Šta je novo?
Od:
Filteri

Kultura i umetnost

"Cvijeta Zuzorić“ čeka renesansu

U održavanje Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" nije ozbiljno ulagano skoro pola veka. Osim toga, sada su se nagomilali i računi za struju, vodu. Udruženje likovnih umetnika Srbije rešilo da organizuje donatorsku izložbu.

Prodajom umetničkih dela - poklona eminentnih članova ULUS-a, očekuje se da se reši makar deo nagomilanih problema. Grad odavno ne brine o tome, nažalost, to nisu činili ni mnogi dosadašnji rukovodioci Udruženja.

"Udruženje likovnih umetnika Srbije ovom akcijom proziva, poziva i moli nadležne institucije kulture da vratimo dostojanstvo i čast ULUS-a i obnovimo paviljon "Cvijeta Zuzorić", kaže predsednik ULUS-a Zoran Čalija.

U toj borbi za preživljavanje odustaje se od borbe za kvalitetan rad, ali da bi bilo kvaliteta, treba i novca.

"Od gradskog sekretarijata za kulturu za 2013. godinu dobili smo nula sredstava. Za 2014. se očekuje rezultat, a od Ministarstva kulture za 2014. smo dobilo 900.000 dinara što je nedovoljno", kaže kustos ULUS-a Olivera Vukotić.

Akademik Branislav Mitrović prvi je pružio podršku Udruženju, uradivši idejno rešenje obnove "Cvijete Zuzorić".

"Osnova je bilo da to bude racionalno, da dovedemo kuću u situaciju da primi ozbiljne svetske projekte", navodi akademik Branislav Mitrović.

Za realizaciju projekta i opstanak Udruženja neophodni su donatori, zadužbinari, mecene, svi ljudi dobre volje. Ima tu i dosta mesta za mlade menadžere u kulturi koji bi mogli da volontiraju i pokažu svoje umeće.

Do 15. maja traje akcija i svako može da da svoj doprinos.
Kliknite za proširenje...

Izvor: RTS
 
Otvara se Legat Petra Lubarde u Beogradu.

Skpav337gh3L6z7SkkmYWHSGvQzIupJqEdsn1Vz0Odg=w398-h282-p-no


http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2014&mm=12&dd=23&nav_id=939470


“Za njega Beograd nije bio samo grad - bio je čovek, topao, bratski, gostoljubiv, zbog toga je sliku koju mu je posvetio nazvao "Čovek i zveri" misleći na sva iskušenja koja je Beograd podneo kroz vekove.“
Vera Lubarda

KUĆA LEGATA

http://www.kucalegata.org/legati/petarlubarda.html
 
Beograd sirokoguri grad druzenje pisaca na kafici

dsc03935.jpg


dsc03936.jpg


jergovic ,bazdulj ,teofil pancic
 
Шта ће јефтиној робовској снази музеји?

Quote:
Obaveštam sve zainteresovane da od 24. novembra 2014. godine Vojni muzej više ne postoji kao institucija kulture. Od tog dana postoji vojni depo starog naoružanja i vojne opreme koji određene voline iz ministarstva odbrane lažno predstavljaju kao Vojni muzej.

Dakle mi više pravno formalno nemamo vojni muzej. Oni što nisu uspeli ni Franju Josif ni Hitler ni Gering uspeo je trio: Bratislav Gašić, Miloš Jovanović i "volina" Slađan Ristić. Ova trojica su najveće štetočine srpske kulture u poslednjih vek i po.

Da ne pričam napamet u Službenom vojnom listu je zvanično izašlo da se svi muzejski eksponati iz bivšeg vojnog muzeja prebacuju u materijalno tehnička sredstva. Dakle mogu da se prodaju. Jedina je sreća što su i pored ovakvog kretenizma zaštićena međunarodnim konvencijama pa niko ne sme da ih kupi jer je takva prodaja tj kupovina pravno nevažeća.

Inače po našim zakonima ovoj trojici štetočina sleduje od 8 do 12 godina zatvora jer ono što su oni uradili je po zakonu veći kriminal nego da su pokrali ne znam šta iz muzeja.

