Šta je novo?

Klinički centar Srbije

Nemam nista licno protiv njega vec protiv ljudi iz gradskih o opstinskih sluzbi koji planiraju da seku sumu bez razloga umesto da sruse stare objekte(barake) ili sazidaju na prostoru koga ima u izobilju u sklopu postojecih granica bolnice.Ili naprimer da u "silikonskoj dolini" kod pupina zavrse to,vec su gotovi grubi radovi zgrada.
 
Nasao na flickr profilu nekog lika koji je radio render za "Altieri SPA", koji su inace projektati rekonstrukcije KCS.

4295428366_0fc4589204_z.jpg
 
Mislim da je pravi. Ne pise nista drugo ispod slike osim "Ospidale Belgrado - Altieri SpA". A oni su bili pobednici konkursa za KCS tako da ja mislim da je to to. Primecuje se da ce biti uradjena nova fasada i najzad dozidana druga polovina kule glavne zgrade Klinickog centra.
 
Bilo bi ekstra ako urade kao ovaj render, ali samo da fasada ne bude alubond paneli nego kamena ili mermerna
 
Друштво
Касне радови на преуређењу клиничких центара

Надлежни тврде да ће посао бити завршен до краја 2012. године, док стручњаци упозоравају да пројекат има доста „рупа” и да би требало да дође до његове ревизије

Klinicki-centar-foto-ZZE-JOVANOVICH.gif

Цртеж будућег изгледа Клиничког центра Србије (Фото Ж. Јовановић)

Иако је прошле године помпезно најављивано да ће на пролеће или најкасније на лето 2010. године почети радови на реконструкцији четири клиничка центра у Србији, до тога још није дошло. Тек недавно је завршен посао идејног пројектовања ових центара, а следеће недеље требало би да дође до завршетка припремања техничке документације.

Др Василије Антић, извршни директор Јединице за имплементацију пројекта Европске инвестиционе банке за реконструкцију клиничких центара, каже да ће главни пројекат бити завршен о октобру, да у септембру следи расписивање тендера за припремне радове, који подразумева рашчишћавање старих инсталација у објектима у Београду и Нишу, као и да онда следи расписивање тендера за извођење радова, који би могли да почну тек крајем године.

– Требало је да се неки планови заврше у априлу и у мају за реконструкцију три центра, а у августу за онај у Београду. Касни се из више разлога – промењен је Закон о планирању и изградњи, а неколико пута смо враћали пројекат пројектантима због буџетских ограничења, да бисмо били ближе суми новца коју имамо, а да задовољимо потребе корисника. Ми смо државна установа, а све процедуре морају да буду у складу са Законом о јавним набавкама. Циљ нам је да са мање пара добијемо што више. Чињеница је да нисмо дуго чекали на дозволе, јер су нам изашли у сусрет и надлежна министарства и локалне самоуправе. Желимо да направимо добре зграде, а не оне које могу да се сруше и које могу да имају проблеме, кao и да у свакој болници могу да се примењују исти стандарди. Свакодневно око 50 људи различитих профила ради на томе – истакао је др Антић.

Наш саговорник истиче да ће се трудити да испоштују рокове, односно да реконструкција буде завршена до краја 2012. године у три клиничка центра – Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а средином 2013. године и онај у Београду. Др Антић наглашава да ће тражити у тендеру од извођача радова да раде брже, да би се све до тих датума завршило, односно да се скрате рокови за пола године.

– Знамо да су рокови „напети”, али обавезали смо се да ћемо завршити посао. Морали смо да одустанемо од неких ствари које смо желели да уведемо. Рецимо, планирано је увођење погона за соларну енергију, али су нам пројектанти рекли да немамо пара за то, јер је потребно између два и четири милиона евра. У међувремену, радимо испитивање конструкција постојећих зграда, да ли могу да издрже реконструкцију, да ли треба нешто санирати пре радова. Спровели смо и испитивање тла на местима где ће се изградити нови објекти. Стручњаци Сеизмолошког завода су проверали тле, да би се видело каква је ситуација на том плану у случају земљотреса – додао је наш саговорник.

