Šta je novo?

Koridor 10

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555244#p555244:36uvfvb3 je napisao(la):
Немања » 28 Jul 2018, 08:58[/url]":36uvfvb3]Бугари су увели персонализацију вињети - уз куповину вињете дајеш број таблице.Направе се такве гужве на једном продајном месту на граници и на две прве бензинске пумпе, да мислим да некада чекају и по два сата да је залепе. Неко је поменуо да у Немачкој странци треба да плаћају вињете, а домаћи не. То им једном није прошло у ЕУ због дискриминације странаца.Вероватно су измислили нешта ново сада.

Za De iz prve ruke. Još nije uspostavljen sistem naplate putarine za privatna vozila a plaćaće svi, ali stanovnici De će moći da povrate to kroz povraćaj poreza tako da oni plaćaju ali indirektno opet dobijaju novac nazad.
 
I ja sam za vinjete ali one se nikada nece uvesti u Srbiji iz dva razloga koje znate i sami:
1. Treba se resiti (otpustiti) inkasanata. Drustveni i medijski otpor bi vrlo lako to oborio.
2. Prihodi bi pali. Sve sto se zasniva na drzavnoj ili opstinskoj kontroli je unapred osudjeno na neuspeh. Primera ima puno: divlja gradnja, u Gsp-u se ljudi masovno svercuju... Na autoputu bi isto bilo. I sada ima ulaza/izlaza iz njiva direktno. Drzava nije, niti ce biti sposobna da takav sistem kontrolise. Nismo mi Nemacka. Za sve one koji bi rekli moze kontrola vinjeti uz malo truda da probam to da zamislim: trebalo bi 0-24h ljudi da proveravaju sva kola na nekim tackama na autoputu, tim ljudima bi trebale kucice za slucaj loseg vremena, a tim kucicama bi trebale rampe da neka kola ne bi pobegla - zvuci poznato? Automatski sistem koliko ja znam jos nigde nije u potpunosti primenjen. Kad se primeni onda mozemo da pricamo da ga primenimo i mi. A nije da nismo strucnjaci da zaobidjemo (prevarimo) sistem.

Nema nista od vinjeti i tu pricu treba da arhiviramo.

I imam jedno pitanje. Bas svim Turcima ili strancima proveravaju prosecnu brzinu i pisu kaznu na licu mesta u recimo 4am kad ima mnogo vozila za recimo neki vikend? Nesto sam skeptican da je tako.
 
Strancima se na licu mesta ocitava brzina i odmah zaustavljaju..Jedino kada imaju akciju zaustavljaju sve odreda...Verovatno su problemi medjudrzavnih odnosa pa drugacije ne moze.
 
To sam i ja cuo na tv-u. A ko ih tacno zaustavlja? Policija? Redari puteva Srbije? Ja policiju nisam video na Naisu i na Pazovi, pogotovo nocu kad sam prolazio.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555300#p555300:100pzgrg je napisao(la):
Tom88 » Sub Jul 28, 2018 2:19 pm[/url]":100pzgrg]I ja sam za vinjete ali one se nikada nece uvesti u Srbiji iz dva razloga koje znate i sami:
1. Treba se resiti (otpustiti) inkasanata. Drustveni i medijski otpor bi vrlo lako to oborio.
2. Prihodi bi pali. Sve sto se zasniva na drzavnoj ili opstinskoj kontroli je unapred osudjeno na neuspeh. Primera ima puno: divlja gradnja, u Gsp-u se ljudi masovno svercuju... Na autoputu bi isto bilo. I sada ima ulaza/izlaza iz njiva direktno. Drzava nije, niti ce biti sposobna da takav sistem kontrolise. Nismo mi Nemacka. Za sve one koji bi rekli moze kontrola vinjeti uz malo truda da probam to da zamislim: trebalo bi 0-24h ljudi da proveravaju sva kola na nekim tackama na autoputu, tim ljudima bi trebale kucice za slucaj loseg vremena, a tim kucicama bi trebale rampe da neka kola ne bi pobegla - zvuci poznato? Automatski sistem koliko ja znam jos nigde nije u potpunosti primenjen. Kad se primeni onda mozemo da pricamo da ga primenimo i mi. A nije da nismo strucnjaci da zaobidjemo (prevarimo) sistem.

Nema nista od vinjeti i tu pricu treba da arhiviramo.
.

