Šta je novo?

Kragujevac

kole":2fhg05sd je napisao(la):
Honda je krajem prosle godine uvela FCX clarity u serisku proizvodnju. Naizgled obican auto, solidnih performansi. Medjutim ono sto izdvaja ovaj automobil od ostalih se krije ispod njegove haube. FCX je pogonjen elektro motorom, koj se strujom napaj iz vodonicne celije. Jedini nus proizvod je voda.
Vodonicna celija (pretpostavljam da vecina zna sta je) je grubo receno, uredjaj koj konvertuje vodonik i kiseonik u vodu. Juhu imamo cistu vodu! Pa sta?! Medjutim prilikom tog procesa se oslobadja i elektricna energija i to ne zanemarljiva kolicina.
Ako znamo da se citav kosmos sastoji od oko 75% vodonika. Moze se reci da je to ne presusiv izvor energije (pre ce nestati kiseonika). Sto je najlepse u citavoj prici energija utrosena na dobijanje vodonika se u potpunosti moze dobiti iz obnovljivih izvora energije (solarni paneli, vetrenjace, itd.) a s obzirom da je nus proizvod voda. Proces je prakticno zatvoren krug.
Naravno kao i svaka dobra stvar i vodonicna celija ima neke nedostatke. Trenutno je ta tehnologija znacajno skuplja od one koju danas koristimo za pogon vozila. Prilicno je nezgrapna i teska, vodonik se mora skladisti na izuzetno velikom pritisku da bi ostao u tecnom stanju. potpuni nedostatak infrastrukture... Medjutim jedan mali podatak objasnjava potencijale ove tehnologije. Strujom koju proizvodi FCX mozete napajti prakticno citavu zgradu.
Kada ne bi bio toliko jak dizel lobi u svetu ovo bi bila prva alternativa. Mozda bi i neki nasi razvojni centri (ako tako nesto jos postoji kod nas) mogli ovim da se pozabave.
Vodonik se moze koristiti samo za skladistenje energije. I dalje treba dobiti energiju odnekud. Fosilna goriva daju najjeftiniju energiju i u tome je sustina. Mi imamo mogucnost da se odreknemo fosilnih goriva u potpunosti, samo sto nam je to skupo.

Dakle, vodonik u ovom slucaju vrsi funkciju baterije. Dok budemo dosli do toga da je koriscenje vodonika u vozilima isplativo, docicemo i do mnogo efikasnijih elektronskih baterija. Prica sa vodonikom je suplja.
 
Slazem se sa tobom da vodonik sluzi manje vise za skladistenje energije, Ali sumnjam da ce baterija jos dugo postati tako efikasna. Druga stvar sama proizvodnja vodonika je cist proces i ne ostavlja za sobom gomilu stetnih materija, za razliku od baterija.
Mnogo veci problem je taj sto vodonik moze svaka drzava za sebe da proizvede bez bilo kakvih sirovina. Cak se radi na razvoju autonmnih stanica za prozivodnju vodonika. Dakle solarni paneli, malko vode i domindzenja. Tocis koliko ti treba. Zesca je laz da za dobijanje vodonika treba ne znam kakva energija. Jedna obicna solarna celija je sasvim dovoljna, samo proces duze traje.
Ali se potpuno slazem da je to za sad prilicno skupa tehnologija.
 
GOJE":krie1cgo je napisao(la):
Živi bili pa videli,

No, Nije bitno da li je biljka prehrambena, nego to što zauzima obradivu površinu, i time orijentiše poljoprivrednike da uzgajaju nju umesto hranu.
Ne ukoliko se pravi od biljaka koje ne zauzimaju poljoprivrednu povrsinu (npr. od jedne vrste divlje trave) i ukoliko se pravi od poljoprivrednih ostataka. Ili npr. od algi koje se mogu uzgajati u rezervoarima u pustinji. Sto se poljoprivredne povrsine tice, u SAD i EU drzava placa poljoprivrednicama da deo svoje zemlje ne obradjuju (da ne bi bilo prevelike proizvodnje), tako da se da naci i neiskoriscenog poljoprivrednog zemljista.

kole":krie1cgo je napisao(la):
Slazem se sa tobom da vodonik sluzi manje vise za skladistenje energije, Ali sumnjam da ce baterija jos dugo postati tako efikasna. Druga stvar sama proizvodnja vodonika je cist proces i ne ostavlja za sobom gomilu stetnih materija, za razliku od baterija.
Mnogo veci problem je taj sto vodonik moze svaka drzava za sebe da proizvede bez bilo kakvih sirovina. Cak se radi na razvoju autonmnih stanica za prozivodnju vodonika. Dakle solarni paneli, malko vode i domindzenja. Tocis koliko ti treba. Zesca je laz da za dobijanje vodonika treba ne znam kakva energija. Jedna obicna solarna celija je sasvim dovoljna, samo proces duze traje.
Ali se potpuno slazem da je to za sad prilicno skupa tehnologija.
Nije "manje vise" nego je tako, vodonik je prenosnik energije, kao i elektricitet, jer se mora proizvesti. Ako neko otkrije rudnike cistog vodonika onda je to vec druga prica.

Elem, sto se zagadjenja tice: trenutno najefikasniji metod proizvodnje vodonika je od prirodnog gasa, dakle fosilnog goriva. Time sve te price o odrzivosti padaju u vodu. Jedini obnovljivi nacin je da se proizvodi kroz elektrolizu vode, ali za to je opet potrebna struja, koja mora odnekle doci. Pritom je ceo taj proces da bi se doslo do pokretanja automobila (elektrana->elektroliza->fuel cell->struja) na kraju toliko neefikasan da je bolje terati auto iz baterije. Nesto je valjda efikasniji motor koji direktno sagoreva vodonik, ali to opet nosi neke svoje druge probleme i komplikacije (BMW forsira taj pristup).

To da iz solarne celije elektrolizom mozemo dobiti vodonik je sasvim tacno, ali nije pitanje mogucnosti, nego kolicine. Efikasnost solarne celije nije velika (ulaze se dosta u istrazivanja na tom planu). Izracunaj koliko ti treba vodonika za svetsku automobilsku flotu, pa onda koliko ti treba struje za to, pa onda koliko solarnih celija, pa ces videti da to nije bas tako jednostavno resenje. Jedno je napraviti par prototipova, a drugo je masovna primena. Mogu i ja da u garazi pravim dizel gorivo od zejtina i da se vozim tako, i to neki ljudi rade, ali nema dovoljno zejtina da mi svi to radimo.
 
Sve se potpuno slazem sta tobom. I naravno da su potrebene godine razvoja. Medjutim postoji jedna bitna razlika izmedju elektro motora i motora sa unutrasnjim sagorevanjem. EM ima iskoriscenost od preko 90 procenata dok SUS jedva ima 30 procenata iskoriscenosti energije, sve ostalo zavrsi u zagrevanju, izduvnim gasovima... Dakle koliko god SUS motori budu usavrsavani nece postici efikasnost EM. Inace pre par godina su pravili neku studiju u Nemackoj u vezi bio dizela i doslo se do zakljucka da kada bi se na svakoj zelenoj povrsini od Garmischa do Hamburga posadila uljana repica to bi bilo dovoljno za oko 4% ukupne potrosnje. Nisam se time bavio prilicno dugo ne znam koliko se na tu temu doguralo (sta ce koristiti umesto uljane repice?), ali je to tad bio prilicno porazavajuc podatak. ..
 
Nafta, prirodni gas i ugalj su dar. Nemoguce je opisati koliko su ova tri fosilna energenta uticala na razvoj covezanstva u poslednja dva veka. To je kao da gradite kucu i u dvoristu nadjete zakopanu gomilu gradjevinskog materijala.

Fosilna goriva se ne koriste samo za dobijanje energije, prosto je neverovatno koliko se svakodnevnih proizvoda, lekova, gradjevinskog materijala (asfalt, bitumen, farbe), poluproizvoda, hemije dobija iz doticnih.

Fosilna goriva ce biti eksploatisana sve dok to bude ekonomski isplativo. Jednostavno, tako funkcionisemo.

Eksploatisanje fosilnih goriva kao nosioca energije ce postati neisplativo kada cena tog procesa poraste iznad cene dobijanja energije iz nekog od drugih postojecih izvora (solarna, hidro, geotermalna, nuklearna, talasa...) ili kada nesto novo udje u igru (bela nuklearna).

I posle toga ce se nastaviti eksploatisanje za proizvodnju sirovina i verovatno ce veliki deo i biti iscrpljen na taj nacin.

Postoji vise scenarija po kojima se moze odvijati stanje sa cenom energenata:

1. Eksploatisanje FG postaje sve neisplativije, eksploatisanje alternativnih izvora postaje sve isplativije, FG polako izlaze iz upotrebe.
2. Eksploatisanje FG postaje sve isplativije (dok ga ima, a cene energije rastu), eksploatisanje alternativnih izvora postaje sve isplativije (ali nema ih dovoljno da spuste cenu), FG se na kraju potpuno iscrpljuju.
3. Cena energije naglo pada usled tehnoloskog napredka (proizvedeni ultrajeftini solarni paneli ili ostvarena hladna fuzija) i svi koji su ostali sa rezervama FG se nerviraju sto ih nisu potrosili ili prodali dok su jos nesto vredele.
4. ...

Sto se tice zagadjenja i globalnog zagrevanja, mojh stav je sledeci: zagadjenje: izmestiti ga sto je vise moguce izvan naseljenih podrucja; zagrevanje: opustiti se - ono ionako pogadja buduce generacije, a oni ce imati moc da ga savladaju, a iako je ne budu imali, nek se snadju vec nekako, zamlja postaje samo jos nastanjivija sa zagrevanjem (globalno gledano).
 
