Kultura i umetnost
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.119
- Pohvaljen
- 46.020
Beograd: Direktori vladaju, a istekao im mandat!
S. J. MATIĆ | 20. maj 2013. 07:22 | Komentara: 0
U dve trećine gradskih ustanova kulture rukovodiocima krajem ovog meseca ističu ranije potpisani ugovori. Skupština grada nije usvojila neophodne statute
OSAM direktora kulturnih ustanova pod okriljem Grada Beograda već nekoliko meseci obavljaju tu funkciju, iako im je - istekao mandat. Pošto Skupština grada nije usvojila statute kulturnih ustanova, oni još ne mogu biti reizabrani, niti na njihovo mesto mogu biti postavljeni drugi rukovodioci.
Ugovor je u novembru prestao da važi direktorima Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozorišta "Pinokio" i "Duško Radović", biblioteke u Lazarevcu, direkcije FEST i "Jugokoncerta", a u martu čelnicima Kulturnog centra Beograda i Centra za kulturu Grocka.
Krajem maja direktorima još 20 kulturnih ustanova takođe ističe mandat. Između ostalog tu su rukovodioci Beogradskog dramskog pozorišta, Muzeja grada, Pozorišta "Boško Buha", Doma omladine, Istorijskog arhiva...
Predsednik sindikata kulture Grada Beograda Dragan Todorović kaže da je u navedenih osam ustanova nezakonito stanje, a uskoro će u istom položaju biti dve trećine gradskih kulturnih institucija.
- Postojeći direktori i dalje obavljaju poslove i praktično su tehnički funkcioneri, iako nemaju ugovor - objašnjava Todorović. - U martu 2010. godine donesen je Zakon o kulturi i u roku od šest meseci sa njim je trebalo da budu usklađeni statuti svih kulturnih ustanova. Prošle su tri godine, a to još nije urađeno. Ta sporost samo pokazuje u kakvom je zapećku kultura. Za isto vreme u Beogradu su se promenila tri sekretara za kulturu!
Prema novim propisima direktore neće direktno postavljati Skupština grada kao do sada, već će oni biti birani na konkursima upravnih odbora ustanova. Skupština grada će taj izbor na kraju potvrditi.
- Bitno je da ne bude partijskog imenovanja rukovodilaca, jer se to loše pokazalo. Ti ljudi treba da se izaberu na osnovu programa koje će priložiti na konkursu i kojima će pokazati šta će raditi za vreme svog četvorogodišnjeg mandata - navodi Todorović.
ČEKA SE ODLUKA
PREMA najavama statuti ustanova kulture trebalo bi da budu usvojeni na prvoj sledećoj sednici Skupštine Grada. Oni su već napisani i još u martu poslati Gradskom veću na aminovanje.
- Potrebni su nam ljudi sa iskustvom, koji imaju ideje i znaju na koji način da ih ostvare i da organiziju rad, a ne da nekome prvi posao bude direktor ustanove kulture.
POLICIJA U CENTRU ZA KULTURU GROCKE
U CENTRU za kulturu Grocka policijski inspektori proveravaju poslovanje ove ustanove. Protiv direktora Bojana Milosavljevića zaposleni su podneli dve krivične prijave i prijavu za mobing. Milosavljević nam je potvrdio da policija pregleda papire, ali pošto je istraga u toku, kaže da ne bi ništa više komentarisao, osim da su u pitanju čisto tehničke stvar
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -im-mandat
S. J. MATIĆ | 20. maj 2013. 07:22 | Komentara: 0
U dve trećine gradskih ustanova kulture rukovodiocima krajem ovog meseca ističu ranije potpisani ugovori. Skupština grada nije usvojila neophodne statute
OSAM direktora kulturnih ustanova pod okriljem Grada Beograda već nekoliko meseci obavljaju tu funkciju, iako im je - istekao mandat. Pošto Skupština grada nije usvojila statute kulturnih ustanova, oni još ne mogu biti reizabrani, niti na njihovo mesto mogu biti postavljeni drugi rukovodioci.
Ugovor je u novembru prestao da važi direktorima Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozorišta "Pinokio" i "Duško Radović", biblioteke u Lazarevcu, direkcije FEST i "Jugokoncerta", a u martu čelnicima Kulturnog centra Beograda i Centra za kulturu Grocka.
Krajem maja direktorima još 20 kulturnih ustanova takođe ističe mandat. Između ostalog tu su rukovodioci Beogradskog dramskog pozorišta, Muzeja grada, Pozorišta "Boško Buha", Doma omladine, Istorijskog arhiva...
Predsednik sindikata kulture Grada Beograda Dragan Todorović kaže da je u navedenih osam ustanova nezakonito stanje, a uskoro će u istom položaju biti dve trećine gradskih kulturnih institucija.
- Postojeći direktori i dalje obavljaju poslove i praktično su tehnički funkcioneri, iako nemaju ugovor - objašnjava Todorović. - U martu 2010. godine donesen je Zakon o kulturi i u roku od šest meseci sa njim je trebalo da budu usklađeni statuti svih kulturnih ustanova. Prošle su tri godine, a to još nije urađeno. Ta sporost samo pokazuje u kakvom je zapećku kultura. Za isto vreme u Beogradu su se promenila tri sekretara za kulturu!
Prema novim propisima direktore neće direktno postavljati Skupština grada kao do sada, već će oni biti birani na konkursima upravnih odbora ustanova. Skupština grada će taj izbor na kraju potvrditi.
- Bitno je da ne bude partijskog imenovanja rukovodilaca, jer se to loše pokazalo. Ti ljudi treba da se izaberu na osnovu programa koje će priložiti na konkursu i kojima će pokazati šta će raditi za vreme svog četvorogodišnjeg mandata - navodi Todorović.
ČEKA SE ODLUKA
PREMA najavama statuti ustanova kulture trebalo bi da budu usvojeni na prvoj sledećoj sednici Skupštine Grada. Oni su već napisani i još u martu poslati Gradskom veću na aminovanje.
- Potrebni su nam ljudi sa iskustvom, koji imaju ideje i znaju na koji način da ih ostvare i da organiziju rad, a ne da nekome prvi posao bude direktor ustanove kulture.
