Kultura i umetnost

[boca-ica]

Homer Jay wrote
Takve stvari su veoma nisko na listi prioriteta kod dosta naših sugrađana. Ljude (nažalost) zabole za MSU.
Hm. . . .
Zapravo kad se malo prisetim postavke MSU-a uvek je bila ISTA
tu i tamo su u przemlju imali po koju temu ne retko gostujuće postavke koje nisu imale dodirnih tačaka sa savremenošću
(naprimer kada su postavili Šumanovića a za prodaju nisu imali pripremljenu ni razgledicu o istom :laugh: )

Svi dosadađnji sisavci budjeta u tom muzeju su živeli na vec ubudjalim lovorikam
Mogli su svake godine da imaju nekoliko ozbiljnih svetskih gostiju iz tako dinamične svere
nisu zaslužili ni cvonjka đabe im njihove škole - fuj -
Ne mali argument je da sam više o svetskim delima i autora video kroz sličice na BBu nego kod njih
prema tome veci je nosilac savremene umetnosti BB i ostali elektronski forumi nego MSU i njegovi sisavci

Dokle god su takvi . . . . maksimlano podržavam zapažanje
. . . stvari su veoma nisko na listi prioriteta kod dosta naših sugrađana. Ljude (nažalost) zabole za MSU.

 

[Homer Jay]

U zgradi Muzeja nema uslova za održavanje ozbiljnih izložbi. Nema svetla, nema klime, nema instalacija. Ova neizložba se nikako ne može porediti sa održavanjem ozbiljnih izložbi velikog formata koje zahtevaju stroge uslove izlaganja. S druge strane, u Galeriji MSU u Pariskoj su redovno održavane izložbe, ali manjeg formata.

Primedbe ne stoje. Rukovodstvo Muzeja nosi deo odgovornosti za zastoj rekonstrukcije, ali daleko manji nego npr. Vlada Srbije i Ministarstvo kulture.

 

[BadMan]

Ja samo malo o izložbi u MSU, pošto naše "Ministarstvo" ima eksponat.
Svi su nešto "umetnici" ovih dana.

Elem, imao sam prilično radikalan stav o MSU, ali na kraju većina zaposleinh se zaista cima oko muzeja, i stalo im je do toga ali sudbina nije u njihovim rukama. Sa druge strane sadašnja direktorka bi želela da ostane još uvek na tom mestu, pa se izložba nekako pogodila u vreme njenog reizbora.

Bilo kako bilo, pragmatično gledajući ovakva stvar je trebala da se desi, iako možda nije najčistija.

off topic - dolazi direktorka u "obilazak" dan pred otvaranja, u muzeju pakao +45, frka-panika i mrtva 'ladna : "A lepo, umetnici rade... Dobro, ja ću biti na kafi u "Ušću", pa dolazim posle da vidim kako napreduje"

 

[Homer Jay]

Najzad i ovo da poprave:

Народна библиотека Србије осветљена после четири деценије

Упалило се девет рефлектора и 250 светиљки (Фото Д. Ћирков)

Зграда Народне библиотеке Србије, једно од најзначајнијих здања Београда, први пут, добила је функционално осветљење фасаде, али и непосредне околине. Девет рефлектора и 250 светиљки упалило се у 21 сат.

– На поклон од градских власти добили смо осветљење које није само естетске природе, већ има много већи безбедоносни значај – не кријући радост казао је Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије. Он је подсетио да је град брзо реаговао, на молбу да се ова културна установа осветли.

Бранислава Марковић, директор сектора инжењеринга у ЈКП „Јавно осветљење Београд” је истакла да је овај крај деценијама уназад био сабласно мрачан, и да је добрим делом Народна библиотека била осветљена захваљујући расвети покрај Храма Светог Саве, али да је ова културна установа, тек сада решила свој проблем осветљења. Марковићева је подсетила да су светиљке старе четири деценије, а „оживеле” су после поправке и сада имају удружену улогу са рефлекторима.

Град је преко Секретаријата за комуналне и стамбене послове – Управе за енергетику, из буџета издвојио око 1,2 милиона динара. Радове је извело ЈКП „Јавно осветљење Београд”.

А. К.
објављено: 10.08.2012.

Izvor: Politika

Jedna sa sajta opštine Vračar:

 

[direktor]

Uskoro slike iz MSU i jos par muzeja unutra izgleda blago receno ocajno Sredjuje se muzej vuka i dositeja .O narodnom i IMS nema govora da ce se nesto pomjeriti sa mjesta

 

[Homer Jay]

Još malo slika iz prelepe Kinoteke. Hoće li više otvoriti ovu zgradu za javnost?

