BOKI SMOKI
Advanced
LOL :laugh:
Ovako je i Prokop krenuo ODMAH pre 6 meseci....konstantne obmane ce ih mnogo kostati...За политичарима отишли и радници - kулисе без радника на градилишту аутопута
На Чантавирској петљи, где су у недељу отворени радови на аутопуту од државне границе ка Новом Саду, стоје само два багера и булдожер који чекају да буду однесени
Суботица – Неколико десетина метара заравњене земље, два-три метра баченог шљунка, два багера и један булдожер, празна кућица за раднике – то је слика градилишта на 38. километру пута од државне границе ка Новом Саду код Чантавирске петље које је отворено у недељу у присуству целокупног државног врха.
За мање од 24 часа након свечаног отварања, на истом месту више није било ничега, а то су забележиле и камере суботичке локалне телевизије. Кулисе за церемонију отварања су демонтиране, а тек неколико метара утабане земље сведочи да је то требало да означи почетак радова на најважнијој саобраћајници у нашој земљи.
Радове на овој деоници аутопута изводи Предузеће за путеве „Београд”, а, како је саопштено у недељу, на отварању градилишта на три пункта, кренуло се са ових тачака јер је на тим деоницама завршена експропријација те може неометано да се гради. Додуше, радило се само док су биле укључене камере и док је државни врх обилазио градилиште. Након тога нестали су радници које је Мркоњић „стимулисао” тако што им је поделио „свочеве”, уклоњена је тешка механизација, а чувар два преостала багера и једног булдожера, како је изјавио за телевизију, чека да и ове машине буду премештене на другу деоницу.
Премијер Мирко Цветковић приликом отварања радова на аутопуту од државне границе ка Новом Саду нагласио је да држава неће толерисати кашњење, а рок је шест месеци од протекле недеље. Предузеће за путеве „Београд” на тендеру добило је посао да изгради десетак километара леве траке пута ка југу.
Деоница Коридора 10 од државне границе ка Новом Саду дуга је нешто више од стотинак километара, а представља једино парче међународно важне саобраћајнице где не постоји аутопут.
Александра Исаков
--------------------------------------------------------
Још траје уигравање
Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, каже да радници Предузећа за путеве „Београд” још нису почели радове, јер нису имали довољно времена за припреме, које претходе градњи аутопута од Суботице према Новом Саду. Он очекује да ће они у наредних пет дана организовати градилиште, то јест поставити асфалтну базу, подићи бараке за смештај радника и складишта материјала.
– Извођачи су изабрани према стандардима међународних банака. Поштујући та правила, морали смо да сачекамо да прође рок за жалбе па тек онда да донесемо одлуку и прогласимо победника. Уговор смо потписали у петак и хтели смо одмах да отворимо градилишта, како би радови почели што пре – каже Мркоњић и додаје да ових неколико дана изгубљених на припреме неће утицати на рокове завршетка радова.
Министар за инфраструктуру каже да су се „Путеви” из Ужица боље организовали и већ су започели градњу. Будући да та фирма већ ради на неким пројектима у близини, па за раднике већ има обезбеђен смештај, лакше јој је било да се организује.
М. У. А.
[објављено: 14/05/2009]
izvor: Politika
adresa: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Za-politicharima-otishli-i-radnici.sr.html
Posle napisa u „Politici”
Putari na Koridoru 10
Subotica – Od juče su oživela gradilišta i na 28. i na 38. kilometru, bageri iskopavaju zemlju i trasiraju put za levu stranu autoputa od državne granice ka Novom Sadu.
– Gradnja nije samo rad na trasi, veliki deo posla obavlja se i van nje, a mi smo do sada obavljali pripremne radove – kaže Aleksandar Stanović, direktor Inžinjeringa „Nibensa”, konzorcijuma od nekoliko izvođača kojima je poveren rad na ovoj deonici. Na pitanje novinara „Politike” da li su radovi na terenu ubrzani zbog napisa u štampi da su nakon svečanog otvaranja gradilišta danima bila prazna, Stanović odgovara da radovi na terenu otprilike sada treba da počnu.