Kamere na portalima, i lako se provere sva vozila. Domaćim kazne recimo stižu na adresu, strance čeka inače prisutna policija na izlasku iz zemlje. Bilo da je online kupovina ili kupovina na prodajnim mestima uvek se unosi registarska oznaka u sistem.
Kamere posle ulaza i pred izlaz sa auto puta bi mogle pored kontrole da se koriste i za merenje prosečne brzine.
Prosta , jeftina instalacija sa centrom za obradu podataka i sa minimalni brojem ljudi za održavanje sistema.
 
[/quote]
Prosta , jeftina instalacija sa centrom za obradu podataka i sa minimalni brojem ljudi za održavanje sistema.
[/quote]

Naveo si sve razloge zasto se to nece desiti. Nema ugradjivanja, uhlje*******ljavanja rodbine i nema mogucnosti za kraduckanje.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=SGqzVhkj8Bw[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=YObWyPlw1MI[/youtube]

ovo bilo ?

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=4a84b26jmBA[/youtube]
 
Odlično bi bilo da oni to i rade,ali sta se desava sa opremanjem južnog kraka. Znam da si nešto predviđao da ce krajem jula početi, ali izgleda da još nije.Znaš li nešto o tome,kada će konačno i početi?
 
Da prijavim da je naplatna stanica Sirig potpuno sklonjena i beton je zamenjen neravnim asfaltom. Od strane NS ka Horgosu je malo bolja situacija.
Jos nekoliko delova je presvuceno potpuno novim asfaltom u celoj sirini. Kao najsveziji da navedem deo u reonu iskljucenja za Srbobran koji je nakon izgradnje AP ostao stari, sad je presvucen pa strana od NS ka Horgosu nema stare deonice. Koje je Milosevic gradio...
Raduje me velika guzva, ogranicenje 130 i gotovo da nema niko da vozi iznad 130
 
Vraćam se iz Grčke i na naplatnoj rampi Doljevac, kada sam izvadio 1.5e umesto 210 dinara naišao sam na toliko veliki bezobrazluk radnice, koja mi je bukvalno bacila novac nazad u auto i rekla da nisam stranac i da ne mogu da platim evrom, takođe na moje pitanje zašto je to tako odgovorila mi je da kada budem mogao da platim hleb u Srbiji evrom tada ću moći i putarinu !

Poslato sa ANE-LX1 uz pomoć Tapatoka
 
Radnica je za otkaz nisova pumpa prima eure kod zmaja tako sto je kasa mjenjacnica i fakticki naplatu vrsi u dinarima primaju i kovanice eura
 
U Blicu juče onaj Leonid iz Koridora što daje izjave na južnom kraku, izjavljuje da će ograničenje u Grdeličkoj biti 100. WTF???
 
Razlika u prelasku tih 30 km brzinom od 130 km/h i brzinom 100km/h je ravno 3 min. Ne vidim zasto bi se tu zurilo. Po meni mnogo veci problem ce biti gotovo sigurno obrusavanje neke od onih silnih kosina po otvaranju autoputa pa u naredne 2-3 godine. Videcete da ce pri velikim kisama ili snegovima biti belaja, jer mi jednostavno nemamo strucnu radnu snagu koja bi to izvela. Mi smo propala i unistena zemlja po svim pitanjima pa i po ovom. Uostalom i sam ,,precednik ‘’ je rekao da nam Albanci grade puteve.
 
https://www.blic.rs/biznis/vesti/borba- ... ji/q61q0p0


Gradio sam tunele u Bugarskoj, Švedskoj, Španiji i Finskoj, ali nikada ovako dugačke i nikada borba s prirodom nije bila teža nego na ovom u Grdeličkoj klisuri.

Ovako priča za „Blic“ Mihail Stojanov iz bugarske firme „Euro Alliance tunel“, koja na jugu Srbije privodi kraju radove na drugom po redu tunelu u razmaku od 20 kilometara.

Reč je, zapravo, o najdužem tunelu u Srbiji Manajle, sa dve cevi, odnosno s dve najduže tunelske trase u Srbiji od 1,8 kilometara dužine. On će biti sagrađen na novom autoputu koridora 10, od Leskovca do granice s Makedonijom, tamo gde se završava klisura.