Ništa ne pomaže što mi je vićana članova glavnog odbora SNS rekla da se stide Bratislava Gašića i što je on član te stranke. Što se mene tiče stidim se što smo iz istog grada Kruševca. Ovu drugu dvojicu neću ni da spominjem. Mogu smao da kažem "Bem ti vojsku u kojoj volina kao Slađan Ristić može da bude pukovnik."

Molio bih da se ovo ne briše jer nema nikakve veze sa politikom već sa uništavanjem kulturnog dobra. Ako neko od prozvanih smatra da je uvređen neka me slobodno tuži za klevetu.
http://www.mycity-military.com/Opste...om-muzeju.html
 
Ovo sa Muzejima meni uopšte nije jasno.
Nema konkretnih informacija osim nekoliko postova po internet forumima, što je veoma čudno za današnje vreme.
 
Izložba "Ex Ponto" na Kalemegdanu

U okviru programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, od ponedeljka, 29. decembra na Savskom šetalištu na Kalemegdanu biće postavljena izložba "Ex Ponto", čiji je cilj da putem zanimljivih i manje poznatih fotografija predstavi i ispita veze između revolucionarne organizacije "Mlada Bosna" i Beograda.

Pažnja izložbe je posvećena ratnoj sudbini mladobosanaca kao i sudbini Beograđana. Ko su bili nezadovoljni mladići koji su iz Bosne i Hercegovine došli u Beograd? Kakva je bila njihova sudbina nakon što je rat izbio, a kakva je bila sudbina Beograda?

Putevi mladobosanaca i Beograđana polako su se razilazili nakon Sarajevskog atentata. Prvi su završavali u austrougarskim zatvorima ili su kao izbeglice i begunci napuštali Bosnu, dok su neki kao dobrovoljci prilazili srpskoj vojsci. S druge strane, stalna ratna opasnost, razaranje, oskudica i patnja - činili su novu svakodnevicu Beograđana.

Naslov izložbe inspirisan je zbirkom pesama koja je nastala upravo tokom tamnovanja jednog od članova Mlade Bosne - nobelovca Ive Andrića. Prva ratna godina, 1914. kojom se i bavi izložba, bila je kako za Mladu Bosnu, tako i za Kraljevinu Srbiju, samo početak tragičnih događaja, koji će trajati pune četiri godine, navode iz Beogradske tvrđave.

Izložba je realizovana u saradnji JP "Beogradska tvrđava", Muzeja grada Beograda i Instituta za savremenu istoriju, a zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Fotografije korišćene za realizaciju izložbe pripadaju fondu Muzeja grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Nacionalnoj biblioteci Austrije i Austrijskom državnom arhivu.

Izložba "Ex Ponto" deo je manifestacije "Pre sto godina - jedan grad Evrope" koju realizuje JP "Beogradska tvrđava", povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata. Program se sastoji iz tri segmenta: život mladobosanaca pre atentata; početak njihovog delovanja i života u Beogradu; osuda i tamnovanje u Terezinu u Češkoj.

Izložba "Ex Ponto" će moći da se pogleda do 30. marta 2015. godine.

Izvor: Tanjug
 
Век од рођења Бранка Ћопића

(Фото Википедија)

БЕОГРАД – Навршава се 100 година од рођења великог српског и југословенског књижевника Бранка Ћопића, чија су књижевна дела објављена на више од 30 језика широм света.

Рођен је, према службеним документима, 1. јануара 1915, али по неким другим подацима, претходне 1914. године. Његово родно село Хашани, данас је у општини Крупа на Уни, Република Српска.

Локално предање али и сам Бранко Ћопић тврдили су да је, наводно, био прво дете у Подгрмечком крају које је име добило по великом српском песнику Бранку Радичевићу.

Мала општина Крупа на Уни је, уз подршку фондације „Башта сљезове боје” основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни део Српске академије наука и уметности, решила да се приступи изградњи Спомен-подручја у Хашанима.

Предвиђено је да се у идућих десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката.

Носиоци тог пројекта истичу да је целог живота својим стваралаштвом, писац стремио повратку у завичај који га је обележио.

Реконструисана бронзана скулптура Ћопића, која је за време рата у БиХ знатно оштећена, је откривена пре осам година испред зграде Народне и универзитетске библиотеке РС у Бањалуци, граду у којем је извесно време похађао учитељску школу.

Ћопић је нижу гимназију завршио у Бихаћу а учитељску школу је похађао у Сарајеву, Бања Луци и Карловцу. Филозофију и педагогију дипломирао је у Београду 1940. године.

