Šta je novo?

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

Tu je sad pitanje ko u takvim sporovima dobija pravo na korišćenje zemlje, a ko na naknadu štete. Da li Lamda dobija zemlju a država odštetu, ili država zemlju a Lamda odštetu. Pošto ovde predmet kupovine nije fizički otuđen, nedostupan ili nekako trajno promenjen, da bi već po prirodi stvari imali neku vrstu svršenog čina, izgleda mi da su obadve varjante moguće. Ako je neko prodao ono što nije njegovo, ne mora da znači da je pravi vlasnik automatski strana koja mora da se zadovolji novcem i ostane bez svog vlasništva samo zato što je neki prevarant rešio da prekrši zakon i prevari neku treću stranu.
 
Postoji nesto sto se zove nacelo pouzdanosti u zemljisne knjige takodje da se nedira u prava trecih lica .Lambadu neiteresuje sta je beko i kako radio ,oni su kupili fabriku sa zemljistem ,i to platili po trzisnoj cjeni ,Lambada se uknjizila kao vlasnik 1/1 i njih nista vise neiteresuje ,Zgradu su ostavili nemiju da je ruse i gotovo
 
Homer Jay":2g7ndq3u je napisao(la):
Ono o čemu Zuma priča (da li je "Beko" bio vlasnik ili samo korisnik zemljišta, i da li je kao takav imao prava da to zemljište otuđi) je već potpuno druga stvar, i ako neko smatra da je država (ili neko drugi) oštećena u ovom slučaju, može da pokrene sudski postupak kako bi se ta nepravda (ako je uopšte ima) ispravila.

Zapravo obratno je slucaj. Lamda ce eventualno moci da trazi odstetu od drzave jer su mogli biti obmanuti da je to Bekovo zemljiste, pa su oni osteceni.

Beko nije mogao da im proda zemljiste, jer to nije ni bilo njegovo zemljiste. To sto su oni kupili Beko samo zbog zemljista je njihov problem.
 
vranac":61l7p7a0 je napisao(la):
Beko nije mogao da im proda zemljiste, jer to nije ni bilo njegovo zemljiste. To sto su oni kupili Beko samo zbog zemljista je njihov problem.

Reče čovek malo ranije da Lambada nije kupila Beko fabriku, već je od fabrike direktno kupila konkretan plac i nekretninu.
 
Kupilaje nekretninu, a plac nije mogla jer je zemljiste drzavno. Tako je tumacenje ustavnog suda.
 
Onda neka prenesu zgradu u SA i taman budu prvi koji su nešto izgradili. :p

Zna li neko koja je to parcela tamo pa da vidimo jeste li u komadu ili nije? Nema smisla da se raspravljamo bez konkretnih podataka.
 
Aman nemozete da tvridte da je zemljste drzavno nismo mi amerika pa da jedna slucaj vazi za sve nemamo mi takav pravni sistem ,plus neznate sta pise u ugovoru izmedju beka i lambade,Odete na elektronski katastar pogledate broj parcele pa onda ko je i ako je uknjizen
 
Broj parcele na kojoj će se graditi kompleks "Beko" je 54/2, katastarska opština Stari gradi. I evo šta kaže katastar:

Подаци катастра непокретности

Подаци о непокретности a8238ce6-a1ed-458f-a3d8-4a0b49b2a3c5
Матични број општине: 70246
Општина: СТАРИ ГРАД
Матични број катастарске општине: 704059
Катастарска општина: СТАРИ ГРАД
Датум ажурности: 9.1.2014
Служба: БЕОГРАД 1

1. Подаци о парцели

Потес / Улица: БУЛЕВАР ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Број парцеле: 54
Подброј парцеле: 2
Површина m²: 28741
Врста земљишта: ГРАДСКО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
Бонитет:
Број листа непокретности: 2622
Број плана: 20

Подаци о делу парцеле

Број дела: 1
Култура: ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ

Имаоци права на парцели

Назив: ПР.ЗА ИЗГРАДЊУ И РАЗВОЈ НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА ПРОПЕРТИ ДЕВЕЛОПМЕНТ ДОО
Адреса: *
Матични број: *
Врста права: ПРАВО КОРИШЋЕЊА
Облик својине: ДРЖАВНА РС
Обим права: РЕАЛНИ ДЕО
Удео: 28578/28741

Терети на парцели

Терет број: *
Врста терета: ЗАКУП ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА --- ГОДИНЕ
Датум уписа: 24.10.2013
Трајање терета:
Датум престанка:
Опис терета: *
Терет број: *
Врста терета: ЗАКУП ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА --- ГОДИНЕ
Датум уписа: 24.10.2013
Трајање терета:
Датум престанка:
Опис терета: *

Забележба парцеле
*** Нема забележбе ***

Izvor: Republički geodetski zavod

Dakle, svi smo malo pogrešili - zemljište jeste državno, a "Lamda" se vodi kao zakupac i nosilac prava, a ne vlasnik zemljišta. No, izvod iz katastra je čist dokaz da nema nikakvog plaćanja konverzije jer se taj plac u zemljišnim knjigama već vodi kao "gradsko građevinsko zemljište" :)
 
dsc05915.jpg

dsc05926.jpg

malo istorije
 
Homer Jay":2oil1ksm je napisao(la):
Broj parcele na kojoj će se graditi kompleks "Beko" je 54/2, katastarska opština Stari gradi. I evo šta kaže katastar:

Dakle, svi smo malo pogrešili - zemljište jeste državno, a "Lamda" se vodi kao zakupac i nosilac prava, a ne vlasnik zemljišta. No, izvod iz katastra je čist dokaz da nema nikakvog plaćanja konverzije jer se taj plac u zemljišnim knjigama već vodi kao "gradsko građevinsko zemljište" :)

Po onom starom ustavu (iz 1990., a sigurno i onim socijalistickim pre njih) jedino je i drzava mogla biti vlasnik gradskog gradjevinskog zemljista. U privatnom posedu moglo je da bude samo poljoprivredno zemljiste (i mozda jos nesto, ne znam). Ali u sustini pravo koriscenja se tretiralo kao vlasnistvo (i danas se tretira), i uz nekretninu bi dobijao pravo koriscenja, a mogao si da kupis i prazan plac, tj. kupovao si u tom slucaju samo pravo koriscenja. Npr. svako ko ima kucu u Beogradu vlasnik je kuce ali ne i zemljista vec za to ima samo pravo koriscenja (to je bilo predvidjeno da se promeni nekim zakonom takodje, ali ne znam da li je ikada sprovedeno).

Problem sa privatizacijama je bio taj da zemljiste jednostavno NIJE racunato u kapital preduzeca. To zemljiste po urbanistickim planovima mahom nije bilo gradsko gradjevinsko i/ili po GUPovima nije tu bila dozvoljena gradnja bilo cega osim industrijskih postrojenja. I onda dodje Misko, Beko, Cane, ili ko vec, kupi raspalu fabriku i onda izdejstvuje podmicivanjem politicara koju godinu kasnije da se to zemljiste proglasi za gradsko gradjevinsko, da se promeni GUP, DUP itd., i da odjedanput tu smes da gradis kule i gradove - a da za to pravo nisi nista platio. I onda tako vise se plati duplo manji plac kod Autokomande koji je bio prazan i bez korisnika i grad ga da na konkurs, nego veci plac pored gde je bilo preduzece Autokomanda i koji je "otisao" kroz privatizaciju.

Kod Beka je sustina ono sto si napisao na prethodnoj strani - ovo je po svemu sudeci i pre prodaje bilo gradsko gradjevinsko zemljiste, i investitor je platio skoro 60 miliona evra za nekretninu i pravo koriscenja zemljista, direktno prethodnom vlasniku i korisniku. I uz odgovarajuce urbanisticke dozvole moze da radi sa tu nekretninu dogradjuje, rusi pa gradi nesto novo, itd. I to ne moze da bude sporno - inace bi bila ustavnopravno sporna svaka novogradnja gde neko od vlasnika kupi recimo prizemnu kucu, srusi je, i tu sagradi petospratnicu.
 
U novom NIN-u o zgradi Beka:

Grčki investitori tvrde da su tri dana nakon aukcije saznali da se za deo zemljišta, koje su kupili, Beko sudski spori sa Vojskom i Beomedicinom. I tako sedam godina

- Sud će verovatno odlučiti da je Beko prodao tuđu imovinu, te će ova fabrika zbog toga morati da nadoknadi štetu grčkoj kompaniji

- Poslednji pokušaj da se spor reši mirnim putem propao je 2012, jer je to odbio Odbor poverilaca Beka, iako su svi tada već uveliko bili namireni

- Od države očekuje da nam omogući da gradimo ili da nam vrate pare. U suprotnom idemo na međunarodnu arbitražu, poručuje Zisimos Danilatos, direktor razvoja u grčkoj kompaniji Lambda development

pa ko ima internet pretplatu
 
Direktore, evo i opširnijeg teksta o ovoj temi :
nedelja 9.02.2014. | 17:30
"Želite li da uložimo 200 mil. €?"
Izvor: NIN
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=810179

Beograd -- Grčki investitori tvrde da su tri dana nakon aukcije saznali da se za deo zemljišta, koje su kupili, Beko sudski spori sa Vojskom i Beomedicinom.
202079561052f7ad1d82c699.jpg

Idejni projekat za Beko izradio je studio čuvene Zahe Hadid (Foto: Beobuild)

Prošlo je tačno 11 godina od kada je jedan od najvećih konfekcijskih brendova stare Jugoslavije, beogradski Beko, otišao u stečaj. Za razliku od današnjih dužnika, čjji dugovi uglavnom višestruko premašuju vrednost imovine, ova fabrika je svoje poverioce davno izmirila, piše beogradski nedeljnik NIN.

Osim što je po ovome specifičan, Beko je, nažalost, jedan od rekordera u dužini trajanja stečajnog postupka kojem se kraj ne nazire. I bivši i sadašnji srečajni upravnici sa kojima je NIN razgovarao saglasni su da uslova za zakazivanje završnog ročišta i okončanje stečajnog postupka nema, sve dok se ne završe sudski sporovi koji se vode povodom prodaje dela imovine ovog preduzeća.

Kupac Bekove glavne zgrade na Kalemegdanu, grčka kompanija Lamda development, tvrdi da će, ukoliko se slučaj uskoro ne reši, podneti tužbu pred Međunarodnim arbitražnim sudom, jer već sedam godina ne može da uđe u posed koji je kupila, što je onda onemogućava da na prostoru sadašnje fabrike izgradi stambeno-poslovni objekat "Belgrade corner" , od 90.000 kvadratnih metara.

"Aukcija na kojoj smo kupili glavnu zgradu Beka na Kalemegdanu, održana je još avgusta 2007. I ugovorom nam je obećano da će nas uvesti u posed najkasnije do kraja te godine, a u protivnom ćemo za svaki dan kašnjenja dobiti jedan promil od prodajne cene, odnosno 55.800 evra dnevno. Sada je 2014, mi još nismo ušli u posed, investicija kasni, a rešenje se ne neazire. Sve smo uradili transparentno i želimo da dobijemo nazad deo novca koji smo uložili ili da uđemo u posed i gradimo kompleks. Ako se to uskoro ne desi, idemo na međunarodnu arbitražu. Predugo smo čekali, a svedoci smo ovih dana da se u Srbiji pominju veliki projekti, čija realizacija može da krene već za nekoliko meseci", kaže za NIN Zisimos Danilatos, direktor razvoja u kompaniji Lamda koja je kupac Bekove zgrade.

"Pitamo predstavnike države da li žele ovu našu investiciju od 200 miliona evra ili ne", kategoričan je Danilatos.

Celo ovo zamešateljstvo, naime, počelo je kada je Vojska Srbije 1991. deo tog spornog placa u Bulevaru vojvode Bojovića, gde se nalazi Bekova fabrika, prodala firmi Beomedicina, kao da je njeno, dok je Beko tvrdio da je on vlasnik tih nepokretnosti i knjižni korisnik tog zemljišta.

Ostajući pri svojoj tvrdnji, Beko je, pošto se to nalazilo na popisu njegove imovine, mnogo godina kasnije, odnosno 2007. ceo taj plac, uključujući i spornu parcelu, prodao Grčkoj Lamdi iako je već tada vodio spor s Vojskom i Beomedicinom oko vlasništva nad delom tog prostora.

Lamda development planira da na mestu fabrike Beko napravi moderan kompleks koji se sastoji od stambenog dela, galerije, poslovnog dela, hotela sa pet zvezdica, najsavremenijeg kongresnog centra, prodavnica i robne kuće. Idejni projekat komleksa "Belgrade corner" uradio je arhitektonski studo čuvene Zahe Hadid iz Londona.
 
Verovatnoca da oni nisu znali za spor sa zemljom je jednaka NULI.

Verovatnoca da ne rade u deljaku sa nekim iz administracije/Beka/ vlade, ko im je omogucio 60000e dnevno znaci preko 130me do sada, je takodje jednaka nuli.

Ta investicija je stetna, jer unistava potencijal ove zone do Kalemegdana i priobalja, nije mi jasno na koji nacin su u opste dobili dozvolu za takve operacije.

Inace Lambda development je trecerazredni, pardon, desetorazredni investitor, poznat po mahinacijama, a bez i jednog kvalitetnog izvedenog projekta. Znaci jos jedan mega solarni park.

Ovaj projekat Zahe ( inace los za lokaciju ), je daleko iznad nijihovih kapaciteta, i izgleda da ce da traze da umesto tog projekta prave novi Belvil kod Kalemegdana, sto moze da uradi svaki proseceni domaci vlasnik pecenjare.

Ulaganje od 200me je ista prica kao i ulaganje Beka i Miskovicia, sve se radi fazno i uz kredititranje po hipoteci parcele. Tu verovatno i jeste problem, nemaju para, pa im treba cista parcela za hipoteku.
 
Moje misljenje o Zahinom projektu na ovoj lokaciji je vecini jasno, ali ono nije predmet ove price pa necu o tome. Simptomaticno je da koji god ugovor ispliva u javnost, dolazimo do saznanja o stetnim klauzulama, ali i raznim mahinacijama i malverzacijama.
Do skoro sam mislio da je uzrok svemu tome nesposobna i nezainteresovana birokratija po raznim agencijama, katastru i drugim drzavnim organima, ali sam promenio misljenje. Oni nisu uzrok. Oni su sredstvo mahinacija i bogacenja pojedinaca u ovoj zemlji.
Sa druge strane, jeftine price o jadnim i naivnim investitorima koji nisu znali sta kupuju kod mene ne piju vodu. Niko me nece ubediti da neko uzme jedan, deset ili sto miliona EUR i plati macku u dzaku.
To naprosto tako ne funkcionise u kapitalizmu. Ovde, kao i u vecini privatizacija imamo jasan model, ko koga zezne. Problem je sto postoji i treci igrac, Beomedicina, tako da ce neko od mesetara cele price sigorno ostati kratkih rukava. Realno, pravi akteri price, pojedinci, u svakom slucaju nisu na gubitku. Kao broker na berzi, i oni su svoje dzepove napunili bez obzira dal je njihova strana u dobitku ili na gubitku.
Najveci gubitnik su svakako gradjani ove zemlje, jer pored toga sto se njihova imovina prodaje, oni ce placati i penale, kazne, arbitraze...

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Imam drugara advokata koji između ostalog u ime klijenata proverava stanove pre kupovine.
Ja ne mogu da verujem da grčki investitor nije uradio to isto.
 
Ma narvno da su znali za spor ,postafvio sam claanke iz 1997 jos tad se muljalo u beku ,pa jelvam djeluje nelogicno da je beko u stecaju a izmirio je sve svoje obaveze i da se sabotira pokretanje proizvodnje ,i stosta nesto prljavo
 
Sta li ce Lamda odluciti za Beko kompleks ? Niko ovih dana nista ne pise o tom projektu.
 
U Beogradu Beko, a u Atini aerodrom
Izvor: Tanjug
Atina -- Grčka je saopštila da je kompaniji Lamda divelopment dala u najam bivši atinski aerodrom, u okviru sporazuma vrednog 915 miliona evra.
Atina (Tanjug/AP)
Vladina agencija za privatizaciju navodi da je prihvatila ponudu grčkog konzorcijuma Lamda divelopment da preuzme punu kontrolu nad kompleksom bivšeg aerodroma Helinikon blizu Atine, a dužina trajanja najma nije objavljena, prenosi agencija Frans pres.
Helinikon je pretvoren u sportski kompleks za Olimpijske igre iz 2004. i smatra se jednim od najatraktivnijih poseda u vladinom portfoliju. Aerodrom se nalazi osam kilometara južno od grčke prestonice i prostire se na skoro 620 hektara. Čitav kompleks tri puta je veći od Monaka i dva puta od londonskog Hajd parka.

Aerodrom se prodaje od decembra 2011, a Lamda, koja je konačnu ponudu dostavila 26. marta jedini je preostali kandidat u procesu.

Atina je prvobitno planirala da pribavi 50 milijardi evra prodajom ili rentiranjem državne imovine do 2015, ali je ta cifra kasnije značajno smanjena, prvo na 19 milijardi, a potom na 9,5 milijardi do 2016.
Kompanija Lamda divelopment poznata je srpskoj javnosti po kupovini zgrade konfekcije Beko, kraj Kalemegdana na Dorćolu, gde planira da izgradi luksuzni stambeno-poslovni kompleks. Lamda je objekte kompanije Beko u stečaju, kupila još 2007. godine za 55,8 miliona evra.
Budući multifunkcionalni kompleks kraj Dunava, prostiraće se na površini od 94.000 kvadrata, a činiće ga rezidencijalni, komercijalni deo i hotel sa pet zvezdica.
Procenjena vrednost investicije je oko 200 miliona evra, a idejno rešenje budućeg kompleksa izradio je arhitektonski studio čuvene Zahe Hadid iz Londona.
 
Savremeni kompleks arhitektonskog studija Zaha Hadid uskoro u Beogradu

10 jan 2014

Beograd će postati prvi grad u regionu Jugoistočne Evrope koji će moći da se pohvali građevinom trenutno verovatno najuspešnijeg svetskog arhitektonskog studija Zaha Hadid. Savremeni multifunkcionalni kompleks biće izgrađen na prostoru nekadašnje tekstilne fabrike Beko kod Kalemegdana, koji je grčka kompanija Lamda development kupila još 2007. godine na javnoj aukciji za 55,8 miliona evra i angažovala trenutno najpoznatiji svetski arhitektonski studio Zaha Hadid da izradi projekat savremenog kompleksa.
Izgradnjom savremenog kompleksa biće nastavljen moderni razvoj Beograda koji je bio naglo prekinut osamdesetih godina prošlog veka. Nova multifunkcionalna građevina probudiće beogradski duh “moderne”, koji je bio karakterističan za glavni grad Srbije tridesetih, pedesetih i sedamdesetih godina. Svaka od tih dekada je obeležena ključnim zgradama koje i danas predstavljaju ikone Beograda i regiona: čuvena Palata Albanije i Radio Beograd tridesetih godina, ceo Novi Beograd sa svojim draguljem – palatom SIV-a pedesetih godina, Sava centar i Sportski centar 25. maj sedamdesetih… Međutim, ovaj razvoj progresivnog duha je surovo prekinut krizom posle Titove smrti osamdesetih godina, kao i raspadom Jugoslavije praćenim ekonomskim sankcijama devedesetih godina. Beograd se danas izborio za prve projekte koji su dostojni naslednici čuvene modernističke prošlosti, kao što su most na Adi, “Oblak” na Savskom pristaništu, Centar za promociju nauke, hoteli Zira, Square Nine i Falkenštajner, projekat Muzeja nauke i tehnike, predlog novog urbanističkog rešenja Luke Beograd i svakako novi projekat “Beko”.
O detaljima aktuelnog Beko projekta specijalno za Marketing mrežu govori Zisimos Danilatos, direktor razvoja grčke kompanije Lamda development.

Kompleks koji nameravate da izgradite prostiraće se na 94 hiljada kvadratnih metara. Šta će tačno obuhvatati?
Kompleks će činiti moderni stambeni objekti, galerije, poslovni deo, hotel sa 5 zvezdica, najsavremeniji kongresni centar koji nedostaje Beogradu da bi se ponovo pozicionirao na svetskom tržištu konferencija, prodavnice i robna kuća… Rezidencijalni deo će se sastojati od vrhunskih završnih materijala i sistema gradnje, a u okviru kompleksa će postojati ogroman podzemni parking, služba za održavanje i obezbeđenje. Projekat je koncipiran kao kompleks koji će nuditi čitav spektar najrazličitijih usluga korisnicima koji u njemu žive ili rade, gostima hotela i posetiocima. Prilikom projektovanja smo vodili računa da pogled sa tvrđave ka Sportskom centru 25. maj bude slobodan i otvoren, dok će u prizemlju kompleksa biti otvoren javni prolaz namenjen pešacima kao što je jasno definisano prilikom planiranja, a samim tim će grad dobiti izlaz na obalu Dunava.

Po čemu će se kompleks razlikovati od ostalih građevina u Beogradu?
Projekat omogućava korišćenje novih, modernih materijala i sistema koji će zadovoljiti ekološke standarde. Zbog toga će troškovi biti veći i izgradnja duže trajati, ali će sa druge strane troškovi budućih korisnika kompleksa biti značajno manji. Jedinstvenost ovog kompleksa čini upravo sinergija u kojoj različiti delovi upotpunjuju jedan drugi i u kome će svako moći da pronađe sadržaj koji želi. Kompleks će sasvim sigurno uspostaviti nove, prvenstveno životne standarde na srpskom i regionalnom tržištu, ali i nove standarde kada je reč o arhitekturi i građevinarstvu. Smatramo da će kompleks postati novi urbani centar grada, uzbudljiva destinacija kako za Beograđane, tako i za turiste.

Zašto ste odlučili da na mestu nekadašnje fabrike izgradite baš multifunkcionalni kompleks?
Verujemo da je ovaj jedinstveni projekat potreban Beogradu. Smatramo da tržište nekretnina u Srbiji nije razvijeno u skladu sa savremenim konceptom života gde su obezbeđeni svi servisi / olakšice i zato jasno vidimo priliku u toj oblasti…. Beograd će zahvaljujući projektu generisati veliku pažnju međunarodnih medija, profesionalne zajednice, arhitekata, što će, verujemo, doprineti razvoju sličnih kompleksa. Iskreno verujemo da ne postoji slično mesto u okruženju, a ni šire u blizini najveće znamenitosti grada, udaljeno nekoliko minuta hoda od centra, u blizini reke… Za nas je lokacija koju smo kupili 2007. neprocenjiva, zato smo i angažovali najbolje svetske arhitekte, kao što je studio Zaha Hadid Architechts, da kreiraju nešto zaista izuzetno i jedinstveno u čitavoj Jugoistočnoj Evropi.

Kompleks će biti izgrađen u blizini Kalemegdana. Da li ste konsultovali domaće stručnjake prilikom izrade projekta s obzirom na istorijski značaj Kalemegdana?
Projekat je u potpunosti usklađen sa urbanističkim planom za ovu oblast i činjenica je da ćemo umesto 140.000 m2, koliko je dozvoljeno prema planu, iskoristiti samo 94.000 m2. To govori dovoljno o našoj graditeljskoj filozofiji. Angažovali smo najbolje međunarodne i domaće stručnjake koji su precizno pratili uputstva relevantnih gradskih institucija i Zavoda za zaštitu spomenika i sve njihove sugestije uvrštene su u finalno rešenje projekta. Sa jedne strane, razumemo i poštujemo različita mišljenja i spremni smo da ih saslušamo. Sa druge strane, moram da naglasim da naš projekat ni na koji način ne ugrožava nijedan spomenik kulture i da smo se sa velikim poštovanjem i pažnjom odnosili prema ovom delu grada.

Koliko je svetska popularnost Zahe Hadid uticala na njeno angažovanje na izradi projekta?
Zaha Hadid je definitivno planetarna zvezda i jedan od vodećih arhitekata današnjice, prva žena koja je osvojila najprestižniju nagradu u arhitekturi Pritzker za „Most paviljon” u Saragosi. Međutim, mi smo imali u vidu nekoliko rešenja svetskih arhitektonskih biroa pre nego što smo na kraju izabrali projekat studija Zaha Hadid iz Londona. Ono što nam je bilo posebno bitno prilikom izbora je iskustvo studija u projektovanju savremenih objekata u blizini istorijskih građevina i pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna, zbog čega su projekti Zahe Hadid postali prepoznatljivi širom sveta.

Šta će izgradnja Beko kompleksa doneti stanovnicima Beograda i Srbije?
Projekat će privući sveže investicije zainteresovanih da kupe nekretnine na atraktivnoj lokaciji, poslovne ljude sa jedne strane, a namera nam je da pristupačnim stambenim kreditima omogućimo kupovinu nekretnina porodicama sa druge strane. S obzirom na kompleksnost projekta, nove inovativne materijale i sisteme najnovijih tehnologija koji će biti korišćeni u gradnji, očekuje se da će ukupna investicija prevazići 200 miliona evra. U procesu od početka planiranja da realizacije projekta biće angažovano više od dve hiljade ljudi, dok će sam kompleks po završetku zapošljavati oko hiljadu ljudi najrazličitijih profila, od vrhunskih domaćih stručnjaka za komunikacije, finansije, inženjering, medicinu, turizam i menadžment, do svih ostalih vidova uslužnih delatnosti.

Mesto na kome će biti izgrađen kompleks se nalazi u blizini Sportskog centra 25. maj i keja koje dnevno poseti veliki broj ljudi. Međutim, retki su oni koji zalutaju do nekadašnjih fabričkih hala. U kojoj meri očekujete da će se to promeniti kada izgradite kompleks?
Mesto na kome ćemo uskoro početi gradnju predstavlja crnu tačku na mapi Beograda, iako je od strogog centra grada udaljeno svega 500 metara – trenutno nije u upotrebi i potpuno je nepristupačno. Namera nam je da u potpunosti revitalizujemo ovaj važan, ali zanemaren deo grada. Kompleks neće predstavljati samo novo mesto za život, već potpuno novi urbani centar pogodan za uživanje, posao, turizam, šoping, kulturu. Cilj nam je da oplemenimo ovaj deo grada i damo mu novu namenu, ali istovremeno sačuvamo duh i kulturu Kalemegdana, unapredimo i poboljšamo šire područje oko tvrđave i ojačamo infrastrukturu ovog dela grada. Neposredna blizina dunavske obale, ušće dve velike reke, kao i pešačka povezanost sa savskim „Oblakom“ doprineće životnim uslovima nalik onima u marinama na moru kakvi do sada nisu postojali u Beogradu. Naime, ovaj trenutno napušteni deo centra grada će uskoro uneti sasvim novi život u istorijsku četvrt Dorćola. Dnevni posetioci, stanari i zakupci poslovnih prostora će iz savremenog kompleksa preko novog, planiranog mosta moći da prošetaju do susednog teniskog kluba Novaka Đokovića i svih ostalih rekreativnih sadržaja Sportskog centra 25. maj i zatim pešačkom i biciklističkom stazom nastave do restorana i kafića u Beton hali i području Savamale, usput uživajući u neponovljivom ugođaju Kalemegdana i ušća Save u Dunav.

Kada će početi gradnja i kada očekujete da će kompleks ugledati svetlost dana?
Aktivno radimo na dobijanju dozvola za gradnju, ali procedura u Srbiji traje dugo. Ipak, da bi ovako značajan projekat ugledao svetlost dana morali smo da ispunimo nekoliko uslova: konsultujemo relevantne institucije, dobijemo mišljenje i uvažimo sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, angažujemo najbolje domaće i međunarodne stručnjake na izradi detaljnog urbanističkog plana za čitavu oblast i urbanističkog projekta.
Za nekoliko poslednjih meseci smo potrošili već pola miliona evra na uklanjanje dela postojećih objekata nekadašnje fabrike, a kompletnim raščišćavanjem oronulih fabričkih hala kod Kalemegdana tokom sledeće godine stvoriće se uslovi za početak izgradnje jedinstvenog kompleksa. Ostalo je da izaberemo operatera – lanac hotela od 5 zvezdica pod čijim imenom će poslovati hotel u okviru kompleksa, a isto važi i za robnu kuću. U roku od godinu dana od dobijanja svih potrebnih dozvola, arhitektonski studio ZHA će u saradnji sa srpskim arhitektama završiti glavni projekat, nakon čega izgradnja može da počne. Zaista verujem da ćemo ovaj jedinstveni kompleks moći da postavimo na mapu Beograda najkasnije 2016. godine. Jedina prepreka na koju smo naišli i koju ni posle pet godina nismo rešili je činjenica da Lamda Development još uvek nije ušla u posed četvrtine zemljišta fabrike koja je odavno propala i otišla u stečaj. To je pitanje koje ostavljamo srpskim državnim institucijama
 
Tekst je malo stariji i fali ti izvor odakle je preuzet
 
Izvor: marketingmreza.rs/savremeni-kompleks-arhitektonskog-studija-zaha-had...‎

10.01.2014. - O detaljima aktuelnog Beko projekta specijalno za Marketing mrežu govori Zisimos Danilatos, direktor razvoja grčke kompanije Lamda ...
 
Izgleda da su Grci ipak dobili spor na kraju. Videh da je na Skyscrapercity forumu Sawovsky napisao da su njegovi drugari iz benda Shark, Snakes and Planes izbačeni iz svog studija koji se nalazio u zgradi oko koje je Beko vodio spor sa Vojskom i Beomediconom.

Malo sam švrljao po netu i vidim da je zatvoren i klub "Drugstore" koji se nalazio u istoj zgradi. Po komentarima pišu da je Beomedicina izgubila spor na Apelacionom sudu, i da su objekat preuzeli Grci.

Pri tom, izgleda da je sve malo grubo izvedeno pošto ljudi pišu da je samo iznenada došla policija i sve ih izbacila iz zgrade. Pa, nisu zakupci prostora krivi za spor, šta se iživljavaju nad njima!?

Bojim se da slična sudbina čeka još dosta "underground" mesta koji se nalaze na atraktivnim lokacijama sa neregulisanim i netransparentnim vlasništvom (prvenstveno mislim na BIGZ, za koji se već dugo šuška da će biti iseljen, a opet su se pojavile i neke najave na SSC forumu).

Čim se pojavio tekst u NIN-u koji je ceo bio u tonu "'oćete li da uložimo 200 miliona jura ili ne?", odmah sam pretpostavio da se radi o pritisku na institucije države Srbije da celu stvar ubrzaju i nekako srede. Čak se i pre nekoliko nedelja oglasio grčki ambasador koji se požalio da "Lamda" ima problema sa ovim projektom. Cela priča sa Beogradom na vodi, odnosno "brzoj traci" za sve one koji su spremni da ulože pare u Beograd samo je dodatno razbuktala vatru. Ja ne mogu da znam da li je konačan presuda (ako je uopšte doneta) pravedna ili ne. Jednostavno, ne raspolažem sa dovoljno činjenica. Voleo bih da vidim Zahin projekat izgrađen jednog dana (to već svi na ovom forumu znaju), ali bih voleo i da živim u zemlji gde se zakon poštuje (tj. da u ovom konkretnom slučaju niko nije oštećen).
 
Mогуће је да ће "брза линија" која је најављена код "Наводног Београда" представити преседан и натерати институције да се убрзају или барем - не коче, неке инвестиције које само због њих стоје годинама у месту.
 
Vrh