Javni prevoz u Srbiji

[branik]

Samo im je ik5 bio čista licenca. Ostalo je bilo krpačina i kombinovanje.
Nešto je bolje moglo da bude onda kad su kupovali gotove šasije, ali su to kvarili traljavim karoserijama, jeftinim komponentama i nikakvom završnom obradom i kontrolom kvaliteta.
Jednom samo sam seo u ik 5 i odvezao ga sa Venca u Karaburmu. Bio je to jedan od poslednjih, a možda i poslednji. Retro doživljaj sredinom devedestih. Sve je imao kao i oni iz kasnijih decenija, a ipak je bio starinski. Jedino je ručna bila iz starih dana, ali je zato imao zgodnu i praktičnu staničnu.

 

[Žika]

Jedini možda najkvalitetniji Ikarus pravljen od svoje pameti.
Šteta što je bio gibnjar ali za ono doba bio savremenog dizajna. Čak je imao i onu kifla tablu.
Opet Rabine osovine, Raba MAN motor i kvačilo da te glava zaboli. Veliki broj su Rumuni vratili a ovi uvalili gradskom.

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[Bender Rodriguez]

Jel bi mogao neko na ovoj, ili bilo kojoj drugoj temi, da mi objasni osnovne karakteristike i razlike između starih trileks felni i ovih modernih? I zbog čega su trileks bile lošije i izazivale češća pucanja guma i kako su ove moderne to promenile? Hvala.

 

[branik]

Trileks nema sredinu felne, gde su rupe, već se sastoji od tri lučna dela koji prate gumu. Unutrašnja guma bila je odvojena gumenim pojasom od felne. Na glavčini je praktično bio taj centralni deo, zvezda, za koji bi se felna pričvršćivala žabicama koje su stezane maticama na brezonima.
Dešavalo bi da se kod čestih ubrzavanja i kočenja i promena opterrćenja popuste, cela felna se malo pomeri - prokliza - okrene na gkavčini i ventil naleti na žabicu i kraj.
I kod pune felne korišćena je unutrašnja. Načelno, jednako su stradale gume sa unutrašnjim i na jednomni drugom tipu, osim kad se popusti žabica. Tek od sredine devedesetih u masovnu upotrebu ulaze tubeless gume i na kamionima i autobusima.
Fap /Sanos napušta trileks početkom osamdesetih, Ikarbus 1987.
Korišćen je jer bi na putu (ili bez mašina za montažu) lakše mogla da se demontira guma radi krpljenja ili zamene unutrašnje. Kako je rastao kvalitet guma, sve manje su bile praktične.
https://www.mycity-military.com/Neborbe ... e_268.html

 

[Аца]

Икаруси 4, 5 и 6 су били у корак с временом за разлику од отпада из тренутног асортимана Икарбуса. Зна се како се праве аутобуси и зна се граница толеранције безобразлука фабрике, коју је Икарбус прешао 1993. и тад је требало озбиљно интервенисати, јер су почели да се производе кршеви опасни по путнике којима су трулиле и пуцале конструкције. Нови Икарбуси су тек врхунац, кршине које шкрипе и ударају само неколико недеља од изласка на улице. Толеранција Икарбуса и њему сличних фабрика треба да се сведе на минимум, јер кад једном истолеришете, следећи пут добијате још лошији производ.

 

[branik]

Imaš li ti i blagu predstavu šta se ovde dešavalo posle kraja 1991, kad je počeo rat, a posebno od juna 1992.kada su uvedene sankcije?
Nije narod hleba imao, a ti očekuješ da ti napravi autobus. Presaberi se, bre! Čitaš li šta pišem o tome ovih dana ovde? IUspeh je da su uopšte mogli, posle svega, da bilo šta rade i prave. Da su preživeli. Od i takve fabrike živelo je nekoliko stotina porodica.
To bi otprilike ovako izgledalo: posle razvoda žena odlazi iz kući i odnosi šta može. Muž nakon toga treba da preživi neko vreme samo sa onim što mu je ostalo u kući. Vrata mu je zablindirala. Niko od komšija neće ili ne sme da mu pomogne. Kad se konačno oslobodio, prvo mora da nabavi šta će jesti, da obnovi pokvareno, pa tek da misli o poboljšanju života. Teško, preteško bilo je živeti i raditi tada.

