Šta je novo?

Kultura i umetnost

Среда, 07. децембар 2011.

Легат Петра Лубарде ускоро понос Београда

Легат Петра Лубарде током наредне године постаће функционалан и савремен културни центар на понос Београда, најавили су из Секретаријата за културу.

1480738_Legat_Lubarde_v.jpg


– Захваљујући координисаној интервенцији градских служби и заинтересованости града да се постојећи проблеми реше, ускоро ћемо имати прилику да у потпуно функционалном и савременом културном центру публици представимо Легат Петра Лубарде – рекла је ресорна секретарка Ивана Авжнер.

Она је за Беоинфо подсетила да је уговором из 2007. град Београд поверио Кући легата на чување и одржавање уметничка дела и предмете који чине „Атеље Петра Лубарде”.

– По преузимању бриге Кућа легата је у сарадњи са другим градским и јавним службама и установама спровела низ заштитних мера како на самом објекту тако и на комплетној покретној заоставштини. Намештај је рестауриран, архивска грађа (лична документа, преписка, позивнице, плакати и други материјал) је селектована, пописана и након третмана конзервације у Народној библиотеци Србије трајно заштићена. Слике су због специфичне технике и лошег стања у сарадњи са Централним институтом за конзервацију у Београду посебним поступцима и најсавременијим конзерваторским методама сачуване од тоталног губитка – указала је Авжнерова.

Будући легат, према њеним речима, биће модеран културни центар са основном улогом презентације и афирмације дела истакнутог уметника, где ће његових 47 слика бити изложено у аутентичном простору куће у којој је живео и стварао са супругом Вером.

– Изложбени простор је планиран као технички функционалан у складу са најасвременијим захтевима музеологије, али и очекивањима публике. Такође, кућна библиотека, преписка и друга архивска грађа биће доступна будућим истраживачима и стручној јавности. Реконструкцијом желимо да легате и културну баштину презентујемо на нов, активан и динамичан начин који ће оправдати улагање и допринети да Београд понесе епитет културне престонице региона – истакла је секретарка за културу.

Пројектом су предвиђени, прецизирала је Авжнерова, врло обимни радови на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта имајући у виду да се налази у врло лошем стању.

– Просторије ће бити опремљене савременом техником и технологијом за презентацију, чување и конзервацију уметничких дела, објекат ће имати изложбени простор, који ће бити доступан и особама са посебним потребама. У поткровљу ће бити формиран административно-канцеларијски простор, а подрумски део ће се адптирати у део за радионице и салу за састанке и пројекције. Пројектом је такође предвиђено и савремено уређење партера – навела је секретарка за културу.

Агенција за инвестиције и становање града Београда након спроведене набавке извршила је избор извођача за радове на санацији, адаптацији и реконструкцији Легата Петра Лубарде, a рок за извођење радова на простору у Иличићевој улици је осам месеци.

Izvor Grad Beograd
 
Beograd uskoro dobija novo pozorište :) ne znam da li se sećate da je u septembru 2010. najavljen početak adaptacije izgorelog Narodnog univerziteta "Braća Stamenković" (Danas Ustanova kulture Palilula) u pozorište - "Komedija pozor ište". Radovi su gotovi, doduše sa zakašnjenjem (najavljeni rok je bio jun 2011.) Ipak, izuzetno mi je drago što ovaj projekat nije propao. Pozorište se nalazi u Ulici mitropolita Petra, ispod hale "Pionir".

studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_16.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_18.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_15.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_14.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_19.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_25.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_02.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_22.jpg


studio-berar-rasvetni-sistem-pozoriste-palilula_01.jpg


Izvor Studio Berar

Spolja je doduše malo bezveze:

ukpalilula.jpg


Mada bolje nego što je bilo :D

125864.jpg


Inače, prostor ispred ove ustanove se od prošle godine zove Plato Neše Leptira. Tim povodom je ispred zgrade postavljeno i zanimljivo spomen obeležje:

bg-plato.jpg


Prekoputa pozorišta je planirano sređivanje zelenih površina, odnosno izgradnaj urbanog džepa po projektu koji smo već postavljali na forumu:

127080.jpg
 
Što se enterijera tiče, iskidali su. Super izgleda. Jedino imam zamerku na plafon koji je malo dosadan. A spolja... Pih. Odabir stolarije i boja nikakav. Samo da su se malo više potrudili...