POLICIJA U CENTRU ZA KULTURU GROCKE
U CENTRU za kulturu Grocka policijski inspektori proveravaju poslovanje ove ustanove. Protiv direktora Bojana Milosavljevića zaposleni su podneli dve krivične prijave i prijavu za mobing. Milosavljević nam je potvrdio da policija pregleda papire, ali pošto je istraga u toku, kaže da ne bi ništa više komentarisao, osim da su u pitanju čisto tehničke stvar
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -im-mandat
Ashatoraman
Beginner
За све љубитеље Стрипова:
KONKURS ZA 11 MEDJUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2013
http://www.sendspace.com/file/k89q35
PRIJAVA na konkurs za 11 Salon Stripa 2013
http://www.sendspace.com/file/dqyc18
KONKURS ZA 11 MEDJUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2013
http://www.sendspace.com/file/k89q35
PRIJAVA na konkurs za 11 Salon Stripa 2013
http://www.sendspace.com/file/dqyc18
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.119
- Pohvaljen
- 46.020
naastavak
nebi bilo nista neobicno da nije proizvodjac
radio voditelji
menza
mikseta
obilaznica kanda gotova karta iz 1987
kad ste vidjeli da se djeca igraju sa
magicni komplet
menza uzivo
jos uvijek imam
mirisi sfrj
muzika
za deliju
evo nam ga vucko
nebi bilo nista neobicno da nije proizvodjac
radio voditelji
menza
mikseta
obilaznica kanda gotova karta iz 1987
kad ste vidjeli da se djeca igraju sa
magicni komplet
menza uzivo
jos uvijek imam
mirisi sfrj
muzika
za deliju
evo nam ga vucko
Firebird-011
Higher intermediate
direktor":3am8dw90 je napisao(la):naastavak
nebi bilo nista neobicno da nije proizvodjac
Чувени Тим-011! К'о да је јутрос било кад је цео разред вриштао од смеха пошто нам је професорка информатике рекла како "монитор може да прикаже четири боје - црну и три зелене" :lol:
Мало више о њему:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%98%D0%9C-011
Браво за фотке директоре! Како ове макете авиона изгледају уживо, и које су им димензије?
savanbg
Intermediate
ovog kompa se secam na predmetu ota sam sedeo iza njega jeeeeeeeej jos je ziv
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.119
- Pohvaljen
- 46.020
Hvala za pojasnjenje o racunaru ,nekad smo bili sila ,sto se tice JAT neznam dimenzije aviona znamm da jedan ima ostecen propeler mislim da pripadjau jatu ,prilicno dobro izgledaju kao i gomila propagandnog jatovog materijala , letite za Peking preko BGa itd,Mislim da racunar iz kolekcije muzeja nauke i tehnike
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.119
- Pohvaljen
- 46.020
KROKODIL http://www.krokodil.rs/ par slicica sa prve veceri
Njuz vijesti
ostali
inace njuz izlazi u stampanom izdanju kao dodatak uz vikend izdanje danasa
Njuz vijesti
ostali
inace njuz izlazi u stampanom izdanju kao dodatak uz vikend izdanje danasa
Oni koji su pripremali izložbu su se zeznuli ovde... Ovakvi stereoskopi nisu služili da se njima gledaju "jednostavni crtani filmovi", već su se pomoću njih gledale 3D fotografije (u aparat se ubacivao kartonski kružni nosač sa 14 minijaturnih slajdova, tj. 7 parova - po jedan slajd za svako oko, što je davalo odličan 3D utisak kada se posmatra sa oba oka). Na otvoru na sredini aparata se pojavljivao naziv fotografije koju trenutno gledate.
Teme fotografija su najčešće bile vezane za turističke destinacije i popularne filmove, a pomoću specijalnog fotoaparata bilo je moguće snimiti sopstvene 3D fotografije koje se posle mogu gledati u ovom aparatu!
Aparat je patentiran pod nazivom Viewmaster, a danas ih proizvodi kompanija Fisher-Price.
Kartonski nosač sa 7 parova fotografija
Fotoaparat za 3D fotografije koje se mogu gledati u Viewmasteru, sa 2 objektiva
Teme fotografija su najčešće bile vezane za turističke destinacije i popularne filmove, a pomoću specijalnog fotoaparata bilo je moguće snimiti sopstvene 3D fotografije koje se posle mogu gledati u ovom aparatu!
Aparat je patentiran pod nazivom Viewmaster, a danas ih proizvodi kompanija Fisher-Price.
Kartonski nosač sa 7 parova fotografija
Fotoaparat za 3D fotografije koje se mogu gledati u Viewmasteru, sa 2 objektiva
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Imam i ja jedan takav uredjaj od dede, mislim da je sa pocetka 20 veka, ima dvadesetak kartona, na svakom kartonu je samo 1 fotografija. Fotografije su uglavnom spomenici, a efekat je fantasticna 3d crno bela slika.
Uredja je stariji od ovh prikazanih.
Svratio sam jue na virsle iz kioska, i sta znam... lepinja je previse sveza, nisu bile takve!
Uredja je stariji od ovh prikazanih.
Svratio sam jue na virsle iz kioska, i sta znam... lepinja je previse sveza, nisu bile takve!
Tako je direktore, ljudi se i danas oduševe kada pogledaju 3D fotke kroz taj aparat... Neobično je da je jedna tako zanimljiva tehnologija snimanja i gledanja 3D fotki u tolikoj meri pala u zaborav tokom prethodnih nekoliko decenija, pošto je osećaj realizma neuporediv u odnosu na standardne fotke...
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Biblioteka grada Beograda obeležila svoj dan »
16. Januar. 2014
Izvor : Studio B, Tanjug
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=96934
Dan gradske biblioteke obeležen je dodelom godišnjih nagrada „Marija Ilić Agapova“ najboljem bibliotekaru, „Gligorije Vozarović“ najboljem izdavaču i najčitanijoj knjizi stranog autora.
Nagrada koja nosi ime osnivača najveće javne bibolioteke u Srbiji "Marije Ilić Agapove" pripala je dr Oliveri Stefanović, načelniku Specijalnih foindova Narodne biblioteke Srbije.
Nagrada "Gligorije Vozarović" nazvana po prvom srpskom štamparu i izdavaču u Srbiji dodeljena je "Kreativnom centru" i nju je primila direktorka i jedan od osnivača ove izdavčke kuće Ljiljana Martinović dok je vlasnik "Geopoetike" Vladislav Bajac preuzeo nagradu za najčitaniju knjigu u 2013. za trotomno izdanje "1Q84" Harukija Murakamija koje je objavila njegova kuća.
U obrazloženju žirija za nagradu najboljem biblitekaru se navodi da je dr Stefanović jednoglasno izabrana jer je "kroz nesebični rad i zalaganje tokom pune četiri decenije ostvarila je zavidne rezultate i dala veliki doprinos organizaciji, uređenju, obradi i nadzoru nad stručnim radom knjižne i neknjižne građe u bibliotekama i srodnim institucijama u Beogradu i Srbiji".
"Ono što je dodatno kvalifikuje za nagradu je njen rad, od 1999. godine, na uspostavljanju sistema zaštite stare i retke bibliotečke građe u celoj Srbiji.a takođe je i vođa projekta "Formiranje elektronskog i štampanog registra starih i retkih knjiga kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja"", stoji u obrazloženju.