Kole, prelistaj temu beograd - nove tehnologije, videćeš da su i električni automobil i brzopunjive baterije za njega na pragu serijske proizvodnje. Jedini problem je što će Tesla Model S biti oko $40.000 što je ipak skupo za domaće prilike.

btw. mislim da sam naleteo na vest da hrvati prave sopstveni električni automobil, zna li neko više o tome?
 
azbuki":358uwm1v je napisao(la):
Sto se tice zagadjenja i globalnog zagrevanja, mojh stav je sledeci: zagadjenje: izmestiti ga sto je vise moguce izvan naseljenih podrucja; zagrevanje: opustiti se - ono ionako pogadja buduce generacije, a oni ce imati moc da ga savladaju, a iako je ne budu imali, nek se snadju vec nekako, zamlja postaje samo jos nastanjivija sa zagrevanjem (globalno gledano).
Vrlo neodgovoran stav...
 
hazard":1cddryes je napisao(la):
azbuki":1cddryes je napisao(la):
Sto se tice zagadjenja i globalnog zagrevanja, mojh stav je sledeci: zagadjenje: izmestiti ga sto je vise moguce izvan naseljenih podrucja; zagrevanje: opustiti se - ono ionako pogadja buduce generacije, a oni ce imati moc da ga savladaju, a iako je ne budu imali, nek se snadju vec nekako, zamlja postaje samo jos nastanjivija sa zagrevanjem (globalno gledano).
Vrlo neodgovoran stav...
Najvecu stetu buducim generacijama mozemo naneti tako sto cemo kociti razvoj. Molim te, obrazlozi svoj stav, bas bih voleo da cujem argumente.
 
azbuki":2nuug2iq je napisao(la):
Najvecu stetu buducim generacijama mozemo naneti tako sto cemo kociti razvoj. Molim te, obrazlozi svoj stav, bas bih voleo da cujem argumente.
Pod jedan, upitno je da li je zagrevanje problem samo buducih generacija. Vrlo je moguce da cemo neke efekte osetiti i mi tokom svojih zivota - neki bi rekli da ih vec osecamo.

Pod dva, ideja da planeta zagrevanjem postaje nastanjivija globalno gledajuci je takodje upitna. Najveci svetski gradovi su na obali ili blizu nje. Npr. samo u bengalskom zalivu (Banglades) bi rast nivoa vode od 40 cm potopio 11% te zemlje praveci nekih 7-10 miliona "klimatskih izbeglica". To je dakle samo jedna drzava. Predpostavljam da se tvoja opaska o vecoj nastanjivosti odnosi na ideju da ce se zagrevanjem osloboditi neki zaledjeni predeli tipa Sibir ili tako nesto, ali tu nije sve tako jednostavno. Ne postoja neki prethodno vecno-zimski predeo istovetan nekom drugom u istom trenutku kada ovaj drugi, prethodno naseljiv predeo, postaje mnogo manje koristan ili nenaseljiv usred potapanja ili dezertifikacije (suse). Uopste je upitno da li globalno zagrevanje (pravilnije je reci klimatske promene) dovodi do nekog tropskog stanja na celoj planeti, ili npr., kao sto neki naucnici tvrde, dovodi do sirenja pustinja, cescih susa, vrelijeg leta a u nekim delovima i hladnije zime (dakle, ekstremnijih godisnjih doba) i generalno manje predvidljive klime.

Pod tri, razvoj sam po sebi nije automatski dobar i pozeljan, bitno je kakav je razvoj. Odrzivim razvojem cinimo uslugu buducim generacijama, razvojem koji je samo trenutan i trosi ogranicene resurse ih upropascavamo. Ima jedna saudiarabijska poslovica: "moj je otac jahao kamilu, ja se vozim kolima, moj sin se vozi avionom, a moj unuk ce jahati kamilu" tj., kada nestane nafte, vracamo se na staro. Pravi primer je voda: dosta zemalja sa razvija tako sto crpi "fosilne" rezervoare vode, tj. podzemne stacionarne vode koje su se skupljale vekovima i milenijumima i kada budu ispumpane, vise ih nema. I onda sav taj razvoj pada u vodu (adekvatnog li izraza :D), nema navodnjavanja, nema nicega. Kakva je to usluga buducim generacijama? To naravno ne znaci da npr. takav resurs ne treba koristiti, nego treba biti svestan da je ogranicen, i razvijati alternative - sada! - koje ce biti spremne onda kada se trenutni resurs potrosi. I, ako se predpostavlja da alternativa postaje upotrebljiva tek za 20 godina, onda trenutni resurs treba koristiti tako da potraje tih 20 godina. Ako to znaci da treba malo ograniciti ili usporiti razvoj tu i tamo, to je mnogo podnosljivije nego i da recimo 5 godina u nekom drustvu vlada ozbiljna nestasica vode (o vecim problemima da ne pricamo).

Isto je i sa naftom. U pravu si, to je dar, ali dar koji ce jednog dana biti istrosen (predpostavlja se da smo vrlo blizu vrhuncu proizvodnje - peak oil, recesija je eto malo usporila stvar), i mi moramo pametno da ga trosimo da budemo spremni tog jednog dana sa alternativama.

Pod cetiri, da bi se buduce generacije izborile sa problemima koje donose klimatske promene, potrebno je dosta tehnoloskog napora - masovno navodnjavanje, staklenici, biotehnologija, desalinacija vode - a za to sve je potrebno mnogo mnogo energije, samim tim je vazna energetska buducnost i resursi.

Pod pet, ideja da oslobadjanjem od prljavih tehhnologija kocimo razvoj je naopaka, jer upravo investiranje u nove, "zelene", naprednije tehnologije moze biti motor razvoja. Uostalom pogledaj samo koliko para razvijene zemlje daju nekim tamo diktatorima i diktatorcicima koji sede na nafti (a pare trose na svoje vile, vojske i obezbedjenje).

Pod sest, ideja da ces izmestanjem zagadjenja iz naseljenih mesta resiti problem je pogresna. Gde god zagadjivao npr. vazduh ili vodu, to zagadjenje ce naci put do nekog naseljenog mesta (ne uvek ali cesto).

Pod sedam, stav "opustite se - to ionako pogadja buduce generacije" je izuzetno neodgovoran i predstavlja samo guranje pod tepih problema. Niko te ne tera da se sad posvetis ekologiji, ali postoji milion malih stvari koji svaki covek moze da uradi i milion velikih stvari koje drustvo moze da uradi da se stvar poboljsa. Na kraju, problemi nisu mali i valja bar razmisljati o njima. Trziste ce mozda izvrsiti svoje korekcije, ali trziste te korekcije zna da cini naglo i nasilno, sa mnogo zrtava, da se tako izrazim. Uostalom istorija je puna primera civilizacija koje su propale zbog svog neodrzivog razvoja, ne valja umisliti da smo mi trenutno nepobedivi.
 
hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod jedan, upitno je da li je zagrevanje problem samo buducih generacija. Vrlo je moguce da cemo neke efekte osetiti i mi tokom svojih zivota - neki bi rekli da ih vec osecamo.

Pod dva, ideja da planeta zagrevanjem postaje nastanjivija globalno gledajuci je takodje upitna. Najveci svetski gradovi su na obali ili blizu nje. Npr. samo u bengalskom zalivu (Banglades) bi rast nivoa vode od 40 cm potopio 11% te zemlje praveci nekih 7-10 miliona "klimatskih izbeglica". To je dakle samo jedna drzava. Predpostavljam da se tvoja opaska o vecoj nastanjivosti odnosi na ideju da ce se zagrevanjem osloboditi neki zaledjeni predeli tipa Sibir ili tako nesto, ali tu nije sve tako jednostavno. Ne postoja neki prethodno vecno-zimski predeo istovetan nekom drugom u istom trenutku kada ovaj drugi, prethodno naseljiv predeo, postaje mnogo manje koristan ili nenaseljiv usred potapanja ili dezertifikacije (suse). Uopste je upitno da li globalno zagrevanje (pravilnije je reci klimatske promene) dovodi do nekog tropskog stanja na celoj planeti, ili npr., kao sto neki naucnici tvrde, dovodi do sirenja pustinja, cescih susa, vrelijeg leta a u nekim delovima i hladnije zime (dakle, ekstremnijih godisnjih doba) i generalno manje predvidljive klime.
Ok, o ovome je tesko raspravljati, dosta se interesujem za te stvari i meni nekako izgleda da nece biti tako strasno (vrlo je tesko znati makar i priblizno). Pored toga, ako pogledas svet ovakav kakav je sada, videces da na prosperitet i kvalitetan zivot daleko vise uticu neke druge stvari (uporedi Island, Japan i Grcku sa Indonezijom, Ukrajinom i Mongolijom).

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod tri, razvoj sam po sebi nije automatski dobar i pozeljan, bitno je kakav je razvoj. Odrzivim razvojem cinimo uslugu buducim generacijama, razvojem koji je samo trenutan i trosi ogranicene resurse ih upropascavamo. Ima jedna saudiarabijska poslovica: "moj je otac jahao kamilu, ja se vozim kolima, moj sin se vozi avionom, a moj unuk ce jahati kamilu" tj., kada nestane nafte, vracamo se na staro. Pravi primer je voda: dosta zemalja sa razvija tako sto crpi "fosilne" rezervoare vode, tj. podzemne stacionarne vode koje su se skupljale vekovima i milenijumima i kada budu ispumpane, vise ih nema. I onda sav taj razvoj pada u vodu (adekvatnog li izraza :D), nema navodnjavanja, nema nicega. Kakva je to usluga buducim generacijama? To naravno ne znaci da npr. takav resurs ne treba koristiti, nego treba biti svestan da je ogranicen, i razvijati alternative - sada! - koje ce biti spremne onda kada se trenutni resurs potrosi. I, ako se predpostavlja da alternativa postaje upotrebljiva tek za 20 godina, onda trenutni resurs treba koristiti tako da potraje tih 20 godina. Ako to znaci da treba malo ograniciti ili usporiti razvoj tu i tamo, to je mnogo podnosljivije nego i da recimo 5 godina u nekom drustvu vlada ozbiljna nestasica vode (o vecim problemima da ne pricamo).
O ovome je lako raspravljati. Navedi mi samo jedan primer nekog resursa koje je covecanstvo potrosilo, a da sada smatramo da je bilo bolje da su ga ostavili za kasnije. Svakom preduzecu, na primer, vise vrede resursi u pocetnom periodu razvoja, kasnije, kada preraste tu skalu, lako ce ih nadoknaditi. Primer 1: Nemacka i Engleska su industrijom ubile mnoge svoje reke tokom 20-og veka, ali su ih poslednjih godina lako obnovile. A zamisli koliki bi bio teret da ih je neko tada primoravao da imaju visoke ekoloske standarde u celicanama i hemijskim fabrikama. Primer 2: Tokom tog istog veka Sumadija je od bukvalno prasume transformisana u gola brda iz vise razloga - povecani broj ljudi i naselja, ogrev, poljoprivreda... Zamisli koliko bi bio usporen razvoj Srbije da nam je tad neko nametnuo nekakvu zasticenu ekolosku zonu. A, Sumadija ce jednog dana vrlo lako moci da nosi sa pravom svoje ime, u nekoj buducoj, ekoloskoj srbiji koja energiju dobija iz vode a hranu iz svemira (ili ce zarasti u sumu kad se svi presele u Beograd)...

