Ja sam primetio kod mojih babe i dede da oni nisu spremni za diskusiju, odnosno ne umeju da diskutuju, a istovremeno se ne razumeju u politiku i kako uopšte funkcioniše država, pa ni oni najosnovnije. Često smo poveli priču o politici, na šta im ja ukažem šta ovi rade i da oni što gledaju i čuju na televiziji nema veze sa realnošću. Njihov odgovor je automatski "pa šta sad, ne treba valjda onaj tajkun Đilas da nas opet krade". Čim krenem sa kontra argumentom da, ako je već krao, zašto ga ne hapsi vlast ili ne krene istraga, pri čemu on ne bi ni vladao kada bi koalicija pobedila, oni odmah krenu "ma svi su oni isti". I tu onda krene uzaludna borba da im objasnim šta je sve Vučić uradio, ali njima to ne vredi ništa, jer je njima on dao vitamine (koje btw. ni ne piju i mrze kada im sopstveni sin donosi iz Nemačke), dao im sve one silne pare, itd.
I to je glavni problem kod njih, da oni vrlo malo razumeju kako sve ovo funkcioniše i to je jako tužno. Sad su već stariji, nisam još razgovarao sa njima da li izlaze na izbore. Ali penzionere je teško ubediti da promene mišljenje, pogotovo jer oni još žive u vreme Tita i oni traže novog Tita u Vučiću. On im to i servira u stvari, pričajući kako je on jak i odlučan kada razgovara sa stranim političarima, kao ne da im da udare na Srbiju - i na to penzioneri... da ne kažem šta im se fiziološki dešava. A u realnosti laže.