Dr Stefanović je, primajući najuglednije bibliotečko priznanje,istakla da ga doživljava i deli sa kolegama i koleginicama iz Odeljenja posebnih fondova, sa kojima je zajedno radila na mnogim projektima, i doživeli su da budu viđeni, dostupni svima i budu predmet daljeg proučavanja i rada.
"Ponosna sam veoma što se govori o našem uspehu i radu na stvaranju sistema i realizacije Projekta zaštite stare i retke bibliotečke građe od izuzetnog i velikog značaja", istakla je ona i dodala da su "stvorene osnove za sistematizaciju i dostupnost podataka o kulturnim dobrima na teritoriji Srbije u elektronskom i štampanom obliku".
Ona je rekla i da je ponosna što će svu tu građu učiniti dostupnom mladim ljudima, "kojih je sve više pod krovom naše kuće".
Žiri koji je dodelio nagradu "Gligorije Vozarović" (predsednik Jasmina Ninkov, direktor BGB i prof. dr Ratko Božović i prof. dr Žarko Trebješanin obrazložio je odluku je su "pažljivo odabrane teme, vrhunski kvalitet i istovremeno prepoznatljive ilustracije odlike izdanja "Kreativnog centra".
Nabrajajući izuzetno značajne i brojne rezultate u radu ovo izdavača tokom 25 godina oni su podsetili da su "njegova izdanja prevedena na više od 30 jezika i objavljena u mnogim zemljama od Engleske do Južne Koreje, u kojima su takođe naišla na odličan prijem kod čitalaca".
Pozdravljajući brojne ugledne goste uključujući direktore i predstavnike gradskih i republičkih kulturnih institucija i državnih ustanova, direktorka BGB mr. Jasmina Ninkov je istakla, da je uprkos opštoj krizi ova kulturna institucija postigla značajne rezultate sa svojom mrežom biblioteka koje imaju 147.060 upisanih članova, pozajmili su 2.129.152 jedinica bibliotečke građe i odrzali 3.058 programa. Ukupan broj korisnika biobliiotekčkih usluga iznosi 1.082.686 a broj posetilaca programa se kreće oko miliom i tristo hiljada.
Ona je istakla da su rezultati plod zajedničkih napora i entuzijazma zaposlenih i potvrda su da dobar tim može da učini prava čuda iako su sredstva umanjena. Kao jedan od nedostataka u radu sitema BGB Ninkov je navela smanjenje nabavke novih knjiga iako je ocenila da su i Grad i Republika uložili maksimalne napore da obezbede sredstva za otkup.
Pomoćnica ministra za kulturu Ana Vučetić je cestitala biblioteci na postignutim rezultatima i konstatovala da je postala važno središte kulture prestonice. Ona je pohvalila odluku žirija da za najboljeg izdavača proglasi "Kreativni centar" jer su knjige za decu važne za formiranje licnosti budućih čitalaca.
Izaslanica predsednika Republike Tomislava Nikolića dr Jasmina MItrović Marić je prenela predsednikove dobre želje za dalji uspešan rad i njegovo žaljenje što je bio sprečen da lično dođe iako je iskreno želeo. Predsednik Nikolić, nastavila je Marić Mitrović ima poseban odnos prema kulturi a posebno prema bibliotekama i bibliotekarima koji svoj poziv smatraju misijom jer doprinose širenju znanja i svi im puno dugujermo.
Ona je podsetila da Nikolić nastoji da susrete na najvišem nivou izmesti iz prostora svog radnog prostora, a kao primer je navela organizovanje zvaničnih razgovora sa predsednikom Mađarske u Narodnoj biblioteci Srbije dok je predsednika Grčke primio u Kuli Nebojši, želeći da im pokaže drugačija i lepša mesa Srbije.
Svečanost su uveličali svojim muziciranjem članovi gudačkog kvarteta " Blek end vajt" koji su pored Hendla i Baha izveli varijacije džeza i tango Pjacole.
16. Januar. 2014
Izvor : Studio B, Tanjug
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=96934
Dan gradske biblioteke obeležen je dodelom godišnjih nagrada „Marija Ilić Agapova“ najboljem bibliotekaru, „Gligorije Vozarović“ najboljem izdavaču i najčitanijoj knjizi stranog autora.
Nagrada koja nosi ime osnivača najveće javne bibolioteke u Srbiji "Marije Ilić Agapove" pripala je dr Oliveri Stefanović, načelniku Specijalnih foindova Narodne biblioteke Srbije.
Nagrada "Gligorije Vozarović" nazvana po prvom srpskom štamparu i izdavaču u Srbiji dodeljena je "Kreativnom centru" i nju je primila direktorka i jedan od osnivača ove izdavčke kuće Ljiljana Martinović dok je vlasnik "Geopoetike" Vladislav Bajac preuzeo nagradu za najčitaniju knjigu u 2013. za trotomno izdanje "1Q84" Harukija Murakamija koje je objavila njegova kuća.
U obrazloženju žirija za nagradu najboljem biblitekaru se navodi da je dr Stefanović jednoglasno izabrana jer je "kroz nesebični rad i zalaganje tokom pune četiri decenije ostvarila je zavidne rezultate i dala veliki doprinos organizaciji, uređenju, obradi i nadzoru nad stručnim radom knjižne i neknjižne građe u bibliotekama i srodnim institucijama u Beogradu i Srbiji".
"Ono što je dodatno kvalifikuje za nagradu je njen rad, od 1999. godine, na uspostavljanju sistema zaštite stare i retke bibliotečke građe u celoj Srbiji.a takođe je i vođa projekta "Formiranje elektronskog i štampanog registra starih i retkih knjiga kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja"", stoji u obrazloženju.
Dr Stefanović je, primajući najuglednije bibliotečko priznanje,istakla da ga doživljava i deli sa kolegama i koleginicama iz Odeljenja posebnih fondova, sa kojima je zajedno radila na mnogim projektima, i doživeli su da budu viđeni, dostupni svima i budu predmet daljeg proučavanja i rada.
"Ponosna sam veoma što se govori o našem uspehu i radu na stvaranju sistema i realizacije Projekta zaštite stare i retke bibliotečke građe od izuzetnog i velikog značaja", istakla je ona i dodala da su "stvorene osnove za sistematizaciju i dostupnost podataka o kulturnim dobrima na teritoriji Srbije u elektronskom i štampanom obliku".
Ona je rekla i da je ponosna što će svu tu građu učiniti dostupnom mladim ljudima, "kojih je sve više pod krovom naše kuće".
Žiri koji je dodelio nagradu "Gligorije Vozarović" (predsednik Jasmina Ninkov, direktor BGB i prof. dr Ratko Božović i prof. dr Žarko Trebješanin obrazložio je odluku je su "pažljivo odabrane teme, vrhunski kvalitet i istovremeno prepoznatljive ilustracije odlike izdanja "Kreativnog centra".
