По овоме што је написано, није тако похвално за Шабац као што на први поглед изгледа. Овде не мислим на квалитет, већ однос цена квалитет. Тендер је толико мутан, да да је још мало мутнији, био би напредан. Лепо звучи идеја да се успостави интервал 15 минута, али сумњам да је Шабац са предграђима довољно насељен, и да постоје токови који би правдали такав интервал преко целог дана. Само насеље Шабац је компактно и плански грађено, тако да око 55.000 људи може 90% потреба за кретањем да задовољи кретањем пешке. Од приградских насеља где стварно треба превоз, једино Мајур и Поцерски Причиновић су јако насељени, са по 7000-8000 становника. Остала ближа насеља су од 1500-3000 становника.
Како су најудаљенија села Општине Шабац од истог удаљена по 30 километара (приближно), и како се у истом кругу налази још доста насеља ван Општине, многа и већа од предграђа Шапца, први логичан планерски корак би био анализа свих кретања приградског карактера у том кругу. Други корак би био анализа постојећег превоза у том кругу, који свакако постоји, зато што свако здраво планирање се заснива на континуитету здравих елемената. Ако се то не ради, добијају се катастрофе попут укидања Железничке станице Београд. Прве две ствари које се тада усклађују по питању политике квалитета су усклађивању реда вожње и формирању јединственог тарифног система, као и систем минималних стандарда везаних за возила (грејање, чистоћа, информисање корисника...). Осим Дуге Петловача ту саобраћа још 5-6 превозника, и ту се на лицу места могу формирати тарифне зоне:
- Прва до 10 км од Железничке станице Шабац
- Друга до 20 км
- Трећа до 30 км
- Прва + Р за насеља Општине Рума
- Друга + Б за насеља Општине Богатић
- Друга + В за насеља Општине Владимирци
Свим превозницима укључујући и међуопштинским се понуде електронски читачи карата, електронке карте, тако да се врши тачна евиденција коришћења унутар Општине Шабац, и на основу исте се исплаћује новац превозницима. Карте за повлашћени (субвенционисани) превоз се дају само житељима Општине Шабац, изузев у случају међуопштинских споразума. Ако се жели демографски опстанак малих места, али и развој туризма, угоститељства итд. неопходно је да се на тих 30 километара успоставе циљни стандарди бар сваких сат времена аутобус радним даном, бар свака два сата викендом и празником, велики распон полазака (од 5 ујутру до 22), и повољна цена карте. Тек након успостављања такве матрице, постаје оправдано погушћавање полазака. Онда се циљни стандарди за сваких пола сата за Мишар успостављају комбинацијом полазака за Владимировце,Пригоревицу и Орашац. Ред вожње се појачава само по потреби.
Занимљива је могућност Шапца да успостви ША: ВОЗ од Индустријске зоне до Прњавора Мачванског на свака два сата. Железницама Србије треба да плате 3 евра по километру за Путина, да направе стајалиште Индустријска зона, Бувљак и још по неко, и да ускладе са сменама. Рецимо, ђацима за повратак из школе одговара 13:50 и 19:50. Оптималан ред вожње би био:
Из Прњавора: 6:00, 8:10, 10:10, 12:30, 14:35, 16:35, 18:35, 20:50.
Из Шапца: 5:00, 7:10, 9:10, 11:30, 13:45, 15:35, 17:35, 19:50.
Из Шапца индустријске зоне: 7:05, 13:40, 15:30.