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Isto je i sa naftom. U pravu si, to je dar, ali dar koji ce jednog dana biti istrosen (predpostavlja se da smo vrlo blizu vrhuncu proizvodnje - peak oil, recesija je eto malo usporila stvar), i mi moramo pametno da ga trosimo da budemo spremni tog jednog dana sa alternativama.
Ovo je kao da kazes: ubrzo ce mi nestati ovog hleba koji sam za dzaba dobio od babe, pa cu morati da placam onaj iz prodavnice. Ok, naravno da treba pametno da ga trosimo (sta to uopste konkretno znaci?), ali alternative vec postoje i usavrsavaju se, i ucice u masovnu primenu onda i samo onda kad budu jeftinije od FG (a to ce se svakako desiti jer FG nestaje).

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod cetiri, da bi se buduce generacije izborile sa problemima koje donose klimatske promene, potrebno je dosta tehnoloskog napora - masovno navodnjavanje, staklenici, biotehnologija, desalinacija vode - a za to sve je potrebno mnogo mnogo energije, samim tim je vazna energetska buducnost i resursi.
Ne mogu da se slozim sa tobom. Potrebno je samo da se smanji potrosnja mesa (na primer). Zemlja ima mnogo vece resurse za nase prehranjivanje nego sto se to obicno predstavlja. Sve velike gladi koje su se desavale su bile prouzrokovane ratom ili losim menadzmentom ili tako necim, i to vazi i za danasnje Afrikance. Kada svetsko trziste radne snage ne bi bilo vestacki sputano, kao sto trziste hrane nije, ne bi bilo ni gladi.

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod pet, ideja da oslobadjanjem od prljavih tehhnologija kocimo razvoj je naopaka, jer upravo investiranje u nove, "zelene", naprednije tehnologije moze biti motor razvoja. Uostalom pogledaj samo koliko para razvijene zemlje daju nekim tamo diktatorima i diktatorcicima koji sede na nafti (a pare trose na svoje vile, vojske i obezbedjenje).
Slazem se sa tobom da tu ima i losih stvari, kao sto je naftni lobi i slicno, kao i da treba ulagati u nove tehnologije, ali sta ti predlazes? Da, na primer, EU na silu poveca procenat cistih tehnologija, i time postane manje konkurentna? To ne ide tako.

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod sest, ideja da ces izmestanjem zagadjenja iz naseljenih mesta resiti problem je pogresna. Gde god zagadjivao npr. vazduh ili vodu, to zagadjenje ce naci put do nekog naseljenog mesta (ne uvek ali cesto).
Hoces da kazes da je vazduh podjednako zagadjen u Beogradu, Pancevu i na Pesteru? Sva zagadjenja se razgradjuju (ako su inertna onda nisu zagadjenja). U hirosimi se odavno sasvim normalno zivi. Naravno da je jos bolje resenje nemati ih uopste, ali da li je to danas realno? A, kad bude realno, tada ce se i sprovesti (doduse mozda ne i u srbiji, mo smo nacionalni park :D ).

hazard":xzf8s8ku je napisao(la):
Pod sedam, stav "opustite se - to ionako pogadja buduce generacije" je izuzetno neodgovoran i predstavlja samo guranje pod tepih problema. Niko te ne tera da se sad posvetis ekologiji, ali postoji milion malih stvari koji svaki covek moze da uradi i milion velikih stvari koje drustvo moze da uradi da se stvar poboljsa. Na kraju, problemi nisu mali i valja bar razmisljati o njima. Trziste ce mozda izvrsiti svoje korekcije, ali trziste te korekcije zna da cini naglo i nasilno, sa mnogo zrtava, da se tako izrazim. Uostalom istorija je puna primera civilizacija koje su propale zbog svog neodrzivog razvoja, ne valja umisliti da smo mi trenutno nepobedivi.
Nisam ja to rekao u smislu da me bas briga za njih, vec u smislu da ce to tada biti maciji kasalj. Naravno, ne mogu biti siguran, ali nije tesko estimirati iz dosadasnjeg razvoja koji deluje nenadje*******ivo nezaustavljiv. Opet te potsecam na istoriju: da li su morske sile novog veka trebale da stede na drvetu? Industrijska revolucija na uglju? Nemoj me pogresno shvatiti, naravno da treba biti racionalan, ali ne mislim da se treba nesto posebno uzdrzavati. Takodje, naravno da su moguci nezgodni poremecaji na trzistu, kao i globalne ekoloske katastrofe, ali, hej, mora malo i da se rizikuje! :)

ontopic: s' obzirom na to da vise prakticno nemamo autoindustriju, mislim da bi bilo super da se pokrene jedna kraj Beograda, ali moderna, ozbiljna, sa novim, bezobraznim konceptima i idejama. I sa nasim ljudima iz dijaspore. I sad ce da me sutiraju prodecentralizatori. :D
 
azbuki":1xvjuhdp je napisao(la):
Ok, o ovome je tesko raspravljati, dosta se interesujem za te stvari i meni nekako izgleda da nece biti tako strasno (vrlo je tesko znati makar i priblizno). Pored toga, ako pogledas svet ovakav kakav je sada, videces da na prosperitet i kvalitetan zivot daleko vise uticu neke druge stvari (uporedi Island, Japan i Grcku sa Indonezijom, Ukrajinom i Mongolijom).
Sto se tice raspravljanja o takvim stvarima, ja generalno verujem kada nekih 2000 i kusur naucnika koji su svi specijalisti i strucnjaci za svoju oblast potpisu izvestaj UN koji ukazuje na odredjene probleme i kaze da su oni ozbiljni, narocito kada se ispostavi da je vecina naucnika (i "naucnika") koja se protivi tom izvestaju finansirana od Exxona i sl. (ne kazem svi). Tako da to da li se meni ili tebi cini da je nesto strasno ili nije nije bas merodavno :) Meni je nekako tesko da poverujem da svi ti naucnici koji nas upozoravaju na probleme nemaju uopste pojma ili da su deo nekakve globalne zavere (kao sto neki tvrde).

Naravno da dopustam da svi oni grese, ne bi bilo prvi put da naucnici grese, ali gledam na to ovako: ako su u pravu, a mi ne uradimo nista - naje*******ali smo; ako nisu, a mi smo opet uradili nesto, ostace bar nesto dobro od svega toga (npr. manja zavisnost od naftnih diktatora na bliskom istoku i sirom planete).

O ovome je lako raspravljati. Navedi mi samo jedan primer nekog resursa koje je covecanstvo potrosilo, a da sada smatramo da je bilo bolje da su ga ostavili za kasnije. Svakom preduzecu, na primer, vise vrede resursi u pocetnom periodu razvoja, kasnije, kada preraste tu skalu, lako ce ih nadoknaditi. Primer 1: Nemacka i Engleska su industrijom ubile mnoge svoje reke tokom 20-og veka, ali su ih poslednjih godina lako obnovile. A zamisli koliki bi bio teret da ih je neko tada primoravao da imaju visoke ekoloske standarde u celicanama i hemijskim fabrikama. Primer 2: Tokom tog istog veka Sumadija je od bukvalno prasume transformisana u gola brda iz vise razloga - povecani broj ljudi i naselja, ogrev, poljoprivreda... Zamisli koliko bi bio usporen razvoj Srbije da nam je tad neko nametnuo nekakvu zasticenu ekolosku zonu. A, Sumadija ce jednog dana vrlo lako moci da nosi sa pravom svoje ime, u nekoj buducoj, ekoloskoj srbiji koja energiju dobija iz vode a hranu iz svemira (ili ce zarasti u sumu kad se svi presele u Beograd)...
Zapadne drzave nisu bas najbolji primer. Ta ista Engleska je kolonizovala pola planete da bi se industrijalizovala i dostigla nivo razvoja koji je dostigla, slicno vazi i za druge zapadnoevropske drzave (ponajmanje mozda za Nemacku, mada su i oni imali kolonije), dok s druge strane SAD i Rusija su ogromne drzave sa jos uvek neiscrpljenim resursima...mi smo sada prvi put u situaciji da se susretnemo sa globalnim nedostatkom resursa, a posto jos kolonizovali druge planete (kao Britanija i Francuska Afriku i Aziju u 19. veku) onda je to, jelte, problem.

Btw, trenutno u Australiji a i Kaliforniji kubure s vodom, susa je, nestasica, u Australiji zato sto je previse vode uzimano iz jednog velikog recnog sistema (tako da se ekosistem sad urusava i pustinja se siri), a u Kaliforniji zato sto je fosilni rezervoar vode pri kraju.

Ukoliko nastavimo da na globalnom nivou trosimo resurse kao blesavi mnogo blizi scenario za uporedjivanje je Uskrsnje ostrvo (zatvoreni sistem sa ogranicenim resursima) nego period industrijalizacije iz 19. veka.

Takodje mi je smesna teza da moramo ponavljati procese od pre 150 godina. Ako mozemo sada i u buduce nesto da uradimo bolje - zasto to ne uraditi? Neki od tih pristupa od pre 100 godina su i prekinuti upravo zato sto su bili neodrzivi - seca suma ti je primer. Nekada je bilo sasvim normalno seci cele sume, "blokovski", a danas svi pricaju o "managed forests" i u grupi od 5 stabala se recimo seku 2, pa tako okolo-naokolo, da se suma odrzi, u medjuvremenu raste novo drvece...

Ovo je kao da kazes: ubrzo ce mi nestati ovog hleba koji sam za dzaba dobio od babe, pa cu morati da placam onaj iz prodavnice. Ok, naravno da treba pametno da ga trosimo (sta to uopste konkretno znaci?), ali alternative vec postoje i usavrsavaju se, i ucice u masovnu primenu onda i samo onda kad budu jeftinije od FG (a to ce se svakako desiti jer FG nestaje).
To je kao da kazem da treba pametno da trosim pare koje imam sada dok mi ne legne sledeca plata, a ne da ostanem bez para 15. u mesecu pa da onda ne znam sta cu.

Sta je pametno trosenje? To je npr. da ako znas da ce alternativna tehnologija da smanji potrosnju nafte za recimo 40% ali ce uci u masovnu upotrebu tek za 20 godina, onda treba da osiguras da ce biti dovoljno nafte sledecih 20 godina. Ako onda izracunas da ce trenutnim tempom trosenja nafte doci do nestasice za 10 ili 15 godina, pre nego sto je alternativa na mestu, onda nekako treba uticati da se potrosnja smanji tako da nafte ima za 20 godina. Da li je to propisivanje novih standarda za potrosnju goriva u automobilima, veci porez na naftne derivate, itd. - ima mnogo nacina da se na to utice.