– Naš cilj je da u roku izgradimo put i da to dobro uradimo kako bi ova saobraćajnica dobila upotrebnu dozvolu – kaže Stanović.
Gradilište su juče obišli rukovodioci konzorcijuma „Nibens”, „Koridor 10”, Preduzeća za puteve „Beograd” i predstavnik Centra za puteve Vojvodine kao nadzorni organ. Kako je naglasio Aleksandar Jankulović, predsednik Upravnog odbora „Koridora 10”, jednom mesečno obilaziće teren da bi se videlo kako napreduju radovi.
Nakon dan ranije date izjave ministra Mlađana Dinkića da radovi i nisu mogli da počnu jer nisu dobijene bankarske garancije, Stanović kaže da poseduju sva potrebna dokumenta. Konkurišući na tenderu već su dali bankarske garancije za ozbiljnost ponude. Nakon potpisivanja ugovora o gradnji imaju obavezu da u narednih 30 dana obezbede garancije za dobro izvođenje posla u visini od 10 odsto od vrednosti ugovora, a nakon konačnog obračuna obezbeđuju još garanciju za otklanjanje nedostataka. Graditelji „Koridora 10” na deonici od državne granice do Novog Sada još nemaju dozvolu za gradnju, ali, kako Stanović objašnjava, gradilište je uredno prijavljeno i stečeno je pravo da u narednih 15 dana, dok im država ne odgovori, obave pripremne radove.
– Ovim radovima nije prekršen nijedan elemenat u proceduri. Za nas je veoma važno da smo prvi put krenuli na gradilište kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, da što pre uradimo što više kako ne bismo ušli u zimu – kaže Stanović.
Na deonici od 28. do 38. kilometra za podizvođače angažovani su radnici iz preduzeća „Bačka put”, koji su gradili desnu traku autoputa, pa im je ovaj teren poznat. Izvođači sada traže majdane peska, analiziraju teren i lageruju materijal za izgradnju autoputa. Procenjuje se da će na ovoj deonici biti uposleno do 150 radnika, a trenutno je angažovana trećina. O kakvom poslu se radi govori i podatak, koji iznose građevinci, da će se dnevno oko hiljadu puta kamioni sa iskopanom zemljom i donetim peskom i šljunkom spuštati na gradilište. Zbog toga je, kažu, bilo važno tokom pripremnih radova pronaći najpogodnije lokacije za pozjamišta, odnosno mesta sa kojih se uzima materijal zagradnju.
Izvor: Politika
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Putari-na-Koridoru-10.lt.html
Odsudna bitka za Koridor
Projekti i eksproprijacija više ne mogu da čekaju – kaže Milutin Mrkonjić. – U junu tenderi za deonicu Levosoje–Donji Neradovac i od Dimitrovgrada prema Nišu
EBRD odobrila nam je zajam od 115 miliona evra, ali ga još ne koristimo Da bi Vlada Srbije povukla sredstva međunarodnih kredita za Koridor 10, ove godine mora da uradi sve projekte i ekspropriše zemljište, koje košta oko 100 miliona evra,kaže za „Politiku” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.
U suprotnom, plaćaćemo kamate na novac koji nam je odobren a ne koristimo ga. Za deo obilaznice oko Beograda Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila nam je zajam pre dve godine u vrednosti od 115 miliona evra. Ali, taj novac još ne koristimo jer nije izuzeta zemlja na trasi od Batajnice do Dobanovaca.
– Trudiću se da prvo završim sve projekte. Pokušaćemo i da izuzmemo zemljište što je više moguće. Građani treba da znaju da projektovanje i eksproprijacija nisu bacanje para i da to mora da se uradi.Smatram da je razumnije da damo tridesetak miliona evra za eksproprijaciju, nego da nam leži neiskorišćeno 115 miliona evra za obilaznicu – kaže Mrkonjić.