Jugoslovenska kinoteka u novoj režiji

Zgrada u kojoj se danas nalazi Jugoslovenska kinoteka izgrađena je 1846. po projektu nepoznatog austrougarskog arhitekte, u duhu klasicizma sa odlikama romantizma. Više puta je menjala namenu, a kao Kinoteka funkicioniše od 1992. godine, kada joj je dodeljena u potpuno ruiniranom stanju, da bi tek 2011. bila u potpunosti rekonstruisana. Decenijama su njeni radni, administrativni i javni prostori bili razbacani na brojnim lokacijama u gradu – ovom rekonstrukcijom omogućeno joj je da funkcioniše na jednom mestu, na način primeren njenom značaju.

Kako je postojeći objekat građen i transformisan u nekoliko istorijskih etapa, projekat enterijera je koncipiran kao vezivno tkivo svih nasleđenih elemenata. Njegova uloga je da ostvari prostorni kontinuitet i simulira situaciju očuvanog prostora originalnog klasicističkog objekta, koji sa spoljašnjošću povezuje savremeno oblikovana ulazna zona za građanstvo. Svedenost i mirnoća novog enterijera objedinili su različite hronološke slojeve zgrade, poštujući pri tome kriterijume integrativne zaštite objekta postavljene od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Za ograničen novac koji je bio na raspolaganju za rekonstrukciju, urađen je enterijer prizemlja i prvog sprata, a preostali prostor samo je “doveden u pristojno stanje”. Dosledna primena prostornog i vizuelnog koncepta i materijalizacije u svim prostorima Kinoteke, reprezentativnim i sporednim, povezuje različite prostore od podruma do potkrovlja. Jedinstvenu celinu tako čine direkcija Kinoteke, tri savremene sale za filmske projekcije, biblioteka, čitaonica, muzej kinematografije, filmske laboratorije, fonoteka, videoteka, prostori za seminare, koncerte, prezentacije, izložbene galerije.

Možda je termin „režija“ upravo najadekvatniji za opis ove intervencije, s obzirom na namenu objekta, ali i onu pojmovnu stranu i ulogu režije u kreiranju različitih odnosa u datom kontekstu.

Priredio: Nebojša Antešević (tekst je u znatno širem obliku objavljen u broju 22 časopisa Prostor)

Izvor: Super Prostor

 

[jlaki]

Ne. Tamo je poslednje dešavanje bilo godišnja konferencija Ujedinjenih nacija. To će da služi kao ekskluzivan prostor za elitistička okupljanja, a Kinoteka će da ostane doveka u neuglednoj prčvarnici.

 

[sizif]

Гледајући како Рале Зеленовић и Динко Туцаковић вешто задржавају простор само за себе, бојим се да је Лаки у праву. :roll:

 

[Homer Jay]

Zapravo, kažu da je problem što nova zgrada "Kinoteke" još uvek nije dobila upotrebnu dozvolu

 

[jlaki]

A Ujedinjene nacije su međunarodna organizacija sa ugledom, tako da je međunarodna upotrebna dozvola rešena na vreme, a srbijanska upotrebna dozvola još uvek čeka...

 

[Homer Jay]

Predviđene investicije u ustanove kulture, prema Nacrtu gradskog budžeta za 2013:

10.31. Реконструкција и доградња објекта Малог позoришта "Душко Радовић"

2013. - 237,347,600

10.34. Реконструкција, санација и адаптација објекта Библиотеке града Београда у Змај Јовиној број 1 - Медијатека

2013. - 26,350,000

10.42. Реконструкција позоришта Дадов

2013. - 2,800,000
2014. - 63,200,000
2015. - 102,600,000

*iznosi su u dinarima

Izvor: Grad Beograd

 

[Firebird-011]

:kk: :kk: за Дадов!

 

[Homer Jay]

Vrata obnovljenog "Parobroda" biće otvorena 18. aprila
S. Š. | 09. 04. 2013. - 14:50h | Foto: D. Milenković | Komentara: 1
Obnovljen prostor Ustanove kulture “Parobrod” biće otvoren 18. aprila. Renoviranje i adaptacija trajali su više od godinu dana, a u zgradi se sada nalaze prostori prilagođeni programima iz kulture i umetnosti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U zgradi "Parobroda" sada se nalaze teatar, galerija, baletska sala, kamerna muzička scena, scena za pop i rok, kao i džez i haus muziku, prostori za dečje radionice i predavanja, konferencije, kao i biblioteka i kafe čitaonica.