 

[Аца]

Како је Необус, у то време погођени истом немаштином, умео да направи аутобус, а Икарбус не? Масовне производње наравно није било због тешких услова, али је за разлику од Икарбуса нешто нормално и правио! Уреду за период санкција, али имаш ли образа да браниш Икарбусе прављене после рата 1999? Необус је доживео бум у производњи почетком века за разлику од Икарбуса, који је имао далеко веће шансе које је протраћио. Одакле ти то да сам на било кој начин кривио сиромашне раднике? Шта ти мислиш, да ја од људи с таквим платама тражим нешто? Далеко било, људи раде како могу и с којим средствима могу. Ја кривим државу и вас душебрижнике који политизујете и банализујете ситуацију.

 

[Аца]

Браник, знаш ли да у Кини сиромашна деца по цео дан раде за смешан новац, док директори и разни шефови возе луксузне кршеве и купају се у новцу? Да ли си можда обратио пажњу на стање у другим државама? Да ли си захвалан тој деци што склапају компјутере и разне уређаје за тебе? И уопште, да ли сте ви који браните Икарбус свесни да људи за мањи новац праве боље аутобусе? Да ли сте захвални што живите боље него људи јужније од вас и имате ли образа да то признате?

 

[Дошљак]

Искрено, по мени су Икарбусове серије Ик-102/3/4/201/2/3 право чудо за оно време и оне околности. Макар по питању дизајна. Док је већина индустрије возила у СР Југославији била и даље дизајном на нивоу 1978. (а индустрија трактора на нивоу 60их), Икарбус дизајнира визуелно врло леп аутобус, да не кажем модеран, усудићу се да кажем макар по изгледу ништа лошији од ондашњег Конекта из 1996. и много лепши од ондашњег МАНа НЛ 202 који је визуелно ближи ФАПу 537. И то све са штапа и канапа у најгорој инфлацији и краху друштва по свим шавовима. Техничко решење је свакако било у суштини нашминкани Икаруси ИК-101/105/111/115/160/161, квалитет производње у складу са стањем у држави, али је добијен модел аутобуса који је одрадио леп посао у јавном превозу у веома тешким периодима, са реално дугом експлоатацијом у тешким условима како 90их тако и данас са никаквим одржавањем. Са друге стране Застава је остала на Кецу заснованом на 128ици из средине 60их, Југићу дизајнираном пред Титову смрт и Флориди дизајнираној крајем 80их, ФАП на Мерцедесовој лиценци из 78. а ИМТ и ИМР на нивоу Фергусона и Перкинсона из 50их.

 

[Аца]

Inflacija u SR Jugoslaviji iznosila je čak 19.810,2 %, Narodna banka SRJ krajem 1993. godine na vrhuncu hiperinflacije izdala je novčanicu od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cene su se udvostručavale svakih 16 sati. U tom periodu nemačka marka je postala nezvanično sredstvo plaćanja. Pojedinci su za platu mogli da kupe samo dve marke. Pakla cigara koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveče bi njihova cena bila dvostruko veća. Statističari su zabeležili da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara.

 

[hiavata]

Ko to za manji novac pravi bolji autobus od Ikarbusa?

 

[Žika]

