Zaboravljen novi model / Ne molite više Putina nego Fijat
Umesto preganjanja sa Putinom oko povoljnog izvoza iz kragujevačke fabrike automobila, bolje je ući u pregovore sa vrhom Fijata o proizvodnji još jednog modela u Kragujevcu
Autor: Zoran Radovanović
Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je, kako prenose mediji, u nedavnom telefonskom razgovoru sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem načelno odobrio bescarinski izvoz kragujevačkog „fijata 500L“ na rusko tržište.
Ovo je, koliko je javnosti poznato, u poslednjih godinu i po, četvrto ili peto Putinovo načelno obećanje našim zvaničnicima o mogućnosti povlašćenog plasmana „velikog fiće“, ali ostaje činjenica da iz Kragujevca u tom periodu put Rusije nije krenulo nijedno vozilo, niti se zna kada će.
Podsetimo da je Putin prvi put o tome govorio još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Ivici Dačiću i nekadašnjem ministru privrede Mlađanu Dinkiću, koji su iz Moskve slavodobitno obznanili da je ruski predsednik, lično, odobrio jednokratni bescarinski izvoz kontingenta od 10.000 FAS-ovih vozila, što je trebalo da se realizuje do kraja 2013. Od toga nije bilo ništa. Od aprila 2013. do pre neki dan premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić sa Putinom su o izvozu „fijata 500L“ razgovarali što u direktnim kontaktima, u Moskvi i Beogradu, što telefonom, još najmanje tri ili četiri puta.
Najkonkretnije su o tome pregovarali 16. oktobra ove godine u Beogradu, kad je Putin, u direktnom TV prenosu javno najavio da će razgovarati o izvozu nekih kvota srpskih automobila na rusko tržište. Sa susreta menadžmenta kompanije Fijat automobili Srbija i predstavnika srpske vlade, procurile su ubrzo informacije da se sa ruskom stranom, navodno, rade detalji kako bi se realizovao taj posao.
To znači da bi dve strane, pored potvrđivanja povlašćene prodaje kontingenta od 10.000 „fića“ u Rusiji, trebalo da definišu i prodajnu cenu na ruskom tržištu, na kojem se, inače, poslednjih godina beleži drastičan pad plasmana automobila, zatim čija će prodajno-servisna mreža biti uključena, kao i početak i rok trajanja tog aranžmana.
Srpska i ruska strana bi, naime, na osnovu dogovora najviših državnih zvaničnika trebalo da formalno definišu da li se u ovom slučaju radi o jednokratnom ili dugoročnom povoljnom izvozu, kao i da li se radi o bezuslovnom dogovoru, ili bi Srbija zauzvrat pod istim uslovima trebalo da uveze isti kontingent najnovijih „lada“, na primer, čime bi dodatno oslabila pozicije domaćih uvozničkih kompanija.
Ali, ono što zbunjuje je zašto su, ako je već došlo do utvrđivanja detalja, Nikolić i Putin ponovo o tome razgovarali pre neki dan, i zašto je ruski predsednik iznova morao da potvrđuje svoju saglasnost. Sve su prisutnije i spekulacije da su razgovori intenzivniji kako bi se srpskoj strani na neki način nadoknadili gubici zbog odustajanja od Južnog toka, ali poređenje ova dva posla su, i blaže rečeno, besmislena.
Čak i da dobijemo najpovoljniju varijantu i da domaći automobili postanu deo sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije, prihod od tog posla ni blizu ne može da nadoknadi koristi koje je trebalo da imamo od gasovoda, što od naplate tranzita, a još više zbog energetske stabilnosti.
S druge strane, pomoć da se dobije jednokratna izvozna kvota jeste trenutna pomoć domaćoj industriji, ali bi mnogo više značilo da srpski zvaničnici sa menadžmentom Grupacije Fijat - Krajsler i započnu pregovore o proizvodnji još jednog modela automobila u kragujevačkoj fabrici.
Centrala Fijata je, naime, planirala da do 2018. integracijom sa još jednom od značajnijih automobilskih kompanija, postane vodeći proizvođač automobila na svetu. Kapaciteti kragujevačke fabrike, koja je projektovana za proizvodnju 300.000 automobila godišnje, i koja je i dalje jedna od najsavremenijih te vrste na svetu, trenutno su tek polovično uposleni.
Zato nikako nije jasno zbog čega se premijer Aleksandar Vučić prilikom ovonedeljne posete Rimu, gde je razgovarao sa predsednikom i premijerom Italije, kao i predstavnicima italijanskog biznisa, nije sreo i sa menadžmentom Fijata, koji ima ugovornu obavezu prema državi Srbiji da u zajedničkoj firmi u Kragujevcu organizuje proizvodnju još jednog modela.
Da li je problem u tome što Srbija ne ispunjava ugovorne obaveze prema Fijatu, pa su davno prekoračeni rokovi za završetak auto-puta do Koridora 10, izgradnju obilaznice oko Kragujevca i modernizaciju pruge Lapovo. Te saobraćajnice trebalo je da budu izgrađene i osavremenjene pre više od dve godine.
Na korist za domaću privredu od proizvodnje još jednog modela ukazuje podatak da je kragujevačka fabrika sa jednim modelom među najvećim poslodavcima u zemlji, te da je, plasmanom tog jednog vozila na inostranim tržištima vrednim i do 1,5 milijardi evra godišnje, ubedljivo najveći izvoznik u Srbiji.
