdavačka kuća "Portalibris", "Kreativna radionica Balkan i Beoknjiga", Udruženje srpskih izdavača, "Admiral books" i drugi.

U 15 časova, promociju knjige "Umetnikov razgovor sa dušom" imaće autor Slobodan Čvorović, a nastupiće i etno grupe "Slobodni strugari" i "Kesteni".

Kako navode organizatori, izbor naslova prilagođen je osnovcima i srednjoškolcima i kreće se od rešavanja konfliktnih situacija i problema preko razvijanja ekološke svesti, značaja preventive i posledicama bolesti zavisnosti do razgovora o epskoj fantastici u našoj savremenoj književnosti
 
Održano XX jubilarno takmičenje u besedništvu na Pravnom fakultetu

M.Jovićević | 27. 01. 2014. - 01:04h izmena vesti 00:23h | Foto: O.Toskić | Komentara: 0
Jubilarno 20. takmičenje u besedništvu na Pravnom fakultetu održano je večeras, a najbolji govornik među 12 finalista ove godine je Sanja Lakić, studentkinja druge godine.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/437697 ... -fakultetu
 
28.1.2014
Титова библиотека – културно добро од великог значаја
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ja.sr.html

Фонд издања које је Јосип Броз сам прикупљао и добијао на поклон од најпознатијих светских државника чува се у Музеју историје Југославије и брoји око 15.000 књига са 11.162 наслова
Библиотека у резиденцији снимљена 1960. године
titova-bibliotela.jpg


Библиотека Јосипа Броза Тита која се налази у фонду Музеја историје Југославије проглашена је културним добром од великог значаја, а одлуку о додели овог статуса делу заоставштине југословенског маршала донела је Народна библиотека Србије. Ова богата збирка настала је између 1940. и 1980. године и у њу је увршћено око 15 хиљада примерака књига са 11.162 наслова. Обједињује издања које је Тито лично набављао и она која је добијао на поклон од аутора списа, државника и делегација.

Списак дела у овој библиотеци је разнородан и обухвата историјску тематику, уметност, белетристику, филозофију, религију, политику... Укључене су и веома старе и ретке књиге, енциклопедије, речници, лексикони.

Нарочито је драгоценo 1.747 књига, са посветама и потписима познатих личности из света и Југославије, као што су Винстон Черчил, Џавахарлал Нехру, Индира Ганди, Ахмед Секу Туре, Јасер Арафат, Милован Ђилас, Моша Пијаде, Добрица Ћосић... Значајни су и примерци са пратећим писмима, прилозима, или печатима власништва. Неке од њих имају Титов параф, или печат „Библиотека Ј.Б.Тита у Ужичкој 15” и „Библиотека маршала Ј.Б.Тита”, а известан број поседује „екс либрис” који је по Брозовој жељи 1956. израдио Ђорђе Андрејевић Кун.

– Део фонда чине књиге са специјалном техничком и уметничком опремом, малог тиража. Међу њима су дела иранског шаха Мухамеда Резе Пахлавија чије су корице рађене у позлаћеном рељефу са ликом шаха. Овакви примерци припали су само неколицини шефова држава. У библиотеци се чувају и списи на језицима свих југословенских народа. Бројни су и они писани на бугарском, руском, чешком, пољском, енглеском, немачком, француском, шпанском, португалском, данском, норвешком, персијском, арапском, кинеском, јапанском, хинду и бурманском – наводе у МИЈ-у.

Од старих и ретких издања које је Тито уврстио у своју библиотеку истиче се књига гравира чувеног типографа Симона Томасена из 1694. у којој је представљена декорација Версаја, Руски словар из 1789, „Даница илирска” из 1842, уредника Људевита Гаја, „Друга читанка” за основне српске школе из 1869, дела Волтера објављена 1877-1885, „Стармали” из 1888/89. уредника Јована Јовановића Змаја, целокупна дела Светозара Марковића објављена 1891-1912 и Устав Краљевине Југославије из 1931.

--------------------------------------------------------------

Марксизам, војна доктрина и раднички листови

Посебно место у библиотеци Јосипа Броза додељено је марксистичкој литератури, а уз прво издање Марксовог „Капитала” из 1867. ту се налазе целокупна дела Карла Маркса, Фридриха Енгелса и Владимира Лењина. Уз њих је и политички опус Благоја Паровића, Едварда Кардеља, Моше Пијаде, Вељка Влаховића, Михе Маринка, Милентија Поповића...

