Дужник плаћа и награду за извршитеља
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac ... ja.sr.html
Када је у фирму у којој је запослен стигло решење о принудној наплати комуналних услуга један наш читалац следећег месеца остао је без позамашног дела зараде. За реакцију није било времена, јер је одлука о извршењу коначна и баш као и у много сличних случајева са којима се последњих месеци суочавају многе фирме у Србији, преостало му је само да на овај начин плати своја заостала дуговања.
Међутим, из документације коју је доставио редакцији „Потрошача”, а и према његовом сведочењу у 2012. години није плаћао режије за гаражу у износу од 145 динара месечно. Укупан дуг за ту годину износи око 1.700 динара, међутим у решењу које је послато његовој фирми за наплату овај дуг нарастао је на невероватних 14.767 динара.
Истраживали смо које су то ставке које оволико увећавају дуг који није ни приближно једнак просечном рачуну за комуналије. Показало се да је страх грађана од приватних извршитеља, односно решења која они носе, и те како оправдан, јер износи са којима терете дужнике далеко превазилазе финансијске могућности многих грађана. Шта је платио наш читалац са почетка приче?
Осим дуга од 1.700 динара , он је платио припадајућу камату, трошкове извршења и извршитеља (око 9.000 динара) и оно што је најзанимљивије – награду извршитељу за „успешно спровођење извршења”.
Тачније, частио га је што га је натерао да плати дуг. – Очекивао сам да ће макар ту ставку платити фирма која ме терети, а овако звучи као виц, мада ништа није смешно у ставкама које можете наћи у многим рачунима које плаћамо, каже наш читалац чије је име познато редакцији.
Како је наведено у решењу које је достављено фирми, послодавцу се налаже да одмах по пријему дописа новчани износ или дуговање наплати све до потпуног измирења потраживања. Треба напоменути да је фирма дужна да месечно определи до две трећине зараде, у зависности од висине дуга, односно половину зараде у случају да запослени прима „минималац”.
У случају да радник већ има административне забране на плату, рецимо да плаћа летовање или неку робу, то задужење се обуставља, јер предност има „папир” који је доставио извршитељ. – Све трошкове извршног поступка сноси дужник, укључујући и награду за извршитеља, кажу у Комори извршитеља на питање зар није логичније да бар награду плаћа фирма која је ангажовала приватног извршитеља.
Они објашњавају да фирма или поверилац који ангажује њих да би наплатили потраживања за комуналне и друге услуге плаћају само аванс за доношење закључка о извршењу који се опет наплати од дужника, заједно са другим трошковима.
Практично, та предузећа немају никакве издатке за ангажовање извршитеља осим у случају када се дуг не наплати, па им „пропадне” аванс. Према подацима које смо добили из Коморе извршитеља, наплата потраживања комуналних и других предузећа повећана је откако су посао преузели извршитељи.
За кратко време колико раде, од маја 2012. године, када је принудна наплата комуналних предузећа по Закону о извршењу и обезбеђењу прешла из надлежности судова искључиво код професионалних извршитеља, резултати су бољи него раније. Највише предмета имају „Телеком”, „Електропривреда”, „Инфостан”, „Информатика” из Новог Сада, „Србијагас”, па је и ефекат увођења извршитеља за њих највећи.
Наводно је то повећало и дисциплину и уредност у измиривању дугова према јавно комуналним предузећима, управо због ефикаснијег извршног поступка. Бојазан да због неколико неплаћених рачуна приватни извршитељ може да закуца на врата и без објашњења крене у пленидбу ипак је неоснована.
Да подсетимо, пре него дође до подношења предлога за извршење, предузећа дужнике, по правилу, опомињу да постоји неплаћено потраживање. Уколико дужник не реагује на опомене, повериоци најпре подносе предлог надлежном суду за извршење. Уколико суд оцени да је предлог оправдан, доноси решење којим дозвољава извршење на имовини дужника. Решење се доставља дужнику и повериоцу, наравно, препоручено, са повратницом, као доказом уручења. Од дана пријема судског решења, грађани имају право да, у року од пет дана, поднесу приговор (не жалбу, ни притужбу или томе слично).
Примили или не примили судско решење, закон предвиђа начине да се, у кратком року стекну услови за „уредну доставу”. Уколико дужник одбије да прими решење или игнорише његово постојање, оно ће бити изложено, онолико дана колико закон прописује, на огласној табли суда, после кога ће се сматрати да је оно ипак уручено. У пракси, непримањем решења дужник практично признајете свој дуг.
Ивана Албуновић
Јелица Антељ
објављено: 16.02.2014
