Седам спратова КЦС-а напуштено 26 година
POLITIKA
Већи део зграде од 120.000 квадрата се не користи, а питање је да ли се кула може обновити. – Реконструкција требало да буде одавно завршена, а није ни почела
У болницама нема места а огроман простор у центру Београда није завршен готово три деценије (Фото Д. Јевремовић)
Ишчупане инсталације, „голи” зидови, мрак, слика је која се дуго памти после обиласка седам спратова Клиничког центра Србије (КЦС), који од изградње, 1976. године, никада нису усељени. Без обезбеђења кретање по спратовима делује као немогућа мисија, а главни реквизит за обилазак је – батеријска лампа. Већ 26 година највећи део ове огромне зграде је сабласно празан, а осим обезбеђења нико нема приступ напуштеним нивоима.
Кула од 12 спратова почела је да се гради 1974. године, радови су трајали неколико година, али никада није довршено комплетно унутрашње уређење. Лекарима и сестрама, али и пацијентима је лакнуло када су 2006. године чули да ће почети реконструкција болнице, да ће ови спратови бити усељени и да ће бити више места за све, а не као што је случај сада, да се због пребукираности болесници смештају и на душеке на поду. Али реконструкција, која је давних дана требало да буде завршена – није ни почела. Процењује се да би њени трошкови износили око 75 милиона евра.
Министарка здравља проф. др Славица Ђукић-Дејановић каже за „Политику” да ово питање треба поставити бившем, садашњем и будућем менаџменту КЦС-а, јер је за функционалност и коришћење простора, опрему и кадрове одговорно управо руководство једне установе.
– Ја још нисам успела да видим који је простор како коришћен. Али, на сусретима са директорима молим их да функционалност, простор и опрему посебно ставе у фокус пажње и о томе поведу рачуна. Четири клиничка центра већ неколико година чекају реконструкцију због тога што још нису готови пројекти и било би лепо да сте питали моје претходнике о томе. Ја сам се врло организовала и мислим да ће најпре кренути са реконструкцијом у Нишу, јер је у припреми пројектне документације најдаље „отишао” – рекла је за „Политику” Ђукић-Дејановић.
На наше питање да ли је неодговорност руководиоца у претходне три деценије разлог зашто КЦС није у потпуности оспособљен, министарска здравља каже да се ту не може говорити о неодговорности, већ о преиспитивању одговорности којом треба да се баве други надлежни.
Тренутно се у великој згради КЦС, која има 120.000 квадратних метара, користи пет спратова.
– Изнад другог нивоа све је празно, односно седам спратова. Веома јасно се види, од новобеоградске стране, да једна страна КЦС-а није изграђена. Пројектом реконструкције предвиђено је да се у ову зграду сместе све клинике, а да се иселе из околних зграда. Мислим да би требало уредити ову зграду, али никако не одустати од осталих објеката, јер се капацитети КЦС-а стално повећавају – каже професор др Синиша Павловић, директор Поликлинике КЦС-а,
Наш саговорник истиче да је зграда КЦС-а почела да ради пре 26 година, када је он добио запослење у овој установи, а разлог за то што нису оспособљени сви спратови за рад он види у томе што није било новца, али ни воље да се то уради.
– Питање је шта је на тим спратовима остало од оног што је некада било, а ми ни не знамо шта је све било. После изјаве бившег министра здравља др Зорана Станковића да би услед земљотреса могло да дође до урушавања болнице, додатно је питање да ли, будући да се КЦС налази на падини, сређивање овог дела и доградњу још једног крила болнице (друга кула) може да „држи” постојећа конструкција – додао је др Павловић.
Архитекта Миро Урошевић, који је пројектовао неколико болница у Европи, каже да је сређивање куле део пројекта санације КЦС-а, али да је покушај да се та зграда уреди по пројекту италијанских архитеката стопроцентни промашај који никада неће бити реализован.
– Уколико дође до реализације реконструкције по том пројекту, установа неће имати функцију какву треба да има јер је реч о лоше урађеном пројекту. Треба жалити за парама које су до сада утрошене у овај промашен пројекат, као и у некадашњу реконструкцију 20 болница у Србији. Проблем је што нико у српском здравству није одговаран за глупости које је правио, што је добар сигнал за појединце да могу да се понашају како хоће без последица – нагласио је Урошевић.
Како је објаснила проф. др Драгана Јовановић, из невладине организације „Доктори против корупције”, реконструкција КЦС-а је под великим знаком питања, јер нема никаквих реалних показатеља који говоре да је направљен адекватан пројекат за решавање овог проблема.
– После готово 30 година неусељени спратови КЦС-а представљају једну руину, у којој нема ни основних инсталација. Зато је илузорно говорити о коришћењу тог простора који је у таквом стању. Здравствене власти су наследиле ово стање, па је велика одговорност на Влади Србије шта ће урадити о питању пројекта реконструкције – истакла је др Јовановић.
-------------------------------------------------------------------------
Слично и у Нишу
Председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије др Душан Милисављевић каже да и у Нишу, на потезу између КЦ „Ниш” и Војне болнице, постоји изграђен објекат који већ више од 30 година стоји празан.
– Ту је био предвиђен да буде Ургентни центар, а сад стоји празан, јер су покрадени инсталација, врата и остале ствари које су могле да се однесу. И овај објекат стоји запуштен и мислим да држава мора да обрати пажњу на већ постојеће капацитете које имамо и који су прављени од пара грађана Србије и да се одговорније понаша према њима – сматра др Милисављевић.
Данијела Давидов-Кесар
објављено: 30.11.2012.
