Проблем је што је прејак саобраћајни ток ка Војводе Степе, уз то и непрекинут - има сталан доток са аутопута обезбеђен - и тај саобраћај има предност над оним који се укључује из Булевара ослобођења, из правца Бањице. Отуда је Булевар ослобођења, који би требало да буде главна артерија, ефективно пресечен великим делом дана.
Постојао је план решавања овог проблема надвожњаком, али се то више не помиње, а не би ни било лако смислено га извести. Деноивелација је и једино решење ако се жели повезати магистралан правац уз обалу Дунава и Саве, у зони прилаза мостовима - мора у други грађевински ниво; у супротном, мостови ће стати. Чак и по првим пројектима кијевског урбанисте Георгија Коваљевског из 1920-их, то је било тако; отуд је и остављен простор за пут испод рампе Бранковог моста.
Без тога, то је најнеписменије пројектовање свих времена, апсолутно без пандана било где. Али то и јесте наш тренутни ниво.