Ugrađene su nove elektro i termotehničke instalacije, ventilacija i klimatizacija, kao i scenska rasveta i zvuk, lift za lica sa posebnim potrebama, zidovi su osveženi, a povećan je i korisni prostor.

Renoviranje i adaptacija trajali su više od godinu dana jer je poslovni prostor iz 1925. godine, nakon skoro devet decenija neprekidnog rada, trebalo prilagoditi programima iz oblasti kulture i umetnosti.

Ustanova kulture “Parobrod“ oktobra prošle godine proslavila je drugi rođendan, a sa više od 500 realizovanih programa već je ucrtan na kulturnu mapu Beograda.

Treću sezonu "Parobrod" od 18. aprila nastavlja u matičnom prostoru u Kapetan Mišinoj 6a.

Izvor: Blic

 

[jlaki]

Ne. Tamo je poslednje dešavanje bilo godišnja konferencija Ujedinjenih nacija. To će da služi kao ekskluzivan prostor za elitistička okupljanja, a Kinoteka će da ostane doveka u neuglednoj prčvarnici.

Pre neki dan je bila Samsungova promocija u Kinoteci. Još uvek mi nije jasno kako to da Kinoteka ne može da koristi zgradu zbog upotrebne dozvole, ali zato može da se izdaje tek tako. I kome idu te pare?

 

[direktor]

Pa valjda kinoteci pitaj ih da kazu na osnovu zakona o informisanju gdje idu pare javna su ustanova

 

[Duleja]

Nisam mogao da verujem da nemamo temu kultura na bb! :?

Evo jednog novog interesantnog naslova:

http://limesplus.rs/srp/knjiga/?conid=82

 

[direktor]

Par slika iz narodnog pozorista

 

[Duleja]

fine fotke direktore +

 

[Duleja]

Idemo dalje

http://www.odlomci.net/2009/10/slobodn-reljic-bez-istorijske-distance.html

 

[direktor]

Muzej istorije Srbije ulaz 100 din par slicica

 

[direktor]

ŽIVEO ŽIVOT - 4. JUN - 31. JUL, GALERIJA BEOGRAD

Jedinstvena multimedijalna i interaktivna izložba ŽIVEO ŽIVOT, osmišljena tako da pokaže kako je izgledao život u Jugoslaviji u periodu od 1950. do 1990. kroz svakodnevicu običnog čoveka, biće otvorena 4. juna u Galeriji Robne kuće „Beograd“ (Knez Mihailova 5) i trajaće do 31. jula.

„Običan čovek“ je ustajao u 6 sati, prao zube domaćom pastom, koristion „Pitralon“ losion, a stan mu je mirisao na toplo mleko. Vozio je novog „Fiću“, čitao magazin „Start“, slušao Ivu Robića i „Siluete“. Išao je u Trst da kupi ono što nije mogao u domaćim robnim kućama, kampovao je bez para sa društvom, radovao se državnim praznicima...
Izložba ŽIVEO ŽIVOT je koncipirana tako da omogući posetiocima da ovaj period dožive svim čulima putem autentičnih eksponata, audio i video instalacija, 3D projekcija, scenografija. Svaki posetilac će imati priliku da sedne u vozila iz tog vremena i proba simulaciju vožnje ulicama onovremenog Beograda, obuče uniforme radnika karakterističnih za taj period ili se podseti mirisa kolonjske vode „Pino Silvestre“, prepoznatljivog mirisa svakog muškarca iz 70-tih godina. Za razliku od uobičajenih izložbi, gde je posetilac samo pasivni posmatrač, ŽIVEO ŽIVOT će omogućiti aktivni odnos sa postavkom, čime on postaje njen sastavni deo.

Kakve su se frizure nosile? Ko je bio Alija Sirotanović? Kako smo se prevozili? Koja su se jela spremala? Kako je izgledao tadašnji supermarket? Kako su se koristili prvi kompjuteri? Koji filmovi su bili popularni? Koja muzika se slušala? Šta se čitalo? Na koga smo bili ponosni? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja iz oblasti sporta, filma, nauke, mode i dr. posetioci će moći da saznaju kroz svojevrsni vremeplov međunarodne izložbe ŽIVEO ŽIVOT uz prisustvo brojnih ličnosti iz kulturnog i javnog života.