Po obliku mi se ne razlikuje previše od UK Vuk, mogli su neki sličan dizajn da opale
 
FILM/TV | PETAK 2.03.2012
Marković: Ponosni smo na Kinoteku
IZVOR: BETA
Međunarodni skup filmskih eksperata koji se 2. marta održava u Beogradu ima dvostruki značaj - i kao bitan događaj u okviru predsedavanja Srbije Savetu ministara kulture jugoistočne Evrope i kao prilika da se pokaže novo zdanje Jugoslovenske kinoteke, izjavio je ministar kulture Predrag Marković.

19923646654f50dbcc07911664055120_orig.jpg


"Ovo je finalizacija toga kako ustanove kulture, institucije, arhivi, ali i zakoni čuvaju kvalitet, a pokazuje i žilavost cele jedne oblasti", rekao je on, podsetivši da je svečano otvaranje zgrade Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici bilo 6. juna prošle godine.

Današnja konferencija je peto veliko okupljanje u tom prostoru, a prva u nizu dve ekspertske konferencije Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope.

"Rezultati onoga što se danas razgovara o mikrobudžetnom filmu i rezultati onoga što će na ekspertskoj konferenciji 16. marta biti razgovarano o čuvanju audiovizuelnog nasleđa - sve to je, s jedne strane, važno za zemlje u regionu, ali je sve to i finalizacija onoga što je Srbija dok je predsedavala u ovih godinu dana činila", istakao je Marković.

Ministar je naglasio da je skup u novoj zgadi i "prilika, jer smo na vreme sve završili, da pokažemo regionu i to baš onima kojih se to tiče, šta je Srbija sposobna da uradi".

"Moguće je provesti filmske eksperte kroz ovakvu zgradu Jugoslovenske kinoteke, pokazati sve njene mogućnosti, pokazati gde i kako Srbija čuva te hiljade i hiljade filmova, koji nisu samo naše nasleđe", kazao je on i dodao da je naša Kinoteka arhiv treći po veličini u Evropi, a peti u sveti.

Prema njegovim rečima, kad ljudi dođu i kad se suoče sa tim, "malo nam zavide. Mnogi priželjkuju da imaju ovakve nacionalne centre".

S druge strane, napomenuo je ministar, i mi i oni kroz zajedničko iskustvo postajemo svesni šta nam sve nedostaje.

Marković je istakao da je smo konačno uspeli da napravimo Zakon o kinematografiji i da su u njega ugrađena dobra iskustva drugih zemalja, članica Evropske unije i onih koje to još nisu.

"Svi su prolazili kroz različita iskustva u svojoj kinematografiji i vrlo je važno da se ta iskustva danas razmotre, a to će i nama pomoći", dodao je on.

Ministar je ukazao da nema dovoljno novca za filmove, posebno kada je kriza i nema novca za egzistenciju, a kamoli za skupe projekte.

"Zato je neophodno pristupiti snimanju mikrobudžetnih filmova, o čemu se danas razgovara", kazao je on. Reč je o budžetima od 75.000 do 250.000 evra.

Marković je istakao da imamo mnogo i naveo veliki i važan Zakon o kinematogafiji koji rešava i način finansiranja i kontrole i obezbeđuje kontinuirano snimanje, jer filmovi nastaju u periodu koji je mnogo duži od jednog budžeta, a često i od mandata jedne vlade, imamo i resurse.

"Ipak, to i dalje nije dovoljno.Još morate da razmenjujete iskustva, ali i da nađete način da stavljate na raspolaganje svoje resurse drugima. Jedan od rezultata ovih konferencija i onoga što će se desiti na ministarskoj konferenciji 20. aprila jeste upućivanje čitavog niza istraživača i filmskih radnika na resurse koje danas Srbija ima. Na to smo ponosni", naglasio je ministar.

Na pitanje kada će šira javnost moći da uđe u novu zgradu Kinoteke, odgovorio je da "imamo sreću da postoji jedna sala u kojoj se deo programa već prikazuje".

"Ovde imamo četiri sale. Neke su samo za istraživače, neke samo za stručni rad - digitalizaciju, čišćenje trake, konzervaciju, restauraciju, čitav niz tehnologija koje ovde mogu da se primenjuju", objasnio je Marković, ali nije pomenuo datum za ulazak takozvane obične publike.

Ministar je izjavio da je situacija sa novom zgradom Kinoteke "tipična za Srbiju".

"Često možete da završite jednu veliku i važnu stvar, a ne možete do kraja da je iskoristite zato što imate toliko birokratije, toliko malih upotrebnih dozvola koje se čekaju".

"Tako i ova ustanova čeka čitav niz tih sitnih, birokratski sporih rešenja, da bi se stavila u punu funkciju bukvalno za sve građane", rekao je on, dodavši da su za sada mogli da uđu samo povlašćeni, ali da je u okviru različitih programa za nepunih godinu dana takvih već na hiljade.

Ne želeći da nagađa datum otvaranja zgrade, naveo je da je sve ono što je bilo u domenu Ministarstva kulture završeno.

"Razumem da, recimo, Grad nema dovoljno novca, pa smanjuje finansiranje nekih ustanova. Ne mislim samo Beograd, to se dešsava u mnogim drugim gradovima, ali nikad nisam imao veliko razumevanje kada opštinska birokratija i gradska birokratija naprosto rade svojim ritmom, nezavisno od stvarnosti. Tu se Kinoteka ne razlikuje od svih drugih dozvola", ukazao je ministar.

Ministarstvo kulture je u ovom periodu angažovano i na otvaranju bioskopa u većem broju gradova u Srbiji.

"Pošto nismo imali dovoljan budžet, shvatili smo da sredstva moraju da se rasporede tako da obuhvate sve aspekte filma, a to nije samo proizvodnja. Imamo problem filmova koji ne stižu do korisnika, nemaju gde da se prikažu", ukazao je ministar.

On je izjavio da "često nema ni sala, često i krovovi prokišnjavaju, na stranu što nema tehnoloških uslova".

Ministarstvo kulture se anagažovalo "tamo gde je moguće brzo, sa što manje novca, postići što veći efekat i stvoriti uslove", objasnio je ministar i dodao da se to obavlja uz pomoć Republike, ali i uz partnerstvo.

"Gde god je to bilo moguće, gde je postojala spremnost i između ministarstava i lokalnih samouprava, uložili smo da se što pre stave u funkciju sale koje mogu da postanu bioskopske i one se otvaraju redom".

"Desetak će biti otvoreno i u ova dva meseca, a 25 do kraja godine", najavio je ministar. Predstoji otvaranje bioskopa u Požegi i Paraćinu, a već su osposobljene sale u Svilajncu, Despotovcu.

Povodom Festa koji je u toku, Marković je izrazio zadovoljstvo što je Ministarstvo kulture bilo centralni finansijer domaćeg filma, koji u nedelju zatvara festival - "Doktor Rej i đavoli" u režiji Dinka Tucakovića.

Izvor B92

"Tipično za Srbiju"

Odnosi Grada i Republike postaju najjadniji alibi za zastoj mnogih projekata. Kada se radi, onda se zajedno slikaju i hvale po novinama (obilaznica, Gazela, Zemun-Borča, Aerodrom...), kada stvari stoje onda se međusobno optužuju po medijima (Prokop, Kinoteka, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti...).
 
Do sledeće subote (23.06.) u Domu Vojske Srbije može da se pogleda izložba slika Save Šumanovića, prenetih iz galerije u Šidu. U pitanju je "Poslednja decenija", slike nastale uglavnom u Sremu 30-tik i početkom 40-tih: pejzaži, aktovi, mrtva priroda i scene iz seoskog života....

Izložena su i njegove poslednje slike, triptih "Beračica" u velikom formatu. Slike se još nisu ni osušile kada su ga odveli na streljanje :(
 
Krv, bitke, rat, rušenje - izgleda baš kako smo u mogućnosti. Na žalost, istorija nam je obeležena svim tim grozotama.

Nadam se da budućnost liči na one lepše delove spota.
 
Sta mislim? Mislim da je u najboljem slucaju promasena poenta, a u najgorem zaudara na domaci sovinizam u klasicnom smislu.
Gotovo citav spot se odnosi na "bogatu" istoriju Beograda (kao da je drugi gradovi nemaju), a jako malo, takoreci nista, na savremeni kulturni zivot grada, duh, kapacitete... sto je najbitniji za jedan grad s teznjom da postane evropska prestonica kulture u bliskoj buducnosti.
Gde su muzeji, gde su kreativno -razigrane ulice, gde je moderna arhitektura, gde je urbani duh?

Ocigledno ne u ovom gradu.
 
^i to.

no, ako Beograd dobije 2020tu, mozda ce to biti prva realna sansa za narodni muzej, karadjordjevu...
 
Spot je natopljen dobro poznatom romantiziranom istorijom i preterano okrenut prošlosti. Dopada mi se izvesna anacionalnost spota, ipak je grad u kojem živimo mnogo stariji od zemlje u kojoj živimo i to je fino naglašeno.

Naracija me takođe nervira jer mi zvuči folirantski - sigurno ste, dok ste išli u školu, imali par štrebera u odeljenju koji su voleli da kite svoje sastave iz srpskog raznoraznim jezičkim ukrasima, a u suštini ne kažu ništa. Mene su oni nervirali. Takvi ukrasi su kao kameni lavići na kapiji - estetska intervencija da se sakrije nešto što je u suštini prosto i ružno.

Ali ovo je samo prvi spot. Do 2020. imamo još osam godina. Čak mi je besmisleno pominjati Narodni muzej i MSU u kontekstu kandidature za evropsku prestonicu kulture. Oni bi trebalo da budu deo kratkoročnih planova, tj. da budu otvoreni za posetioce najkasnije do 2015. Za 2020. se nadam još ambicioznijim planovima (Savamala, Filharmonija, Opera, Galerija, Kalemegdan...).
 
Bas tako.Dosadise sa krvavom istorijom ovog prostora,mogli bi malo vise da se fokusiraju na kulturu,nauku i umetnost.
 
Спот је за нијансу предуг али не видим ништа лоше што је романтичан и историјски.
Први је спот на ову тему и сасвим је логично да крене од историје. Верујем да ће низ спотова заједно чинити неку целину приче. Полако.

Уосталом, светски историчари су сложни да је Београд град за који се водило највише битака у историји. Преко стотину забележених. А у неком данашњем времену Београд је потпуно скрајнут на неку периферију Европе. Мислим да је то доста интригантна чињеница.

А ко жели да види шовинизам тај ће га видети и у сладоледу....и јако је тужно да се некима толико гади сваки помен и трачак било чега патриотског а у нормалним земљама је и сасвим нормално бити патриота, а у неким демократским државама се на томе инсистира још од раног школовања (САД, Канада)....
 
Bilo bi dobro da je bio video o istoriji Beograda, ostatak nije bio potreban. Sa žurkama, kafanama i hranom, vidi se da nije dovoljno zbalansirano između priča.

Ali:

Gledajući s juga, ovde takođe počinje ukus uređene Evrope, koja svoj čupavi Beograd nikako da dovede u red.

:laugh:

Btw, ova slika mi se jako dopada:

azOFv.jpg


Da li neko možda zna čije je ovo delo? Voleo bih da znam više o tome.
 
Arhitekti Pavlu Vasevu nagrada u Londonu za enterijer Kinoteke

Svetlana Palić | 02. 07. 2012. - 20:00h | Foto: M. Jošida
-------------------------------------------------------------------------
Srpski arhitekta Pavle Vasev dobio je prošle nedelje u Londonu nagradu za enterijer Kinoteke, koju je u konkurenciji 66 projekata iz 30 zemalja dodelila organizacija Sent-Goben.

256339_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0008_f.jpg

Prihvatao poslove koji drugi nisu hteli i za njih dobijao nagrade

Tako se Vasev našao u društvu samog svetskog arhitektonskog vrha, poput Normana Fostera, Zahe Hadid i Santrajga Kalatrave, koji su takođe osvajali nagrade na ovom takmičenju.

Široj srpskoj javnosti arhitekta Vasev nije poznat, možda i zbog toga što je kao mlad čovek, sa tek završenim Arhitektonskim fakultetom, 1988. godine otišao u Kanadu, da bi se pre šest godina, iz porodičnih razloga, vratio u rodnu kuću na Vračaru. Od tada, praktično, živi na relaciji Beograd - Toronto.

- U Kanadu sam otišao pre onih teških devedesetih i odmah sam počeo da radim u struci. Ubrzo sam u Torontu počeo da sarađujem na projektima poznatog arhitektonskog biroa „Adamson Asosijets”, da bih se kasnije osamostalio - priča Vasev, dok šetamo obnovljenim zdanjem Jugoslovenske kinoteke, koje samo čeka upotrebnu dozvolu i stalnu muzejsku postavku da otvori vrata široj publici.

256334_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0003_f.jpg

Enterijer Jugoslovenske kinoteke

I kao što se, na početku karijere, u Kanadi prihvatio uređenja jednog spa centra, jer je kolegi bilo daleko da putuje do mesta gde su se radovi izvodili, (kasnije Vasev dobija nagradu za taj projekat), tako je i u činjenici da niko od beogradskih arhitekata nije želeo da prihvati rad na enterijeru Kinoteke sa veoma ograničenim budžetom, bila šansa koju nije propustio. I opet je nagrađen.

256341_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0010_f.jpg


- Razmislio sam i predložio ljudima iz Kinoteke da, za ograničen novac kojim smo raspolagali u budžetu, uradimo enterijer prizemlja i prvog sprata, a da ostali prostor, a reč je o ukupno skoro 5.000 kvadrata, samo okrečimo i dovedemo u pristojno stanje. Oni su pristali i ja sam počeo da radim - priča Vasev, koji je nakon svega, ne samo projektovao ono za šta je bio plaćen, nego je nastavio da radi i na uređenju sprata, kancelarija, potrkovlja i podruma Kinoteke, praktično bez naknade.

256335_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0004_f.jpg


U radu na enterijeru, kako i sam naglašava, potpuno se povukao i prepustio zdanju da samo iz sebe govori.
- Kad radi na jednom ovakvom objektu koji je od nacionalnog značaja, arhitekta mora da se odrekne svoje dominacije, pretencioznosti i potrebe za ličnim pečatom, i da pusti zdanje da samo govori. To je kategorija objekta čiji enterijer mora da traje, mora da preživi trendove, i zato sam se trudio da on bude sveden i da ničim ne bode oči - objašnjava Vasev.

256337_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0006_f.jpg


Linije njegovog enterijera su prave, boje su nežne, bela i svetlo i tamno bež, gde god je mogao pravio je komunikaciju u prostoru otvorivši troja vrata na svečanoj sali i podigavši ispred njih pasarelu, koja može da služi i kao podijum za kratko obraćanje...

256332_pavle-vasev-kinoteka-foto-m-josida0001_hs.jpg


Od Konaka do Kinoteke

- prvobitno jednospartno zdanje u duhu klasicizma sa odlikama romantizma projektovao je nepoznati austrougarski arhitekta 1846. godine kao konak kneza Aleksandra Karađorđevića
- od 1853. do 1869. godine služilo kao gostionica „Srpska kruna”
- od 1869. do 1964. zgrada je bila sedište beogradske opštine (u tom periodu dozidan sprat i potkrovlje)
- kompletno renovirano 1928. godine
- godine 1964. za potrebe Saveznog zavoda za produktivnost rada radikalno je izmenjen paspored unutrašnjih prostorija
- namenska rekonstrukcija za zgradu Kinoteke započela 1996. godine, po projektu arh. Rajka Marića
- enterijer završava arh. Pavle Vasev

Izvor: Blic
 
KAD ĆEMO MI DA VIDIMO TAJ ENTERIJER. Je l' ga čuvaju za fotografisanje ako bude još koja nagrada? Pičke materine, da prostite. Narod pre svega, pa onda hvalisavi arhitekta...
 
http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=1086&yyyy=2012&mm=06&nav_id=622416
MSU: Ko se seća ovog muzeja?
IZVOR: B92 | PIŠE I FOTO: SONJA GOČANIN
„Ovu 'izložbu' u Muzeju savremene umetnosti nismo mogli ranije da organizujemo jer nije bilo mogućnosti, ovde je bilo gradilište. Onda smo malo očistili i sredili i odlučili da otvorimo vrata muzeja i pokažemo ga takvog kakav jeste“, kaže kustoskinja Una Popović.

2785089534fed6a8ee9e75795459089_orig.jpg


Do 30. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu trajaće jedna neizložba. Neizložba je zato što je organizovana u jednom nemuzeju, zgradi koja bi trebalo da bude muzej, ali to nije. Muzej je u rekonstrukciji već pet godina, a reči direktorke Branislave Anđelković Dimitrijević da „proces integracije celokupnog muzejskog prostora neće biti ni brz ni jednostavan“ ne ulivaju mnogo nade.

Umetnici(e) su,tako, povodom neslavne petogodišnjice odlučili da intervenišu u zgradi muzeja i time daju do znanja šta za njih znači muzej i, naročito, kako se nose sa njegovim odsustvom. Izložba nosi naziv „Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?”.

Više na B92/Kultura
 
Pet godina direktor NEmuzeja . . .
pet godina zahvata iz budjeta za njihove NEadministracije, NEdirektora i NEkozna-čega još. . . :bash:
verovatno je takva situacija i i sa ostalim (ne)Kulturnim objektima . . . uzimanje od gradjana za veliko ništa. . . .
pa tako za pravu kulturu i umetnost preostaje n i š t a :laugh: :lool: :laugh:
 
Zapravo, ova NEizložba je sasvim dobra ideja jer na originalan i dopadljiv način skreće pažnju na problem MSU.

Nažalost, mislim da postoji veliki broj ljudi u Beogradu koji ni ne znaju da ovde postoji nešto što se zove Muzej savremene umetnosti, a možda znaju da postoji, a nemaju pojma da je već pet godina zatvoren.

Takve stvari su veoma nisko na listi prioriteta kod dosta naših sugrađana. Ljude (nažalost) zabole za MSU.

Ovakve akcije su dobar način da ukaže na to da imamo problem, da taj problem treba rešiti. Isto tako da ukaže na značaj koji MSU ima za ovu državu i ovaj grad i zašto je važno obnoviti ga uprkos tome što "narod nema 'leba da jede".

EDIT: @jlaki - sad videh komentar za Kinoteku. Iako delim tvoje nestrpljenje u vezi sa ovom zgradom, ne vidim razlog zašto napadati "hvalisavog arhitektu" - on je makar završio svoj posao još pre godinu dana, i to veoma dobar posao za koji je zasluženo dobio međunarodno nagradu, a za više od pola zgrade je posao urađen praktično pro bono. U ovom slučaju je kriva birokratija kojoj treba sto godina da izda upotrebnu dozvolu. Ako postoji neki problem - neka utvrde spisak nedostataka i dostave ga Kinoteci sa zahtevom da se u međuvremenu ti nedostaci otklone. Ne znam šta je cilj ovog mrcvarenja i odugovlačenja.
 
Vrh