Ne mogu da se slozim sa tobom. Potrebno je samo da se smanji potrosnja mesa (na primer). Zemlja ima mnogo vece resurse za nase prehranjivanje nego sto se to obicno predstavlja. Sve velike gladi koje su se desavale su bile prouzrokovane ratom ili losim menadzmentom ili tako necim, i to vazi i za danasnje Afrikance. Kada svetsko trziste radne snage ne bi bilo vestacki sputano, kao sto trziste hrane nije, ne bi bilo ni gladi.
Sa cime ne mozes da se slozis? Sa cinjenicom da ako npr. mnoge zemlje "presuse" crpeci svoje rezervoare i postanu zavisne od desalinacije morske vode, da ce im za to biti potrebno vise energije? (desalinacija je energetski intenzivan proces) Da ukoliko klima postane suvlja i bude visa susa i krenu da se sire pustinje da ce biti potrebno mnogo vise vode za navodnjavanje (samim tim i vise energije)?

Sto se prehranjivanja tice, da li si svestan koliko FG ode u proizvodnju djubriva? Mnogi ljudi kada pomisle na FG misle samo "benzin" ili "gas" ali na intenzivno koriscenje nafte u poljoprivredne svrhe zaboravljaju.

Btw ne znam na sta mislis kada kazes da trziste hrane na svetskom nivou nije sputano, ono je itekako sputano, zemlje treceg sveta se nonstop zale zbog toga.

Slazem se sa tobom da tu ima i losih stvari, kao sto je naftni lobi i slicno, kao i da treba ulagati u nove tehnologije, ali sta ti predlazes? Da, na primer, EU na silu poveca procenat cistih tehnologija, i time postane manje konkurentna? To ne ide tako.
EU vec propisuje, i druge drzave propisuju. Sto se tice konkurentnosti, da li onda mozda treba EU da prihvati radni dan od 12 sati ne bi li bila konkurentna sa nekim drzavama treceg sveta gde rmbaci tako po 7 dana u nedelji i to za male pare? Da li je srozavanje standarda nacin da EU juri konkurentnost sa Kinom, npr.? Je li to razvoj i progres?

Inace, FG su na mnogim mestima subvencionisana i/ili su raznim subvencijama ostvarila dominantan polozaj. Tako da malo drzavnih subvencija na drugu stranu uopste ne skodi, naprotiv.

Hoces da kazes da je vazduh podjednako zagadjen u Beogradu, Pancevu i na Pesteru? Sva zagadjenja se razgradjuju (ako su inertna onda nisu zagadjenja). U hirosimi se odavno sasvim normalno zivi. Naravno da je jos bolje resenje nemati ih uopste, ali da li je to danas realno? A, kad bude realno, tada ce se i sprovesti (doduse mozda ne i u srbiji, mo smo nacionalni park :D ).
Razradjuju se i radioaktivne supstance u Cernobilju samo sto to traje malo dugo ;) I tamo ljudi normalno jedu normalne radioaktivne pecurke. I u Hirosimi danas sasvim normalno ljudi imaju jedno od najvecih stopa oboljenja od raka na svetu. I od mnogo banalnijih stvari mozemo imati takve posledice, od raznoraznih hemikalija koje se taloze, pa se to posle ispolji kao veca stopa oboljenja od ove ili one bolesti, pa prodju godine dok neko ne poveze uzrok i posledicu...

Ako pumpas CO2 ili slicno u atmosferu to ima efekat gde god to radio.
Ako zagadjujes vodu toksicnim supstancama negde u nedodjiji ta voda moze da dodje i do grada (kao sto i iz grada moze da dodje do neke netaknute prirode).

Nisam ja to rekao u smislu da me bas briga za njih, vec u smislu da ce to tada biti maciji kasalj. Naravno, ne mogu biti siguran, ali nije tesko estimirati iz dosadasnjeg razvoja koji deluje nenadje*******ivo nezaustavljiv. Opet te potsecam na istoriju: da li su morske sile novog veka trebale da stede na drvetu? Industrijska revolucija na uglju? Nemoj me pogresno shvatiti, naravno da treba biti racionalan, ali ne mislim da se treba nesto posebno uzdrzavati. Takodje, naravno da su moguci nezgodni poremecaji na trzistu, kao i globalne ekoloske katastrofe, ali, hej, mora malo i da se rizikuje! :)
Razvoj mozda tako deluje sto ne znaci da treba umisliti da je tako. I ekonomski zamah pred ovu krizu, narocito u finansijskom sektoru, je delovao prilicno nenadje*******iv pa je onda dosao krah. Btw ovaj razvoj traje tricavih 100-200 godina i plus je eksponencijalan sto je prilicno novo u ljudskoj istoriji. Problem nije u tome sto mi malo rizikujemo nego sto mi cesto mnooogo rizikujemo a da nismo ni svesni. Opet sa istorijom: morske sile nisu morale da stede na drvetu jer su otkrile nove sume na novim kontinentima, industrijska revolucija isto tako nove rudnike. A i tada nije bilo 6 milijardi homo sapiensa na Zemlji.
 
Ovo citiranje nam eksponencijalno raste, a resursi foruma su ograniceni... :D

hazard":11fp5i2c je napisao(la):
Sto se tice raspravljanja o takvim stvarima, ja generalno verujem kada nekih 2000 i kusur naucnika koji su svi specijalisti i strucnjaci za svoju oblast potpisu izvestaj UN koji ukazuje na odredjene probleme i kaze da su oni ozbiljni, narocito kada se ispostavi da je vecina naucnika (i "naucnika") koja se protivi tom izvestaju finansirana od Exxona i sl. (ne kazem svi). Tako da to da li se meni ili tebi cini da je nesto strasno ili nije nije bas merodavno :) Meni je nekako tesko da poverujem da svi ti naucnici koji nas upozoravaju na probleme nemaju uopste pojma ili da su deo nekakve globalne zavere (kao sto neki tvrde).
Naravno da dopustam da svi oni grese, ne bi bilo prvi put da naucnici grese, ali gledam na to ovako: ako su u pravu, a mi ne uradimo nista - naje*******ali smo; ako nisu, a mi smo opet uradili nesto, ostace bar nesto dobro od svega toga (npr. manja zavisnost od naftnih diktatora na bliskom istoku i sirom planete).
Nisam rekao da ne verujem naucnicima, naprotiv, verujem im, ali upravo oni daju najrazlicitije moguce prognoze - mali broj katastrofalnih, najveci broj umerenih i mali broj pozitivnih. Pri tome se velika vecina slaze da ce mnoge oblasti na razlicite nacine osetiti poboljsanje usled globalnog zagrevanja (npr Kina bi mogla da dobije normalne kise, sto bi sprecino WWIII :D), dok bi druge naravno patile. Istina je, i svaki iskren naucnik ce ti to reci, je da nemamo pojma kako ce se stvari odvijati. Za svaki scenario moze da se nadje suprotan scenario, podjednako razuman. U skladu sa tim sam izjavio da mi deluje malo verovatno da ce biti strasno.

Zapadne drzave nisu bas najbolji primer. Ta ista Engleska je kolonizovala pola planete da bi se industrijalizovala i dostigla nivo razvoja koji je dostigla, slicno vazi i za druge zapadnoevropske drzave (ponajmanje mozda za Nemacku, mada su i oni imali kolonije), dok s druge strane SAD i Rusija su ogromne drzave sa jos uvek neiscrpljenim resursima...mi smo sada prvi put u situaciji da se susretnemo sa globalnim nedostatkom resursa, a posto jos kolonizovali druge planete (kao Britanija i Francuska Afriku i Aziju u 19. veku) onda je to, jelte, problem.
Poenta je bila u tome da su one koristile sve dostupne resurse koliko god su mogle i da ja mislim da je to u svakom smislu najekonomicnije, jer jedinica resursa najvise vredi u pocetku razvoja.

Btw, trenutno u Australiji a i Kaliforniji kubure s vodom, susa je, nestasica, u Australiji zato sto je previse vode uzimano iz jednog velikog recnog sistema (tako da se ekosistem sad urusava i pustinja se siri), a u Kaliforniji zato sto je fosilni rezervoar vode pri kraju.
Ponovo, mnogo ce lakse Australija i Kalifornija da se snadju sada (i u totalu ca manje uticati na njihov razvoj) nego da su pre sto godina ogranicile imigraciju ili potrosnju vode ili sta vec.

Ukoliko nastavimo da na globalnom nivou trosimo resurse kao blesavi mnogo blizi scenario za uporedjivanje je Uskrsnje ostrvo (zatvoreni sistem sa ogranicenim resursima) nego period industrijalizacije iz 19. veka.
Ne. To je potpuno drugi fenomen. Uskrsnje ostrvo je preteranom eksploatacijom OBNOVLJIVOG resursa (drveta) UBILA taj resurs. Naravno da se ja ne zalazem za tako nesto. Ja kazem da je besmisleno cuvati naftu za ljude koji ce imati fuzionu energiju.

Takodje mi je smesna teza da moramo ponavljati procese od pre 150 godina. Ako mozemo sada i u buduce nesto da uradimo bolje - zasto to ne uraditi? Neki od tih pristupa od pre 100 godina su i prekinuti upravo zato sto su bili neodrzivi - seca suma ti je primer. Nekada je bilo sasvim normalno seci cele sume, "blokovski", a danas svi pricaju o "managed forests" i u grupi od 5 stabala se recimo seku 2, pa tako okolo-naokolo, da se suma odrzi, u medjuvremenu raste novo drvece...
Ako moze bolje, slazem se. Ali ne mislim da sustinski moze. Suma je obnovljiv izvor i samo je bitno ne ubiti ga (sto tesko i mozemo). Ako nam treba vise suma, lako mozemo da ih zasadimo (ili samo pustimo da izrastu) u Vojvodini ili Ukrajini. Ako nam treba vise poljoprivrednog zemljista, lako mozemo da posecemo sumu. Ako nam treba vise drvne gradje, e onda treba da smislimo plan sece koji ce biti najefikasniji. I ne pricamo svi o managed forests, Brazil ne prica tim jezikom (a to je resurs, a ne evropske sume-parkovi).

To je kao da kazem da treba pametno da trosim pare koje imam sada dok mi ne legne sledeca plata, a ne da ostanem bez para 15. u mesecu pa da onda ne znam sta cu.