Реконструкција клиничких центара је инвестиција вредна 200 милиона евра, од којих ће, по најавама надлежних органа, у Нишу бити уложено 30 милиона, у Новом Саду 35, у Крагујевцу 26 и Београду 103 милиона евра. Радови ће бити финансирани из кредита Европске инвестиционе банке, а новац је намењен само изградњи – што не подразумева и набавку опреме. Дакле, држава ће морати да изнађе додатни новац за опремање установа. Када је реч о кадровима, др Антић сматра да ће рад у новим центрима бити ефикаснији, да ће имати довољан број кадрова, јер ће у њих прећи људи који већ раде у старим објектима, а да ће негде бити потребан и мањи број медицинара.

– У центрима у Нишу и Крагујевцу ће бити потребни кардиохирурзи, у Новом Саду и Београду стручњаци других профила, па мислим да ће ове године почети њихова обука. А ако буде потребан пријем медицинских сестара, оне ће бити запошљаване у складу са здравственом политиком – каже др Антић.

Међутим, има и стручњака који упозоравају да посао са реконструкцијом клиничких центара има доста „рупа” и да би требало да дође до ревизије пројекта. Угледни архитекта Миро Урошевић, који је пројектовао велики број болница у Европи, каже да сваки добронамеран човек има жељу да се тај пројекат никада не заврши, јер ако буде био реализован овакав какав је сад, може да направи више штете него користи.

– Колико сам имао увида, направљене су катастрофалне грешке у пројектовању све четири установе. За чуђење је и зашто надлежни нису објавили публикацију или ставили на сајт како изгледа план. Стиче се утисак да је српско здравство брод који плута кроз маглу без навигације и циља. Планови за радове у клиничким центрима су били преурањени, а инвеститор неприпремљен. Кренуло се без концепта развоја српског здравства за сва три нивоа пружања здравствене заштите – објаснио је Урошевић.

У клиничким центрима у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу годишње се обави 240.000 пријема, 110.000 операција, 1,75 милиона амбулантних прегледа и 270.000 хитних посета. У четири клиничка центра у Србији има 14.000 запослених и у њима се обавља 14 одсто свих активности и материјалних улагања у здравствени систем Србије.

----------------------------------------------

Изградња почиње пре Светог Николе

На наше питање, зашто се стало са пројектом реконструкције клиничких центара и да ли ће радови бити завршени на време, проф. др Томица Милосављевић је истакао да „посао није стао и да су идејни пројекти готови и усвојени, а да се главни пројекти праве и да ће бити готови до половине октобра”.

– Следи расписивање конкурса за радове, који ће почети пре Светог Николе – истакао је др Милосављевић.

Данијела Давидов-Кесар
објављено: 17/08/2010
Izvor: Politika
 
Da li ovi radovi podrazumevaju I pominjani centar za biomedicinu u sklopu kliničkog centra?


Beograd, 8. marta 2010.

Intervju Božidara Đelića za "Blic"
Koliko se izdvaja za nauku, a koliko će se izdvajati 2015, kada će svi delovi strategije biti primenjeni?

- Srbija za nauku izdvaja oko 100 miliona evra, to je 0,3 odsto BDP. Po tome smo na samom dnu Evrope, koja je upravo sebi zadala cilj - tri odsto BDP izdvajanja do 2020. Ova godina bi trebalo da bude bolja, 0,4-0,5 odsto BDP, ukoliko se krene sa primenom kredita Evropske investicione banke. Plan je da u 2015. dođemo do jedan odsto BDP, oko pola milijardi evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora.

