Нови Сад и Суботица су имали трамваје али су их укинули пре више деценија. Аутобуси су се наметнули као много практичнији и тада све јефтинији вид превоза. То је време када је било вишка возача и време када се није размишљало о екологији. Било је иницијатива за враћање али је то за град прескупо, износи се мере десетинама милиона евра. Са друге стране, мањак возача аутобуса је велики проблем. То је првенствено кривица руководстава ГСП које својим потезима често само растерује возаче и огромног проблема мањка возача у ЕУ па тако многи одлазе у државе ЕУ где су цењенији и много боље плаћени. Ствари су још више закомпликовали наши са баснословном ценом ЦПЦ сертификатима за људе који тек стичу категорије у ауто-школи па ће проблем мањка возача и аутобуса и камиона из године у годину постајати све већи. Још један проблем и нелогичност је та што дечко који упише смер возач моторних возила школовање заврши као возач камиона али не и као возач аутобуса. Д категорију мора да плати сам и мора да чека, мислим, 23. годину старости. За године нисам сигуран. Једно од решења на новоу државе, генерално, може да буде и измена постојеће праксе и закона тако да у случају средње саобраћајне школе возач моторних возила у склопу свог школовања добије и Д категорију, што је негде и логично.
Са друге стране, возача трамваја је много лакше "добити" и шински превоз јесте најјефтинији по пређеном километру али је изградња инфраструктуре много скупља. У случају Суботице пруга Суботица - Хоргош која се реконструише и електрификује може на себе да узме улогу приградске железнице јер са мање од 27км пруге повезује Суботицу са Палићем, Бачким Виноградима и Хоргошем. Ако буде било воље, то може да заживи у року од неколико месеци чим буду завршени радови. Што се Новог Сада тиче новосађани су урадили паметну ствар и паметно планирали развој града. Булеваре са две траке правили су где год је то било могуће тако да мислим да трамвај у ужем и ширем центру града не би био проблем. Поставља се само питање цене и исплативости улагања у инфраструктуру. За Ниш је планирано измештање пруге Ниш - Димитровград из града, измештање железничке станице и нова станица код аеродрома. Нишлије једва чекају да им склоне пругу из града јер са њом муку муче деценијама. Мислим да никако не би били одушевљени идејом приградске железнице на старој прузи јер је пруга у нивоу и на више места има јако незгодне пружне прелазе. Трамвај на тој траси био би нешто друго али се опет поставља питање новца као и код Новог Сада. Крагујевац има огроман и нерешив проблем са железницом и пругом Крагујевац - Краљево. Планови за измештање пруге разматрани су деценијама. Разматрано је неколико варијанти али је изградња индустријског парка поред Фијата ставила тачку на пројекат нове трасе пруге а алтернатива до данас, колико знам, није пронађена. Зграда железничке станице у Крагујевцу је једна посебно тужна прича и прича за себе јер је њено стање катастрофално а притом је и споменик културе. Крагујевац, логично, гледа како прво да реши проблем железнице, ако уопште и постоји неко решење које не захтева баснословне суме новца.