Sta je pametno trosenje? To je npr. da ako znas da ce alternativna tehnologija da smanji potrosnju nafte za recimo 40% ali ce uci u masovnu upotrebu tek za 20 godina, onda treba da osiguras da ce biti dovoljno nafte sledecih 20 godina. Ako onda izracunas da ce trenutnim tempom trosenja nafte doci do nestasice za 10 ili 15 godina, pre nego sto je alternativa na mestu, onda nekako treba uticati da se potrosnja smanji tako da nafte ima za 20 godina. Da li je to propisivanje novih standarda za potrosnju goriva u automobilima, veci porez na naftne derivate, itd. - ima mnogo nacina da se na to utice.
Ne bih se slozio. Nafte i da nestaje za daset godina, snasli bi se. Mi VEC IMAMO druge izvore energije (sunce, geotermalna). Ekonomski najisplativije resenje je ono koje ce se spontano i desiti - trosimo ono sto je najjeftinije. Znaci, prvo trosimo ono sto nam je dato na poklon, a onda prelazimo na tehnologije koje vec imamo ali su skuplje. Nece doci do nestasice nafte dok alternativa nije na mestu, jer je alternativa vec na mestu i ceka. Sva ova prica o razvijanju efikasnijih ekoloskih izvora energije je o spustanju cene ekoloske energije do cene energije FG, da bi sto vise nafte ostalo u zemlji. Pri tome je to pogresna postavka jer ce se nafta nastaviti eksploatisati i tada, samo kao sirovina. Slozicu se sa tobom donekle, drzava ima nekakav ovakav izbor:

1. Stedeti naftu dok ekoloski izvori ne postanu isplativiji.
2. Forsirati razvijanje isplativijih ekoloskih izvora.

Pretpostavljam da se ti zalazes za kombinaciju ova dva, dok se ja zalazem za samo drugi, iz razloga moje osnovne postavke:

[ [ [ unucima ce ovo biti trivijalni problemi, a nasa stednja sad ce ih uciniti manje rezvijenima ] ] ]

Sa cime ne mozes da se slozis? Sa cinjenicom da ako npr. mnoge zemlje "presuse" crpeci svoje rezervoare i postanu zavisne od desalinacije morske vode, da ce im za to biti potrebno vise energije? (desalinacija je energetski intenzivan proces) Da ukoliko klima postane suvlja i bude visa susa i krenu da se sire pustinje da ce biti potrebno mnogo vise vode za navodnjavanje (samim tim i vise energije)?
Ne, nisam se slagao sa tim da ce covecanstvo biti gladno. Sto se tice vode, kise ce negde biti vise, a negde manje. Najvise ce biti pogodjena Afrika, ali to je zato sto su zaostali, a zaostali su zato sto ih "demokratske" zemlje drze u neokolonijalnom sistemu (kao sto je danas vec izmrcvarena gladju i sl). Australija ce objektivno mnogo vise nadrljati, ali ce njeni gradjani subjektivno to mnogo manje osetiti. Voda je danas smesno jeftina (u normalnim drzavama, pa makar to bila i Australija). Kada vode bude pocelo da nestaje (lokalno), problem ce sa samoizregulisati. Na primer, poljoprivreda ce biti autsorsovana, a lokalno stanovnistvo ca se baviti drugim delatnostima (pogledati pod Japan). kada vode bude pocelo da nestaje (globalno), kao sto nikad nece, porasce cena hrane i manje ce se jesti i druge vrste hrane ce se jesti (morska hrana, biljke koje uspevaju sa malo navodnjavanja ili navodnjavane slanom vodom).

Sto se prehranjivanja tice, da li si svestan koliko FG ode u proizvodnju djubriva? Mnogi ljudi kada pomisle na FG misle samo "benzin" ili "gas" ali na intenzivno koriscenje nafte u poljoprivredne svrhe zaboravljaju.
Resice se i to, proizvodice se na drugi nacin, biljke ce se genetski modifikovati...

Btw ne znam na sta mislis kada kazes da trziste hrane na svetskom nivou nije sputano, ono je itekako sputano, zemlje treceg sveta se nonstop zale zbog toga.
Mislim na to da vlasnik plantaze u Africi moze (u prilicnoj meri) da kaze "prodavacu Evropljanima za vece pare, nek Afrikanci crkavaju" a Afrikanac ne moze da kaze "radicu u Evropi za vece pare, nek vlasnik plantaze ostane bez radnika". To oko cega se zale je zastita Evropskih poljoprivrednika, sto je samo po sebi populisticki retardluk.

EU vec propisuje, i druge drzave propisuju. Sto se tice konkurentnosti, da li onda mozda treba EU da prihvati radni dan od 12 sati ne bi li bila konkurentna sa nekim drzavama treceg sveta gde rmbaci tako po 7 dana u nedelji i to za male pare? Da li je srozavanje standarda nacin da EU juri konkurentnost sa Kinom, npr.? Je li to razvoj i progres?
EU se populisticki sminka, a potrosnja nafte raste. A bolji uslovi rada poticu od kolonijalne uloge (i danas) a ne od nekakvog humanizma (gledaj na to kao da su vise klase autsorsovane u Evropu, ili nize u treci svet).

Inace, FG su na mnogim mestima subvencionisana i/ili su raznim subvencijama ostvarila dominantan polozaj. Tako da malo drzavnih subvencija na drugu stranu uopste ne skodi, naprotiv.
Drzavne subvencije najcesce prave vise stete nego koristi, mada, slazem se da mogu pametno da se koriste, npr da se subvensionisu naucna istrazivanja na tu temu.

Razradjuju se i radioaktivne supstance u Cernobilju samo sto to traje malo dugo ;) I tamo ljudi normalno jedu normalne radioaktivne pecurke. I u Hirosimi danas sasvim normalno ljudi imaju jedno od najvecih stopa oboljenja od raka na svetu. I od mnogo banalnijih stvari mozemo imati takve posledice, od raznoraznih hemikalija koje se taloze, pa se to posle ispolji kao veca stopa oboljenja od ove ili one bolesti, pa prodju godine dok neko ne poveze uzrok i posledicu...
U Cernobilju je ostalo 200 tona visokoradioaktivnog materijala, pa opet ne rastu radioaktivne pecurke. Hirosima je sasvim normalan grad danas. Mnogi gradovi su radioaktivniji od Hirosime iz raznih razloga (pa i prirodnih). To za hemikalije se, naravno slazem, ali onda nismo trebali ni protiv Turaka da ustajemo, jer to odnosi zivote. Gde se moze raditi cistije ok, ali mora se uvek vagati izmedju prednosti i mana napredka. Ne mozemo sad da zabranimo svu stetnu hemiju (neku mozemo).

Ako pumpas CO2 ili slicno u atmosferu to ima efekat gde god to radio.
Ako zagadjujes vodu toksicnim supstancama negde u nedodjiji ta voda moze da dodje i do grada (kao sto i iz grada moze da dodje do neke netaknute prirode).
Toksicne supstance se razgradjuju vremenom.

Razvoj mozda tako deluje sto ne znaci da treba umisliti da je tako. I ekonomski zamah pred ovu krizu, narocito u finansijskom sektoru, je delovao prilicno nenadje*******iv pa je onda dosao krah. Btw ovaj razvoj traje tricavih 100-200 godina i plus je eksponencijalan sto je prilicno novo u ljudskoj istoriji. Problem nije u tome sto mi malo rizikujemo nego sto mi cesto mnooogo rizikujemo a da nismo ni svesni.
Ekonomski razvoj ima neprestane oscilacije i to nije nikakva novost. Tehnoloski razvoj nema nikakve oscilacije i ide neprestano, i sve brze, eksponencijalno od luka i strele do interneta. Sta vise, slozenost i sposobnost zivota se neprestano povecava milijardama godina i to je jedna neprekinuta kriva koja se proteze od prvog funkcionalnog organizma do ovog naseg razgovora. Covecanstvo ce za tvog i mog zivota jos mnogo puta da nas iznenadi svojim razvojem.

Opet sa istorijom: morske sile nisu morale da stede na drvetu jer su otkrile nove sume na novim kontinentima, industrijska revolucija isto tako nove rudnike. A i tada nije bilo 6 milijardi homo sapiensa na Zemlji.
Morske sile su samo jedan podskup koji si ti uzeo da bi pokazao kako ih ne mozemo porediti sa nama. I nemorske sile su tako radile i nisu pogresile. Uostalom, planete mozda i nisu toliko daleko kolko se cine (figurativno).

Nezgodno je ovako polemisati, imam utisak da bi smo se prilicno razumeli posle nekog vremena, samo ovako nije prakticno.
 
azbuki":11qrz7qc je napisao(la):
Nisam rekao da ne verujem naucnicima, naprotiv, verujem im, ali upravo oni daju najrazlicitije moguce prognoze - mali broj katastrofalnih, najveci broj umerenih i mali broj pozitivnih. Pri tome se velika vecina slaze da ce mnoge oblasti na razlicite nacine osetiti poboljsanje usled globalnog zagrevanja (npr Kina bi mogla da dobije normalne kise, sto bi sprecino WWIII :D), dok bi druge naravno patile. Istina je, i svaki iskren naucnik ce ti to reci, je da nemamo pojma kako ce se stvari odvijati. Za svaki scenario moze da se nadje suprotan scenario, podjednako razuman. U skladu sa tim sam izjavio da mi deluje malo verovatno da ce biti strasno.
Mislim da naucni konsenzus ide vise u pravcu da je globalno zagrevanje problem koji treba resavati. Naravno da postoje razliciti scenariji ali postoji onaj "srednji" koji je najvise prihvacen u naucnoj zajednici i koji nam govori da problem postoji i da nesto treba uraditi po tom pitanju. Ne bih se bas slozio da bi svaki iskreni naucnik rekao da nemamo pojma; rekao bi da postoje neke vrlo osnovane predpostavke. Uostalom, zar taj stav nije malo kontradiktoran: s jedne strane tvrdis da nemamo pojma, a s druge da cemo sve te probleme olako resiti?

Poenta je bila u tome da su one koristile sve dostupne resurse koliko god su mogle i da ja mislim da je to u svakom smislu najekonomicnije, jer jedinica resursa najvise vredi u pocetku razvoja.
Moja poenta je bila u tome da se one nisu susretale sa problemima sa kojima ce se ova planeta suociti u bliskoj buducnosti.