Заступљена је и војна литература, која обухвата класична дела из области војне науке, књиге о НОБ-у, војна дела у издању Геце Кона и друга.

У Титовој библиотеци су и укоричени комплети часописа „Отаџбина”, „Руковет”, „Ловац”, „Службеног листа” од 1954. до 1979, као и 19 оригиналних бројева „Борбе”. Чувају се и репринти издања радничких листова „Пролетера”, „Димитровца”, „Гласа јавности”, „Слободне Војводине”, „Дела”.
 
Za sektor kulture 1,46 mlrd EUR - Srbija učestvuje u programu Kreativna Evropa
Ponedeljak, 03. 02. 2014.|18:29 | Izvor: B92
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... vna-Evropa

Odlukom Evropske komisije, Srbija će učestvovati u programu "Kreativne Evrope", koji se odnosi na pomoć kulturnom i kreativnom sektoru sa budžetom u visini od 1,46 milijardi evra.

Prema odluci donetoj 1. februara, Srbija će, zajedno sa još devet zemalja koje nisu članice EU, učestvovati u potprogramu koji se odnosi na kulturu, i to na već otvorenim konkursima. Dozvolu za učešće u tom programu i dalje čekaju zemlje kao što su Švajcarska, Izrael i Maroko.

Novi program Evropske komisije Kreativna Evropa 2014-2020. za pomoć kulturnom i kreativnom sektoru otvoren je 2014. godine, zamenjujući program za Kulturu 2007-2013, u kojem je Srbija participirala.

Pomenuti budžet odnosi se na period od 2014-2020. i biće namenjen promociji umetnika, profesionalaca u kulturi kao i organizacijama koje se bave izvođačkim i vizuelnim umetnostima, kinematografijom, muzikom, kulturnim nasleđem kao i razvojem industrije video-igara.

Potprogram za kulturu u okviru Kreativne Evrope, u kome Srbija ima pravo učešća, obuhvata četiri konkursa: Evropski kooperacioni projekti, Evropske platforme, zatim Evropske mreže i Projekti književnih prevoda.

Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je finansijska sredstva za učešće srpskih umetnika i kreativaca u programu kao i Desk za Kreativnu Evropu, na čijem čelu će biti Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu. Uloga Deska biće tehnička pomoć aplikantima iz Srbije da konkurišu kao, i finansijska pomoć projektima koji budu uspešni na konkursima u 2014. godini.
 
Zgrada Kinoteke dobila protivpožarnu dozvolu

Jugoslovenska kinoteka danas je dobila pozitivno rešenje službe protivpožarne zaštite za svoju novu zgradu, a ulazak redovne publike može se očekivati za oko dve nedelje, izjavio je Tanjugu direktor Radoslav Zelenović.
- Mesecima čekamo dozvolu 'protivpožaraca' koja je najvažnija na putu za upotrebnu dozvolu. Mi smo od početka znali da ne bi trebalo da bude problema, mada je bilo stvari koje smo morali da usaglašavamo sa zakonima, jer su se propisi menjali kako je sve dugo trajalo sa ovom rekonstrukcijom - rekao je on.
Konačno je danas stigao zvanični dokument - Rešenje da je investitor sproveo mere zaštite od požara predviđene investiciono-tehničkom dokumentacijom za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade u Uzun Mirkovoj broj 1.
Zelenović je dodao da je pre 15 dana počelo preseljavanje u novu zgradu, u kojoj je muzej predmeta iz istorije kinematografije na dva nivoa već ranije formiran, a i povremeno su se održavali specijalni programi.
- Na nama je sada da te sisteme koji su usaglašeni vidimo kojim redom ćemo da ih stavljamo u funkciju. Pretpostavljam da će se prvo krenuti sa redovnim filmskim programom u velikoj dvorani koja ima 250 mesta, nešto kasnije ćemo uključiti malu dvoranu sa 40 mesta, a srednja sala će ostati multimedijalna, za promocije i specijalne programe - rekao je on.

tumblr_md10k1RTXT1qhcw4ro10_1280.jpg

tumblr_md10k1RTXT1qhcw4ro6_1280.jpg

tumblr_md10k1RTXT1qhcw4ro2_1280.jpg



Sve sale imaju opremu za digitalnu projekciju, a velika i za klasičnu filmsku traku.
Prema njegovoj proceni, redovna publika će već za oko dve nedelje moći da uđe u novo zdanje.
Istovremeno, Jugoslovenska kinoteka kao institucija izborila se da zadrži prostor Muzeja kinoteke u Kosovskoj ulici broj 11.
- Tu ostaje program kao što je i bio, sa tri projekcije dnevno. Slavni stari bioskop biće pre svega namenjen onome što polako nestaje, a to je 35-milimetarska projekcija. Bez toga to i nije kinoteka - naglasio je on, dodajući da će za novu zgradu trebati dosta vremena dok se ustali i dok se naprave programske celine koje će privuću svoju publiku.

