Друштво
Касне радови на преуређењу клиничких центара
Надлежни тврде да ће посао бити завршен до краја 2012. године, док стручњаци упозоравају да пројекат има доста „рупа” и да би требало да дође до његове ревизије
Цртеж будућег изгледа Клиничког центра Србије (Фото Ж. Јовановић)
Иако је прошле године помпезно најављивано да ће на пролеће или најкасније на лето 2010. године почети радови на реконструкцији четири клиничка центра у Србији, до тога још није дошло. Тек недавно је завршен посао идејног пројектовања ових центара, а следеће недеље требало би да дође до завршетка припремања техничке документације.
Др Василије Антић, извршни директор Јединице за имплементацију пројекта Европске инвестиционе банке за реконструкцију клиничких центара, каже да ће главни пројекат бити завршен о октобру, да у септембру следи расписивање тендера за припремне радове, који подразумева рашчишћавање старих инсталација у објектима у Београду и Нишу, као и да онда следи расписивање тендера за извођење радова, који би могли да почну тек крајем године.
– Требало је да се неки планови заврше у априлу и у мају за реконструкцију три центра, а у августу за онај у Београду. Касни се из више разлога – промењен је Закон о планирању и изградњи, а неколико пута смо враћали пројекат пројектантима због буџетских ограничења, да бисмо били ближе суми новца коју имамо, а да задовољимо потребе корисника. Ми смо државна установа, а све процедуре морају да буду у складу са Законом о јавним набавкама. Циљ нам је да са мање пара добијемо што више. Чињеница је да нисмо дуго чекали на дозволе, јер су нам изашли у сусрет и надлежна министарства и локалне самоуправе. Желимо да направимо добре зграде, а не оне које могу да се сруше и које могу да имају проблеме, кao и да у свакој болници могу да се примењују исти стандарди. Свакодневно око 50 људи различитих профила ради на томе – истакао је др Антић.
Наш саговорник истиче да ће се трудити да испоштују рокове, односно да реконструкција буде завршена до краја 2012. године у три клиничка центра – Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а средином 2013. године и онај у Београду. Др Антић наглашава да ће тражити у тендеру од извођача радова да раде брже, да би се све до тих датума завршило, односно да се скрате рокови за пола године.
– Знамо да су рокови „напети”, али обавезали смо се да ћемо завршити посао. Морали смо да одустанемо од неких ствари које смо желели да уведемо. Рецимо, планирано је увођење погона за соларну енергију, али су нам пројектанти рекли да немамо пара за то, јер је потребно између два и четири милиона евра. У међувремену, радимо испитивање конструкција постојећих зграда, да ли могу да издрже реконструкцију, да ли треба нешто санирати пре радова. Спровели смо и испитивање тла на местима где ће се изградити нови објекти. Стручњаци Сеизмолошког завода су проверали тле, да би се видело каква је ситуација на том плану у случају земљотреса – додао је наш саговорник.
Реконструкција клиничких центара је инвестиција вредна 200 милиона евра, од којих ће, по најавама надлежних органа, у Нишу бити уложено 30 милиона, у Новом Саду 35, у Крагујевцу 26 и Београду 103 милиона евра. Радови ће бити финансирани из кредита Европске инвестиционе банке, а новац је намењен само изградњи – што не подразумева и набавку опреме. Дакле, држава ће морати да изнађе додатни новац за опремање установа. Када је реч о кадровима, др Антић сматра да ће рад у новим центрима бити ефикаснији, да ће имати довољан број кадрова, јер ће у њих прећи људи који већ раде у старим објектима, а да ће негде бити потребан и мањи број медицинара.
– У центрима у Нишу и Крагујевцу ће бити потребни кардиохирурзи, у Новом Саду и Београду стручњаци других профила, па мислим да ће ове године почети њихова обука. А ако буде потребан пријем медицинских сестара, оне ће бити запошљаване у складу са здравственом политиком – каже др Антић.
Међутим, има и стручњака који упозоравају да посао са реконструкцијом клиничких центара има доста „рупа” и да би требало да дође до ревизије пројекта. Угледни архитекта Миро Урошевић, који је пројектовао велики број болница у Европи, каже да сваки добронамеран човек има жељу да се тај пројекат никада не заврши, јер ако буде био реализован овакав какав је сад, може да направи више штете него користи.
– Колико сам имао увида, направљене су катастрофалне грешке у пројектовању све четири установе. За чуђење је и зашто надлежни нису објавили публикацију или ставили на сајт како изгледа план. Стиче се утисак да је српско здравство брод који плута кроз маглу без навигације и циља. Планови за радове у клиничким центрима су били преурањени, а инвеститор неприпремљен. Кренуло се без концепта развоја српског здравства за сва три нивоа пружања здравствене заштите – објаснио је Урошевић.
У клиничким центрима у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу годишње се обави 240.000 пријема, 110.000 операција, 1,75 милиона амбулантних прегледа и 270.000 хитних посета. У четири клиничка центра у Србији има 14.000 запослених и у њима се обавља 14 одсто свих активности и материјалних улагања у здравствени систем Србије.
----------------------------------------------
Изградња почиње пре Светог Николе
На наше питање, зашто се стало са пројектом реконструкције клиничких центара и да ли ће радови бити завршени на време, проф. др Томица Милосављевић је истакао да „посао није стао и да су идејни пројекти готови и усвојени, а да се главни пројекти праве и да ће бити готови до половине октобра”.
– Следи расписивање конкурса за радове, који ће почети пре Светог Николе – истакао је др Милосављевић.
Данијела Давидов-Кесар
објављено: 17/08/2010