Čitajući čitavu gomilu prethodnih komentara izgleda sasvim izvesno da su neki delimično zaboravili, a neki nisu nu čitali onu iscrpljujuću i dugačku diskusiju koju smo davno vodili. Kao pomoć, evo male rekapitulacije koliko trenutno uspevam da se setim, sa par starih i novih fotografija. Dakle, vrlo ukratko:
Zahin centar, iako sam po sebi sjajan, za Kalemegdan ima prevelike gabarite, i na lošoj je poziciji. I zbog vizura i zbog mnogih drugih problema. Ti drugi problemi su naprimer: saobraćaj, zagađenja više različitih vrsta, loša okolna infrastruktura, uvođenje Kalemegdanu neprimerenih poslovnih i komercijalnih sadržaja, nepotrebno dovođenje hiljada za Kalemegdan i ušće inače potpuno nezainteresovanih ljudi, orjentacija na masovne usluge u ogromnim multifunkcionanim centrima u zoni posebnih prirodnih i kulturnih vrednosti, zauzimanje dragocenog ravnog prostora na obali reke koji bi grad mogao bolje iskoristiti za svoje potrebe, itd ... Pošto se sada priča samo o vizurama da ostavimo sve to po strani.
Kad su u pitanju vizure, imamo vizure ka tvrđavi i sa tvrđave. Prostor možemo podeliti na tri zone.
Desno od crvene linije soliteri na obali uglavnom zaklanjaju tvrđavu, sem eventualno sa visokih brodova, što tek ostaje da se proveri. Zbog toga sam vas pitao kakve veze ima lepota Dorćolske obale sa prevelikim objektom tik pored Kalemgdana, jer se ni jedno ni drugo sa reke ne verovatno ne vidi, pa je cela diskusija o tome bespredmetna. Ovakav zaljučak se može izvući sa sledeće fotografije koja je izgleda snimljena negde blizu Pančevačkog mosta, i na nivou vode. Ovde se vidi deo tvrđave, ali zato što gledamo pre početka solitera. Pitanje je da li bi se nešto videlo malo uzvodno, sa nivoa drugog ili trećeg sprata, što je nivo gornje, otvorene terase turističkih brodova. Zahin kompleks ima problem sa vizurama sa drugih lokacija, ne sa dela Dunava nizvodno od solitera, jer se ovde verovatno ionako ništa ne vidi.
Pogled odozgo na istu oblast.
Između crvenene i žute linije Zahin kompleks će potpuno ili delimično da zakloni tvrđavu kad se posmatra sa brodova na Dunavu. 25. maj nije dovoljno visok da zakloni pogled, a krov mu je dizajniran tako da što manje smeta čak i kad je posmtarač relativno blizu desne obale (a veći brodovi ne prolaze tako blizu, pa se sada tvrđva sa njih sasvim lepo vidi).
Takođe, uskoro će biti uklonjene šine oko Kalemegdana, što će otvoriti fantastično novo šetalište od Ade Ciganlije pa skoro do Pančevačkog mosta. Ono će prolaziti po trasi mnoštva paralelnih koloseka koji ovde zauzimaju prilično mesta. To bi moglo da bitno proširi prostor i sadržaje Donjeg grada. Nažalost, u ovom segmentu tvrđava će biti potpuno zaklonjena i sa prostora gde su sada šine (ustvari, imaćete vertikalni svetleći zid od nekih 9 ili 10 spratova visine neposredno ispred sebe). Ovaj prvi objekat, desno, ovde apsolutno nema šta da traži, to je čisti urbanistički zločin:
Trenutno neometani pogled sa šina na tvrđavu. Potencijalno izuzetan prostor koji će biti bitno degradiran visokom i širokom zgradom desno od BIGZa.
Jer tu dolazi nešto ovakvo
Dalje, izuzetno bitan pogled sa zidića tvrđave, takoreći zaštitni znak Beograda, je u bitnom delu unakažen baš u ovom segmentu. Ovo je značajnije nego što izgleda, jer ljudi ne mogu izbaciti iz perifernog vida nešto ovako veliko, čak i kad ne žele da gledaju na tu stranu. Trenutno turisti u ogromnoj meri fotografišu baš ovaj deo, ka ravnicama preko reke, i uz Dunav. Poseban užas će biti noću, kad mnogo hiljada vati neonske svetlosti ljudima potpuno uništi noćni vid, a time i pogled na Zemun, Ratno ostrvo, Novi Beograd, a sasvim sigurno na poneku zvezdu ili planetu koja se ovde još vidi. To znači zbogom romantici mesta koje je osvetljeno samo dalekim svetlima grada, ali i zbogom opservatoriji i astronomskom društvu u kuli.
Treća oblast je levo od crvene i žute linije. Vizure zavise od mesta odakle se posmatra. Ako pričamo o šetalištu pored reke, Zahin kompleks ne ometa pogled na tvrđavu zbog teniskih terana i drveća uz šine i put (leti, kad ima lišća). Međutim to ne mora biti tako i ubuduće, posle rekonstrukcije prostora, šina i zelenila.
Glavni problem ovde je pogled sa reka, jer se sa brodova, u "istom kadru", sasvim lepo vidi i tvrđava i Zahin kompleks. To se odnosi na Savu, na deo Dunava koji predstavlja samo ušće, i na njegov drugi, uzvodni deo, koji se pruža sve do Zemuna, a plovnim putem uz levu obalu sve do Kineskog mosta. Sa visokih brodova je duž čitavog ovog ogromnog rastojanja vidljiva i tvrđava i Zahin kompleks pored nje, a sa malih uzvodno sve negde do pola Ratnog ostrva. Nije teškoća da u ovom segmentu novi objekti nešto zaklanjaju, kao što se stalno pogrešno ponavlja bez napomene o lokaciji o kojoj se priča, nego da su oni u ovoj oblasti vizuelno previše uočljivi i napadni. Naša tvrđava se ne sastoji od visokih kula i šiljaka koji paraju oblake, već je to dugački i relativno niski zid koji vijuga na uzvišici. Ona zato MORA oko sebe da ima prazan prostor da bi došla do izražaja. Ali, ne samo da je neka osoba bez iole skrupula izabrala da tik pored nje gradi bilo kakav uočljiv objekat, nego je on i previše visok, i previše širok, i previše primaknut Savi, i ima IZRAZITO napadnu i vidljivu teksturu. SVE to konkuriše tvrđavi koja pored njega bledi i postaje neupadaljiva. Odnosi veličina tvrđave i Zahinog kompleksa
Ovo je fasada koja će se videti pored tvrđave. Sad je još zamislite noću, kad upali sva svetla.
Procena gabarita, položaja i vidljivosti. Gledano sa nivoa vode na obali Ratnog ostrva. Turistički brodovi imaju dva ili tri sprata, pa je tačka gledišta putnika bliža, ali i bitno viša.
Slično ovome, gabariti objekta se mogu ucrtatati i na sledećim slikama, gde se obala vidi iz malo drugačijih uglova, pa se može steći potpunija slika o tome kako će Beograd ljudima izgledati sa brodova. Ovo je snimano manje-više tačno sa mesta gde se susreću matice Save i Dunava.
Malo niz Savu
I malo uz Dunav