Дошљак » Uto Jan 21, 2020 12:57 am[/url]":b5mg3lo0]Искрено, по мени су Икарбусове серије Ик-102/3/4/201/2/3 право чудо за оно време и оне околности. Макар по питању дизајна. Док је већина индустрије возила у СР Југославији била и даље дизајном на нивоу 1978. (а индустрија трактора на нивоу 60их), Икарбус дизајнира визуелно врло леп аутобус, да не кажем модеран, усудићу се да кажем макар по изгледу ништа лошији од ондашњег Конекта из 1996. и много лепши од ондашњег МАНа НЛ 202 који је визуелно ближи ФАПу 537. И то све са штапа и канапа у најгорој инфлацији и краху друштва по свим шавовима. Техничко решење је свакако било у суштини нашминкани Икаруси ИК-101/105/111/115/160/161, квалитет производње у складу са стањем у држави, али је добијен модел аутобуса који је одрадио леп посао у јавном превозу у веома тешким периодима, са реално дугом експлоатацијом у тешким условима како 90их тако и данас са никаквим одржавањем. Са друге стране Застава је остала на Кецу заснованом на 128ици из средине 60их, Југићу дизајнираном пред Титову смрт и Флориди дизајнираној крајем 80их, ФАП на Мерцедесовој лиценци из 78. а ИМТ и ИМР на нивоу Фергусона и Перкинсона из 50их.

I nisu bili čudo, zastareo koncept, zastareli motori, užasne osovine , loša ergonomija za vozača, veoma nepouzdani u radu, veliki problemi sa pregrevanjem za modele sa automatskim menjačem.
Veoma sličan Setri S 300 NC



http://www.omnibusarchiv.de/include.php ... 213&page=1

 

[Žika]

Bender Rodriguez » Pon Jan 20, 2020 10:39 pm[/url]":23gfy3ch]Jel bi mogao neko na ovoj, ili bilo kojoj drugoj temi, da mi objasni osnovne karakteristike i razlike između starih trileks felni i ovih modernih? I zbog čega su trileks bile lošije i izazivale češća pucanja guma i kako su ove moderne to promenile? Hvala.

Osnova trileksa je bila da može vozač sam na putu da zameni gumu sa felne. Koliko god da im je to prednost imale su i gomile mana, što je i Branik lepo objasnio. Često je dolazio do pucanja brezona prilikom dotezanja, često su se i sami brezoni olabljivali. Olabljivali zbog pregrevanja. E tu je suština problema, znači diktirali su manju felnu a sa tim i manji doboš, manji doboš manja kočiona površina i više grejanja. Grejanje ne bi bio problem da je trilex felna imala veći razmak između doboša i bolje odvodila toplotu. Ovako pregrevanje koje je dovodilo do pucanja unutrašnje gume ili olabljivanje brezona.
Ikarbus se tek 1996/7 rešio trilexa, bile su serije 201/2 sa trileksima.
U suštini promašaj.

 

[branik]

Žiko, ubih se razmipljajući. Zar nisu promenili felnu kad su vrata postala široka dvokrilna?
Možda si u pravu. Znam da sam ostao jednom na Čuk padini bez oba ventila kad sam vraćao u garažu zbog labavih žabica.
Karaburma je imala takvu seriju solo automatika 710, 11, itd... Ne sečam se takvih soli na NBg.

 

[Дошљак]

Каква је прича са оваквим фелнама, личе ми на неку мешавину?

 

[1111]

branik » 21 Jan 2020 10:37 pm[/url]":39q8zxjf]
Karaburma je imala takvu seriju solo automatika 710, 11, itd... Ne sečam se takvih soli na NBg.

Bili su 502, 503, 504. A trilex bi trebalo da je imala i prva serija Ik202, gb 1245-1254.

 

[branik]

Da, tačno. Ali oni meni nisu nikad dopali
Biće da au stavljali šta su kad imali.

 

[Žika]

1111 » Sre Jan 22, 2020 12:26 am[/url]":24ycfx0l]

branik » 21 Jan 2020 10:37 pm[/url]":24ycfx0l]
Karaburma je imala takvu seriju solo automatika 710, 11, itd... Ne sečam se takvih soli na NBg.

Bili su 502, 503, 504. A trilex bi trebalo da je imala i prva serija Ik202, gb 1245-1254.

Ne zaboravi i 501. Četiri prva solo automatika.
509 je bio jedini koji je imao auspuh izveden ka krovu (u skladu sa zakonom, tadašnjim) i koji je radio. Bus je radio do 2002/3.