Ponovo, mnogo ce lakse Australija i Kalifornija da se snadju sada (i u totalu ca manje uticati na njihov razvoj) nego da su pre sto godina ogranicile imigraciju ili potrosnju vode ili sta vec.
Da li ce u totalu manje uticati je upitno. Moze vrlo lako da se desi da poljoprivrede u Kaliforniji zamre, i da se ti ljudi presele negde drugde ili jednostavno odu u siromastvo. Postoje vec mnoge drzave u SAD koje su mnogo siromasnije danas nego sto su bile pre 30 ili 40 godina (uglavnom bivsi industrijski "heartland" Amerike) tako da je sasvim moguce da ovakvi scenariji uspore znacajno razvoj neke zemlje ili oblasti. Naravno, na lokalnom nivou se to da istolerisati jer ti ljudi mogu negde da se presele (narocito ako se stvar odigrava samo u delu neke drzave), ali kada se cela stvar ponovi na planetarnom nivou, to je problem, jer mi nemamo gde da se iselimo.

Ne. To je potpuno drugi fenomen. Uskrsnje ostrvo je preteranom eksploatacijom OBNOVLJIVOG resursa (drveta) UBILA taj resurs. Naravno da se ja ne zalazem za tako nesto. Ja kazem da je besmisleno cuvati naftu za ljude koji ce imati fuzionu energiju.
Da li je resurs obnovljiv ili ne nije toliko bitno za ono sto ja pricam. Bitno je da resurs od velike vaznosti za neko drustvo, ekonomski sistem. (uostalom, i nafta je "obnovljiva" samo sto taj proces obnove traje jaaaaaaaako dugo)

Nije poenta cuvati naftu za nekoga ko ce imati fuzionu energiju, poenta sacuvati naftu DOK ne dobijemo fuzionu energiju. Koja je inace upitna kao izvor energije i koja ce doci ako dodje bogtepitakada (mozda 2050., mozda 2100.).

Inace lepo sto si spomenuo fuziju - istrazivanja u ovom pravcu skoro iskljucivo finansiraju drzave, a ne trzisni akteri.

Ako moze bolje, slazem se. Ali ne mislim da sustinski moze. Suma je obnovljiv izvor i samo je bitno ne ubiti ga (sto tesko i mozemo). Ako nam treba vise suma, lako mozemo da ih zasadimo (ili samo pustimo da izrastu) u Vojvodini ili Ukrajini. Ako nam treba vise poljoprivrednog zemljista, lako mozemo da posecemo sumu. Ako nam treba vise drvne gradje, e onda treba da smislimo plan sece koji ce biti najefikasniji. I ne pricamo svi o managed forests, Brazil ne prica tim jezikom (a to je resurs, a ne evropske sume-parkovi).
Nadam se da si svestan da suma ne moze da izraste tek tako i da jeste moguce ubiti je...moze se posumljavati, moze se saditi, ali ono sto moze u jednom danu da se posece potrebne su posle godine ili decenije ako ne i vekovi da se obnovi...

Ne bih se slozio. Nafte i da nestaje za daset godina, snasli bi se. Mi VEC IMAMO druge izvore energije (sunce, geotermalna). Ekonomski najisplativije resenje je ono koje ce se spontano i desiti - trosimo ono sto je najjeftinije. Znaci, prvo trosimo ono sto nam je dato na poklon, a onda prelazimo na tehnologije koje vec imamo ali su skuplje. Nece doci do nestasice nafte dok alternativa nije na mestu, jer je alternativa vec na mestu i ceka.
U pravu si jedino ako pod "snasli bi se" podrazumevas da bi se vozili biciklom umesto automobilom, mnogo manje putovali avionom (i putovali uopste), i tako da. Alternative nazalost nisu na mestu i ne cekaju. Mislim, da, alternative kao sto su bicikl i pesacenje su tu i cekaju, ali alternative koje mogu da zamene FG a da ostanemo na istom nivou razvoja i ekonomske aktivnosti kao sada na nasu veliku zalost jos uvek NISU tu. Cak i najoptimisticnije procene o eksploatisanju obnovljivih izvora energije kazu da sa trenutnom tehnologijom jednostavno nije moguce pokriti svu potrosnju (i da ce zato, uostalom, biti potrebno jos nuklearnih fisionih elektrana, a to opet nije obnovljiv resurs). To nije pitanje samo skupoce alternativnih izvora energije nego pitanje njihovih kapaciteta. Kada bi sutra neko dovoljno zavrnuo slavinu sto se nafte tice (ne mora da je nestane skroz, ali samo da se dovoljno umanji ponuda) nastao bi haos velikih razmera i totalni ekonomski kolaps. Za primer sta se desi jednom industrijalizovanom drustvu kada im presusi nafta pogledati Kubu 1992. (kada su im prestale isporuke iz Rusije). Mislim i oni su kroz tu ogromnu krizu prosli i "snasli se", mada ne znam da li bi ja zeleo takvo snalazenje na globalnom nivou (primera radi, Kastro je par godina u svom govoru kritikovao nedovoljnu proizvodnju volova).

Sva ova prica o razvijanju efikasnijih ekoloskih izvora energije je o spustanju cene ekoloske energije do cene energije FG, da bi sto vise nafte ostalo u zemlji. Pri tome je to pogresna postavka jer ce se nafta nastaviti eksploatisati i tada, samo kao sirovina. Slozicu se sa tobom donekle, drzava ima nekakav ovakav izbor:

1. Stedeti naftu dok ekoloski izvori ne postanu isplativiji.
2. Forsirati razvijanje isplativijih ekoloskih izvora.

Pretpostavljam da se ti zalazes za kombinaciju ova dva, dok se ja zalazem za samo drugi, iz razloga moje osnovne postavke:

[ [ [ unucima ce ovo biti trivijalni problemi, a nasa stednja sad ce ih uciniti manje rezvijenima ] ] ]
Ja se slazem da ce nafta verovatno nastaviti da bude eksploatisana kao sirovina i nakon sto postane neekonomski koristiti je za gorivo i da ce se kao takva verovatno vaditi iz zemlje dok je vise ne bude.

Slazemo se sa stavkom br. 2 ali smatram da je potrebna i stavka br. 1 jer

- sta ako alternativni izvori koji budu postojali u trenutku nekog "peak oil-a" ne budu vise isplativi? Tj. postaju isplativiji tek onda kada nafta postane jako skupa?
- mora da postoji instalirana baza alternativne energije koja bi bila spremna da u trenutku "nestanka" (nije bas adekvatan izraz ali da se tako izrazimo) nafte preuzme breme na sebe bez da imamo velike potrese u drustvu.

Sta ako forsiranje razvoja nije dovoljno? Sta ako pored sveg forsiranja, dodjemo do toga da nafte nema dovoljno, a nema ni zamene?

Trziste to nece resiti samo od sebe, sve dok je nafta jeftinija, jer firme uglavnom gledaju kratkorocni profit. Razne postojece distorzije u trzistu drze cenu nafte vestacko niskom u nekim delovima sveta (npr. kadaj pre koji mesec Indonezija - ili bese Malezija? - ukinula subvencije, cena goriva je skocila u jednom danu 40%). Forsiranje razvoja naseljenih mesta oko automobila i automobilske infrastrukture takodje podstice vecu potrosnju nafte (sa perspektivom mnogo bolne tranzicije u buducnosti). FG tecu venama nase ekonomije i zbog mnogih prethodnih odluka i dogadjaja smo toliko usmereni na njih da se mora dosta sistemski menjati kako u nekom trenutku ne bi doziveli sok i veliki skok u nazad sto se razvoja tice. Forsiranje investicija u alternativne tehnologije je vazno, ali ne moze se stati na tome. Treba raditi i na unapredjenju efikasnosti - kako sad stvari stoje alternativne tehnologije daju skuplju energiju koja ce postati konkurentna tek kada nafta usred nestasice postane skuplja.

Resice se i to, proizvodice se na drugi nacin, biljke ce se genetski modifikovati...
Lako je reci "resice se". Trziste uvek pronadje svoj ekvilibrijum, to je tacno, ali on nije uvek onakav kakav mi zamisljamo...

U Cernobilju je ostalo 200 tona visokoradioaktivnog materijala, pa opet ne rastu radioaktivne pecurke. Hirosima je sasvim normalan grad danas. Mnogi gradovi su radioaktivniji od Hirosime iz raznih razloga (pa i prirodnih). To za hemikalije se, naravno slazem, ali onda nismo trebali ni protiv Turaka da ustajemo, jer to odnosi zivote. Gde se moze raditi cistije ok, ali mora se uvek vagati izmedju prednosti i mana napredka. Ne mozemo sad da zabranimo svu stetnu hemiju (neku mozemo).
Zona oko Cernobilja je evakuisana (mada su neki ljudi ostali da zive, uglavnom stariji seljaci) i kada se setaju kroz nju sa gajgerovim brojacem, ima sta da se izmeri (ima jedan lep sajtic na tu temu). Za Hirosimu, ponovicu: jedna od najvecih stopa karcinoma u svetu.

I ja kazem da treba da se vaga, samo sto se meni tice da vaganje u tvom slucaju znaci da je maltene bilo kakav napredak, sad, odmah, pozeljan i vazniji od drugih stvari. Ja na to gledam ovako: gde god da mozemo da radimo cistije i bolje, treba da radimo tako, cak i ako je malo skuplje, i cak ako to znaci da cemo se voziti u malo manjim kolima ili ziveti u kuci par kvadrata manjoj. Samo ako negde apsolutno ne postoji alternativa, tj. postoji ali znaci vracanje unazad, onda zadrzati postojece stanje ali raditi intenzivno na tome da se i to unapredi.

Btw, mogucnost da svako vozi sam sebe u dzipu koji trosi 20 L/100 km svaki dan do posla i nazad ne smatram nekakvim napretkom.

Toksicne supstance se razgradjuju vremenom.
Dzabe to meni ako to razgradjivanje traje 50 ili 100 godina a ja u medjuvremenu umrem prerano od raka ili cega vec prouzrokovanog tim supstancama.