Neki od projekata Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja

- popravka zgrade PMF koja tone, Botaničke bašte i tehnološkog inkubatora na Zvezdari
- u sklopu Kliničkog centra Srbije šest hektara biće odvojeno za najveći centar za biomedicinu jugoistočne Evrope
- izgradnja tehnološkog inkubatora u Nišu
- izgradnja nekomercijalnih stanova za naučnike u novobeogradskom bloku 32A
 
Vesti :: Beograd
Javni poziv za izvođenje radova za kliničke centre »
07. Oktobar. 2010 | 12:33, Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari

Ministarstvo zdravlja Srbije raspisalo je javni poziv za izvođenje radova na rušenju i pripremi gradilišta za kliničke centre u Beogradu i Nišu.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da su uslovi definisani tekstom javnog poziva objavljenog u petak, 1. oktobra u najnovijem Službenom glasniku Srbije, a pravo da učestvuju imaju domaće i međunarodne kompanije.

Rok za predaju ponuda je 1. novembar a odmah posle toga odabrane firme počeće radove na raščišćavanju terena i pripreme gradilišta.

Ukupna vrednost ovih radova je 2,8 miliona evra. Od toga dva miliona evra namenjeno je za radove u Beogradu, a 800.000 evra za radove u Nišu.

Jedinica za implementaciju Projekta rekonstrukcije kliničkih centara uložiće maksimalan napor da zavšetak radova bude ostvaren prema predviđenom planu, piše u saopštenju.

Kako se navodi, Projekat rekonstrukcije kliničkih centara je trenutno najveći Projekat ministarstva zdravlja Srbije kojim je predviđena rekonstrukcija kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

U realizaciju projekta "Završimo započeto" biće uloženo ukupno 200 miliona evra, uz podršku Evropske investicione banke.
Izvor: Studio B

Jedan render sa sajta Klinickog centra. Obratite paznju na saobracajnice:

kcs.jpg
 
Ja sta primecujem je brdo kruznih tokova sto je odlicno :kk:Nego sta je ovde na ovom renderu novo ?

PS: ne mogu da prebolim onu kicericu GAKa,bruka i sramota
 
mastercat":3izgeolm je napisao(la):
PS: ne mogu da prebolim onu kicericu GAKa,bruka i sramota
Pozdrav svima, već dugo lurkujem forum ali se tek sada prvi put javljam.

Razlog za to je taj što sam, kao prašinar, radio na rekonstrukciji GAK. Doduše, ne na arh./građ. radovima pošto sam mašinac ali sam čuo od ljudi na terenu koja je priča u vezi te vesele fasade (pretpostavljam da je mastercat na nju mislio kada je napisao ovo kvotovano).

Naime, prvobitna zamisao arhitekte je bila da se fasada bude u jednoj boji. To ima neke veze sa modernizmom (ako sam kao laik dobro razumeo, zgrada je rađena u tom maniru). Međutim, u KCB pa samim tim i GAK, ima dosta lokalnih šerifa, doktora, od kojih je svaki glavni i koji se pitaju za sve, pa i za to kako će da izgleda fasada. Možete misliti kako je to izgledalo na terenu. Elem, zbog te situacije vrlo brzo se došlo do toga da se zapravo, nasuprot idejnom projektu i živom i zdravom arhitekti, zapravo ne zna kako će fasada izgledati. U jednom trenutku je izgledalo da će prevagnuti predlog jednog od "faktora" da fasada bude bela sa iscrtanim plavim golubicama. Bez zezanja.

Na kraju je svoj trip progurao "faktor" koji je hteo da se na fasadi nađu raširena krila. Nema s kim sam razgovarao na ovu temu, a da mi nije rekao da mu na kraju sve to zapravo izgleda kao raširene noge.
 
Jel moze neko da mi kaze koji deo zgrade Poliklinike KC Srbije nije u funkciji? Da li samo ona najvisa kula ili i onaj nizi deo na kome pise Klinicki Centar Srbije? Ili oba dela? Evo obelezio sam na slici brojevima.

klinicki.jpg
 
Ova sto si obelezio brojem 1, rade prva 2 sprata a ostalo je skroz prazno! Imao sam vezbe za vreme studija pa znam celu zgradu gde se sta nalazi :) Nije ni ovo pod brojem 2 u funkciji potpuno. To je velika bruka i sramota!
 