Što se tiče triplex ti prvi zglobovi su različito stizali, jedni na felnama sa prstenom jedni sa trilexom a treći sa tjubeles 22.5.
Bilo veliko šarenilo od strane Ikarbusa.
Posle lepih iskustva sa tjubeles gumama NB je krenuo u lagano izbacivanje trilexa i prstenjara.

 

[Žika]

Дошљак » Sre Jan 22, 2020 12:16 am[/url]":2d09tmog]Каква је прича са оваквим фелнама, личе ми на неку мешавину?

Ovo je nazovi trilex 22.5 ili I veći. Švajcarci su imali te tzv trilexe tj takvo kačenje preko žabica ali je naplatak bio za tjubeles.

 

[branik]

Ovo deluje da je zvezda napravljena od srednjeg dela felne.
Znači, stavljali sucšta su imali. Pisao sam negde da sam na jednom zglobnom koji sam vozio neko vreme na vučnim točkovima našao različite gume. Na jednoj strani su bile 11,00r20, na drugoj 22,5 (bile su 275/70?).Danima sam to upisivao i niko se zbog toga nije uzbudio.
Tubeless je doneo novi kvalitet vožnje. Uz praćenje pritiska i normalno korišćenje, mogle su mnogo da traju. Ostajanja na liniji postala su prošlost, ili bar retkost. Ovako, čim bi se neki točak grejao, guma bi se pregrevala i pucala, lako sucse bušile.
Ziu trolejbus nosio je 12.00r20 i na njemu su takođe gumi defekti bili retkost, jer je njihova nosivost bila mnogo veća od 11.00. Mogao je danima da radi na jednoj vučnoj, a da se to ne primeti, ako bi prazna bila unutrašnja. Samo iskusan vozač mogao je da oseti u vožnju po udarcima felne, ljuljanju ili zvuku labavog prstena.
Jedino vozilo za koje još znam da su nosili 12.00 bio je FAP1820 i negov naslednik 1921. Oni su bez problema prelazili 20t ukupne mase na samo dve osovine.
Sanosi 314 i 415, najraspostranjeniji univerzalni autobusi, bar u Srbiji, uglavnom su nosili 11,00, ali i oni kao da su imali rezervu u masi, nisu imali česte probleme, nibkod većih opterećenja, ni visokih spoljnih temperatura. Čak znam da ih je bilo sa prednjim 10,00.
Tamovi 190Axx nosili su 9, 00 i ni njih se ne sećam da su često ostajali na putu.
U dugolinijskom saobraćaju mislim da veoma često guma odradi ceo svoj vek bez kvara.

 

[branik]

https://www.niskainicijativa.rs/gde-je- ... 16-godine/
Zanimljivo. Sad bi valjao da se da Lasti da se kako tako vadi iz g u koja se uvalila.

 

[MC_]

Mnogi Boegradjani sada (krisom) kukaju zboog redukciaj i pogorsanja kvaliteta javnog prevoza.
Ali, u provinciji to se odavno vec dogodilo.

 

[branik]

U petak sam bio u Bgd, vozio se prevozom u više navrata i utisak mi je povoljan. Ni jedan nisam čekao više od nekoliko minuta, nije bila gužva. Jedino, skoro svaki je kasnio, od 10 do 30', koliko sam video na displejima kod vozača.
Ne znam za druge gradove, ali prigradski saobraćaj u Ue je na polovini onoga što je bilo pre 30 godina.
Sa gradskim se igraju i izmišljaju linije na kojima rade raznorazni kombiji. Dovoljno je reći da je ex "Raketa" imala desetak zglobnih, a da danas u prevozu ne postoji ni jedan.
Gaga turs drži monopol na Zl - Ue i uglavnom radi sa 15m setrama ul.
Ka Požegi se tek kristališe situacija, a sve liči na političku podelu interesa i teritorije.

 

[Fića1]

На дисплејима код возача кашњења нису тачна. Он приказује као да је предвиђено време за свако стајалиште на линији исто као на почетној, и због тога увек касни.

 

[Žika]

Kašnjenja sa početne stanice. Nema kašnjenja po stajalištima.