Nabrajajući izuzetno značajne i brojne rezultate u radu ovo izdavača tokom 25 godina oni su podsetili da su "njegova izdanja prevedena na više od 30 jezika i objavljena u mnogim zemljama od Engleske do Južne Koreje, u kojima su takođe naišla na odličan prijem kod čitalaca".
Pozdravljajući brojne ugledne goste uključujući direktore i predstavnike gradskih i republičkih kulturnih institucija i državnih ustanova, direktorka BGB mr. Jasmina Ninkov je istakla, da je uprkos opštoj krizi ova kulturna institucija postigla značajne rezultate sa svojom mrežom biblioteka koje imaju 147.060 upisanih članova, pozajmili su 2.129.152 jedinica bibliotečke građe i odrzali 3.058 programa. Ukupan broj korisnika biobliiotekčkih usluga iznosi 1.082.686 a broj posetilaca programa se kreće oko miliom i tristo hiljada.
Ona je istakla da su rezultati plod zajedničkih napora i entuzijazma zaposlenih i potvrda su da dobar tim može da učini prava čuda iako su sredstva umanjena. Kao jedan od nedostataka u radu sitema BGB Ninkov je navela smanjenje nabavke novih knjiga iako je ocenila da su i Grad i Republika uložili maksimalne napore da obezbede sredstva za otkup.
Pomoćnica ministra za kulturu Ana Vučetić je cestitala biblioteci na postignutim rezultatima i konstatovala da je postala važno središte kulture prestonice. Ona je pohvalila odluku žirija da za najboljeg izdavača proglasi "Kreativni centar" jer su knjige za decu važne za formiranje licnosti budućih čitalaca.
Izaslanica predsednika Republike Tomislava Nikolića dr Jasmina MItrović Marić je prenela predsednikove dobre želje za dalji uspešan rad i njegovo žaljenje što je bio sprečen da lično dođe iako je iskreno želeo. Predsednik Nikolić, nastavila je Marić Mitrović ima poseban odnos prema kulturi a posebno prema bibliotekama i bibliotekarima koji svoj poziv smatraju misijom jer doprinose širenju znanja i svi im puno dugujermo.
Ona je podsetila da Nikolić nastoji da susrete na najvišem nivou izmesti iz prostora svog radnog prostora, a kao primer je navela organizovanje zvaničnih razgovora sa predsednikom Mađarske u Narodnoj biblioteci Srbije dok je predsednika Grčke primio u Kuli Nebojši, želeći da im pokaže drugačija i lepša mesa Srbije.
Svečanost su uveličali svojim muziciranjem članovi gudačkog kvarteta " Blek end vajt" koji su pored Hendla i Baha izveli varijacije džeza i tango Pjacole.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Velika scena Ateljea 212 zvaće se Scena "Mira Trailović"
Tanjug | 17. 01. 2014.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/435361 ... -Trailovic
Na inicijativu v.d. direktorke Ateljea 212 Ivane Dimić i po odluci Upravnog odbora pozorišta, Velika scena ubuduće će nositi ime legendarne upravnice, pozorišne, radio i tv rediteljke, čime se obeležava 90 godina od njenog rođenja i 25 godina od smrti.
Mira Trailović
Omaž Miri Trailović biće organizovan 22. januara, u 12 sati. O njenom životu, radu i značaju za našu kulturu govoriće Ivana Dimić, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov i Ljubomir Simović.
Atelje 212 na ovaj način, u želji da zauvek sačuva uspomenu na velikog pozorišnog stvaraoca i ključnu ličnost modernizacije našeg teatra, odaje počast svom reditelju, dugogodišnjoj upravnici, osnivaču festivala Bitef, umetničkom direktoru međunarodnog pozorišnog festivala Teatar Nacija u Nansiju i osnivaču Bitef teatra u Beogradu.
Mira Trailović je svojom izuzetnom energijom od Ateljea 212 stvorila kultno mesto, zauvek obeleživši pozorišni život Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka, ističe se u saopštenju.
Atelje 212, koji je ona zajedno sa grupom istomišljenika stvorila 1956. godine, bio je prvo pozorište istočne Evrope u kojem se igrala predstava "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa, prvo pozorište koje je sa predstavom "Ko se boji Viržinije Vulf" Edvarda Olbija, u njenoj režiji, gostovalo u SAD otvorivši Linkoln centar u Njujorku, prvo pozorište u kojem su otkrivani i jugoslovenskoj publici predstavljeni svetski avangardni pisci Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene...
Pod njenim vođstvom, Atelje 212 je probijao granice Jugoslavije i vremenom postao pozorište poznato svuda u svetu. Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti.
U vreme hladnog rata taj festival novih pozorišnih tendencija bio je jedinstveno mesto na kojem su se sretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva. Njeni i gosti Beograda bili su Beket, Piter Bruk, Žan Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi, podseća se u saopštenju.
Kada su Ežena Joneska 1971. godine pitali šta je video u Beogradu, odgovorio je: "Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?"
Borislav Mihajlović Mihiz, prijatelj i saradnik, dugogodišnji umetnički savetnik Mire Trailović u Ateljeu 212, u svom stilu ju je opisao: "Ona ima autentični šarm svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacijsku frekvenciju moćne radio-stanice, informisanost enciklopedije i prirodnu upornost kompresora. Govori sve važnije svetske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćičkom upornošću".
Tanjug | 17. 01. 2014.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/435361 ... -Trailovic
Na inicijativu v.d. direktorke Ateljea 212 Ivane Dimić i po odluci Upravnog odbora pozorišta, Velika scena ubuduće će nositi ime legendarne upravnice, pozorišne, radio i tv rediteljke, čime se obeležava 90 godina od njenog rođenja i 25 godina od smrti.
Mira Trailović
Omaž Miri Trailović biće organizovan 22. januara, u 12 sati. O njenom životu, radu i značaju za našu kulturu govoriće Ivana Dimić, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov i Ljubomir Simović.
Atelje 212 na ovaj način, u želji da zauvek sačuva uspomenu na velikog pozorišnog stvaraoca i ključnu ličnost modernizacije našeg teatra, odaje počast svom reditelju, dugogodišnjoj upravnici, osnivaču festivala Bitef, umetničkom direktoru međunarodnog pozorišnog festivala Teatar Nacija u Nansiju i osnivaču Bitef teatra u Beogradu.
Mira Trailović je svojom izuzetnom energijom od Ateljea 212 stvorila kultno mesto, zauvek obeleživši pozorišni život Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka, ističe se u saopštenju.
Atelje 212, koji je ona zajedno sa grupom istomišljenika stvorila 1956. godine, bio je prvo pozorište istočne Evrope u kojem se igrala predstava "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa, prvo pozorište koje je sa predstavom "Ko se boji Viržinije Vulf" Edvarda Olbija, u njenoj režiji, gostovalo u SAD otvorivši Linkoln centar u Njujorku, prvo pozorište u kojem su otkrivani i jugoslovenskoj publici predstavljeni svetski avangardni pisci Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene...