Прву књижевну награду је добио као студент, 1938. од Академије седам уметности за кратку причу, затим Ракићеву награду идуће године, потом награду Српске краљевске академије 1940. године.

У то време објављивао је кратке приче у београдској „Политици”. Напад на Југославију 1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору, да би се убрзо потом у родној Крајини у лето те 1941. прикључио устаницима партизанима.

Релативно брзо постао је политички комесар, у исто време и дописник партизанских листова бањалучког „Гласа” и „Борбе”. Писао је скечеве, позоришне представе.

После рата био је главни уредник београдског дечјег листа „Пионир”, а потом професионални писац.

Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповедака „Башта сљезове боје”. Ћопић је ту књигу објавио 1970. године. Добитник је и Награде АВНОЈ-а, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо”.

Од 1968. године био је члан САНУ.

Напустио је овај свет скоком са Бранковог моста у Београду 26. марта 1984. године. Очигледно, писањем бајковитих прича о детињству и рату бранио је и самог себе од стварности у којој му је бивало све тесније и тамније.

Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности, необично плодан, са, за наше прилике, невероватним тиражима. Притом, његова дела су преведена и објављена на више од 30 језика широм света.
Kliknite za proširenje...

http://www.politika.rs/rubrike/kultura- ... ca.sr.html
 
Krasnov - ruski neimar Srbije
A. P. | 20. januar 2015. 13:38 | Komentara: 0

Otvaranje izložbe posvećene čuvenom arhitekti Nikolaju Krasnovu u Arhivu Jugoslavije. Među monumentalnim delima i spomenici na Zejtinliku i Vidu. Saradnja sa Domom ruske dijaspore "Aleksandar Solženjicin"

PLODNO graditeljsko stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova u Kraljevini Jugoslaviji tema je velike izložbe koja će sutra biti otvorena u Arhivu Jugoslavije. Postavka "Nikolaj Krasnov - ruski neimar Srbije" ima za cilj da predstavi raskoš Krasnovljevog graditeljskog talenta, koji je u Srbiji proveo poslednjih 17 godina života (od 1922. do 1939).

- Krasnov je Srbiju zadužio brojnim neimarskim delima, od pojedinačnih urbanističkih rešenja i monumentalnih objekata i palata, preko dvorskih rezidencijalnih objekata, ali i memorijalne arhitekture, namenjene srpskim ratnicima i stradalnicima u Prvom svetskom ratu - kaže za "Novosti" Ranka Rađenović, iz Arhiva Jugoslavije, koja je sa Milanom Medakovićem i Đurđijom Borovnjak autor ove izložbe.

Posle Oktobarske revolucije i kratkog izbeglištva na Malti, Krasnov je svoj dom pronašao u Beogradu, gde je skoro dve decenije projektovao za Srbe. Autor je velikog broja reprezentativnih zdanja (zgrade Vlade Srbije, Ministarstva inostranih poslova, Arhiva Srbije), a bio je angažovan i na uređenju enterijera mnogih važnih objekata, poput Skupštine Srbije, Kraljevog dvora na Dedinju...

- Krasnov je sa posebnom pažnjom i pijetetom pristupao izradi spomen-kosturnice na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku i na ostrvu Vido. Napravio je i projekte za slične spomenike u Albaniji, svuda kuda se povlačila srpska vojska, ali oni nikada nisu realizovani - kaže Rađenović.

Posetioci izložbe imaće uvid u raznolik opus ruskog arhitekte, pa će se tako osim brojnih crteža i skica, idejnih rešenja i fotografija objekata, naći i njegova lična dokumenta, zatim originalne skice za Orden jugoslovenske krune, za broš kraljice Marije, ali i skice za šematske otiske za kraljevski servis za ručavanje sa motivima Sv. Đorđa.

- Krasnov je učestvovao u obnovi Crkve Sv. Đorđa u Oplencu, renovirao je crkvu Ružicu na Kalemegdanu, rekonstruisao Njegoševu kapelu na Lovćenu - objašnjava Rađenović.