http://www.blic.rs/Kultura/440035/Zgrad ... nu-dozvolu
 
Zgrada Kinoteke dobila protivpožarnu dozvolu
Tanjug | 04. 02. 2014
http://www.blic.rs/Kultura/440035/Zgrad ... nu-dozvolu

Jugoslovenska kinoteka danas je dobila pozitivno rešenje službe protivpožarne zaštite za svoju novu zgradu, a ulazak redovne publike može se očekivati za oko dve nedelje, izjavio je Tanjugu direktor Radoslav Zelenović.

- Mesecima čekamo dozvolu 'protivpožaraca' koja je najvažnija na putu za upotrebnu dozvolu. Mi smo od početka znali da ne bi trebalo da bude problema, mada je bilo stvari koje smo morali da usaglašavamo sa zakonima, jer su se propisi menjali kako je sve dugo trajalo sa ovom rekonstrukcijom - rekao je on.

Konačno je danas stigao zvanični dokument - Rešenje da je investitor sproveo mere zaštite od požara predviđene investiciono-tehničkom dokumentacijom za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade u Uzun Mirkovoj broj 1.

Zelenović je dodao da je pre 15 dana počelo preseljavanje u novu zgradu, u kojoj je muzej predmeta iz istorije kinematografije na dva nivoa već ranije formiran, a i povremeno su se održavali specijalni programi.

- Na nama je sada da te sisteme koji su usaglašeni vidimo kojim redom ćemo da ih stavljamo u funkciju. Pretpostavljam da će se prvo krenuti sa redovnim filmskim programom u velikoj dvorani koja ima 250 mesta, nešto kasnije ćemo uključiti malu dvoranu sa 40 mesta, a srednja sala će ostati multimedijalna, za promocije i specijalne programe - rekao je on.

Sve sale imaju opremu za digitalnu projekciju, a velika i za klasičnu filmsku traku.

Prema njegovoj proceni, redovna publika će već za oko dve nedelje moći da uđe u novo zdanje.

Istovremeno, Jugoslovenska kinoteka kao institucija izborila se da zadrži prostor Muzeja kinoteke u Kosovskoj ulici broj 11.

- Tu ostaje program kao što je i bio, sa tri projekcije dnevno. Slavni stari bioskop biće pre svega namenjen onome što polako nestaje, a to je 35-milimetarska projekcija. Bez toga to i nije kinoteka - naglasio je on, dodajući da će za novu zgradu trebati dosta vremena dok se ustali i dok se naprave programske celine koje će privuću svoju publiku.
43123420110605bliczeljko.jpg

43123520111223blicmilos-.jpg

43123620120629blicmasano.jpg
 
Miroslavljevo jevanđelje u četvrtak u Narodnom muzeju
S. Š. | 04. 02. 2014.
http://www.blic.rs/Kultura/439997/Miros ... nom-muzeju

Predavanje "Problematika Rasa u srpskoj arheologiji" biće održano u četvrtak, 6. februara, od 18 sati u Atrijumu Narodnog muzeja u okviru izložbe "Zaveti i poruke. Stefan Nemanja - devet vekova".
U okviru izložbe o Stefanu Nemanji organizovana su predavanja, vođenja, radionice..

Istog dana biće još jedna prilika da se pogleda Miroslavljevo jevanđelje, koje se povremeno izlaže u okviru izložbe "Zaveti i poruke. Stefan Nemanja – devet vekova".

268183stefan-nemanjaff.jpg


Izložba je priređena je u čast obeležavanja devet vekova od rođenja Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića i utemeljitelja srpske srednjovekovne države.

U okviru izložbe Narodni muzej organizuje niz pratećih aktivnosti, kao što su predavanja, stručna vođenja, radionice za odrasle i decu.

- Raznovrsnim sadržajima nastojimo da doba Stefana Nemanje i njegovih naslednika, iz više perspektiva predstavimo i približimo zainteresovanim posetiocima - navode iz nacionalnog muzeja.

