Kad se saberu svi utisci, mogla bi se napraviti otprilike ovakva lista. Unapred se izvinjavam na duzini posta.
Vidik na tvrdjavu sa Savskog setalista nije bitnije ugrozen.
Vidik sa reke Save, ne znamo, trebalo bi da se neko provoza tim brodom i napravi snimke.
Vidik sa Dunavske strane jeste problem. Sa jedne tacke Dunavskog setalisa se deo tvrdjave pomalo i vidi, medjutim sa broda na Dunavu imamo potpunu zamenu vizuelnog simbola grada. Za one koji su prvo sa te strane videli Beograd, slika tvrdjave na bregu iznad usca ostaje primarna asocijacija koja za njih predstavlja mentalnu sliku Beograda, kao naprimer slika Sidnejske opere za Sidnej. Ovo ce zauvek biti izmenjeno i Beograd ce predstavljati jedno ovakvo moderno zdanje neobicnih linija. Da li je to dobro ili lose zavisi od licne skale vrednosti.
Vidik sa Kalimegdanskog zida ka reci se takodje menja. Negativni aspekt je u tome sto se nesto isuvise veliko, bitno razlicito od okoline, i vrlo nametljivo, uguralo u vidik. Medjutim, Kalimegdanski zid je okrenut Savi, a ne Dunavu. Ovaj istaknuti i veliki volumen je skroz udesno, kad se gleda duz zidina. Da bi ga videli ovako kao na renderu, morate se ili popeti na zid (sto je tacka gledista sa rendera) ili prici toliko blizu ivici kraja glavnog setalista da ste u ozbiljnoj opasnosti da slomite vrat. Sa uobicajene tacke posmatranja ce se videti manji deo objekta nego sto je ovde prikazano (ovo bih ipak morao da proverim posto pisem po secanju). Takodje, ovaj prvi objekat zaklanja zgrade 25. maja, a ne zelenilo ili Dunav. Tako da ostaje (samo?) kontrast sa okolinom zbog oblika i velicine.
Ipak, mislim da glavni problem, ali verovatno i glavna prednost, dolazi od broja ljudi i saobracaja koje ce ovako mamutski objekt privuci. Setite se sta desilo da kad su na slican nacin (tiho i bez talasanja) oteli deo zelene povrsine da bi na njemu napravili trzni centra Usce. Posto je zbog nezajazljive zelje za profitom pozicioniran pored reke, u zelenoj rekreacionoj zoni, i zbog lakog pristupa bas na ulazu Brankovog mosta, privukao je toliko ljudi i novog saobracaja da je rezultat bio totalni saobracajni kolaps. Od SIVa do mosta je trebalo bar po pola sata voznje. Samo je srecnom slucajnoscu ubrzo potom pusten most na Adi koji je spasio situaciju.
Novi centar ce imati:
94 000 m2 izgradjenog nadzemnog prostora
56 000 m2 podzemnog prostora
Odnos poslovanja i stanovanja 6:4
224 stana, 36 poslovnih prostora, 58 lokala, robnu kucu, kongresni centar, spa centar, hotel sa 280 soba
917 parking mesta
7850 m2 (20%) zelenih povrsina
Kad sve ovo postavite na potencijalno najlepse mesto u Beogradu, dodate radoznale, mlade koje idu u klubove, turiste, poslovne ljude, porodice u setnji i kupovini, kao i sve koji to jednostavno shvataju kao redovni "korzo", onda se moze ocekivati da ce sve tri ulice koje vode do njega biti popunjene non-stop. Biznis, usluge, zabava, kultura, rekreacija, stanovanje, 24 casa dnevno. To je mali grad sam za sebe. Bulevar vojvode Bojovica ide kroz sredinu zelenog pojasa, a sada ce zbog novog saobracaja verovatno postati nemoguce preci ga, da ne spominjem zagadjenje u sred zelene zone. Cini mi se da je ovo najozbiljniji problem projekta. Nije lako posaditi super moderan konglomerat svih mogucih aktivnosti u urbani "ćosak" do koga je vrlo tesko doci, dakle bez infrastrukture koja je na istom nivou kao i sadrzaj.