Veliki deo eksponata biće prvi put predstavljen na ovoj izložbi koja je nastala u saradnji Arhiva Jugoslavije i Doma ruske dijaspore "Aleksandar Solženjicin" iz Moskve. Izložena arhivska građa pohranjena je u fondovima i zbirkama (Istorijski arhiv Beograda, Arhiv SANU, Muzej SPC, Muzej nauke i tehnike), ali i kod pojedinaca.


DVORSKI ARHITEKTA

Krasnov je u Srbiju došao sa titulom dvorskog arhitekte sa Krima. Lista objekata koje je projektovao i gradio u Jalti zaista je impresivna, a na njoj prednjači carski dvorac Romanovih "Livadija". Po njegovim nacrtima sagrađeni su dvorci za veliku kneginju Anastasiju Nikolajevnu, za velikog kneza Petra Nikolajeviča, vila i lovački paviljon za kneza Jusupova, ali i kapele i crkve, pa čak i džamije u Jalti.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... mar-Srbije
 
Francuska odlikovala Zelenovića i Bajića
| IZVOR: TANJUG
Visoko francusko odlikovanje - Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza uručen je 21. januara direktoru Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Zelenoviću i vajaru, redovnom profesoru FLU Univerziteta u Beogradu Mrđanu Bajiću, na svečanosti u Ambasadi Francuske

214568581954c0e614dd269845216436_640x426.jpg

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=949649
 
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/529074 ... mu-kulture

Dragojević: Minut za reklamu kulture
Tanjug | 24. 01. 2015. - 15:00h izmena vesti 17:28h | Foto: O. Bunić | Komentara: 0

Poslanik SPS i poznati režiser Srđan Dragojević najavio je danas da će na javnoj raspravi o predlogu Zakona o oglašavanju predložiti da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom prošire svoje reklamne blokove za jedan minut, tokom kojeg će se reklamirati festivali, pozorišne predstave, filmovi, nova književna dela.
Srđan Dragojević

- To bi bio neverovanat zamajac za srpsku kulturu. Javna rasprava o Zakonu o oglasavnju biće održana 28. janura i probaću da tu ponovo izložim ovaj predlog, ponovo ćemo razgovarati sa RRA, a postoji i inicijativa Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije da se ona promoviše i gura - rekao je Dragojević Tanjugu.


On je dodao da je taj predlog već izneo prošle godine na sastanku sa čelnicima RRA, koje je tada pitao da li znaju koja su dva vrlo solidna srpska filma trenutno u bioskopima.


- Niko nije znao, jer nema reklame. Možemo da napravimo i dobar film, i dobru pozorišnu predstavu, neko može da ima fantastičnu izložbu, neko može da napiše genijalnu knjigu, ali ako nema reklame svi ti napori autora ili države, koja novcem subvencioniše stvaralašto, su bespredmetni - podvukao je Dragojević.


Prema njegovim rečima, inicijativa koju on predlaže je takva da niko nije na gubitku, a kada postoji "vin-vin" situacija to je onda dobra platforma i da se sprovede, što bi za 20 ili 30.000 ljudi koji se u zemlji aktivno bavi kulturom i stvaraloštvom, kao i za milione građana, bilo veoma značjano.


- Mislim da će svi vlasnici nacionalnih frekvencija i emiteri sa zadovoljstvom razmotriti ovu ideju, jer je ona društveno korisna. Ne vidim nijednu manu ovakvoj ideji, već samo velike koristi - zaključio je Dragojević.



SNAŽAN UTISAK OSTAVILI REDOVI ISPRED JDP
Dugačak red građana koji strpljivo čekaju da kupe karte za predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta ostavio je snažan utisak i na Dragojevića koji tvrdi da je to dokaz da elitna umetnost pripada narodu, a ne eliti.


- Redovi ispred JDP govore da visoka umetnost može da bude i masovna, da nešto što je masovno ne mora da bude estrada i da je vrlo važno imati uvek u vidu da elitna umetnost pripada narodu, a ne eliti - rekao je Dragojević Tanjugu i dodao:


"Naša elita ne zna ni šta bi sa tim. Ovaj red ispred JDP treba da nam bude smernica da i druga pozorišta koja, vidim, imaju ambivalentan odnos prema toj akciji, treba možda da krenu sličnim putem..., svako pozirište bi moglo jedan mesec u godini da proglasi mesecom pozorišta i da spusti cene karata na 100 i 200 dinara - rekao je on.