Pod njenim vođstvom, Atelje 212 je probijao granice Jugoslavije i vremenom postao pozorište poznato svuda u svetu. Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti.
U vreme hladnog rata taj festival novih pozorišnih tendencija bio je jedinstveno mesto na kojem su se sretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva. Njeni i gosti Beograda bili su Beket, Piter Bruk, Žan Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi, podseća se u saopštenju.
Kada su Ežena Joneska 1971. godine pitali šta je video u Beogradu, odgovorio je: "Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?"
Borislav Mihajlović Mihiz, prijatelj i saradnik, dugogodišnji umetnički savetnik Mire Trailović u Ateljeu 212, u svom stilu ju je opisao: "Ona ima autentični šarm svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacijsku frekvenciju moćne radio-stanice, informisanost enciklopedije i prirodnu upornost kompresora. Govori sve važnije svetske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćičkom upornošću".
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Uručena nagrada za roman godine
17. Januar. 2014 , Izvor : Studio B
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=96980
U Skupštini grada uručena je Ninova nagrada Goranu Gociću koji je jubilarni, šezdeseti, dobitnik tog godišnjeg književnog priznanja.
Nagrađeni roman „TAI" je, kako kaže autor, putopisni roman.
Goran Gocić je na uručenju rekao da je to, neočekivano književno priznanje za njega, potvrda da je doneo pravu odluku kada je napustio Englesku, u kojoj je radio, i vratio se u Srbiju.
17. Januar. 2014 , Izvor : Studio B
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=96980
U Skupštini grada uručena je Ninova nagrada Goranu Gociću koji je jubilarni, šezdeseti, dobitnik tog godišnjeg književnog priznanja.
Nagrađeni roman „TAI" je, kako kaže autor, putopisni roman.
Goran Gocić je na uručenju rekao da je to, neočekivano književno priznanje za njega, potvrda da je doneo pravu odluku kada je napustio Englesku, u kojoj je radio, i vratio se u Srbiju.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Tribina o srpskoj kulturi u "v.d. stanju"
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=801892
Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji organizovao je tribinu pod nazivom "Janusovo lice srpske kulture: Kultura u v. d. stanju", koja će biti održana sutra, u podne, u galeriji ArtGet Kulturnog centra Beograda.
Članovi Foruma ukazuju na "izostanak smislenog sadržaja u razgovorima o kulturi i kulturnim politikama u javnom prostoru Srbije".
Oni žele da pokrenu dijalog između svih zainteresovanih strana u kome bi presudan bio pokušaj da se definišu ključna pitanja za domaću kulturu i da se na njih ponude prihvatljivi odgovori, navodi se u najavi.
O tim pitanjima i njihovom rešavanju na tribini će govoriti predsednica Foruma, rediteljka Anja Suša i članovi Dejan Ilić iz izdavačke kuće "Fabrika knjiga", istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević i Marijana Cvetković iz grupe "Stanica Servis za savremeni ples".
Očekuje se prisustvo predstavnika Ministarstva kulture, gradske uprave Beograda, predstavnika institucija kulture, radnika u kulturi, nevladinih organizacija i umetnika, dodaje se u najavi.
Forum za kulturu radi pod okriljem Evropskog pokreta u Srbiji. Članovi dele uverenje da je kultura jedan od ključnih segmenata društva, unutar kojeg teku procesi ključni za oblikovanje političke zajednice.
Oni ističu da se i ideje o evropskoj integraciji artikulišu i promovišu unutar kulture, a od načina na koji se to radi zavisi i prihvatanje tih ideja.
Kao i Srbija, i Evropa predstavlja heterogeno kulturno polje iz kojeg se mogu preuzimati razni kulturni i vrednosni obrasci.
Od oblikovanja kulturnog polja u Srbiji zavisi da li će obrasci koji nastaju u evropskim integracijskim procesima biti od koristi domaćem društvu ili na njegovu štetu.
To je dinamičan proces na čiji ishod možemo uticati samo aktivnim kulturnim delovanjem, poručuju članovi Foruma.
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=801892
Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji organizovao je tribinu pod nazivom "Janusovo lice srpske kulture: Kultura u v. d. stanju", koja će biti održana sutra, u podne, u galeriji ArtGet Kulturnog centra Beograda.
Članovi Foruma ukazuju na "izostanak smislenog sadržaja u razgovorima o kulturi i kulturnim politikama u javnom prostoru Srbije".
Oni žele da pokrenu dijalog između svih zainteresovanih strana u kome bi presudan bio pokušaj da se definišu ključna pitanja za domaću kulturu i da se na njih ponude prihvatljivi odgovori, navodi se u najavi.
O tim pitanjima i njihovom rešavanju na tribini će govoriti predsednica Foruma, rediteljka Anja Suša i članovi Dejan Ilić iz izdavačke kuće "Fabrika knjiga", istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević i Marijana Cvetković iz grupe "Stanica Servis za savremeni ples".
Očekuje se prisustvo predstavnika Ministarstva kulture, gradske uprave Beograda, predstavnika institucija kulture, radnika u kulturi, nevladinih organizacija i umetnika, dodaje se u najavi.
Forum za kulturu radi pod okriljem Evropskog pokreta u Srbiji. Članovi dele uverenje da je kultura jedan od ključnih segmenata društva, unutar kojeg teku procesi ključni za oblikovanje političke zajednice.
Oni ističu da se i ideje o evropskoj integraciji artikulišu i promovišu unutar kulture, a od načina na koji se to radi zavisi i prihvatanje tih ideja.
Kao i Srbija, i Evropa predstavlja heterogeno kulturno polje iz kojeg se mogu preuzimati razni kulturni i vrednosni obrasci.
Od oblikovanja kulturnog polja u Srbiji zavisi da li će obrasci koji nastaju u evropskim integracijskim procesima biti od koristi domaćem društvu ili na njegovu štetu.
To je dinamičan proces na čiji ishod možemo uticati samo aktivnim kulturnim delovanjem, poručuju članovi Foruma.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Kusturica: Srbija je moja otadžbina
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=801858
Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica izjavio je da je Srbija njegova otadžbina i da je netačno da se sa Mokre Gore seli u Andrićgrad, za koji kaže da je tačka koja spaja naš narod između praktično dve države Republike Srpske i Srbije.
Za njega je, kaže, Srbija ideja slobode i autonomije koju doživljava kao svoju otadžbinu.
"Srbija je za mene ideja slobode i autonomije i, koliko god se ta sloboda i autonomija sužavaju i smanjuju, tu postoji posebna sloboda koju nema niko i koju poštuje. Ostaću tu da je gradim sa svima onima koji slično misle", rekao je Kusturica u intervju za Pres RS.