Ekonomski razvoj ima neprestane oscilacije i to nije nikakva novost. Tehnoloski razvoj nema nikakve oscilacije i ide neprestano, i sve brze, eksponencijalno od luka i strele do interneta. Sta vise, slozenost i sposobnost zivota se neprestano povecava milijardama godina i to je jedna neprekinuta kriva koja se proteze od prvog funkcionalnog organizma do ovog naseg razgovora. Covecanstvo ce za tvog i mog zivota jos mnogo puta da nas iznenadi svojim razvojem.
Gresis za tehnologiju: to sada izgleda tako jer se od Renesanse naovamo na Zapadu (a u poslednjih 100-200 godina globalno) tehnologija razvijala pravolinijski ili eksponencijalno bez prestanka, i sada kada smo na vrhuncu tehnoloskog razvoja covecanstva pogledati recimo kameno doba i zakljuciti da je tehnologija neprestano napredovala, ali to nije tako. Tehnologija je tokom istorije napredovala nekad brze, nekad sporije, a nekad je dolazilo i do nazadovanja, do nestanka za svoje vreme tehnolosko naprednih civilizacija, do zaboravljanja sprava i metoda...mozemo nabrojati nekoliko "mracnih doba", pa i izuma koji su nakon sto su zaboravljeni ponovo izmisljani od nule.


Poenta da mi nismo nepobedivi, da ne pricamo o tome kako smo tehnoloski napredovali mnogo brze nego psiholoski u nekim stvarima...
 
hazard":12au72eb je napisao(la):
Gresis za tehnologiju: to sada izgleda tako jer se od Renesanse naovamo na Zapadu (a u poslednjih 100-200 godina globalno) tehnologija razvijala pravolinijski ili eksponencijalno bez prestanka, i sada kada smo na vrhuncu tehnoloskog razvoja covecanstva pogledati recimo kameno doba i zakljuciti da je tehnologija neprestano napredovala, ali to nije tako. Tehnologija je tokom istorije napredovala nekad brze, nekad sporije, a nekad je dolazilo i do nazadovanja, do nestanka za svoje vreme tehnolosko naprednih civilizacija, do zaboravljanja sprava i metoda...mozemo nabrojati nekoliko "mracnih doba", pa i izuma koji su nakon sto su zaboravljeni ponovo izmisljani od nule.


Poenta da mi nismo nepobedivi, da ne pricamo o tome kako smo tehnoloski napredovali mnogo brze nego psiholoski u nekim stvarima...
Nažalost, sada trenutno ne mogu da nađem link, ali sam na nekom od sajtova baš pre neki dan pročitao tekst koji se bavio istraživanjem naučnika (koje je baš dugo trajalo, a i dosta eksperata je učestvovalo u izradi dokumenta) o napredovanju nauke i zaključak je bio da se tehnologija razvija eskponencijalno od početka čovečanstva, a da ćemo u narednih 100-200 godina dostići nivo tehnološke razvijenosti za koji nam sa ove vremenske distance deluje da je potrebno 10.000 godina.


Kroz tih 100-200 godina, Zastava će i dalje proizvoditi Yugo :kafa:
 
Осим ако не ударимо у неку асиммптоту :grand:

А ако је ово истина, можда и доживимо да се Enterprise отисне у свемир :vops:
 
Hazard, mislim da se uglavnom slazemo, samo isticemo razlicite stvari.

Jedina stvar koju bih jos jednom napomenuo je to da imamo spremne energetske alternative. Ako cena struje skoci, nije problem grejati se na sunce. Ako cena nafte skoci (nestati nece u roku od dva meseca) nije problem izgraditi geotermalne elektrane (geotermalne energije ima mnogo vise nego sto nam je sada potrebno, i stabilna je). Ako imamo geotermalnu struju, njom se moze praviti vodonik za automobile i vestacka djubriva, samo sto ce biti skuplji nego nafta danas. Jednostavno, cim cena nafte skoci dovoljno, alternative ulecu (trzisno). Slazem se da je trziste kratkovido da bi razvijalo nesto na vrlo veliki rok (fuziju) i tu je ok da drzava ucestvuje.

Ti problemi u napretku tehnologije su zaista zanemarljivi i poticu od izolovanosti ili slicnih anomalija. Tehnoloski razvoj je nezaustavljiv. Na vrata nam kucaju nanotehnologija, kolonizacija svemira, razgoropadjena informatika...
 
shmeksi":3ih4iki4 je napisao(la):
Kroz tih 100-200 godina, Zastava će i dalje proizvoditi Yugo :kafa:
Cenim da ce proizvoditi Punta do bar 2020., mislim tek su poceli, red je da ispostuju kao i sve ostale modele. Mislim pravili bi ga i do 2030. al kapiram da ce do 2020. biti zabranjena prodaja svega sto je EURO3 ili "slabije". Naravno u medjuvremenu ce mu promeniti ime i plastiku oko farova 30 puta, a na sajmu automobila ce se igrati nagradna igra "uocite 30 razlika izmedju ovogodisnjeg i proslogodisnjeg modela".

Salu na stranu, nadam se da ce u nekom trenutku postati 100% vlasnistvo Fiata (sad je valjda 70%?) i da ce duh stare Zastave biti izbrisan.

azbuki, da ne bude zabune, ja bi voleo da si ti skroz u pravu :D onda bi nam svima bilo mnogo lakse. No, valjda zato sto sam inzenjer naginjem na tu skepticnu stranu kada su i pitanju tehnologije koje ce resiti sve ;)

Btw kada smo kod resenje evo lepe knjige - Plan B 2.0 - besplatna je, moze da se cita na netu ili da se skine pdf - koja nabraja sve probleme sa kojima se suocavamo ili cemo se suocavati ali i neka prakticna resenje. Poruka je - sve je moguce resiti, ali ako krenemo da radimo ODMA a ne da cekamo :) vredi prolistati u svakom slucaju.

Sto se tice tehnologije, meni je malo cudno da je npr. tehnologija nastavila da eksponencijalno napreduje u ranom srednjem veku, kao i to da je rast uopste eksponencijalan do nekog 19. veka. Eto npr. tehnologija oruzja je nastavila da napreduje tokom srednjeg veka, ali tehnologija vodovoda npr. (i nekih slicnih prakticnih stvari) je cekala maltene 19. vek, a u principu je pre toga i otisla unazad. Bas bi voleo da vidim tu studiju...i drugo, je su li govorili o samim izumima, ili o njihovoj primeni? Primena je ono sto je bitno, a ne sto je neki pronalazac prvi put pre 1000 godina izmislio nesto a da to onda niko nije primetio sledecih 500.
 
hazard":2nvz295x je napisao(la):
shmeksi":2nvz295x je napisao(la):
Kroz tih 100-200 godina, Zastava će i dalje proizvoditi Yugo :kafa:
azbuki, da ne bude zabune, ja bi voleo da si ti skroz u pravu :D onda bi nam svima bilo mnogo lakse. No, valjda zato sto sam inzenjer naginjem na tu skepticnu stranu kada su i pitanju tehnologije koje ce resiti sve ;)
I ja sam inzenjer: elektrotehnika.automatika.upravljanje_sistemima
Mozda je do drugacijeg domena? :D

I ja se nadam da sam ja u pravu :), ali ostavljam mogucnost da si i ti. Ako mi tvoje vidjenje nekada (ili vec sad u nekim konkretnim problemima) bude delovalo kao realnije, imacu slicne predloge kao sto ih i ti imas.
 
Otvaranje centra auto-industrije zapadnog Balkana u Kragujevcu
Autor: N. Radišić | Foto:A.Stanković | 15.09.2009. - 05:00

industrija-v.jpg


Više od 200 preduzeća sa prostora zapadnog Balkana, koja su tokom proteklih godina bila vezana za automobilsku industriju kroz proizvodnju komponenti i delova, dobiće danas ustanovu koja za cilj ima pre svega da im pronađe strateške partnere i da ih poveže u moderne tokove svetske automobilske industrije.

„Centar auto-industrije zapadnog Balkana“ imaće sedište u Kragujevcu, a svoje ekspoziture sa kojima će sačinjavati celovitu mrežu biće u Zenici, Tirani, Baru i Bitolju. Kako kaže predsednik Privredne komore Kragujevca Dušan Puača, „ovaj projekat pomaže EU, a ideja je potekla iz Privredne komore Lajpciga, koja je uz sličan projekat u ovaj grad dovela tri velike automobilske kompanije - BMW, ‘Folksvagen’ i ‘Porše’“.
- Sva takva preduzeća iz republika bivše SFRJ su nekada radila za „Zastavu“. Njih ima ukupno oko 200, a samo u Srbiji postoji više od 50 velikih fabrika koje su zavisile od „Zastave“. One su trenutno bez pravog posla - ili su neuspešno privatizovane. Veliki broj je pred stečajem. Naš cilj je da takvim fabrikama obezbedimo strateške partnere. To znači da se u njih izmesti stara tehnologija sa zapada, sa kojom će u početku proizvoditi delove za automobile koji se danas samo montiraju u ovdašnjim fabrikama. Ta tehnologija je naprednija od one koja kod nas danas postoji, i nije obnavljana proteklih dvadeset godina. Pravi primer je „Fijat“, koji u Kragujevcu ima pogon montaže za model „punto“, koji je već prevaziđen na zapadu, ali u ovdašnjim državama na tržištu ima kupce. U prvom koraku, želimo da naše fabrike počnu da proizvode delove za „punto“, ali i za ostale proizvođače koji ovde planiraju da montoraju modela automobila koji su na njihovim dosadašnjim tržištima došli do „izdisaja“. Uz jeftinu radnu snagu, i solidnu tehnologiju, pravimo ključ za rešenje velikih problema u kojima su ova preduzeća. Ona nakon toga mogu tehnološki da napreduju, kako bi tokom narednih godina ušle u uži krug dobavljača delova za velike automobilske kompanije, kaže Dušan Puača.
U svetu danas ima 26 velikih fabrika automobila, ali, prema analizama ekonomskih stručnjaka, ima realno mesta za samo šest multinacionalnih kompanija, koje mogu da proizvode na godišnjem nivou po oko šest miliona vozila. Kako tvrde u privrednoj komori Kragujevca, „strani investitori, koji žele pre svega da na ovom području ostvare profit, traže sposobnu radnu snagu, i mere njene godine starosti, znanja i veštine“. Kragujevac je napravio veliki korak formiranjem industrijske i bescarinske zone koja će pre svega služiti fabrikama koje rade za automobilsku industriju. Srbija, kako ceni Evropska unija, prelazi u kategoriju zemalja u kojoj će se finansirati složeniji oblici poslovanja, i partnerstvo sa zapadnim kompanijama.