Predavanje "Problematika Rasa u srpskoj arheologiji" u četvrtak će održati dr Dejan Radičević sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
 
U ponedeljak sastanak direktora svih teatara
Novi zakon će ugasiti pozorišta
S.S. | 08. 02. 2014. - 06:18h |
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/441025 ... -pozorista

Zbog novog zakona o budžetskom sistemu, koji ograničava broj honorarnih radnika, pozorišta su u veoma teškoj situaciji.

Zbog takvog stanja, zakazan je sastanak upravnika i direktora svih profesionalnih pozorišta u Srbiji za ponedeljak u 10 sati u Udruženju dramskih umetnika Srbije kako bi zajednički našli rešenje.

Aleksandar Milosavljević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, kaže da je zakon maksimalno restriktivan i da ne uvažava razliku između javnih preduzeća i institucija kulture.
 
Izložba "Hilandarski svetlopisi" u Galeriji 73, od 13-25.02.2014 (FOTO)
Sreda, 12. 02. 2014.|12:15 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -2014-FOTO

U "Galeriji 73" (www.galerija73.com ) su u toku završne pripreme za otvaranje samostalne izložbe fotografija našeg poznatog autora Rajka R. Karišića, posvećenoj manastiru Hilandaru i obeležavanju 10.godišnjice izbijanja katastrofalnog požara, koji je zadesio ovu svetinju u noći 3/4. marta 2004. godine.

Izložba pod imenom "Hilandarski svetlopisi" se otvara 13.02 u 19 časova u Galeriji 73 u Beogradu, u Požeškoj 83a, a posetici će moći da je vide sve do 25.02.2014.godine

Na otvaranju će o fotografijama i angažovanju umetničkog fotografa Rajka R. Karišića govoriti i Dušan Milovanović, poznati istoričar iz Beograda.
 
Beogradsko dramsko pozorište obeležilo 67. rođendan
A. Nikolić | 21. 02. 2014. - 00:15h | Foto: O. Toškić | Komentara: 3

Kako se pristojno ponašati u pozorištu... Šta činiti, a šta ne činiti dok traje predstava...Kako izgledaju radionice, šminkernica, tehnička soba, prostorije za glumce...sve su to naučili učesnici projekta "Pozorišni bonton" kojim je Beogradsko dramsko pozorište sinoć obeležilo 67. rođendan.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/444365 ... -rodjendan (ceo tekst)
 
Београд
Позориште „Бошко Буха” пропада, али ради
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html

Од краја априла почиње преуређење спратова где су смештене радне просторије за глумце, шминкере, гардеробере, кројаче, администрацију... – За свеобухватну реконструкцију театра досад није било довољно новца, а стручњаци процењују да је потребно око седам милиона евра
У згради првог српског професионалног позоришта за децу и младе из 1952. и даље се налази разводни ормар са ознаком Вермахта
pozorizte.jpg

(Фото З. Анастасијевић)

Велика сцена на којој је заиграло више од 170 глумаца стара је колико и позориште – 62 године. И седишта у гледалишту нису такнута исто толико. Уз главну, и такозвана хинтер-бина, тачније задњи део позорнице театра „Бошко Буха”, све више пропада, чему можда највише кумује већ одавно начета кровна конструкција. Проблем је терасни део крова који прокишњава приликом сваке веће кише или снега, поготово изнад бинског и дела сале за публику. У згради првог српског професионалног позоришта за децу и младе које је 1952. године прерасло из дотадашњег КУД „Рода” и даље се налази разводни ормар са ознаком Вермахта!

– Све су то показатељи стања у којем се већ годинама налази „Буха”, па је сасвим јасно колико времена нико није улагао у позориште. Од града као оснивача помоћ никада није стизала. Пре неколико година Министарство културе издвојило је око 900.000 динара за замену седишта. Пошто подлога није била у добром стању, за тај подухват реално нам је требало трипут више новца што држава није могла да нам обезбеди. Средства су пренамењена за обнову представа које су касније враћене на репертоар, а стара седишта су остала на истом месту – присећа се Милорад Мандић, нови управник Позоришта „Бошко Буха” и глумац који у овој кући ради већ 28 година.

У претходним деценијама на столу управе театра за децу и младе нашли су се чак пет пута различити пројекти обнове простора у срцу града, али је сваки документ на крају остављен са стране.

– За остварење идеје углавном није било довољно новца јер су стручњаци проценили како је за свеобухватну реконструкцију театарске куће која се простире на око 1.800 квадрата потребно око седам милиона евра. Можда је разлог стопирања таквих идеја био и неко битан ко није желео да да предност „Бухи”. У Београду ипак има кућа културе које су чак и више пута реновиране у претходним деценијама – истиче Мандић, додајући да је недавно добио уверења од градских власти да је дошло време за озбиљне захвате у позоришту.