Medjutim, ne bi bilo pravedno ne sagledati i suprotne argumente. Ovo je takva sansa za razvoj i promenu zatecenog stanja kakvu sigurno necemo imati dugo vremena. Ovaj centar bi mogao da totalno transformise samo usce Save u Dunav, nesto sto je u sustini najvrednije parce zemljista u Srbiji. Da, čak, provocira i stvarno zapocne cuveno spustanje Beograda na reke o kome se toliko uzalud pricalo. Mnogo ljudi na jednom mestu i veliki novac uvek privlace jedni druge, a kad se jednom nadju zajedno, nema puno toga sto se ne moze uraditi. Ovako veliki kompleks i ovoliko ljudi zahtevaju i veliki prostor oko sebe i izlaz na reku. To znaci da ce se najzad naci i novac i mogucnost da se iseli zooloski vrt cime cemo dobiti novi, dragoceni zeleni prostor koji spaja donji grad i ulicu Tadeusa Koscuska, kao i pristup tvrdjavi sa jos jedne, izuzetno lepe strane. Centar nije previse zatvoren, pa odatle imamo i novi prolaz do Dunava. Ja bih zatim uklonio i stadion i teniske terene. Veliki sportski tereni ovde nemaju sta da traze. Broj korisnika po jedinici zauzete povrsine je isuvise mali za ovako vredno zemljiste. Sportski centar treba sto vise moze da ukloni sve postojece ograde. Parking kod 25. maja ili ukloniti ili napraviti podzemni, ako onaj u Centru nije dovoljan. Tako bi se dobio jedan ogroman, integrisani i sveobuhvatni zeleni prostor koji zauzima citavo usce, koji ima pristup i na obe reke, i ka ulici Cara Dusana, i ka potuno novoj strani tvrdjave, prostor na kome se uzdizu samo tri objekta, tvrdjava, Centar i 25 maj.
Najveci problem je sta raditi sa preprekama koje predstavljaju pruga i Bulevar Vojvode Bojovica. Posto ih vec ne mozemo ukloniti, mozemo pokusati da ih iskoristimo na neki kreativan nacin. Deo saobracaja po ulici Vojvode Bojovica se moze skrenuti u buduci tunal na ulazu u Kalimegdan, ispod ulice Kneza Mihajla. Zatim, mogli bismo napraviti citav niz stilizovanih, neupadljivih (resetkastih ili poluprovidnih) pasarela koje prelaze prugu i put. One bi, recimo na ogradi, ponavljale motive izuvijanih belih traka sa zidova Centra ili bi same imale krivolinijske forme Centra. Pasarele preko pruge i ulice bi bile napravljene ne samo kao mesta za prolaz, nego i kao mesta za zadrzavanje, sa klupama. To bi bili pre svega vidikovci koji bi omogucili da prostor bude dinamican, moderan, na vise nivoa, a istovremeno pruzali sjajan pogled preko vrhova drveca na reku, ostrvo, tvrdjavu i Centar. Mogli bismo cak da budemo sasvim radikalni pa da prugu prvo ocistimo i uredimo, pa zatim posmatramo kao art objekt umesto skulptura u parku. Naprimer da je ofarbamo
. Nisam video da je to neko radio. Tucanik na kome lezi je dušu dao da se ofarba u zebrine štrafte, ili u neku od onih dubokih tamnih boja neba posle zalaska sunca, ili u maskirne boje zemlje i opalog lišća, da nosi poruku ili izduzenu geometrijsku šaru koja se moze desifrovati samo samo sa pasarele ... nije vazno šta, sve je privremeno dok kiša i sneg ne pripreme platno novom umetniku. Ili ako ste konzervativnije nastrojeni, i pruga i put mogu da se prikriju gustim i neprekidnim zelenilom.
Ovo mozda izgleda i pomalo blesavo, ali to je samo ekstremna ilustracija kojom zelim da pokazem da stvarno mislim da je radikalna promena nacina razmisljanja ovde neophodna. Imamo priliku za nesto sasvim novo. Projekat ima negativne aspekate, ali zato pruza i potpuno nove mogucnosti. Da li je vaznije jedno ili drugo stvarno nije tako lako razresiti.