On očekuje da do 1. juna bude izuzeto oko milion kvadratnih metara zemlje i da mesec dana kasnije počnu radovi na potesu od Batajnice do Dobanovaca. Zemljište na toj trasi košta oko 20 evra po kvadratu, što je ukupno 20 miliona evra. Tome treba dodati još oko 10 miliona evra za izuzimanje kuća, kaže ministar za infrastrukturu.
Zbog manjka para u budžetu, umesto da se plaća, zakon dozvoljava da se izuzeto poljoprivredno zemljište zameni za parcele u istoj katastarskoj opštini.
– Nemam ništa protiv da vlasnicima poljoprivrednog zemljišta budu ustupljene njive na drugom mestu kako bi se umanjili troškovi obeštećenja, ali smatram da je to teško izvodljivo. Jer, zemlje nema dovoljno, bar u tim katastarskim opštinama – odogovara ministar.
On kaže da oko cene zemljišta neće biti pogađanja, niti će vlasnici njiva i izgrađenih objekata moći da je određuju.
– Nekoliko biznismena je spremno da pokloni zemljište za izgradnju obilaznice, ali ima i građana sa nerealnim zahtevima – nagoveštava Mrkonjić i naglašava da će izgradnjom obilaznice stanovnici Batajnice, Dobanovaca i Ugrinovaca sigurno biti na dobitku.
Isto važi i za južni i istočni krak Koridora 10. Izgradnjom ove saobraćajnice koja prolazi kroz tridesetak opština umanjuju se razlike između naprednijeg severa i nerazvijenog juga zemlje.
– Izgradnjom infrastrukture podiže se ne samo putna privreda, već i niz pratećih industrijskih grana, što je izuzetno važno u vreme krize. Indirektnu korist od radova na saobraćajnicama ima oko 200.000 zaposlenih. Pri tom najmanji deo njih će raditi na samoj trasi autoputa – kaže Mrkonjić i dodaje da će po njegovom zavreštku samo godišnji prihod od putarine biti najmanje 300 miliona evra. Osim toga, Srbija dobija bitku za transport robe preko svoje teritorije i na taj način ostvaruje dodatne prihode od naplate goriva i prenoćišta vozača.
Ali, pošto međunarodne banke finansiraju deonice od Dimitrovgrada do Niša i od Preševa do Leskovca, a Grčka iz Helenik plana izdvaja 100 miliona evra za južni krak, baš kao i u slučaju obilaznice, neće se dozvoliti da novac bude povučen pre nego što naša država završi svoj deo posla.
Na južnom kraku Koridora 10 do početka jula treba da bude završena deonica od Preševa do Levosoja. Do tada projekat i eksproprijacija zemljišta moraju da budu kompletni za deonicu od Levosoja do Donjeg Neradovca. Jer će u međevremenu biti raspisan tender i počeće radovi na tih 16 kilometara autoputa, najavljuje ministar za infrastrukturu.
Na istočnom kraku Koridora 10, eksproprijacija na građevinski prilično komplikovanoj deonici oko Dimitrovgrada je završena. Objavljivanje tendera za njenu izgradnju očekuje se već narednog meseca.
-----------------------------------------------------------
Vlada Srbije odlučuje o finansiranju
Ove godine će biti urađen projekat za autoput Beograd–Čačak, a naredne bi mogao da bude raspisan tender za izbor graditelja, najavljuje ministar Milutin Mrkonjić. Deonica od Beograda do Ljiga je najrentabilnija, ali on ističe i da je autoput prema Čačku neophodan.
– Deonica do Ljiga zadovoljava sve kriterijume i ekonomski je isplativa za gradnju. Tek kada utvrdimo način finansiranja, znaćemo odakle ćemo početi sa izgradnjom. Eksproprijacija zemljišta je završena na delu od 26 kilometara Obrenovac–Ub i to parče je možda i najjednostavnije za gradnju – kaže Mrkonjić.