– Сами не можемо јер смо, примера ради, у овој години из буџета добили 2.750.000 динара, што је раније било довољно само за постављање једне представе на репертоар – каже Мандић.

pozoriste2.jpg

Фото З. Анастасијевић

Добра вест недавно је, додаје управник „Бухе”, стигла из Секретаријата за културу како би већ крајем априла требало да почне обнова спратова где су смештене радне просторије за глумце, шминкере, гардеробере, кројаче, администрацију...

– То би могла да буде најава почетка велике обнове. Још прошле године обезбедили смо и сагласности Републичког и Градског завода за заштиту споменика културе око отварања великог улаза на Тргу републике. На том месту се налази наша огласна табла. За сада имамо само овај мали улаз за публику, али да бисмо добили употребну дозволу морамо да обезбедимо сигурне противпожарне излазе, што сада немамо. Отварањем великог улаза тај проблем биће трајно решен – најављује управник.

Обновом су планирани постављање рампе за особе са инвалидитетом, комплетно реновирање сале и велике сцене, замена свих инсталација...

– Радимо у лошим условима, али никада нисмо прекинули репертоар. Сналазимо се на свакојаке начине, чак смо испод позорнице поставили подупираче како бисмо предупредили могућност да неко од глумаца пропадне кроз бину. Пре годину дана нашли смо се у веома непријатној ситуацији док смо играли представу. Дошло је до цурења фекалија из канализационе цеви на сцену. Стизале су из просторије око које смо у спору са „Просветом” већ 19 година – подсећа Мандић, додајући да од општине Стари град тада нису могли да добију грађевинску дозволу за замену спорне цеви, јер простор од 261 квадрата није у власништву позоришта, па су цев морали само да закрпе, у чему их је на крају подржала и „Просвета”.

Под тужбом већ 19 година

У Позоришту „Бошко Буха” налази се и простор од 261 квадрата (власништво „Просвете”), који је одлуком градског одбора ФНР Југославије још 1955. додељен „Бухи” на коришћење. Реч је о простору са којег је, у међувремену, управа театра скинула плафон да би могли да се монтирају такозвани позоришни цугови, неопходни за промене на сцени.

– Таква могућност нам је дата одлуком тадашњег градског одбора, а сада смо под тужбом ни криви ни дужни. У том делу зграде више нема просторије, али је пре 19 година „Просвета” ипак покренула тужбу против нас тражећи да платимо коришћење тог простора или да им га вратимо. Остаје нејасно зашто су тужили позориште, а не град, који је власник – истиче новоименовани управник „Бошка Бухе”.

-----------------------------------------------------------

1952. године основано као прво српско професионално позориште за децу и младе. Међу оснивачима најистакнутије место припада Гити Предић-Нушић, кћерки највећег српског комедиографа Бранислава Нушића

1.600 квадратних метара је површина позоришта, плус 261 квадрат око којих се споре са „Просветом”

289 седишта је капацитет позоришне дворане

59 запослених је тренутно у позоришту, од чега је 21 глумац

170 глумаца радило је у позоришту, а још стотинак их је било хонорарно ангажовано. На даскама „Бухе” играли су Мики Манојловић, Дара Џокић, Горица Поповић, Аница Добра, Мића Татић, Драган Бјелогрлић, Даница Максимовић, Бранка Пујић, Оља Бећковић...

4,5 милиона деце прошло је крозсалу за 62 године постојања театра

4 премијере се у просеку сваке године приреде у „Бошку Бухи”
Марија Бракочевић
објављено: 23.02.2014.
 
Novi Sad kandidat za Evropsku prestonicu kulture 2020.
Tanjug | 03. mart 2014. 22:45 | Komentara: 0

Novi Sad je najozbiljniji kandidat za Evropsku prestonicu kulture 2020. , ako se imaju u vidu gradovi iz zemalja kandidata za članstvo u EU, rečeno je na 20. međunarodnom Salonu knjiga
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... lture-2020 (ceo tekst)
 
Narodno pozorište u Beogradu nije dobilo novac od države u 2014.
Sreda, 05. 03. 2014.|13:18 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ave-u-2014

Narodno pozorište u Beogradu saopštilo je danas da ni posle više od dva meseca kašnjenja i više urgencija i dopisa, Ministarstvo kulture i informisanja iz nepoznatih razloga nije potpisalo godišnje ugovore o finansiranju ustanova kulture, među kojima je i samo pozorište.