Govoreći o svom poslu, Dragojević je ukazao da je katastrofalno za srpsku kinematografiju da karte u biokopu koštaju 500 dinara, ali i da je to druga priča, jer je prikazivačka delatnot "data strancima na tanjiru i iz tog razloga su i bioskopi potpuno uništeni što država koja se ozbiljno bavi kulutrom i kulturnim potrebama njenih građana ne sme da radi".


- Druga stvar koja može da se nauči iz tih redova je da je vrlo važno da jedno pozoriše ima kreativnog i dobrog direkotra - dodao je režiser i pozdravio odluku ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da u novom Zakonu o kulturi ugradi član po kojem će ministar imati daleko veće ingerencije u izboru direktora institucije kulture.


To je obrazložio činjenicom da "stvaralački čin počiva na individualnoj odgovornsoti, talentu i naporu, pa zašto bi stvaranje uslova za stvaralački čin bio drugačiji".


- U umetnosti nema demorkatije, u umetnosti je demokratija oružje loših, mediokriteta, da bi istisnuli one dobre i zato je ovo dobra stvar - rekao je Dragojević.


IZGRADITI MREŽU DOMOVA KULTURE

On je ponovio da skoro 70 odsto Srbije nema mogućnosti da učestvuje i vidi savremeno filmsko, pozorišno, likovno stvaralaštvo, istakavši da je nakon 2000. godine izgubljeno 85 odsto domova kulture u zemlji, pa sada postoje gradovi sa 50.000 stanovinika i više, u kojima nema ni bioskopa ni doma kulutre.


- Stanovnici tih gradova nisu imali mogućnost da više od decenije vide film u bioskopu, pozorišnu predstavu i to je prva i vitalna tema kojom treba da se bavi kultra, Ministarstvo i svi kulturni radnici - uveren je Dragojević.


Zato je, dodao je, nedavno predložio Tasovcu da se počne sa izgadnjom mreže domova kulture u Srbiji, ali je ministar imao drugačiji stav - zalaže se za regionalizaciju i da domovi kulture budu u nadležnosti lokalne samouprave.


Ipak, Dragojević tvrdi da je potrebna mreža institucija koje se bave predstavljenjem savremenog stvaralaštva bez obira da li je reč o filmu, pozorištu, likovnoj umetnosti, književnosti i takva mreža odnosila bi se na plan da se svake godine obnovi pet do deset novih domova kulture, što po njegovoj proceni ne košta više od 30 miliona dinara po domu kulture.


Taj trošak bi trebalo da bude podeljen između Ministarstva kulture, lokalnih samouprava i brojnih međunarodnih fondova i ambasada, svih onih koji već izražavaju želju da pomognu ponovnoj kinofikaciji i opštem vraćanju kutlure u sve veće regionlane centre Srbije, podvukao je on.


- Nastaviću da budem dosadan i da insistiram na tome, jer je to velika tema i mislim da je apsurdna situacija da jedan dobar film danas u Srbiji vidi 900 gledlaca u bioskopima, a država je u njega uložila 300.000 evra. Početkom 2000. svaki srpski film je imao od 100.000 gledalaca pa naviše i ovo danas je deprimirajuća i nedopustiva situacija koja dovodi do toga da čitava jedna grana umetnosti, kao što je kinematografija, postane besmislena i bespredmetna, a ne mora da bude tako - zaključio je Dragojević.
Kliknite za proširenje...
 
Тешко да ће ови са Пинка и Прве то прихватити. Тамо успева само шунд, не култура.
Њима рекламни блок ионако траје по десет и више минута.
 
Traje im 12 minuta po satu, koliko je zakon i propisao kao maksimum za komercijalne televizije.
 
A da pinik nije dobio kaznu zato sto je pretjerivao
 
Ne znam kako je sa pinkom, ali znam da su kod nas na rts-u realizatori EPP u konstatnom stresu u vezi probijanja nama dozvoljenih 6 minuta, kao (nekadasnjem) javnom servisu.
To je posebno izrazeno kod sportskih prenosa, jer termini emitovanja reklamnih blokova zavise od pauza na mecevima, pa dolazi do proklizavanja, a RRA ne uvazava to obrazlozenje pa dolazi do placanja ozbiljnih kazni.
Sa druge strane, svaka neemitovana reklama povlaci penale agenciji i firmi koja se reklamira.
Sto bi reekli, "kako god okrenes, dupe ti pozadi" :D
 