O Andrićgradu govori kao o svom doprinosu jačanja ne samo veza, nego i ideja o, kako kaže, našim velikim ličnostima u istoriji koje smo često zaboravljali Ili koje su često bile marginalizovane iz političkih ili ideoloških razloga.
"Mislim da Andrićgrad treba da bude kraj tome i početak nove ideje o našoj prošlosti", veli Kusturica.
Govoreći o šestom "Kustendorfu", koji je sinoć počeo na Mećavniku na Mokroj Gori, Kusturica je istakao da je odabrao da ovaj festival otvori sa "disko perfomansom sa stavom".
"Uvek sam imao stav o svemu, pa i o pokušaju revizije atentata na (Franca) Ferdinanda. Performans treba da uvede istoriju u koreografiju", pojasnio je Kusturica.
Upitan da li iza pokretanja revizije stoji samo nemačka želja da ulepša svoju istoriju ili nešto drugo, Kusturica je rekao da to nije ništa drugo već pitanje da li Evropa treba da bude čvršće konstruisana, što je cilj Nemačke, dok Engleska koja je zadržala funtu ima drugačiji stav o tome.
"Meni je ta priča o reviziji, koju smo mi pobudili u Evropi, ništa više nego pitanje nemačko-britanskih odnosa. I sada mi stradamo u toj, kako je ja zovem `igri velikih brojeva`. Tako se raspala stara Jugoslavija, tako su se uvek rešavale stvari na Balkanu, svaki izazvani potres ili jači sukob dovodio bi do kataklizme kod nas", naveo je Kusturica.
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=801858
Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica izjavio je da je Srbija njegova otadžbina i da je netačno da se sa Mokre Gore seli u Andrićgrad, za koji kaže da je tačka koja spaja naš narod između praktično dve države Republike Srpske i Srbije.
Za njega je, kaže, Srbija ideja slobode i autonomije koju doživljava kao svoju otadžbinu.
"Srbija je za mene ideja slobode i autonomije i, koliko god se ta sloboda i autonomija sužavaju i smanjuju, tu postoji posebna sloboda koju nema niko i koju poštuje. Ostaću tu da je gradim sa svima onima koji slično misle", rekao je Kusturica u intervju za Pres RS.
O Andrićgradu govori kao o svom doprinosu jačanja ne samo veza, nego i ideja o, kako kaže, našim velikim ličnostima u istoriji koje smo često zaboravljali Ili koje su često bile marginalizovane iz političkih ili ideoloških razloga.
"Mislim da Andrićgrad treba da bude kraj tome i početak nove ideje o našoj prošlosti", veli Kusturica.
Govoreći o šestom "Kustendorfu", koji je sinoć počeo na Mećavniku na Mokroj Gori, Kusturica je istakao da je odabrao da ovaj festival otvori sa "disko perfomansom sa stavom".
"Uvek sam imao stav o svemu, pa i o pokušaju revizije atentata na (Franca) Ferdinanda. Performans treba da uvede istoriju u koreografiju", pojasnio je Kusturica.
Upitan da li iza pokretanja revizije stoji samo nemačka želja da ulepša svoju istoriju ili nešto drugo, Kusturica je rekao da to nije ništa drugo već pitanje da li Evropa treba da bude čvršće konstruisana, što je cilj Nemačke, dok Engleska koja je zadržala funtu ima drugačiji stav o tome.
"Meni je ta priča o reviziji, koju smo mi pobudili u Evropi, ništa više nego pitanje nemačko-britanskih odnosa. I sada mi stradamo u toj, kako je ja zovem `igri velikih brojeva`. Tako se raspala stara Jugoslavija, tako su se uvek rešavale stvari na Balkanu, svaki izazvani potres ili jači sukob dovodio bi do kataklizme kod nas", naveo je Kusturica.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Lista starih i retkih knjiga
20. Januar. 2014 | Studio B
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id= ... ja=Beograd
Odeljenje posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije po prvi put je pripremilo listu starih i retkih knjige od velikog značaja.
Na osnovu Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi tako je proglašeno novih 20 legata, što je prvi korak u boljem čuvanju i klasifikovanju građe koja postoji u toj ustanovi.
Biblioteka sredinom februara planira i priređivanje velike izložbe posvećene upravo legatima koji su nastali zahvaljujući brojnim darodavcima.
20. Januar. 2014 | Studio B
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id= ... ja=Beograd
Odeljenje posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije po prvi put je pripremilo listu starih i retkih knjige od velikog značaja.
Na osnovu Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi tako je proglašeno novih 20 legata, što je prvi korak u boljem čuvanju i klasifikovanju građe koja postoji u toj ustanovi.
Biblioteka sredinom februara planira i priređivanje velike izložbe posvećene upravo legatima koji su nastali zahvaljujući brojnim darodavcima.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
"Fest" od 28. februara do 9. marta
Četvrtak, 23. 01. 2014. Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... do-9-marta
Međunarodni filmski festival u Beogradu, poznatiji kao "Fest", biće održan od 28. februara do 9. marta. Na "Festu" će biti prikazano oko 75 premijera, među kojima su i najnovija ostvarenja Polanskog, Džarmuša, Braće Koen i Vudija Alena.
Manifestacija se održava 42. put pod sloganom "Nije sve crno-belo", istakli su u četvrtak (24. januara) organizatori na konferenciji za novinare u Starom dvoru.
Četvrtak, 23. 01. 2014. Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... do-9-marta
Međunarodni filmski festival u Beogradu, poznatiji kao "Fest", biće održan od 28. februara do 9. marta. Na "Festu" će biti prikazano oko 75 premijera, među kojima su i najnovija ostvarenja Polanskog, Džarmuša, Braće Koen i Vudija Alena.
Manifestacija se održava 42. put pod sloganom "Nije sve crno-belo", istakli su u četvrtak (24. januara) organizatori na konferenciji za novinare u Starom dvoru.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.119
- Pohvaljen
- 46.020
Изложба
Београдски Јевреји - живот и Холокауст
У склопу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста од 24. јануара 2014. у Галерији Историјског архива Београда отворена je изложба која има за циљ да представи живот београдских Јевреја и подсети на Холокауст, да помене до сада непознате жртве, а о онима чија су имена позната, пружи нова сазнања.
Изложба се може погледати сваког дана, осим недеље и понедељка, од 10-17 часова.
http://www.arhiv-beograda.org/
Београдски Јевреји - живот и Холокауст
У склопу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста од 24. јануара 2014. у Галерији Историјског архива Београда отворена je изложба која има за циљ да представи живот београдских Јевреја и подсети на Холокауст, да помене до сада непознате жртве, а о онима чија су имена позната, пружи нова сазнања.
Изложба се може погледати сваког дана, осим недеље и понедељка, од 10-17 часова.
http://www.arhiv-beograda.org/
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
Jugoslavija i muzika: Kako smo propevali
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=803959
Izdavačka kuća "Laguna" objavila je nedavno kapitalno delo novinara, pisca i muzičara Ivana Ivačkovića "Kako smo propevali" - knjigu o Jugoslaviji i njenoj popularnoj muzici.