Kako je navedeno u saopštenju, ovo za posledicu ima činjenicu da u ovoj godini ta ustanova kulture nije dobila ni dinara za finansiranje repertoarskih i programskih aktivnosti. Na ovaj način, između ostalog, mnogi honorarni saradnici i umetnici bez kojih je nemoguće realizovati izvođenje programa i predstava, dovedeni su na samu ivicu egzistencije i onemogućen im je normalan i neometan rad u toj meri, da su prinuđeni da otkazuju svoje učešće na probama i u repertoaru.

- Svesni svoje velike društvene i javne odgovornosti prema publici, zaposlenima, kulturnim radnicima i kulturnom i prosvetnom životu u državi uopšte, Narodno pozorište će maksimalno angažovati sve svoje ljudske, umetničke i materijalne potencijale kako bi u okviru zakona i propisa omogućilo nesmetano odvijanje najavljenih predstava, gostovanja, produkcija i drugih aktivnosti predviđenih i najavljenih repertoarom. Imajući u vidu, međutim, navedenu krajnje neugodnu situaciju u koju je postavljena ne svojom krivicom i za koju se ne zna koliko će dugo trajati kao i kakve će biti njene posledice, naša kuća je prinuđena da zamoli za razumevanje za eventualne nama nesvojstvene a iznuđene izmene u rasporedu objavljenih programa, o kojima ćemo blagovremeno obaveštavati javnost - zaključeno je u saopštenju.
 
Mira Banjac dobitnica nagrade "Žanka Stokić"
Novosti online | 10. mart 2014. 12:11 > 14:15 | Komentara: 0

Dvanaestu godinu zaredom, Narodno pozorište iz Beograda, Kompanija "Novosti" i Grad Požarevac dodeliili su nagradu "Žanka Stokić". Ove godine nagrada je otišla u ruke glumici Miri Banjac
03620x0.jpg


http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... nka-Stokic (ceo tekst)
 
Violinista Jovan Kolundžija izabran za akademika u Moskvi
Tanjug | 12. mart 2014. 10:45 | Komentara: 0

Proslavljeni violinista Jovan Kolundžija izabran je za člana Akademije duhovnih posvećenika "Dostojevski", svetski priznate i ugledne Akademije sa sedištem u Moskvi
kolundzija71620x0.jpg

Jovan Kolundžija
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... a-u-Moskvi (ceo tekst)
 
Dvadeset godina "Ljubavnog pisma" u Ateljeu 212
Ponedeljak, 24. 03. 2014.|11:52 | Izvor: B92

Ansambl predstave Ateljea 212 "Ljubavno pismo" večeras će, zajedno sa vernom publikom, proslaviti jubilej - tačno 20 godina od premijere komedije tada mladih pisaca Zlatana Fazlagića i Zorana Bačića, u režiji Branka Kičića.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... teljeu-212 (ceo tekst)
 
Beogradska pozorišta za spas scene na Zvezdari
V. V. S. | 27. mart 2014. 07:40 | Komentara: 0

Beogradska pozorišta pomažu Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“: tokom aprila, na ovoj sceni će se igrati i naslovi iz Narodnog pozorišta, BDP, Ateljea 212, Bitef teatra i „Boška Buhe“
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... a-Zvezdari (ceo tekst)
 
Kruševac: Čkalju niko ne zaboravlja
S. Babović | 06. april 2014. 08:55 | Komentara: 0

Kruševljani i devet decenija od rođenja slavnog srpskog glumca i komičara. Jedna od nagrada kruševačkog Međunarodnog festivala humora mogla bi da nosi njegovo ime. Inicijativa da se po glumcu nazove i ulica.
kul-ckalja1620x0.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... zaboravlja (ceo tekst)
 
7.4.2014g
Дан када је уништено национално благо Србије
Иван Тасовац: Један од највећих злочина почињених над покретном културном баштином у Европи (Фото Танјуг)

Народна библиотека Србије на Светосавском платоу данас чува многе историјске, архивске, књижевне, културне и друге списе од непроцењивог значаја. Али, њихов број и вредност били би знатно већи да 6. априла 1941. године у пламену заувек није нестала зграда Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу и књижни фонд од 500.000 свезака, збирки и других драгоцених докумената. Дан сећања на страдање ове културне институције у Другом светском рату обележен је јуче на локалитету где се до пре 73 године налазило здање Народне библиотеке.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... je.sr.html (ceo tekst)
 
Vrh