3.2.2014g
Italijani hoće izlaz na Koridor 10
Autor: Zoran Radovanović
http://www.danas.rs/dodaci/biznis/itali ... _id=275611
Nakon minulih novogodišnjih i božićnih praznika, proizvodnja u kompaniji Fijat automobili Srbija (FAS) polako se zahuktava i odvija se u tri smene. U ovom trenutku iz pogona izlazi više od 550 automobila dnevno. Kragujevačka fabrika je, inače, jedna od retkih, ako ne i jedina automobilska firma u Evropi, koja radi u tri smene.
Procene međunarodnih institucija, prema kojima bi ove godine prodaja automobila u Evropi trebalo da poraste za 1,5 do dva odsto, ide na ruku menadžmentu Fijata koji planira da u 2014. godini, samo u FAS-u, proizvede oko 130.000 automobila „fijat 500L“, među kojima će biti i nova verzija tog modela sa pogonom na tečni gas, čija će proizvodnja startovati u februaru. To će biti četvrta verzija „fijata 500L“, s obzirom na to da je u minulih godinu i po dana krenula proizvodnja terensko-sportke varijante tog modela („treking“), kao i automobila sa pet i sedam sedišta („living“).
Da Fijat ima ambiciozne planove o tome svedoči i podatak da će do 2016. godine, u razvoj novih modela automobila, uložiti čak devet milijardi evra. Osim novih modela marke „maserati“ i „alfa romeo“, koji će se proizvoditi u Italiji, Fijat planira i razvoj novih automobila iz porodice „500“ (prema nezvaničnim informacijama, ti automobili bi se proizvodili u Poljskoj), kao i proizvodnju jeftinijeg automobila, umesto „pande“. To, međutim, nikako ne znači da bi Vlada Srbije, kao suvlasnik fabrike automobila u Kragujevcu, trebalo da sedi skrštenih ruku. Naprotiv, nadležni u Srbiji imaju više adute da od top menadžmenta Fijata zatraže da se proizvodnja jednog od novih modela poveri kragujevačkoj fabrici. Argument, koji govori u prilog toj konstataciji, jeste i to da je kragujevačka fabrika jedna od najmodernijih u Evropi, a rasplaže i stručnom radnom snagom koja je dokazala da je spremni za proizvodnju automobila prema najsavremenijim tehničko-tehnološkim standardima.
Ali ono što bi, eventualno, moglo da ugrozi taj posao jeste činjenica da država Srbija još nije ispunila sve obaveze prema italijanskom partneru. Pre svega one koje se odnose na izgradnju putne infrastruture. I to uprkos činjenici da je prošlo pet i po godina od potpisivanja ugovora sa Fijatom. Davno započeta gradnja auto-puta od Kragujevca prema Koridoru 10, koja je trebalo da bude okončana do starta serijske proizvodnje novog Fijatovog modela u FAS-u, ne samo da još nije završena, već niko više i ne pominje rokove do kada bi ta saobraćajnica trebalo da bude predata na upotrebu. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Igor Mirović izjavio je krajem prošle godine, na sastanku sa lopalnim zvaničnicima, da je u republičkom budžetu za 2014. obezbeđen novac za izgradnju preostalih deonica auto-puta do Koridora 10, koje bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu završene do 2015. godine. Ne dugo potom, u Kraguejavac je došao ministar građevine Velimir Ilić koji je rekao da će auto-put do Koridora 10 da se gradi novcem iz kredita, ali da ne može sa preciznošću da tvrdi kad će ta saobraćajnica da bude završena. Tim pre što je, prema Ilićevim rečima, trenutno prioritet gradnja drugih putnih pravaca po Srbiji. Izgradnja saobraćajnice, koja je od velikog značaja za najvećeg izvoznika (od izvoza automobila ostvaren je devizni prihod od 1,5 milijatrdi evra), srpskim zvaničnicima, očito, nije priopritet.
Prema ugovoru sa Fijatom, Vlada Srbije je u obavezi da izgradi i obilaznicu oko Kragujevca, kako se šleperi sa delovima za automobile, kao i sa gotovim automobilima, ne bi „zaglavljivali“ po kragujvačkim sokacima. Prvo je bio predviđen nastavak gradnje, takođe davno započete Juže obilaznice, na kojoj je trebalo da se prokopa tunel, u dužini 1,5 kilometara, kroz Metino brdo. To bi bila najdirektnija veza Fijatove fabrike sa Koridorom 10. Gradsko rukovodstvo se, u međuvemenu, dosetilo da bi možda bilo bolje da se oko Kragujevca gradi severna obilaznica koja bi koristila i gradu, a ne samo Fijatu. Prema ugovoru i ta obilaznica je trebalo da bude gotova do početka serijske proizvodnje novog modela u FAS-u. Toliko o ozbiljnosti države Srbije kad su kapitalne investicije, koje treba da obezbede privredni oporavak zemlje, u pitanju. Nevolja je što bi od te (ne)ozbiljnosti mogla da zavisi i eventualna odluka prvog čoveka Fijata, Serđa Markionea, i njegovih najbližih saradnika o tome da li će kragujevačkoj fabrici biti poverena proizvodnja još jednog novog modela, bez čega se, inače, ne može govoriti o punoj uposlenosti kapaciteta FAS-a.