FOTO: M. IVANOVIĆ / RAS SRBIJA
Do Manajla vodi trasirani autoput od 26,3 kilometra, u brdima gde ni ljudska noga nije mogla da kroči; na početku, iza Sarajevskog mosta kroz manji Predejanski tunel, potom kroz deonice otrgnute od brda, kroz planinske uspone i ponore, koji preko mostova i vijadukta prelazi s jedne na drugu stranu obale Južne Morave i uliva se u ovaj tunel. Grandiozan i impozantan, a samo graditelji znaju s čime su se sve suočavali.

- Izgradnja ovog putnog tunela predstavljala je veliki izazov za graditelje, kao i autoput kroz celu Grdeličku klisuru, ali on je kruna svega, pre svega zbog nepovoljnih hidrogeoloških uslova. U više navrata je dolazilo do ispada materijala kako u čelu, tako i na svodovima, a brdski pritisci su uzrokovali česte deformacije i odrone zemlje. Bilo je problema i sa stenskim blokovima sa nepovoljnom orijentacijom - objašnjava naš domaćin i vodič Leonid Vuković, zamenik šefa projekta „E75 jug“, koji je na izgradnji tunela i autoputa aktivan tri i po godine.



Problem je zapravo ovde što brdo iznad Manajla nije stenovito, jer za svakog kopača tunela poslastica je kada naiđe na tvrdu stenu. Slično je i na dve lokacije na trasi u klisuri. A svemu tome, priča Vuković, treba dodati i početne probleme s eksproprijacijom zemljišta.

Oko laika ne može a da ne primeti da su neimari uspešno savladali sve prepreke. Glavni građevinski radovi kroz levu cev tunela su završeni, a kolovoz je mestimično dobio i prvi sloj asfalta.

- Leva cev je probijena u septembru 2016, a desna avgusta 2017. Povezane su sa dva poprečna tunela za vozila i šest za pešake za slučaj havarija. U svakom slučaju, rok za završetak leve cevi je u avgustu, a desne u septembru - objašnjava naš sagovornik.



U levoj trasi nailazimo na radnike koji izvode, kako kažu, završne radove - rade kanale za elektro-instalaciju, ivičnjake, hidroaktivnu mrežu i postavljaju uzemljenja. Paralelno se radi i na nevezanim slojevima kolovozne konstrukcije, dok se u desnoj cevi trenutno izvode radovi na podužnom sabirnom kolektoru i na drenažnom sistemu. Ovde asfaltiranje kolovoza još nije počelo. Radi se i na uređenju oko ulaza i izlaza iz tunela.

- Nasipa se teren s pripadajućim uređenjem oba tunelska portala, što uključuje izradu i dekorativnih gabionskih zidova - objašnjava ovaj građevinski inženjer.

Stigli su i moleri.

- Prvo farbamo levu cev, a kada se završi betoniranje desne cevi, prelazimo na drugu stranu. Boje će biti kao i u svim novim tunelima. Do četiri metra visine bela, a kalota, odnosno, gornji svodovi sivi - objašnjava Slobodan Popović iz firme „Art color“ Beograd, i dodaje da je za sve to potrebno mesec dana. Posle njih radi se elektromašinsko uređenje i tu bi bio kraj što se tiče tunela Manajle.



Leonid Vuković smatra da je gradnja autoputa kroz Grdeličku klisuru najzahtevniji projekat na prostoru Balkana. Od 36,3 km, završena su 22 kilometra.

- Pored izrazito promenljivih i kompleksnih uslova, sama trasa autoputa se nalazi u veoma skučenom prostoru, u prostoru klisure gde je i bivši magistralni, a sada državni put broj 44, zatim put R214 od Leskovca ka Vranju, takođe je Južna Morava u neposrednoj blizini. I u čitavom tom prostoru vi ste spakovali autoput. I eto muke na samom početku - objašnjava on.

Ipak, i kad bude gotov put, brzina vožnje kroz Grdeličku klisuru biće ograničena na 100 kilometara.

- Vozači neće brže stizati do granice sa Makedonijom, ali će zato vožnja biti daleko, daleko bezbednija - naglašava Leonid Vuković.

Rok kraj godine



Leonid Vuković, zamenik šefa projekta „E75 jug“, kao i predstavnici „Koridora Srbije“ kažu da je rok za završetak autoputa kroz Grdeličku klisuru kraj ove godine.