Da li će ovaj autoput biti finansiran iz budžeta, kredita ili će možda biti građen putem koncesije, Mrkonjić nije mogao da kaže. Jer, kako ističe, Vladi Srbije treba da proceni koje rešenje je najbolje.
Izvor: Politika
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Odsudna-bitka-za-Koridor.lt.html
Mašine na Koridoru 10 se ne gase
Počeli radovi na 28. i na 38. kilometru leve trake autoputa od državne granice do Novog Sada
Od petka je iskopano 8.600 kubnih metara zemlje Foto N. Tumbas Subotica – Ni olujna kiša koja je padala prethodne noći nije zaustavila radove na izgradnji leve trake autoputa na Koridoru 10 od državne granice ka Novom Sadu. Čak je juče na trasi bilo i malo lakše za rad, kiša je „povezala“ zemlju, manje je prašine i vrućine. Trenutno, građevinci „napadaju“ put od 28. kilometra ka jugu i od 38. km ka severu, gde traju pripremni zemljani radovi. Angažovani su radnici i mehanizacija Preduzeća za puteve „Beograd“, „Interkopa“ iz Šapca i preduzeća „Borovica“.
Na 28. kilometru rade građevinci „Bačkaputa“, podizvođača Preduzeća za puteve „Beograd“, a među njima su i oni koji su 1997. godine gradili desnu stranu puta. Ovde radnici nisu baš spremni na razgovor za novine, upućuju na šefa gradilišta. Iako je tehnički direktor preduzeća telefonom dozvolio razgovor, šef gradilišta traži da mu se da napisano odobrenje. Svoje ćutanje radnici pravdaju strahom od gubitka posla, a tek što su ove godine izašli na gradilište. Do sada posla nije bilo. Zato trpe i vrućinu i svakodnevno putovanje za Novi Sad, kao i to što i vodu za piće sami moraju da ponesu od kuće.
Utisak da je više mehanizacije i da je veća živost na gradilištu stiče se desetak kilometara dalje ka jugu. Boško Nanić, građevinski inženjer „Interkopa“, odgovoran za ovaj deo trase, sa saradnicima objašnjava šta je urađeno za protekla četiri dana.
– Od petka ovde je iskopano 8.600 kubnih metara humusa koji ostavljamo sa strane, a petina tog zemljišta biće kasnije korišćena za kosine, dok će ostatak biti odvezen. Sada ima i više mehanizacije nego što je to u ovom trenutku potrebno, ali želimo da na vreme pripremimo mašine za narednu fazu. U krugu od pet kilometara pronašli smo pozajmište šljunka i lesa. Nakon ovih zemljanih radova, sledi izrada nasipa od lesa, na to dolazi kolovozna konstrukcija, nasipanje kamenom, pa asfaltiranje. Za desetak dana ovde će biti 34 radnika, a za mesec dana dvostruko više – kaže.
Objašnjava da je sa kolegama iz „Bačkaputa“, sa kojima je u stalnom kontaktu, dogovoreno da idu jedni drugima u susret.
– Nećemo se obazirati na to ko je stigao do pola, mašine se ne gase dok posao ne bude završen.
U hladu kontejnera sede Mića Đukanović i Vlada Trišić, radnici na održavanju mašina. Kažu da je najbolje kada oni nemaju posla, jer to znači da mašine rade. Obojica su iz Šapca, ali firma ima „bazu“ u Novom Sadu, pa i oni svakodnevno putuju. Na gradilištu su u sedam sati ujutru, a u Novi Sad stižu između 20 i 22 časa. Međutim, narednih dana biće im obezbeđen smeštaj i ishrana na Paliću. Za sada i hrana stiže iz Novog Sada, a od sutra, obećavaju iz preduzeća, svaki radnik imaće i kanister sa pet litara vode.