Veca je sramota sto su me sa majkom pre deset dana setalii 2 dana , dok je njoj svaki sat bivalo sve losije.
Nakon totalnog gubitka svesti,buncanja, gubitka centra za ravnotezu,amnezije, tempreature preko 40, i dalje su me setali levo desno, gore, dole. Iako su minuti bili vazni, nista se tu nije desavalo. Da vam ne pricam sve detalje, tek u 4:30 ujutro su se smislili da pozovu VMA (koji je sredom dezuran), i tamo su je smestili zahvaljujuci nekom doktoru, koji je rekao da nije humano da je i dalje salje negde, i odmah je stavio u krevet. Naredna 3 dana je bila na poluintenzivnoj, bez svesti.10 dana kasnije majka je odlicno,a lekar joj je danas rekao da je mislio kada je dosla da nece uspeti da se izvuce, i bio je prezadovoljan kako joj je sada.
Eto da nisam bio toliko uporan i imao srece da se neko u 4:30 setio da je smesti u bolnicu , ko zna da li bi danas bila ziva.
Inace i prethodni dan sam sam majkom od 8 ujutro do 14 proveo u klinickom, kao i vece pre toga od 23-02 u urgentnom.
 
Ponekad se stidim stvari na koje ne mogu da utičem al bar neka se čuje...

Mnogo godina očekujemo etapno ospobljavanje sprata po sprat ,

Nedostajuca sredstva neretko završavaju u provizijaškim đepovima , kroz zadovoljenje raznih ne primarnih projekata ,
Poslednji ne primarni projekat je 100 milona za Pionirski park (da neširim postoji tema) a za te i ostale takve pare
od ne primarnih projekata moglo je (može i sada ) da se etapno radi klinički centar Srbije...

Treba nam svima ... setimo se samo kad zaboli .....nas ili naše bliske ...

a njih baš briga, i za najmanju sitnicu, hop čas posla , preko grane ....
a mi (koj ih ujedno i placamo) ,, Ko nas j****e ,, ....

jadno i tužno, ..... :( :( :(
 
mali off - Bulevarac, svaka ti cast na pribranosti :kk: Mnogi bi posle toliko cimanja i sami zavrsili u bolnickom krevetu...
 
Ima li neka slika na primer ne završenog 3 sprata , da se vidi faza na kojoj stoji
možda u ovoj godini može da se osposobi bar još jedan sprat....
 
bila je vest pre neki dan u novinama,nema sanse pre 2014 da osposobe centar do kraja ako krenu ove
 
Osposobiti ceo centar mi liči na neku proprokopsku priču , sobzirom da visoku tačku prioriteta, hajde da skromno bar jedan sprat
pa posle kako bude moglo al bar krenuti sa j e d a n i m , drugi je urađen hajmo na treći :grand:
 
Kad se KC osposobi, šta se sve iz postojećih zgrada seli u njega?
 
Plan je da se osim ovih izgrađenih objekata napravi još jedna kula u produžetku ovog najvišeg dela zgrade. Nakon toga bi se preselile sve službe, i klinike osim Ginekologije, Neurohirurgije i Endokrinologije.
Juče je u Blicu u onom nedeljnom dodatku bio zanimljiv članak o KCS. Novinar je bio upravo u ove nezavršene delove. Unutra je svaki sprat ogroman prostor pun šuta, nema pregradnih zidova, to je ostalo da se uradi, dok su sve glavne instalacije do spratova urađene. Kaže neka glavna sestra kako je 1987 godine požurivala majstore da sto pre zavrse radove, a kada je sve stalo u šali se pitala da li ce ta zgrada biti završena pre njenog odlaska u penziju.... žena uskoro ide u penziju, ispostavilo se da je bila upravu.
 
Срамота је постала блага реч.
Булеварац, драго ми је да је све испало на крају како треба.

Ја лично, кад год могу, чак и кад сам болестан, гледам да избегнем Домове здравља, управо да исто не бих додатно нарушио, стресом, и нервирањем, а такође и депресивном безнадежном атмосфером, која тамо влада.
 
Vrh