Zbog svog obima postavka je podeljena u dva dela. Prvi deo izložbe biće predstavljen od 4. juna do 31. jula, a drugi deo će trajati od 20. septembra do 31. decembra u prostoru Galerije Robne kuće „Beograd“. Od početka sledeće godine izložba će gostovati u zemljama regiona.

Živeo Život!

 

[direktor]

Otvoren obnovljeni Milošev konak
Nova stalna postavka u obnovljenom Konaku kneza Miloša Obrenovića u beogradskom parku Topčider, otvorena je danas povodom 198. godišnjice Drugog srpskog ustanka.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je da su, kao i tada, i danas Srbija i srpski narod pred prekretnicom.

"Kojim teškim putem će biti usmerena naša budućnost, zavisiće dobrim delom i od pravih odluka koje ćemo svi zajedno doneti, poštovati i sprovoditi", rekao je Petković.

On je citirao kneza Miloša Obrenovića koji je rekao "nije vreme da sabljama zemlje delimo i glavama granice udaramo".

Petković je rekao da nova postavka izložbe svedoči o teškim, herojskim danima srpske borbe za nazavisnost i slobodu.

"Ta borba nekim svojim delom i danas traje, opominjići nas da se istorijske greške ne praštaju i da se ponekad moraju donositi teške
odluke, o kojima će tek budući naraštaji donositi prave sudove najčešće mereći dobitak u svom svakodnevnom životu", kazao je ministar.

Govoreći o ulozi kneza Miloša u istoriji Srbije, ministar je rekao da je Miloš za 26 godina vladavine uspeo da dovede Srbiju na prag nezavisnosti, osnuje najvažnije državne institucije i vodi neprestanu diplomatsku borbu sa Otomanskim carstvom.

Izložba je otvorena danas, na pravoslavni praznik Cveti, jer je to i dan kada je podignut Drugi srpski ustanak 1815. godine koji je predvodio knez Miloš Obrenović.

U Konaku kneza Miloša u Topčideru su dve stalne postavke, a povremeno će biti i tematske izložbe.

U prizemlju Konaka je izložba "Život u Srbiji u 19. veku", koja opisuje građansko i seosko domaćinstvo u vreme Otomanskog carstva, dok je na spratu stalna postavka stvari i dokumenata Miloša Obrenovića.

Pored sobe Miloša Obrenovića, na spratu su i prostorije s likovnim delima, dokumentarni i drugi materijal o životu na Miloševom dvoru, o njegovoj porodici i naslednicima.

Na otvaranju obnovljenog Konaka predstavljena je tematska izložba "Slike srpske revolucije" - o Prvom srpskom ustanku koji je označio početak oslobađanja od viševekovne otosmanske vladavine i stvaranja srpske države.

Konak kneza Miloša je deo istorijskog muzeja Srbije koji ove godine slavi pola veka postojanja.

Na današnji dan, pre 198 godina, doneta je odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka. Za vođu je izabran knez Miloš koji je Srbijom vladao u dva navrata - od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=709289

 

[Homer Jay]

Ali ostaje nejasno da li će Kinoteka nastaviti sa radom posle Noći muzeja, ili će opet zatvoriti vrata do neke sledeće prilike...

Nova zgrada Kinoteke otvara se u Noći muzeja
Tanjug | 09. maj 2013. 13:11 | Komentara: 0
Premijerno u Noći muzeja, 18. maja, Jugoslovenska kinoteka otvoriće vrata nove zgrade u Uzun Mirkovoj ulici i predstaviti tri bioskopske sale, kolekciju filmova i kinematografske opreme
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

BEOGRAD - Premijerno u 10. Noći muzeja koja će biti održana 18. maja, Jugoslovenska kinoteka otvoriće vrata nove zgrade u Uzun Mirkovoj ulici i predstaviti tri bioskopske sale, kolekciju filmova i kinematografske opreme, najavljeno je na današnjoj konferenciji za novinare.

U novoj rezidenciji posetioci će biti u prilici da vide štap Čarlija Čaplina, originalnu kameru braće Limijer i upečatljivu muzejsku zbirku koja čuva dokaze o počecima fotografije i filma na ovim prostorima.

"Do sada su posetioci tokom Noći muzeja bili u prilici da posećuju Muzej jugoslovenske kinoteke, a sada smo na novoj adresi i otvorili smo dva od pet nivoa renovirane zgrade za sve zainteresovane", rekao je v.d direktora Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.

On je istakao da će posetioci biti u prilici da vide "predistoriju i istoriju kinematografije", da će biti u prilici da vide kinetoskop koji je komercijalizovan 1894. godine i koji je tada zamišljen za prikazivanje filmova jednom gledaocu koji ih je gledao kroz otvor na vrhu uređaja.