– Nije lako putovati i raditi na terenu. Ali bolje je i tako nego biti bez posla, a i dobar smo kolektiv, pa se sve lakše podnese – kaže Trišić.
-----------------------------------------------------------
Upozorenje za vozače
Gradilište sa leve strane autoputa je bukvalno na pola metra od frekventne saobraćajnice od državne granice ka Novom Sadu. Iako postoji znak upozorenja da je brzina ograničena na 60 kilometara na sat, neki vozači se toga ne pridržavaju.
– Kod ovakvih velikih gradilišta uvek postoji strah izvođača za bezbednost. U pregovorima smo sa policijom da patrola svakodnevno bude uz nas, a biće postavljena i svetlosna signalizacija. U jeku radova ovde će dnevno cirkulisati i po hiljadu kamiona i gradilište mora biti obezbeđeno. Naše iskustvo je da su vozači najoprezniji kada vide policijsko vozilo – kaže inženjer Boško Nanić.
-------------------------------------------------------------------------
Mrkonjić: Nisam zadovoljan tokom radova
Preševo–Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić rekao je juče prilikom obilaska deonice Autoputa M-75 kod Preševa da „nije zadovoljan tokom radova od Preševa do Levosoja ali da veruje glavnom inženjeru”, izveštava Fonet. „Pogledaćemo sve detalje i probleme i ubeđen sam da će rokovi biti ispoštovani. Ako rok za završetak radova 7. jula ne bude ispoštovan, niko od nas neće biti više na mestima na kojima se sada nalazimo”, precizirao je on.
Izvor: Politika
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Mashine-na-Koridoru-10-se-ne-gase.lt.html
Колики контраст у две приче двоје људи, илити топло-хладно, а више верујем раднику, не верујем да се пракса променила у односу на раније...– Примања су нередовна и мала. Хоћемо да радимо, али како гладни и жедни. Сви обећавају, али не дају. Знају да нам дугују, па нека већ почну да нам дају то што је наше – вели мајстор Зоран док поправља компресор који се, како каже, због тропске врућине и сунца прегрејао. Добро је за све што ја немам много посла, јер су машине исправне –каже овај вредни мајстор.
.
.
.
–Муку мучимо са недостатком радне снаге. Нема машиниста, руковалаца грађевинским машинама и квалитетних радника. Већ дуже време нико се не јавља на конкурс за стално запослење уз добру плату – каже пословођа Драган и пита се: какви су то људи, жале се да нема посла, а када им понудимо сталан посао и солидну зараду они се не јављају – каже Драган и додаје да ће деоница од граничног прелаза Прешево до Левосоја у дужини од око 22 километра, чија је вредност преко 44 милиона евра, бити завршена у предвиђеном року.
извор БлицInformacija da je novac međunarodnih banaka za izgradnju deonica na koridoru 10 doveden u pitanje ozbiljno je zabrinula javnost. U vazduhu, naime, visi 235 miliona evra zbog neažurnosti naših nadležnih institucija. Nedovršena eksproprijacija i nepostojanje glavnog projekta za koridor glavni su problemi koji su još jednom ukazali na neozbiljnost i neorganizovanost države. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i pored toga tvrdi da će Srbija do kraja godine završiti kompletno projektovanje i eksproprijaciju za koju bi iz budžeta moralo da se izdvoji 100 miliona evra, a za projektovanje 2,5 milijarde dinara.
On objašnjava da odgovornost za ovakav nemar treba tražiti u svim strukturama države.
- Naš zadatak je da se sad organizujemo mnogo bolje nego do sada za realizaciju velikih projekata. Kada se govori o tome da nismo organizovani, mislim na sve strukture. Za velike projekte je potrebno potpuno jedinstvo u političkim strukturama. Mi ministri moramo bolje da se organizujemo. I sebe sam najviše kritikovao.
