U većini se slažem s napisanim Bender. Jedino što, bar koliko znam, nikada nismo ni imali ponude nekog ozbiljnijeg proizvođača sa "Zapada" i za jednu od pomenutih fabrika. Realno je da se za takve, ajde da kažem, gabaritne fabrike niko od velikih imena ne otima. I Ikarbus bi mogao imati ozbiljne kapacitete, a to, činjenica, malo kome treba. Ni ti na "Zapadu" nisu cvećke kad se pojave sa tobože velikim poslovima za "male" karoseriste. Primer za to nam je upravo Neobus, koji uopšte nešto nije profitirao od VDL-a, jer pomenuti nije svoje obaveze izmirivao na vreme, a reč je o proizvodnji modela Lexio u pogonima novosadske fabrike. Verujem da je upravo ta saradnja jednim delom i doprinela gašenju Neobusa. Slučaj italijanske Brede i Ikarbusa je već mnogo puta ispričan. FAP je trebao da preuzme finski SISU, kao maloserijski proizvođač šasija za kamione, al one namenjene najsurovijim uslovima eksploatacije. Kabine su im poreklom od mercedesovog Aroksa. Reč je inače o maloj evropskoj fabrici sa, doduše, dosta dugom tradicijom, al opet očekivati da jedna takva kompanija preuzme FAP, po meni je bilo nerealno. Prosto ne znam šta će im fabrika takvih gabarita. Ne treba ni mnogo većim od jednog SISU-a. Kinezi nikada ni meni nisu ulivali neko poverenje, a loših iskustava sa njima ima podosta, pa i kod naših suseda Mađara baš kad je proizvodnja autobusa u pitanju. Ali ajde, s obzirom na njihovo agresivno širenje, možda je tu i bilo neke makar i minimalne šanse, svakako veće nego kad je reč o nekim ruskim kompanijama, al da ne idemo mnogo u OT.
Što se FAP-a i njihove samostalne proizvodnje autobusa tiče, mislim da tu nema prostora za raspravu da se tu radilo o nekoj ozbiljnijoj proizvodnji, razvoju, i na kraju plasmanu vozila. Na osnovama tehničke dokumentacije za model IK410, a koji je napravljen u saradnji sa Institutom u Vinči, FAP je pravio skoro pa isti autobus bezmalo 20 godina, i opet ga je napravio u, kad moram tako da kažem, smešno malom broju za tolike godine. Ikarbus je početkom 90-tih hteo napraviti autobus po nemačkom VÖV standardu, i činjenica je da je to bilo ozbiljno vozilo za te godine. No, očigledno da nije bilo nekog tržišta kod nas za tako nešto, čemu je dokaz i sam FAP. Po raspadu Jugoslavije, raspadaju se i konzorcijumi, pa i Sanos pravi kante kakav je bio model 213. FAP se zasigurno modelom 537 nije proslavio. Činjenica je da je taj Ikarbus pokazivao bar neke naznake mogućeg opstanka, kao i nešto kasnije Neobus, i pored loših uslova na tržištu, a i odsustva neke ozbiljnije pomoći države, ne toliko po pitanju novca, koliko po pitanju pomoći oko plasmana vozila makar i na tom domaćem tržištu. Šta reći kad je i sad kod nas moguć uvoz autobusa skoro pa 20 godina starih.
Mnogo bi se na ovu temu moglo pisati, al ono što meni pomalo smeta jeste konstantno poređenje naših autobusa, gde uključujem i Neobus, sa onim najboljim što nudi autobuska industrija, a tu po meni nema mesta direktnom poređenju. Prosto se i cene toliko razlikuju da je iluzorno porediti Solaris i Ikarbus, kao što je iluzorno porediti i Dačiju sa jednom Tojotom na primer. A kad se već rade realnija poređenja sa mnogim drugim autobusima raznih manjih i većih niskobudžetnih proizvođača, već se da videti da tu razlike nisu tako velike, kao i da smo u nekom trenutku i mi imali kako tako solidna vozila u ponudi naših nekoliko fabrika, opet, gledano kroz jednostavan odnos uloženo dobijeno.