- Verujemo da će se taj rok ispoštovati. Od šest deonica kroz klisuru, završene su kompletno tri, ali one tri su manje dužine. Najveći problem je deonicama pre i posle tunela Predejana zbog stabilizacije terena na kosinama. Zato je angažovan međunarodni ekspert Marinos Skempas, stručnjak Svetske banke, koji je dao konkretne smernice za rešavanje problema kod klizišta - kaže Vuković.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557303#p557303:21mm68wm je napisao(la):
Steky » Ned Avg 05, 2018 3:53 pm[/url]":21mm68wm]Vraćam se iz Grčke i na naplatnoj rampi Doljevac, kada sam izvadio 1.5e umesto 210 dinara naišao sam na toliko veliki bezobrazluk radnice, koja mi je bukvalno bacila novac nazad u auto i rekla da nisam stranac i da ne mogu da platim evrom, takođe na moje pitanje zašto je to tako odgovorila mi je da kada budem mogao da platim hleb u Srbiji evrom tada ću moći i putarinu !

Poslato sa ANE-LX1 uz pomoć Tapatoka

Moj drugar je uradio isto što i ti i dobio je isti odgovor, da samo stranci mogu da plate u evrima.
 
Blade":164r6jsf je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557303#p557303 je napisao(la):
Steky » Ned Avg 05, 2018 3:53 pm[/url]":164r6jsf]Vraćam se iz Grčke i na naplatnoj rampi Doljevac, kada sam izvadio 1.5e umesto 210 dinara naišao sam na toliko veliki bezobrazluk radnice, koja mi je bukvalno bacila novac nazad u auto i rekla da nisam stranac i da ne mogu da platim evrom, takođe na moje pitanje zašto je to tako odgovorila mi je da kada budem mogao da platim hleb u Srbiji evrom tada ću moći i putarinu !

Poslato sa ANE-LX1 uz pomoć Tapatoka

Moj drugar je uradio isto što i ti i dobio je isti odgovor, da samo stranci mogu da plate u evrima.
Nije meni problem što sam platio tih 210 dinara u odnosu na 1.5 evro, to je razlika nekih 30 dinara, ali je na primer za nekoga ko putuje od preševa do subotice ta razlika dosta veća... Zamislite samo kolika je to razlika na mesečnom nivou za ljude koji skoro svakoga dana prelaze te deonice

Poslato sa ANE-LX1 uz pomoć Tapatoka
 
Za to se i Mladi Alvirko bunio kao i za zeleni karton. Zeleni karton se negde dobija besplatno , negde se mizerno doplaćuje a samo kod nas vredi skoro 17 evra ili 2000 dinara. A taj karton osiguravajuće kuće košta 250 dinara.
 
I ne služi ničemu, jer postoje svi podaci na polisi osiguranja već, slično kao za međ. dozvolu (koju svesno nikad nisam vadio). A na granici su makedonski graničari čim su videli da si rukom krenuo da im ga pokažeš, mahnuli da ga vratiš nazad... ok, vidim da je tu.
 
Često traže da vide.
Nije samo za BiH i Makedoniju ima još zemalja.


ZEMLJE POTPISNICE SPORAZUMA U KOJIMA VIŠE NIJE OBAVEZNO POSEDOVANJE ZELENE KARTE SU:

Austrija, Bugarska, Belgija, Češka Republika, Kipar, Nemačka, Danska, Španija, Estonija, Francuska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (uključiv Kanalska ostrva i ostrvo Man), Grčka, Mađarska, Italija, Irska, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Portugalija, Poljska, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Švajcarska (uključiv Lihtenštajn), Andora, Norveška i Island.

ŠTO SE CRNE GORE TIČE, KAO I DO SADA, ZELENI KARTON NIJE NEOPHODAN ZA PUTOVANJE NA OSNOVU SPORAZUMA O MEĐUSOBNOM PRIZNAVANJU POLISA OBAVEZNOG OSIGURANJA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE.

POSEDOVANJE ZELENE KARTE OBAVEZNO JE kada se ulazi na teritoriju sledećih zemalja: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis, Maroko.
 
Evo jedan pogled pun čežnje na most Džemen do.
e55d67fd5f52b528f0419a24e881298b.jpg
 
Šta se dešava sa onim delom kod Bujanovca? To niko i ne pominje više, koji je rok za to?
 
Vrh