Šta znači to da morate bolje da se organizujete?
- Moramo organizovati, pre svega, one ljude koji se bave projektovanjem. To su instituti za puteve, a ima ih više u našoj zemlji. Moramo prilagoditi neke zakonske norme koje nisu prilagođene takvim značajnim projektima, pre svega u oblasti eksproprijacije, promeniti neke od članova zakona i to smo već uradili i moramo naša građevinska preduzeća organizovati i ojačati kadrovski i osposobiti ih da takve poslove rade. Oni to ne mogu danas ovakvi kakvi jesu zato što do sada nisu imali takve poslove.
Ali kako ćemo sada stići da uradimo eksproprijaciju i povučemo sredstva koja su nam svetske finansijske institucije odobrile?Neophodne investicije
Horgoš - Novi Sad 132.0
Leskovac-Preševo 604.3
Niš-Dimitrovgrad 647.9
Beograd obilaznica 221
Batajnica-Dobanovci 115
*U milionima evra
- Uslov da završimo koridor 10 je obezbeđenje finansijskih sredstava. I da ima para više nego što ih ima, nije potrebno da država daje novac iz budžeta jer su međunarodne banke za taj projekat spremne da daju potrebnih milijardu i 200 do 600 evra, koliko nam treba. Ali banke imaju i svoje uslove, što smo mi znali i ranije, i one zahtevaju našu bolju organizovanost kao države.
Uslov je eksproprijacija. Zašto ona nije urađena do sada?
- Zato što do sada to nije bilo prioritet, a sada jeste. Mi smo potrošili deset meseci do danas, a od danas više nećemo moći da se vadimo.
I kada očekujete da ćemo moći da povučemo međunarodna sredstva?
- Mi očekujemo da će ona doći u drugoj polovini godine, a do tada mi moramo sopstvenim sredstvima da uradimo bar deo tog posla. Ove godine ćemo tako uraditi 40 kilometara koje smo započeli domaćim parama. Međunarodna banka ne ulazi tamo gde smo mi ušli. Deonicu koju smo mi započeli moramo mi i da završimo.
Imamo li sredstva za to?
- Zasad nemamo obezbeđena sredstva ni za sever zbog koncesije. Međutim, taj sever je najlakša deonica.
I kako ćete ih obezbediti?
- To ćemo još da vidimo. Zasad ima indicija da ćemo ići sopstvenim sredstvima za ceo taj deo, a to je negde oko 80 miliona evra. To nije loša ideja, da ne ulazimo i sa tim u međunarodne kredite kada možemo to sami da završimo. Velika je glad naših preduzeća, bez obzira kakva su, da rade taj posao. Dakle, do kraja godine ćemo sopstvenim sredstvima završiti pripremne radnje, a to su kompletno projektovanje i kompletna eksproprijacija. Projektovanje nije velika stavka, to je oko 2,5 milijarde dinara, ali je za eksproprijaciju potrebno oko 100 miliona evra. Taj novac moramo da obezbedimo iz budžeta.
Ko su vlasnici zemljišta i duž kojih trasa?
- Nije bitno ko je vlasnik. Vlasnik zemljišta nije bitan. Ali situacija je bila takva da niko od ovih mlađih nema hrabrosti da uđe u razgovor sa tim ljudima. Ja sam razgovarao. Šta je problem? Sada to ide svojim tokom.
Zašto niko nije smeo da uđe u razgovor s „tim ljudima”. Kojim ljudima?
- Nije bitno, niko nije smeo.
Šta je problem razgovarati s „tim ljudima”.
- Pa, vi mladi ljudi nemate hrabrosti za teške situacije. Tu je stvar čista. Eksproprijacija mora da se obavi. Taj komad od 10 kilometara obilaznice, to je jedan od kredita koji imamo, a koji ne možemo da koristimo. Eksproprijacija tu košta oko 30 miliona evra, 20 miliona za zemljište i 10 miliona za objekte. Da vam kažem, država nikada više neće reći javno šta će i gde da gradi dok ne budemo izvršili posao.