Ivačković je Tanjugu rekao da je motiv da napiše knjigu na preko 450 strana, bogato ilustrovanu crno belim fotografijama muzičara od pedesetih do devedesetih, punu biografskih podataka i zanimljivih informacija, bio dvostruk.
"Sa jedne strane hteo sam da generacije koje su rođene, odrasle i prohodale u Jugoslaviji, a tu spada i moja generacija, podsetim na to kako nam je bilo, kako su izgledale najbolje godine našeg života jer smo ih doživeli u Jugoslaviji", rekao je on.
"Da napravim jedan, da tako kažem, inventar naših uspomena. Istovremeno, želeo sam da mlađim generacijama koje su rođene posle raspada Jugoslavije i koje za tu čudnu, lepu i nesrećnu zemlji znaju samo iz priča, ponudim još jednu priču o Jugoslaviji, ali vrlo specifičnu. Priču o jednoj državi, o jednoj zemlji koje više nema ispričanu kroz istoriju njene muzike", rekao je on. Ivačković, autor biografskih knjiga "Umetnost pobune", "Obe strane jastuka", "Priznanja pop pevačice" i pesničke zbirke "Crvena mapa", kaže da mu je za ovu knjigu bilo potrebno pola godine da je napiše, ali da su pripreme trajale celog života - od tinejdžerskih dana, kada sam otkrivao muziku uz rane singlove "Bijelog dugmeta" pa preko 30 godina u novinarstvu.
Na pitanje kako smo propevali, Ivačković kratko odgovara: "Lako".
"U ovom delu sveta pevanje je važnije od hleba ili sapuna tako da Jugoslovenima nikad nije bilo teško da pevaju", rekao je on i dodao da je naslov "Kako smo propevali" muzičko-policijski, jer "možete da propevate i na bini i u policiji, a Jugoslavija je bila takva zemlja, u kojoj se pevalo i na jednom i na drugom mestu".
"Naravno, to nije njena specifičnost, to se događalo i u drugim zemljama ,ali pošto je ovo priča o Jugoslavij,i otuda taj polušaljiv naslov. On jeste neka vrsta štosa, ali istovremeno i istina", dodao je Ivačković.
Izdvajajući ključne momente "propevavanja" Jugoslavije, Ivačković na prvom mestu pominje Đorđa Marjanovića, prvu pop zvezdu jugoslovenske muzike koji je pedesetih bio neprikosnoven.
Šezdesetih imamo dve važne stvari, dva važna momenta. Prvi je eksplozija rokenrola u Jugoslaviji, a drugi prvi talas novokomponovane narodne muzike, kaže Ivačković.
Razlika je bila u tome što je vlast mnogo više pažnje obratila na rokenrol i rešila da donese dve pametne odluke u vezi sa njim. Jedna je bila da ga ne dira, kao što su to radile vlasti u tadašnjim komunističkim zemljama poput Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Albanije, gde rok nije ni postojao.
"U Jugoslaviji ne samo da je rok poslovao, nego je bio i slobodan", rekao je Ivačković i podsetio da je na dve velike gitarijade šezdesetih došlo na desetine hiljada ljudi, da su listovi koji su bili pod direktnom kontrolom vlasti pisali pohvalno o tome, "Večernje novosti" su čak bile jedan od organizatora.
Osim što je establišment rešio da ne dira rokenrol, doneo je još jednu pametnu odluku, a to je da rok muzičare s vremena na vreme potapše po ramenu i na taj način ih od potencijalnih protivnika, potencijalnih buntovnika pretvori u neku vrstu svojih saveznika, kaže Ivačković i dodaje da rok muzičari "često boluju od neke male šizofrenije, jer žude za priznanjima establišmenta, a istovremeno su mu opozicija".
On je podsetio da su u Britaniji "Bitlsi" od kraljice dobili ordenje, dok su rokeri u SFRJ primali nagrade Sedam sekretara SKOJ-a.
"Ja ne mogu da se setim nijednog ko je to odbio, čak i diverzantski nastrojene grupe poput 'Buldožera' su dobitnici nagrade Sedam sekretara SKOJ-a".
"Vlast je na taj način pacifikovala rokenrol. Što se novokomponovane narodne muzike tiče i prvog talasa koji je buknuo šezdesetih, oni su bili potpuni andergraund. Nisu imali pristup zvaničnim medijima, bili su tretirani kao neka vrsta kulturnog otpada, šunda, zabava najnižeg reda, što su i bili", rekao je on.
Tokom sedamdesetih imamo uzlet zabavne muzike, sa Zdravkom Čolićem na čelu, koji je posle Tita, partije i armij,e postao četvrta ikona samoupravnog socijalističkog jugoslovenskog društva.
Osamdesete su na neki način preslikane šezdesete. Imamo eksploziju novog talasa i panka koji nas je više nego ikada približio Zapadu. Jugoslovenska muzička scena je zahvaljujući panku i novom talasu prvi put mogla da pogleda u pravcu Londona i to bez ikakvog kompleksa niže vrednosti i što je još lepše, London je gledao u nas sa velikim zanimanjem, pisao o nama.
Sa druge strane, imamo drugu eksploziju novokomponovane narodne muzike, još jaču nego šezdesetih, sa Lepom Brenom na čelu, i tada su se narodnjaci osvetili za ignorisanje šezdesetih pretvorivši zvanične medije bukvalno u svoj servis, rekao je Ivačković i dodao da su devedesete bile "slom i kraj svega normalnog, slom države pa samim tim i slom njene kulture".
Ivačković, koji sad razmatra pisanje knjige o jugoslovenskom džezu, u "Kako smo propevali", izneo je tezu da je Tito bio Goran Bregović jugoslovenske politike, a da je Bregović bio Tito jugoslovenskog rokenrola.
"Josip Broz Tito je u jugoslovensku politiku uveo neka od važnih pravila šoubiznisa, učinio je tu politiku moćnom onako kako je Bregović učinio jugoslovenski rok moćnim, a to je veoma bitno", rekao je Ivačković.
"Rokenrol je masovna stvar. To je muzika za veliki broj ljudi i njegova moć koju više nema ali ju je imao decenijama poticala je upravo iz njegove masovnosti. Bregović je dao masovnost jugoslovenskom rokenrolu, dao mu je snagu kao što je Tito dao snagu jugoslovenskoj politici", dodao je on.
Tito je bio najveća zvezda SFRJ. On je bio rođena zvezda, čovek talentovan za samopromociju, hodajući PR i u bilo kakvoj priči o velikim jugoslovenskim zvezdama kako u šou-biznisu, tako i u politici, Tito je neizbežan, zaključio je Ivačković.