A da malo rra dobije po usima zato sto sjedi na istima koja bag** sa velikim platama
 
Eh, moj direktore...
Nisu oni jedini.
'Agencija' je to, ne osnivaju ih toliko sto je lose raditi u njima...
 
laki72":kc2lfnmy je napisao(la):
Traje im 12 minuta po satu, koliko je zakon i propisao kao maksimum za komercijalne televizije.
Kliknite za proširenje...
У земљама ткз. европске заједнице (оне озбиљне) законом је прописано да у оквиру једног часа може да буде укупно 8 минута реклама.
Што се ружичасте тв тиче, игром случаја пратим на тој телевизији само једну индијску серију, коју на жалост често секу рекламама. У оквиру те серије имају три рекламна блока (маркетинг) + још три најаве за оне њихове разне шунд глупости. Пре неки дан, мерио сам, један рекламни блок им је трајао 7 (седам) минута, значи само у тој серији 3 х 7 = 21 минут реклама !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Још кад се урачунају оне три најаве по 2 минута !
 
Ne bih sebi dopustio da branim 'ruzicasto zlo', ali i da ne ispadne da ih pljujem jer radim na drugoj TV, moram prokomentarisati.
Limit trajanja reklama je po satu, a ne po emisiji.
-Ako ta serija pocne u jednom satu, a zavrsi se u drugom, moguce je u nju uglaviti i citavih 24 minuta reklamnog programa, bez da se prekrsi pravilnik, tako sto se do isteka prvog sata emituje 12 , a po isteku novih 12 minuta pripadajucih za taj sat.
To naravno podrazumeva da se u ostatku emisija u tih 2 sata ne emituje nista od EPP-a
Sto se tice EU, mislim da nije u svakoj od drzava clanica ista situacija.
U spaniji na primer, je na javnom servisu TVE zabranjeno oglasavanje u trenutku kada su im zbog krize privremeno ukinuli finansiranje iz TV takse i prebacili ih na budzetsko finansiranje.
 
Sa FB:

10857355_10204112225220840_1903386452650435169_o.jpg


Slepilo.

Dragi ljudi, ne znam da li ste primetili ali javni prostor koji se nalazi u samom epicentru grada pretvorio u javni wc.

Na ulazu u nekadašnju knjižaru "Plato", na samo par metara od Filozofskog fakuletat, već nedeljama se nalazi gomila ljudske fekalije. Pre tri nedelje kada sam prošao pored istog mesta pomislio sam da je u pitanju neki incident tipa gomila pijanih tinejdžera se iskenjala iz obesti, ili su možda ljudi sa fakulteta koji su do nedavno protestovali hteli da ostave politički komentar. U svakom slučaju, zbunio sam se i nastavio svojim putem. Intrigiran i zapitan da li je se to dogodilo prethodne noći, te gradski sanitarni inspektori, ili već ko brine o tome, nisu stigli da reaguju.
Juče sam ponovo prošao pored istog mesta, i video isti prizor. Govna. Ljudska govna i papirne maramice.
Ne razumem.
Da li je moguće da niko nije ništa uradio povodom toga. U pitanju je mesto u kom su beograđani do pre samo 2 godine kupovali knjige, sedeli u kafiću sa prijateljima, protestvali, slušali muziku, igrali, ljubili se, sklanjali se sa kiše i snega da popuše cigaretu.
Ne razumem. Pored toliko javnih toaleta. Znam, bila je i meni nekad frka kada idem kroz grad, stiskalo me je ali sam izdržao.

Kako se ovo dogodilo?

Kako se naš grad pretvorio u gomilu govana. Ili smo mi možda govna što ne brinemo o našem gradu i ne preuzimamo nikakvu inicijativu.

Govna u svakom slučaju.

Evo ja preuzimam inicijativu, organizovaću se da to počistim, neću je***o da ćutim dok se Beograd pretvara u septičku jamu.

Delite, nije sramota videti g***o na Fejsbuku. Sramota je biti slep kada su ovakve situacije u pitanju.
Kliknite za proširenje...
 
:o ja ovo mesto pamtim po tome što nam se Mića Popović tu obratio slabašnim glasom ali mudrim rečima par nedelja pre nego što je preminuo...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh