Šta je novo?

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

relja":22n4yr27 je napisao(la):
Ja bih celu priču o vizurama malo okrenuo - ne bih voleo da se Kalemegdana vidi ovo
Ствар навике. Или личног става. Мени изгледа надреално шмекерски. :)

Рустични поглед о коме причаш није ни постојао, јер је тај поглед пуцао на комплекс 25. мај. који је, и даље, после толико година, модеран објекат.
Е, сад, зашто се он у психи рачуна као рустичан сам већ раније објаснио у расправи о Бетон хали. Рођени смо и одувек гледамо ову садашњу слику, па нам она дође "нормална" или "складна". Мада ја лично сматрам да она то јесте и сада, а и убудуће, после евентуалне изградње поменутих објеката. Зато сам те изразе и ставио под наводнике. :wink:
relja":22n4yr27 je napisao(la):
Ima jedna druga stvar koju niko ne spominje - saobraćaj.

Ponavlja se situacija da se blok između zatečenih ulica "daje" investitoru i arhitekti da ga popune po želji, do poslednjeg kvadratnog metra.
Pričam o postojećoj nakardanoj raskrsnici Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića, o Bulevaru vojvode Bojovića koji neprirodno zaobilazi plac Beka, o krivinama i nedovoljno širokm ulicama oko ovako jednog velikog kompleksa.

Jednostavno, neprihvatljivo je da se jedan ovakav kompleks pravi na takvoj raskrsnici, da se zbog naplaćivanja fenomenanlnog pogleda na tvrđavu i ušće pravi saobraćajni haos sa uvećanjim (bolje rečeno umnoženim) saobraćajem oko kompleksa. Ovo nije problem arhitekte komplesa, ovo je problem nas i naše gradske uprave i urbanista.
Аутомобилски аобраћај не би требало да буде ствар за забринутост. Њега треба дестимулисати. Не видим разлог да се овде екстремно повећа саобраћај. То је предност оваквих локација. Аутомобил ти не треба.

Наравно, слажем се да су наши урбанисти поново показали неиновативност и ресавску школу. Ова неприродна раскрсница је могла лако да се реши, без икакве експропријације. Једноставном заменом положаја улице и терена.

relja":22n4yr27 je napisao(la):
strana prema Tadeuša Košćuška kod podvožnjaka - trebalo je odmah da obezbede i da se prošire i plac između "Drapšina i pruge" na kojem se nalaze barake. Jer - barake će morati da se isele (jednostavno, nije im mesto tik ispod ovakvog objekta) a onda bi ostao prazan plac - ili bi se gradilo nešto što bi zaklonilonovoizgrađeni objekat, li bi ostalo neiskorišćeno parče zemlje koje je moglo da se uklkuči u kompleks.
Слажем се. Када се гледа основа, овај комплекс просто вапи за тим плацем, чиме би се средишњи јавни зелени пешачки коридор могао проширити, а сам блок би еловао далеко складније. Уз овакав простор, једино нормално решење за суседни плац је зелена површина.
 
lynx":2lr4nj48 je napisao(la):
Kad se pojavio onaj stari render izgledalo mi je preglomazno i suviše napadno za ovu lokaciju, ali je asociralo na veliki brod ili kap vode što odgovara lokaciji i izgledalo je dosta originalno. Za to prvo rešenje se pojavio samo jedan render i to iz ptičje perspektive i ne znam kako bi to izgledalo kad se gleda sa pozicija sa kojih bi se najčešće gledalo. Kad sam prvi put video ove nove rendere više su mi se svideli od starog, izgledaju mi prikladnije i manje napadno, više se poštuju vizure mada je izgubljen taj efekat broda i izgleda rasplinutije. Dobro je što osim što je sačuvan pogled sa tvrđave prema 25. maju i od 25. maja prema tvrđavi, postojaće i javna površina koja povezuje Donji grad i 25. maj tako da je napravljeno neko kompromisno rešenje sa onim planovima da sve to bude park.
Primećujem da ni na jednom od ovih rendera nije prikazana fasada zgrade Beka prema ulici. Malo mi se ne sviđaju drastične izmene na ovoj zgradi do neprepoznatljivosti. Ako se zgrada čuva onda valjda treba da zadrži neke karakteristične elemente originalnog izgleda, inače bi mogla da se ruši pa da se projektuje kao da je nikad nije ni bilo. Ne znam da li će se prema ulici zadržati nešto od sadašnje fasade, vidim da je krov potpuno drukčiji.

Imam utisak da je prvi rener originalna zamisao pa su se onda pojavila 2 problema. Prvo, neko je pripretio zbog spratnosti onog viseg dela :bash: i drugo, neko je pripretio zbog vizure prema 25. maju.

Ovo drugo jos i da razumem (mada iskreno ne mislim da je to bilo toliko bitno sacuvati) ali ovo prvo je rezultovalo time da je deo iza "Beka" sada jezivo natrpan, uguran je ogroman volumen sa razmacima izmedju njih koji su "malo dete" i za prenagurani West 65 i Dunavske terase. A jedan visi deo, da ne kazem toranj koji se tu uzdize i graciozniji je bi tako dobro legao.

PS Postoji nesto sto se zove kritika i razmisljanje, niko ovde ne trazi ni dlaku ni ...
 
@stf
Pa, rustični izgled potiče od mrskih nam "komunista" , koji su konačno demiritalizovali i tvrđavu i u donjem gradu na mestu baraka i kasarni napravili gradski park i zelenu oazu.
I - napravili su "25.maj", a ti verovatno misliš na sam "Dunavski cvet"...uradili su oni i mnogo više - proširili i utvrdili obalu koja je do tada bila samo blatnjavi plićak.
Ali, ja ne bih poredio "Dunavski cvet" i 25.maj sa Zahinim projektom. Jednostavno - i gabariti i položaj nisu isti. 25-ti i "cvet" su i skromniji i svedeniji...

Automobilski saobraćaj je na žalost neizbežan. Ja i jesam za njegovo destimulisanje. Samo - na ovom mestu to nije moguće. Em ćeš imati koncentraciju velikog broja novih korisnika automobila, em kompleks sam po sebi traži dobre komunikacije, em je gradu potrebno da po obodima ima široke i prohodne ulice.
U tom delu grada to bi morale da budu Dunavska, Cara Dušana i Bulevar vojvode Bojovića, ali, eto, ovo rešenje priziva saobraćajni kolaps. Ponavljam, nije to problem autora kompleksa, to je problem problem onih koji bi dali plac u sadašnjim granicama, kao što su dali i plac starog aerodroma za APC.

Drago mi je da isto razmišljamo o trećoj stavci :wink:

Ja ne mislim da je projekat loš, ali mislim da je isuviše olako ponuđeno kompletno zemljište i da je trebalo voditi računa o funkcionisanju grada.
 
Park u Donjem gradu je stvoren tek pre 15 tak godina, do tada je tamo bilo vise nego rusticno, prava dzungla, ali to je davalo tvrdjavi koja je tada imala takodje mnogo gusce i bujnije rastinje, na tajanstvenosti i izmestenosti u neko drugo premoderno vreme.

I danas jos uvek kada se nadjete u Donjem gradu, koji jeste parkovski, ipak gotovo da ne mozete da ugledate bilo sta iz modernog sveta sem kamiona, koji su promenljiva stvar i ponegde se vidi Palata Usce kako izviruje iz krosnji drveca.

Upravo na taj jedinstveni dozivljaj izmestenosti iz vremena sa pogledom na dva milenijuma staru gradjevinu, nesto sto retko u kom gradu moze da se dozivi, ovim lepim, ali megalomanskim modernim delom ce biti stavljena tacka na tu mogucnost koje drugde nema, a Tvrdjava ce postati samo scenografija koja daje znacaj modernoj gradjevini i njenim korisnicima.

Isto kao sto su mnoge gradjevine u gradu samo dekor za reklame na bilbordima.
 
Kad se saberu svi utisci, mogla bi se napraviti otprilike ovakva lista. Unapred se izvinjavam na duzini posta.

Vidik na tvrdjavu sa Savskog setalista nije bitnije ugrozen.
Vidik sa reke Save, ne znamo, trebalo bi da se neko provoza tim brodom i napravi snimke.
Vidik sa Dunavske strane jeste problem. Sa jedne tacke Dunavskog setalisa se deo tvrdjave pomalo i vidi, medjutim sa broda na Dunavu imamo potpunu zamenu vizuelnog simbola grada. Za one koji su prvo sa te strane videli Beograd, slika tvrdjave na bregu iznad usca ostaje primarna asocijacija koja za njih predstavlja mentalnu sliku Beograda, kao naprimer slika Sidnejske opere za Sidnej. Ovo ce zauvek biti izmenjeno i Beograd ce predstavljati jedno ovakvo moderno zdanje neobicnih linija. Da li je to dobro ili lose zavisi od licne skale vrednosti.

Vidik sa Kalimegdanskog zida ka reci se takodje menja. Negativni aspekt je u tome sto se nesto isuvise veliko, bitno razlicito od okoline, i vrlo nametljivo, uguralo u vidik. Medjutim, Kalimegdanski zid je okrenut Savi, a ne Dunavu. Ovaj istaknuti i veliki volumen je skroz udesno, kad se gleda duz zidina. Da bi ga videli ovako kao na renderu, morate se ili popeti na zid (sto je tacka gledista sa rendera) ili prici toliko blizu ivici kraja glavnog setalista da ste u ozbiljnoj opasnosti da slomite vrat. Sa uobicajene tacke posmatranja ce se videti manji deo objekta nego sto je ovde prikazano (ovo bih ipak morao da proverim posto pisem po secanju). Takodje, ovaj prvi objekat zaklanja zgrade 25. maja, a ne zelenilo ili Dunav. Tako da ostaje (samo?) kontrast sa okolinom zbog oblika i velicine.

Ipak, mislim da glavni problem, ali verovatno i glavna prednost, dolazi od broja ljudi i saobracaja koje ce ovako mamutski objekt privuci. Setite se sta desilo da kad su na slican nacin (tiho i bez talasanja) oteli deo zelene povrsine da bi na njemu napravili trzni centra Usce. Posto je zbog nezajazljive zelje za profitom pozicioniran pored reke, u zelenoj rekreacionoj zoni, i zbog lakog pristupa bas na ulazu Brankovog mosta, privukao je toliko ljudi i novog saobracaja da je rezultat bio totalni saobracajni kolaps. Od SIVa do mosta je trebalo bar po pola sata voznje. Samo je srecnom slucajnoscu ubrzo potom pusten most na Adi koji je spasio situaciju.

Novi centar ce imati:

94 000 m2 izgradjenog nadzemnog prostora
56 000 m2 podzemnog prostora
Odnos poslovanja i stanovanja 6:4
224 stana, 36 poslovnih prostora, 58 lokala, robnu kucu, kongresni centar, spa centar, hotel sa 280 soba
917 parking mesta
7850 m2 (20%) zelenih povrsina

Kad sve ovo postavite na potencijalno najlepse mesto u Beogradu, dodate radoznale, mlade koje idu u klubove, turiste, poslovne ljude, porodice u setnji i kupovini, kao i sve koji to jednostavno shvataju kao redovni "korzo", onda se moze ocekivati da ce sve tri ulice koje vode do njega biti popunjene non-stop. Biznis, usluge, zabava, kultura, rekreacija, stanovanje, 24 casa dnevno. To je mali grad sam za sebe. Bulevar vojvode Bojovica ide kroz sredinu zelenog pojasa, a sada ce zbog novog saobracaja verovatno postati nemoguce preci ga, da ne spominjem zagadjenje u sred zelene zone. Cini mi se da je ovo najozbiljniji problem projekta. Nije lako posaditi super moderan konglomerat svih mogucih aktivnosti u urbani "ćosak" do koga je vrlo tesko doci, dakle bez infrastrukture koja je na istom nivou kao i sadrzaj.

Medjutim, ne bi bilo pravedno ne sagledati i suprotne argumente. Ovo je takva sansa za razvoj i promenu zatecenog stanja kakvu sigurno necemo imati dugo vremena. Ovaj centar bi mogao da totalno transformise samo usce Save u Dunav, nesto sto je u sustini najvrednije parce zemljista u Srbiji. Da, čak, provocira i stvarno zapocne cuveno spustanje Beograda na reke o kome se toliko uzalud pricalo. Mnogo ljudi na jednom mestu i veliki novac uvek privlace jedni druge, a kad se jednom nadju zajedno, nema puno toga sto se ne moze uraditi. Ovako veliki kompleks i ovoliko ljudi zahtevaju i veliki prostor oko sebe i izlaz na reku. To znaci da ce se najzad naci i novac i mogucnost da se iseli zooloski vrt cime cemo dobiti novi, dragoceni zeleni prostor koji spaja donji grad i ulicu Tadeusa Koscuska, kao i pristup tvrdjavi sa jos jedne, izuzetno lepe strane. Centar nije previse zatvoren, pa odatle imamo i novi prolaz do Dunava. Ja bih zatim uklonio i stadion i teniske terene. Veliki sportski tereni ovde nemaju sta da traze. Broj korisnika po jedinici zauzete povrsine je isuvise mali za ovako vredno zemljiste. Sportski centar treba sto vise moze da ukloni sve postojece ograde. Parking kod 25. maja ili ukloniti ili napraviti podzemni, ako onaj u Centru nije dovoljan. Tako bi se dobio jedan ogroman, integrisani i sveobuhvatni zeleni prostor koji zauzima citavo usce, koji ima pristup i na obe reke, i ka ulici Cara Dusana, i ka potuno novoj strani tvrdjave, prostor na kome se uzdizu samo tri objekta, tvrdjava, Centar i 25 maj.

Najveci problem je sta raditi sa preprekama koje predstavljaju pruga i Bulevar Vojvode Bojovica. Posto ih vec ne mozemo ukloniti, mozemo pokusati da ih iskoristimo na neki kreativan nacin. Deo saobracaja po ulici Vojvode Bojovica se moze skrenuti u buduci tunal na ulazu u Kalimegdan, ispod ulice Kneza Mihajla. Zatim, mogli bismo napraviti citav niz stilizovanih, neupadljivih (resetkastih ili poluprovidnih) pasarela koje prelaze prugu i put. One bi, recimo na ogradi, ponavljale motive izuvijanih belih traka sa zidova Centra ili bi same imale krivolinijske forme Centra. Pasarele preko pruge i ulice bi bile napravljene ne samo kao mesta za prolaz, nego i kao mesta za zadrzavanje, sa klupama. To bi bili pre svega vidikovci koji bi omogucili da prostor bude dinamican, moderan, na vise nivoa, a istovremeno pruzali sjajan pogled preko vrhova drveca na reku, ostrvo, tvrdjavu i Centar. Mogli bismo cak da budemo sasvim radikalni pa da prugu prvo ocistimo i uredimo, pa zatim posmatramo kao art objekt umesto skulptura u parku. Naprimer da je ofarbamo :D . Nisam video da je to neko radio. Tucanik na kome lezi je dušu dao da se ofarba u zebrine štrafte, ili u neku od onih dubokih tamnih boja neba posle zalaska sunca, ili u maskirne boje zemlje i opalog lišća, da nosi poruku ili izduzenu geometrijsku šaru koja se moze desifrovati samo samo sa pasarele ... nije vazno šta, sve je privremeno dok kiša i sneg ne pripreme platno novom umetniku. Ili ako ste konzervativnije nastrojeni, i pruga i put mogu da se prikriju gustim i neprekidnim zelenilom.

Ovo mozda izgleda i pomalo blesavo, ali to je samo ekstremna ilustracija kojom zelim da pokazem da stvarno mislim da je radikalna promena nacina razmisljanja ovde neophodna. Imamo priliku za nesto sasvim novo. Projekat ima negativne aspekate, ali zato pruza i potpuno nove mogucnosti. Da li je vaznije jedno ili drugo stvarno nije tako lako razresiti.
 
pa ukidanjem pruge ostao bi koridor koji bi mogao da se napravi za neki novi zaobilazni bulevar koji bi mogao da ide sve do petlje radnička., a da se bulevar vojvode bojovića jednostano pomeri na mesto sadašnje pruge.
 
Niko da kaze da to parce Dunavske u dobroj meri stiti pogled na tvrdjavu sa Dunava i da se to ne moze narusiti.
 
Ja sam u primedbi na urbanistički projekat izmeđ stalog naveo infrastrukturnu neprilagođenost tog dela grada i dodatno opterećivanje centralnog gradskog istorijskog jezgra automobilima kao problem. Druga stavka je bilo vizuelno narušavanje.

U prethodnom javnom uvidu koji se odnosio na plan detaljne regulacije nekih ulica donjeg Dorćola, koji je između ostalog predviđao širenje Dunavske na 3+3 trake takođe podneo primedbu na stvaranje te magistrale kroz gusto naseljeno mesto i centar grada, čije formiranje bi imalo upitni uticaj na rasterećenje centra, u ulozi obilaznice oko centra.

Čudi me da se na renderima nije pojavila proširena Dunavska umesto železničke pruge.
 
Vizuelno narusavanje cega?
 
Игоре, мислим да би овај пројекат требало пребацити у другу тему. већ је заслужио

jlaki":c4tb20d1 je napisao(la):
Čudi me da se na renderima nije pojavila proširena Dunavska umesto železničke pruge.

они су то радили по ГлУП-у, а пошто он предвиђа ту пругу, зато су је и оставили. иначе, сада тек има разлога да се туда протера трамвај уместо теретног саобраћаја :)
 
Igor":2dain4cn je napisao(la):
Vizuelno narusavanje cega?

Pogleda sa Beogradske tvrđave na Dunav i sa Dunava na Kalemegdan. Odvratno izgleda render gde se sa zidina tvrđave vidi guzica te zgrade.
 
http://zha.blob.core.windows.net/zha/wp ... age_01.jpg hoces da kazes da se sa ove puskarnice u cosku ne vidi Dunav? Mogu da razumem da ti se projekat ne svidja kao arhitektonsko delo ali izmisljena prica o vizurama vec previse. Naravno predlazem da pogledas dve strane pre ove gde je Zuma napravio obilazak i obelezio pozicije nepostojecih vizura ka puskarnici a i ostatku kalemegdana koji se naravno ne vidi
 
Zgrada je sjajna, na ocajnoj lokaciji... Taj pogled sa Kalemegdana na Dunav moramo da stitimo kao nesto najsvetije...
 
Pogledah urbanisticki plan bloka.Dunavska ce biti sa 3+3 trake sirinom od 9.5 metara po smeru sve do raskrsnice za bulevarom Vojvode Misica.Bulevar Vojvode Misica i Cara Dusana ostaju iste sirine.

U urbanistickom planu je jasno ucrtano da objekat na placu BEKO-a mora pratiti konture koje su definisane a one jasno odrzavaju vizuru ka Kalemegdanu.Dakle nije arhitekta to uradio iz ljubavi ka vizurama vec je pratio ogranicenja koje su nasi urbanisti i zastitari definisali.

Pored svog tog dodatnog saobracaja i trolejbusi ce prolaziti tuda sa istocne strane sto znaci da ce ova lokacija biti dobro povezana i gradskim prevozom.
 
izvor: Beobuild.rs

Zaha Hadid masterplan za Beko

Bekomala.jpg


Pripreme stambeno-poslovnog kompeksa na prostoru bivšeg industrijskog postrojenja “Beko” očigledno dobro napreduju, a javnosti je na uvid nedavno predstavljeno i idejno rešenje projekta. Dizajn budućeg multifunkcionalnog kompleksa u podnožiju Kalemegdana izradio je poznati arhitektonski studio Zahe Hadid iz Londona.

Grčka kompanija Lambda, u Srbiji poznata kao deo holdinga u kome je EFG Banka i EKI Petrol, 2007. godine kupila je u stečaju preduzeće “Beko” koje je posedovalo dragoceni komad najekskluzivnijeg zemljišta u samom srcu Beograda. Radi se o jako velikoj parceli za centar grada od preko 38.000 kvadrata, a nalazi se između Kalemegdana i sportskog centra “Milan Gale Muškatirović”. Iako se radi o područiju koje se nalazi u okviru beogradske tvrđave i zaštićeno je kao deo spomenika kulture, urbanistički plan je pod određenim uslovima dozvolio gradnju objekta od maksimalno 115.000 kvadrata.

Predloženi objekat prostiraće se na 94.000 kvadrata, što je nešto niže od propisanog maksimuma, a sastojace se od tri funkcionalne celine: stambenog dela, hotela i dela sa poslovnim prostorom. Kako se radi samo o idejnom rešenju, unutrašnjost kompleksa još nije organizovana, ali se zna da će hotel biti u premijum klasi sa 5 zvezdica i naravno pripadaće nekoj od poznatih hotelskih franšiza. Trenutno se radi na analizama tržišta i ostalim pripremama na organizaciji stambenog dela kompleksa, uključujući raspon kvadratura, forme i funkcionalne karakteristike objekta. Ekskluzivnost objekta najavljuje najviše standard gradnje, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Za te potrebe već su vršena bušenja i istrazivanja o mogućnostima izgradnje bunara, sistema za prikupljanje kišnice i eksploatacije solarne energije.

Prema izjavama nadležnih iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, studio Zahe Hadid predstavio je rešenje koje je u potpunosti u skladu sa propisanim uslovima zaštite. Kroz kontorlisanje spratnosti, oblika građevine i veličine zelenih površina postavljeni su visoki standardi za ovu osetljivu lokaciju. Takođe projekat predviđa i mogućnost budućeg razvoja infrastrukture prema vazećem DUP-u, pa je kompleks prema Dunavskoj dosta uvučen kako bi se ostavilo prostora za planirano proširenje ulice.

Linije objekta daju jednu veoma avangardnu notu celom projektu, a arhitektnoski stil je prepoznatljivi pečat čuvene Zahe Hadid. Prostor između objekata zamišljen je kao niz zelenih kaskada nepravilnih oblika, razbijajuci ustaljenu formu zatvorenog bloka, karakteristične za stari deo grada. Objekat je takođe zamišljen da ima i više javnih funkcija, bez ograda i barijera za javne komunikacije. Jako je važno da objekat ispuni svoju funkciju veze sa rekom, tako što će javni prostori biti otvoreni i ispunjeni sadržajem. Tako bi se izbeglo da centar postane ekskluzivno, ali mrtvo ostrvo u centru grada.

Perspektiva celog poteza usko je vezana za izmeštanje tranzitnog saobraćaja i pružnih koloseka, i u tom smislu je završetak beogradskog železničkog čvora i obilaznice prioritet. Kako je i investitor toga svestan, računa se da će Grad učiniti sve da se intenziviraju ovi kapitalni projekti. Posle nekoliko projekata koji su na sličan način želeli da iskoriste potencijale Dunavske obale, poput Marine Dorćol ili Libeskindove vizije za “Luku Beograd”, sada smo možda najbliži realizaciji. Investitor je na vrhuncu tržišta i cena kupio parcelu, pa su šanse male da neće biti realizacije. Činjenica da je za posao angažovan tako renomiran arhitektonski studio i da je idejno rešenje već na uvidu javnosti govori o ozbiljnosti i odlučnosti investitora. Takođe bi dodali da je rušenje objekta na parcelama već isplanirano i da bi, ako ne bude neplaniranih okolnosti, ovo buduće gradilište moglo ući u pripremnu fazu već u narednoj građevinskoj sezoni.

Ako se urbanistički projekat usvoji posle javnog uvida, investitor ulazi u proces dobijanja lokacijske dozvole i naravno ostalih građevinskih dozvola. Ako se usvoji projekat, dalje je samo na birokratiji da obradi i izda neophodne dozvole za gradnju. Prilika je da još jednom vidimo kako nadležne institucije funkcionišu i koliko su efikasne kada se radi o ovako velikim investicijama.

Cela investicija se procenjuje na 200 miliona evra i jedan je od najvećih projekata kako u portfoliju grčkog holdinga “Lambda”, tako i poznatog studija Zahe Hadid.
 
S obzirom na to sta se ovde ostavlja od Beka mozda je bolje da se tema zove "Umesto Beka i okolo" :)
 
Fasada "Beka" ima neki šmek starih zgrada...ta fasada se meni dopada, i žao mi je što zgrada propada neiskorišćena.

Ali ne bih ni trepnuo ako bi odlučili da je sruše zarad nove raskrsnice Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića i oslobađanja prostora kako bi se ova građevina povukla iz ove perspektive

IMG_2505.jpg


Jeste, bazeni i "Dunavski cvet" se već nalaze na keju, ali oni su ipak osmišljeni da budu što svedeniji, sa merom, da "ne vrište"...a i bili su namenjeni svima, a ne samo određenim povlašćenim kategorijama.

67331605.jpg


(slikao dzonihsv)
 
O tome pricam... Kakav je uopste argument: "na obali se vec nalaze neke zgrade i nema veze sto su 10 puta manje, to znaci da moze da se gradi i ovo"?
 
Саобраћај.

Размишљам већ неко време о овом аргументу невезано за овај пројекат, а овај пројекат се само надовезао.

Када бисмо се тиме водили, мислим да не треба више никада ништа у овом граду да се гради. Једноставно замрзнути даљу градњу, јер садашња саобраћајна инфраструктура једва издржава.
Ево, сви кукају како је Славија неизграђена. А шта ћемо кад се изгради? Како ће то саобраћај да поднесе? Боље да остане онда оваква :roll:
У блоку 26 боље да не граде солитере. Па не може саобраћај то да подржи. :roll:
Делта планета боље да се не гради јер Аутокоманда то не може да подржи :roll:
ИМТ боље да се не урбанизује. Јурија Гагарина то не може да подржи :roll:
Аквапарк боље да се не гради, блоковске саобраћајнице то не могу да подрже :roll:
У Булевару боље да се не руше страћаре, јер Булевар то не може да подржи......

....и на крају, има ли икаквог смисла тај аргумент?

Визуре.

Видим да су се "визуре" форумаши сконцетрисали сада на поглед са Калемегдана на Дунав, јер је фотодоказима прича о визурама са кеја пала у воду. Мада поједини и даље причају и о њима. :)
Хајде да размислимо прво са којих тачака се посматра панорама БГ-а.
- Први је плато код великих степеница, одакле је акценат на НБГ и Саву. Одатле се Беко не види.
- Други је зид до опсерваторије одакле је акценат на ушћу и Великом острву. Одатле се на самом крају тог кадра види комплекс Беко. Али, он је скроз на крају, где поглед и ретко пада јер је визура са те стране досадна и сиромашна. Барем ја никада нисам гледао са тог зида у том смеру јер нема шта да се види. Још када се тај досадни део визуре упореди са феноменалним Острвом и ушћем....
- Трећи је зид директно према Беку. На тај зид је сада забрањено пети се, али и док се могло, на њему је било доста мање посетилаца у поређењу са прва два зида. Одатле није имало ништа да се види те ту нису долазили они жељни неке панораме, већ они жељни мира и приватности управо зато што је тај зид био слабо посећен.

Према томе, мало надувавате ту причу са визуром са Калемегдана на ДУнав. Ем што је никаква у поређењу са остатком панораме, ем што је управо из тог разлога доста слабије посећена страна Калемегдана. Па ја у Гроцкој са терасе имам далеко готивнији поглед на Дунав него са Калемегдана.

Из тога закључујем да ће овај поглед обогатити ту визуру на Дунав, јер пре свега не заклања цео Дунав, већ само парче, таман толико да разбије монотонију и досаду која данас постоји.
 
Te "vizure" su verovatno nešto o čemu će napisati nekih 10-tak strana na forumu :D

Meni je očigledno da se radi samo o subjektivnom utisku svakog pojedinca.


Ali saobraćaj je nešto drugo. Niko ne ide u tu krajnost da tvrdi da zbog očajnog saobraćaja u gradu treba prestati sa izgradnjom u jezgru.

Samo ukazujem na grešku da se ceo plac daje investitoru umesto da je izuzet jedan deo kako bi se dobilo zadovoljavajuće saobraćajno rešenje za taj deo grada.
Ako investitor ostane bez dela "divnog pogleda odavde" zbog manjeg placa - šta to mene briga?
Ali me se itekako dotiče saobraćajni haos u najavi koji je Zuma lepo opisao (ako se neko potrudio da pročita).
Pa već imamo iskustva sa Ušćem i sa Đorđa Stanojevića. Pobogu, pa valjda smo do sada naučili lekciju?
 
E pa za to je vec kriv grad koji mora da bude mnogo proaktivniji i odlucniji u planiranju a ne uvek sve u poslednji cas. Evo npr. naselje V. Stepe, gradi se a kad ce da se sire ulice u tom vec zagusenom kraju? Neke stvari treba razdvojiti, ipak smo ,,mi'' krivi a ne Grk ili Zaha.
 
O tome i pričam.
Autor stvara na komadu zemlje koji mu je stavljen na raspolaganje. Njega i ne treba da zanima da li je grad isplanirao ulice i raskrnice, niti on treba da razmišlja o tome i da uklapa svoj projekat zbog nečijeg nerada.
To je posao gradskih planera, a kakve su posledice njihovog rada, vidimo kod "Ušća", Airport City-ja, na Vračaru, u V.Stepe, u blokovima... ceo plac ide u paketu, a šta će posle da bude, nije njihova briga...
 
Tek se sad vidi koliko je nastup Zahe hadid u njenom resenju za Beko racionalnalan, subtilan i veoma smisljen u odnosu na resenje Oblaka Zbudzimoto-a.
 
Igor":bm9kj8nj je napisao(la):
http://zha.blob.core.windows.net/zha/wp-content/files_mf/cache/th_65d1300db123ce22f6e2569fb36764f8_120914_560_photomontage_01.jpg hoces da kazes da se sa ove puskarnice u cosku ne vidi Dunav? Mogu da razumem da ti se projekat ne svidja kao arhitektonsko delo ali izmisljena prica o vizurama vec previse. Naravno predlazem da pogledas dve strane pre ove gde je Zuma napravio obilazak i obelezio pozicije nepostojecih vizura ka puskarnici a i ostatku kalemegdana koji se naravno ne vidi

Odgovorio je Feanor ono što sam i ja hteo:

Feanor":bm9kj8nj je napisao(la):
Zgrada je sjajna, na ocajnoj lokaciji... Taj pogled sa Kalemegdana na Dunav moramo da stitimo kao nesto najsvetije...
 
Vrh