To nije smela da učini ni u ovom slučaju. Ko je odgovoran za to? Velja Ilić?
- Neću o tome da govorim. To je sada moja odgovornost, to je moj sektor.
Ko se bavi istragom o tome kako su neki tajkuni došli do informacija o trasama autoputa?
- Niko se ne bavi time.
Ko je napravio dil s njima?
- To je vaša teza da će tu da se bogate ovi ili oni. Odmah da vam kažem, Lazarević je poklonio tu zemlju.
Obećao ili već poklonio?
- Obećao, mene ne interesuje. Hoću to da završim, baš me briga ko je vlasnik zemlje.
Koji deo zemljišta poseduje Ljubiša Buha?
- Nije bitno, pitajte njega, što pitate mene. Vi hoćete da kažete da smo to namestili nekome?! Nema šanse. Pa oni su kupili zemlju davno.
Hoćete da kažete da oni nisu kupovali zemlju tu zato što su znali da će proći koridor?
- Možda jesu. Pa, sad je neko kriv što je prodao zemlju?
Pitanje je ko je kriv što je do njih došla informacija gde će se prostirati koridor 10?
- Pa znate koliko taj projekat postoji?
To znamo. Ali ne i koliko košta informacija o tome gde će prolaziti trasa?
- Ne košta ništa. Meni niko ništa nije dao. Pljuvali ste Velju, meni niko koverat do sada nije dao. Niko.
Kome je dat koverat?
- Pa, što niste pitali to do sada? Moj zadatak je da napravim taj autoput i napraviću ga i vi ćete se voziti u Evropu tim putem, i to je pravi ulazak u Evropu.
Nećemo finansirati tajkune
Jeste li vi išli lično kod Buhe, Lazarevića, Drakulića?
- Ne. Ne znam ni da li je neko išao da razgovara. Ne znam da li je kod Lazarevića išao neko, ali čovek je rekao da je spreman zemljište da pokloni. Mene to ne zanima. Interesuje me da počnem posao.
Koliko novca država treba da da za eksproprijaciju tajkunima?
- Daćemo koliko treba. Rekao sam da 22 evra košta metar zemljišta. Daćemo im. Da li ćemo im dati više? Nema govora. Zašto vi samo o tome? Ljuti smo kada plemenitu ideju…
Ljuti su i građani kada država od njihovog novca finansira tajkune?
- Kako, kroz ovo? Ubeđeni budite da država kroz ovo neće finansirati tajkune.
„Putevi Srbije” čekaju više novca
U „Putevima Srbije” kažu da je eksproprijacija zemljišta duž koridora 10 u toku i da se obavlja u okviru raspoloživih sredstava. Programom poslovanja za ovu godinu JP „Putevi Srbije” predviđeno je da se iz sredstava JP „Putevi Srbije” eksproprijacija finansira u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara, i to na sledećim prioritetnim deonicama:
- Autoput E-75, deonica Levosoje - Donji Neredovci, u dužini od 16 km;
- Autoput E-75, deonica Levosoje - makedonska granica, u dužini od 21 km;
- Autoput E-80, obilaznica Dimitrovgrad, u dužini od 8,7 km;
- Autoput E-80, Prosek - Crvena Reka, u dužini od 4 km;
- Deo autoputa E-75 i obilaznica oko Beograda, sektori 5 i 6 u dužini od 12,8 km.
Za eksproprijaciju preostalih deonica na koridoru 10 potrebno je obezbediti dodatna sredstva.
U „Putevima” napominju da je Akcionim planom izgradnje koridora 10 navedeno da je predlog za obezbeđenje sredstava za eksproprijaciju na koridoru 10 da se troškovi eksproprijacije pokriju iz sredstava Ministarstva finansija.