Bescarinska zona
U Agenciji za privredne registre juče je registrovana bescarinska zona koja obuhvata krug Fabrike automobila „Zastava“. Za direktora ove bescarinske zone imenovan je glavni menadžer preduzeća „Fijat automobila Srbija“ Đovani de Filipis. Cilj je da se „Fijatu“, kao strateškom partneru srpske automobilske industrije, omogući jeftinija proizvodnja i izvoz proizvoda na tržište Balkana i zapadne Evrope.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=110801

Ovo je jako dobra vest, nadam se da će i biti ostvarena.
 
Uskoro velika investicija u Kragujevcu
Kinezi snimili teren za izgradnju tunela
Autor: NEBOJAŠ RADIŠIĆ | 01.10.2009. - 05:00

Kragujevac - Inženjeri kineske državne kompanije „Mostovi i putevi“ boravili su u Kragujevcu i sa sobom poneli svu potrebnu dokumentaciju i projekte za izgradnju Južne obilaznice, koja treba da bude gotova do kraja 2011. godine, što je precizirano državnim ugovorom sa „Fijatom“. Projekat je vredan 25 miliona evra, a kreditiraće ga kineska banka na osnovu međudržavnog strateškog ugovora.

kinezi-kragujevac-x.jpg


Kako je za „Blic“ izjavio zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković, „velika građevinska kompanija iz Kine će najverovatnije dobiti posao Južne zaobilaznice, čiji je glavni deo tunel, koji treba da se proteže ispod gradskih naselja Bresnica i Pivara, i doseže čak do sela Beloševac.
- Posao izgradnje južne obilaznice je započet pre 15 godina, ali nije odmakao od gradnje velikog nadvožnjaka, koji dolazi do Bresnice. Zahvaljujući ekspanziji gradske ekonomije, i pre svega ugovoru sa italijanskom kompanijom „Fijat“, posao će biti nastavljen. Početak radova je planiran za rano proleće naredne godine, a Kinezi su već obišli i prazan prostor na Metinom brdu, gde planiraju da smeste bungalove za svoje radnike i svu građevinsku operativu. Bitno je i to što će radovi u Kragujevcu ići uporedo sa gradnjom mosta u Beogradu, tako da će velike kompanije iz Kine imati manje troškove - kaže Nebojša Zdravković.
Tunel koji će ulaz u grad sa strane autoputa spojiti direktno sa južnom kapijom fabrike automobila, biće dug 1,5 kilometara, a pored njega će biti izgrađene i petlje u Beloševcu, most preko reke Ždraljice kao saobraćajna veza sa industrijskom zonom u Kormanskom polju, u kojoj će raditi 14 fabrika iz Italije koje prave komponente i delove za „Fijat“.
Da su Kinezi najozbiljniji kandidati za gradnju strateške saobraćajnice za Kragujevac i Srbiju, pokazuje i to što je njihova „Eksportna banka“ raspoložena da, kako saznaje „Blic“ iz pouzdanih izvora, sve radove kreditira uz grejs period od pet godina, sa rokom otplate od 15 godina i kamatom na godišnjem nivou koja neće biti veća od 1,5 odsto.
Do sada je italijanska kompanija za proizvodnju automobila u Kragujevac uložila više od pet miliona evra i taj novac je utrošen za otpremnine radnicima koji su bili višak i za raščišćavanje fabrike. Tokom narednih mesec dana „Fijat“ je najavio nova ulaganja, od 100 miliona evra, posle kojih će postati apsolutni vlasnik sadašnje fabrike „Fijat automobili Srbija“.
Saobraćajnica koja će fabriku automobila direktno povezati kroz tunel, sa Kormanskim poljem i autoputem, važna je za „Fijat“ pre svega zato što će ona biti „ulazni put“ za sve delove i komponente od kojih se proizvode vozila. Ceo projekat je posebno bitan kada se zna da je „Fijat“ već najavio proizvodnju najmodernijeg modela svog automobila, koja treba da započne 2011. godine, baš u Kragujevcu.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=113304
 
Gasi se proizvodnja kamiona u Kragujevcu
„Manjeti Mareli“ kupuje samo hale
Autor: N. Radišić | Foto: n. raus | 06.10.2009. - 05:00

Italijanska kompanija „Manjeti Mareli“, koja je zainteresovana za kupovinu sadašnje „Zastavine“ fabrike kamiona, želi da uđe u posed hala i lokacije koja se graniči sa „Fijatovom“ fabrikom automobila. U njoj ne namerava da nastavi proizvodnju kamiona, već da tu preseli svoju tehnologiju za proizvodnju delova i komponenata za automobile, saznaje „Blic“ iz pouzdanih izvora.

zastava-x.jpg


Ukoliko dogovori, koji između ove kompanije i republičke vlade traju već mesecima, urode plodom, u novoj fabrici će biti mesta za oko 1.000 radnika koji će naći zaposlenje u novoj firmi.
Kako je za „Blic“ izjavio Aleksandar Ljubić, savetnik Ministarstva za ekonomiju, „Manjeti Mareli“ je zainteresovan jedino za prostor sadašnje fabrike kamiona, dok nema govora o nastavku ili proširenju sadašnjeg programa.
- Treba znati da se radi o jednoj od tri najveće svetske kompanije na svetu koja pravi delove za automobile. Iako je u vlasništvu „Fijata“, kompanija „Manjeti Mareli“ radi i za druge automobilske kompanije. Oni prave gotovo sve - od svećica do upravljačkih mehanizama, vešanja i izduvne grane. Radi se o moćnoj firmi, kojoj je cilj da zauzme najbolju poziciju u Kragujevcu, jer Vlada Srbije pregovara sa još tri kompanije, koje se bave proizvodnjom delova, koje hoće da u Kragujevcu otvore svoje pogone - kaže Aleksandar Ljubić.
Italijanski „Iveko“ je, sa druge strane, zainteresovan jedino da u industrijskoj zoni u Kormanskom polju na površini od 30 hektara izgradi potpuno novu fabriku autobusa. To će, ako se plan ostvari, biti potpuno „robotizovana i kompjuterizovana fabrika“, na najvišem tehnološkom nivou, pre svega kada je u pitanju kataforeza, odnosno zaštita karoserije.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=114066
 
Nova investicija u Kragujevcu od 30 miliona evra
Fabrika ekoloških autobusa
Autor: N.R. | Foto: N. Raus | 08.10.2009. - 05:00

Slovenačka firma „Viator vektor“ kupila je pet hektara zemljišta u industrijskoj zoni u Kragujevcu, a kako „Blic“ saznaje iz pouzdanih izvora, „završeni su svi dogovori oko izgradnje nove fabrike autobusa u koju će biti uloženo oko 30 miliona evra“.

Prema rečima Nebojše Zdravkovića, zamenika gradonačelnika Kragujevca, „slovenačka kompanija je najavila upošljavanje najmanje 300 radnika, i proizvodnju specijalnih „hibridnih“ autobusa koji se pokreću uz pomoć gasa i struje. Godišnje bi u kragujevačkim pogonima ove firme trebalo da se proizvede od 250 do 300 ovakvih vozila, za tržište Evropske unije“.
Da je u pitanju ozbiljan poduhvat govori i podatak da je Evropska unija dala pomoć od 3,4 miliona evra „Viator vektoru“ za razvoj autobusa koji zadovoljavaju najmodernije tehnološke i ekološke standarde.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=114468
 
Ugradnja domaćih delova u „punto“
Više od 40 firmi čeka da „uđe“ u „Fijat“
Autor: Nebojša Radišić | Foto: n. raus | 20.11.2009. - 05:00

zastava-ver.jpg


U "Fijatov" automobil "punto", koji se već osam meseci proizvodi u Kragujevcu, počela je ugradnja delova koje prave kompanije iz Srbije. Među isporučiocima delova kojih u "puntu" ima više od 1.000, prvi su svoje mesto našli "Trajal" iz Kruševca i "Promotor Irva" iz Kragujevca. Prvi prave automobilske gume, a drugi dizalice koje ulaze u komplet alata koji se isporučuje uz svako kupljeno vozilo.

Kako je za "Blic" izjavio predsednik Automobilskog klastera Srbija Igor Vijatov "na listi preduzeća koja su na korak do ulaska u grupu "Fijatovih" dobavljača delova ima više od 40 firmi iz Srbije, od kojih je 20 članica ovog klastera".

- Najveće izglede da započnu isporuku delova za "Fijat" imaju za sada "TPV Šumadija" iz Kragujevca koja pravi zaptivače za motore, a kupila je mašine za proizvodnju manjih odrezaka od lima koji će se ugrađivati u karoseriju. Tu je i proizvođač elektromotora jednosmerne struje iz Surdulice, koji služe za rad brisača i podizanje bočnih stakala. "Tigar tehnička guma" iz Pirota je već ušao u proceduru, a uz njega i fabrika akumulatora iz Sombora kao i livnica iz Kikinde - kaže Igor Vijatov.
Planira se, kako saznajemo u menadžmentu "Fijat automobili Srbija", da tokom naredne godine više od 20 preduzeća iz Srbije uđe na spisak dobavljača delova za "Fijatova" vozila.
Prema rečima Aleksandra Ljubića, predsednika UO grupe "Zastava vozila" i savetnika ministra za ekonomiju, potrebno je da se ispune mnogi uslovi da bi neko postao dobavljač "Fijata", i da bi dobio sertifikat.
- Nisu u igri samo proizvođači delova jer "Fijat" ima potrebe i za drugim uslugama. Zato imamo već tri kompanije koje ovoj velikoj kompaniji isporučuju druge proizvode koji se koriste u industriji automobila, a nisu delovi koji se ugrađuju u automobil. Tako je sertifikat kao dobavljač dobila firma koja pravi palete od metala, na kojima se prevoze delovi. Koliko je uspešna, jasno je kada se zna da se njeni proizvodi koriste čak i u Poljskoj, gde je trenutno jedna od najmodernijih "Fijatovih" fabrika - kaže Ljubić i dodaje da Italijani ne gledaju samo kvalitet proizvoda, već i cenu, celokupnu organizaciju posla u firmi i sprovođenje zaštite na radu.
Za ulazak domaćih kompanija na listu dobavljača su presudne dve stavke - likvidnost firme koja se proverava u periodu od nekoliko poslednjih godina, kao i poštovanje ISO standarda koji je propisan za automobilsku industriju.

Konferencija menadžera
Da sve svetske kompanije ozbiljno računaju na proizvođače automobilskih delova iz Srbije, potvrđuje i to što će se u Beogradu, 26. novembra, održati konferencija dela organizacije Ujedinjenih nacija koji se bavi industrijskim razvojem, a u kojoj će učestvovati menadžeri „Fijata“ i „Folksvagena“.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121509
 
Vrh