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=803959
Izdavačka kuća "Laguna" objavila je nedavno kapitalno delo novinara, pisca i muzičara Ivana Ivačkovića "Kako smo propevali" - knjigu o Jugoslaviji i njenoj popularnoj muzici.
Ivačković je Tanjugu rekao da je motiv da napiše knjigu na preko 450 strana, bogato ilustrovanu crno belim fotografijama muzičara od pedesetih do devedesetih, punu biografskih podataka i zanimljivih informacija, bio dvostruk.
"Sa jedne strane hteo sam da generacije koje su rođene, odrasle i prohodale u Jugoslaviji, a tu spada i moja generacija, podsetim na to kako nam je bilo, kako su izgledale najbolje godine našeg života jer smo ih doživeli u Jugoslaviji", rekao je on.
"Da napravim jedan, da tako kažem, inventar naših uspomena. Istovremeno, želeo sam da mlađim generacijama koje su rođene posle raspada Jugoslavije i koje za tu čudnu, lepu i nesrećnu zemlji znaju samo iz priča, ponudim još jednu priču o Jugoslaviji, ali vrlo specifičnu. Priču o jednoj državi, o jednoj zemlji koje više nema ispričanu kroz istoriju njene muzike", rekao je on. Ivačković, autor biografskih knjiga "Umetnost pobune", "Obe strane jastuka", "Priznanja pop pevačice" i pesničke zbirke "Crvena mapa", kaže da mu je za ovu knjigu bilo potrebno pola godine da je napiše, ali da su pripreme trajale celog života - od tinejdžerskih dana, kada sam otkrivao muziku uz rane singlove "Bijelog dugmeta" pa preko 30 godina u novinarstvu.
Na pitanje kako smo propevali, Ivačković kratko odgovara: "Lako".
"U ovom delu sveta pevanje je važnije od hleba ili sapuna tako da Jugoslovenima nikad nije bilo teško da pevaju", rekao je on i dodao da je naslov "Kako smo propevali" muzičko-policijski, jer "možete da propevate i na bini i u policiji, a Jugoslavija je bila takva zemlja, u kojoj se pevalo i na jednom i na drugom mestu".
"Naravno, to nije njena specifičnost, to se događalo i u drugim zemljama ,ali pošto je ovo priča o Jugoslavij,i otuda taj polušaljiv naslov. On jeste neka vrsta štosa, ali istovremeno i istina", dodao je Ivačković.
Izdvajajući ključne momente "propevavanja" Jugoslavije, Ivačković na prvom mestu pominje Đorđa Marjanovića, prvu pop zvezdu jugoslovenske muzike koji je pedesetih bio neprikosnoven.
Šezdesetih imamo dve važne stvari, dva važna momenta. Prvi je eksplozija rokenrola u Jugoslaviji, a drugi prvi talas novokomponovane narodne muzike, kaže Ivačković.
Razlika je bila u tome što je vlast mnogo više pažnje obratila na rokenrol i rešila da donese dve pametne odluke u vezi sa njim. Jedna je bila da ga ne dira, kao što su to radile vlasti u tadašnjim komunističkim zemljama poput Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Albanije, gde rok nije ni postojao.
"U Jugoslaviji ne samo da je rok poslovao, nego je bio i slobodan", rekao je Ivačković i podsetio da je na dve velike gitarijade šezdesetih došlo na desetine hiljada ljudi, da su listovi koji su bili pod direktnom kontrolom vlasti pisali pohvalno o tome, "Večernje novosti" su čak bile jedan od organizatora.
Osim što je establišment rešio da ne dira rokenrol, doneo je još jednu pametnu odluku, a to je da rok muzičare s vremena na vreme potapše po ramenu i na taj način ih od potencijalnih protivnika, potencijalnih buntovnika pretvori u neku vrstu svojih saveznika, kaže Ivačković i dodaje da rok muzičari "često boluju od neke male šizofrenije, jer žude za priznanjima establišmenta, a istovremeno su mu opozicija".
On je podsetio da su u Britaniji "Bitlsi" od kraljice dobili ordenje, dok su rokeri u SFRJ primali nagrade Sedam sekretara SKOJ-a.
"Ja ne mogu da se setim nijednog ko je to odbio, čak i diverzantski nastrojene grupe poput 'Buldožera' su dobitnici nagrade Sedam sekretara SKOJ-a".
"Vlast je na taj način pacifikovala rokenrol. Što se novokomponovane narodne muzike tiče i prvog talasa koji je buknuo šezdesetih, oni su bili potpuni andergraund. Nisu imali pristup zvaničnim medijima, bili su tretirani kao neka vrsta kulturnog otpada, šunda, zabava najnižeg reda, što su i bili", rekao je on.
Tokom sedamdesetih imamo uzlet zabavne muzike, sa Zdravkom Čolićem na čelu, koji je posle Tita, partije i armij,e postao četvrta ikona samoupravnog socijalističkog jugoslovenskog društva.
Osamdesete su na neki način preslikane šezdesete. Imamo eksploziju novog talasa i panka koji nas je više nego ikada približio Zapadu. Jugoslovenska muzička scena je zahvaljujući panku i novom talasu prvi put mogla da pogleda u pravcu Londona i to bez ikakvog kompleksa niže vrednosti i što je još lepše, London je gledao u nas sa velikim zanimanjem, pisao o nama.
Sa druge strane, imamo drugu eksploziju novokomponovane narodne muzike, još jaču nego šezdesetih, sa Lepom Brenom na čelu, i tada su se narodnjaci osvetili za ignorisanje šezdesetih pretvorivši zvanične medije bukvalno u svoj servis, rekao je Ivačković i dodao da su devedesete bile "slom i kraj svega normalnog, slom države pa samim tim i slom njene kulture".
Ivačković, koji sad razmatra pisanje knjige o jugoslovenskom džezu, u "Kako smo propevali", izneo je tezu da je Tito bio Goran Bregović jugoslovenske politike, a da je Bregović bio Tito jugoslovenskog rokenrola.
"Josip Broz Tito je u jugoslovensku politiku uveo neka od važnih pravila šoubiznisa, učinio je tu politiku moćnom onako kako je Bregović učinio jugoslovenski rok moćnim, a to je veoma bitno", rekao je Ivačković.
"Rokenrol je masovna stvar. To je muzika za veliki broj ljudi i njegova moć koju više nema ali ju je imao decenijama poticala je upravo iz njegove masovnosti. Bregović je dao masovnost jugoslovenskom rokenrolu, dao mu je snagu kao što je Tito dao snagu jugoslovenskoj politici", dodao je on.
Tito je bio najveća zvezda SFRJ. On je bio rođena zvezda, čovek talentovan za samopromociju, hodajući PR i u bilo kakvoj priči o velikim jugoslovenskim zvezdama kako u šou-biznisu, tako i u politici, Tito je neizbežan, zaključio je Ivačković.