Međutim, braća Limijer su 1895. godine "izumela sinematograf što je pokazalo da film nije samo za jednog čoveka", rekao je Zelenović. "Posetioci će biti u prilici da vide kako je počeo film, nadam se da će ga tada bolje razumeti i možda još više zavoleti".

U Muzeju primenjene umetnosti svi ljubitelji cipela, a naročite žene moćiće da uživaju u postavci "Ah, te cipele!" na kojoj će biti predstavljeno oko 100 pari ženske obuće iz perioda 19. i 20. veka iz muzejskih kolekcija.

Prema rečima Milice Cukić iz MPU-a na izložbi će se naći nanulice, papučice, satenske cipele, cipele od ripsa, a svaki par ima "istorijski kontekst" i svaka "priča posebnu priču" jer će u objašnjenju stajati ko ju je i kada nosio.

Takođe, u Muzeju će biti predstavljena i izložba sa 14. Međunarodnog trijenala keramike, koja će biti otvorena od 11. maja.

Potpukovnik Slavoljub Marković iz Medija centra "Odbrana" najavio je da će se Dom vojske u 10. Noći muzeja posetiocima predstaviti izložbom "Sto dela iz kolekcije Đure Popovića".

Na izložbi se mogu pratiti oni tokovi srpske istorije umetnosti koji su obeleženi delovanjem Konstantina Danila i Nikole Aleksića, najznačajnijih predstavnika bidermajerskog slikarstva kod Srba.

"Zahvaljujući ovom predstavljanju zbirke Đure Popovića, prvi put je u Beogradu izloženo Jakšićevo delo srpskog romantizma 'Usekovanje glave Svetog Jovana'", najavio je Marković, dodajući da se u zbirci nalaze radovi oko 300 autora, a da ih je birao istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Dragan Baltovski iz JKP "Pogrebne usluge" najavio je Muzej na otvorenom i knjigu koja je izdata povodom 125 godina od osnivanja Novog groblja "Otvoreno svedočanstvo istorije".

Zainteresovani će imati prilike da obiđu spomenike, da se upoznaju sa skulpturama 130 autora svih generacija i saznaju pojedinosti o Petru Kočiću, Jovanu Cvijiću, Iliji Milosavljeviću Kolarcu, Đuri Daničiću...

U Narodnoj biblioteci Srbije baviće se temom zlatne ere radničke klase i omladinskih radnih akcija. Plakati, originalne pesme iz tog perioda, filmovi i jedna prava praktična radna akcija očekuju sve posetioce NBS.

U Paviljonu Cvijeta Zuzorić u saradnji sa Ambasadom Brazila svi posetioci će moći da vide izložbu savremene brazilske umetnosti koja je gostovala i u Luvru, da čuju brazilsku muziku i da viden kapoeriste.

Muzej istorije Jugoslavije u Noći muzeja posetioce će podsetiti, a neke i upoznati sa originalnim jugoslovenskim dizajnom. Dizajnerski kolaži i autentična scenografija imaće za cilj da sećanjem prisutne vrate u zenit stare Jugoslavije i upozna sa pričama nekadašnjih industrijskih giganta. Takođe za posetioce biće otvorena i Kuća cveća i stari muzej.

Jubilarna Noć muzeja, 18. maja, otvoriće 60 muzeja, galerija i izložbenih prostora i po ceni jedne ulaznice koja u pretprodaji iznosi 400, a na sam dan manifestacije 450 dinara, ponuditi 115 raznovrsnih, kvalitetnih i premijernih sadržaja.

U Noći muzeja od 18 do 2 sata iza ponoći Beograd će biti podeljen na sedam zona sve u cilju lakšeg snalaženja - Dorćol, kalemegdan, Knez Mihailova, Trg Nikole Pašića, Bulevar-Slavija-Kneza Miloša, Topčider-Senjak-Dedinje i Zemun.

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima Eventima, U Tržnom centru Ušće, blagajni DOB-a, Knjižari Delfi SKC.

Izvor: Večernje novosti

 

[relja]

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... tenja.html

nedelja, 12. maj 2013, 09:06 -> 09:13
Na hiljade knjiga spaseno od uništenja

Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja.

Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.
zabranjene knjige1.jpg
Knjige spasene od uništenja u Drugom svetskom ratu

Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.

"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."

Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.

Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.

"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."

Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.

Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.

 

[relja]

Skulpture u Beogradu

http://www.skulpture-srbija.com/mesta/beograd/